Soja (lat. Glycine max L. Merr) je jednogodišnja biljka koja poreklo vuče iz Kine, pripada familiji mahunarki (Fabaceae). Prvi put se pominje pre 3.000 godine, a pored pirinča, pšenice i ječma je najbitnija biljna kultura koja je uticala na prehranu stanovništva Kine tokom istorije čovečanstva. Koristi se za proizvodnju sira, mleka, viršli, pljeskavica, hleba i raznih slatkiša.
Soja je biljka od velikog privrednog značaja, zato veoma veliki broj zemalja pokušava da unapredi tehnologiju proizvodnje soje i poveća površinu zemlje koja je zasađena ovom biljnom kulturom. Koren soje se sastoji od jakog glavnog i dugačkog vretenastog korena i ima visoku upijajuću sposobnost. Na korenu se razvijaju krvžice u kojima žive bakterije Bradyrhizobium japonicum a koje žive u simbiozi sa biljkom, tako što od biljke uzimaju ugljene hidrate (šećere), a snabdevaju je azotom.
Cvetovi soje mogu biti ljubičasti, beli ili u kombinaciji tih boja, skupljeni u grozd sa 3 - 5 listova. Plod je mahuna koja može biti spljoštenog, srpastog ili okruglog oblika. Unutar mahune se obično nalazi 3 - 5 zrna zelene boje. Mahuna u toku zrenja menja boju od svetložute do crne.
Glavni razlog gajenja soje jeste hemijski sastav zrna. U zrnu soje se nalazi između 35 i 40% proteina i oko 20% ulja, što ga čini izuzetno dobrom sirovinom za iskranu ljudi i životinja. Proteini soje sadže sve najbitnije aminokiseline, tako da prerađevine od soje predstavljaju kvalitetnu, kako ljudsku tako i stočnu hranu.
Najpoznatiji srodnici su pasulj, bob, grašak, leblebija, kikiriki, badem, rogač, pa čak i detelina i piskavica.
Sorte soje
Postoji veoma mnogo sorti soje. U Srbiji je priznato 148 sorti, a u inostranstvu čak 191 sorta, od čega je 48 sorti na Evropskoj sortnoj listi. Sorte se razlkuju po dužini vegetacionog perioda, koji može varirati od 100 do preko 150 dana, tako da postoje rane i kasne sorte soje, kao i po drugim karakteristikama. Postoji dosta proizvođača semena soje na domaćem tržistu, dok strane sorte uglavnom dolaze iz Rumunije i Mađarske.
NS Maximus
NS Maximus je sorta soje koja ima stablo srednje visine obraslo sivim dlačicama. Zrno je srednje veličine sa žutom semenjačom i smeđe obojenim okom (hilumom). Ovo je sorta sa visokim i stabilnim potencijalom za prinos koji je preko 6 t / ha. Najbolje ju je sejati u toku meseca aprila.
Galeb
Galeb je relativno stara sorta sa visokim potencijalom i jakim pirnosima koji se kreću od 4,5 do 6 t / ha. Karakteristično za ovu sortu soje je krupno seme i veliki broj bočnih grana. Seje se u ranim rokovima setve, a seme poseduje visok sadržaj proteina.
Sava
Sava je srednja visoko adaptabilna sorta koja ima srednje visoko stablo obraslo sivim dlačicama. Zrno je srednje krupno sa žutom semenjačom i okom (hilumom) žute boje. Odlikuju je visoki prinosi koji idu preko 6 t / ha. Ovu sortu je najbolje sejati u toku meseca aprila.
Dukat
Dukat je najrasprostranjenija sorta soje u Srbiji. Odlikuju je najbolje osobine u odnosu na naše zemljište. Jako je fleksibilna i prilagodljiva uslovima za gajenje. Poseduje prinos od oko 5 t / ha. Seme poseduje visok sadržaj proteina koji je veći od 40%. Seje se u aprilu i odlikuje je veliki broj bočnih grana.
Victoria
Victorija je srednje stasna sorta, koju karakteriše visok prinos od preko 6 t / ha. Ima visoko stablo obraslo sivim dlačicama, a zrno je sitno sa žutom semenjačom i smeđe obojenim okom (hilumom). Ovu sortu je najbolje sejati u prvoj polovini meseca aprila.
NS Apolo
NS Apolo je sorta koju karaterišu jako visoki prinosi od preko 7t/ha. Stablo je srednje visine, obraslo sivim dlačicama, a zrno je srednje veličina sa žutom semenjačom i okom (hilumom) iste boje. Setva ove sorte se može obavljati u toku celog meseca aprila.
Lana
Lana je kasna sorta soje, koja zahteva više temperature. Prinosi su stabilni. Stablo ove sorte je neograničenog rasta pokriveno sivim dlačicama, a cvetovi su beli. Ova sorta se primenjuje u prehrani domaćih životinja.
Uzgoj soje
Soja je biljna vrsta koja traži više od 10 sati mraka dnevno. Ukoliko su dani duži, soja ne može da se razvije kako treba. Nekim sortama je potrebno i 12 - 13 sati mraka u toku dana kako bi se pravilno razvile i dale dobar prinos. Tokom klijanja seme mora imati dovoljno vode, obzirom da u tom periodu mora da apsorbuje vode više od polovine sopstvene mase kako bi proklijalo. U toku razvoja, od nicanja do cvetanja, može da izdrži kratkotrajne suše, ali će u tom slučaju prinosi biti znatno niži.
Plodored
Soja je dobra predkultura za većinu biljnih vrsta. Nakon sadnje soje zemljište ostaje u rastresitom stanju, očišćeno od korova, a izborom semena može se odrediti vreme žetve i isplanirati postavljanje zasada drugih kultura. Dobre predkulture za soju su kukuruz i šećerna repa kao i većina povrtarskih vrsta. Ne preporučuje se setva soje nakon uljane repice ili suncokreta jer imaju zajedničke bolesti.
Zalivanje
U toku vegetativnog perioda soje menja se i njena potreba za vodom. Za nicanje je potrebna mala količina vode. Potreba za vodom raste kako se vegetciona sezona bliži kraju. Shodno tome, u zavisnosti od vremenskih prilika potrebno je vršiti navodnjavanje zasada soje.
Đubrenje
Đubrenje zavisi od tipa zemljišta, količine hranjljivih materija u njemu, načina proizvodnje i od planiranog prinosa. Za proizvodnju jedne tone zrna soje po hektaru potrebno je da zasad ima na raspolaganju oko 80 - 100 kg azota, 15 - 27 kg fosfora i 35 - 60 kg kalijuma. Većinu azota biljka soje uzima iz vazduha pomoću simbioze sa bakterijama na korenu. Međutim, neophodne su manje količine azota kada je biljka mlada, pa je preporučljiva predsetvena primena i unošenje manjih količina azota u zemljište, oko 40 kg / ha. Kalijum i fosfor se unose u zemljište u jesen, a količine se određuju analizom zemljišta.
Nije preporučljivo prehranjivanje soje u vegetativnom period niti primena đubriva uree koje ima produženo delovanje. Prehrena soje azotnim đurbivima dobija smisao isključivo na kiselim zemljištima, gde ne dolazi do rasta kvržičnih bakterija na korenu soje. Soja dobro reaguje na đubrenje stajskim đubrivom, što se izvodi tako što se zemljište pođubri stajnjakom, a nakon toga izore i tako obrađeno ostavi da prezimi, što predstavlja idealnu pripremu zemljišta za setvu soje.
Razmnožavanje
Soja se razmnožava iz semena. Najbitniji faktor je klijavost semena, što zavisi od žetve i skladištenja soje. Da bi se proizvelo što kvalitetnije seme, svi faktori moraju biti optimalni. Skladištenje soje posle setve ima veliki uticaj na kvalitet semena. Čuvanje na nižim temperaturama omogućava duže zadržavanje kvaliteta, a samim tim i bolju klijavost. Takođe, bitan faktor je i pravovremena setva, što kasnije utiče na sve postupke proizvodnje semena soje.
Zemljište
Soju je najbolje saditi u bogatom i plodnom zemljištu sa kiselošću od oko 7 pH. Najbolje uspreva na zemljištu koje je bogato humusom sa dobrim vodo-vazdušnim osobinama. Na istom zemljištu ne treba uzgajati soju naredne 2 do 4 godine.
Klima
Soja klija na temperaturi od oko 7°C. Niče na temperaturama od oko 10°C, a cveta na temperaturama od 15°C - 18°C. Najbolje temperature za rast i razvoj soje su od 20°C - 25°C.
Sadnja soje
Soja je dobar predusev za većinu biljaka, jer je zemljište nakon nje rastresito. Najbolje joj odgovara plodno i bogato zemljište pH vrednosti oko 7. Pre soje na istom zemljištu je najbolje saditi kukuruz, a kao predkultura joj ne odgovara uljana repica i suncokret jer ove biljne vrste imaju zajedničke bolesti. Soju ne treba saditi na istom zemljištu 2 do 4 godine.
Vreme sadnje
Setva soje se obavlja krajem marta i početkom aprila, odnosno kada temperatura zemljišta dostigne oko 12°C. Može se sejati i u maju, junu, pa i čak i početkom jula, ali uglavnom se seje u isto vreme kao i kukuruz. Setva se obavlja kada ne postoji opasnost od mraza.
Priprema za sadnju
Za setvu je potrebno pripremiti zemljište u toku leta i početkom jeseni. Zemlja se obrađuje oranjem na dubini od oko 30 cm, što se radi krajem leta ili u toku jeseni, a pre same setve je potrebno zemljište obraditi drljačama.
Sadnja iz semena
Sadnja soje se obavlja tako što se u rupu postave 2 - 3 semenke soje. Bitno je da je dubina setve na celoj parceli ujednačena da bi i samo nicanje bilo ujednačeno i na samom kraju sazrevanje useva na čitavoj parceli. Preporučuje se dubina setve od oko 4 - 5 cm u zavisnosti od vrste zemljišta. Udaljenost bi trebalo da bude oko 10 cm, a razmak između redova do 50 cm.
Sadnja sadnice
Sadnjom iz sadnice može se smatrati način setve koji se praktikuje u hladnim krajevima. Naime, u područjima sa nižom temperaturom seme se najpre sadi u posudama sa dobro pripremljenim zemljištem (kompostom). Kada seme nikne presađuje se na otvoreno zemljište.
Uzgoj na otvorenom
Soja se uzgaja na otvorenom, u periodu od početka aprila pa narednih 100 - 150 dana, u zavisnosti od sorte. Uzgoj zavisi od sorte i perioda sazrevanja, kao i od toga u kom period je posejano seme. Sadnja se obavlja tako što se u rupu postave 2 - 3 semenke soje na dubini od oko 4 - 5 cm. Niz ovakvih rupa formira redove, a razmak između rupa bi trebao biti oko 10 cm, dok bi optimalan razmak između redova bi trebao biti oko 50 cm.
Uzgoj u plasteniku
Mahunarke čine oko 30% svetske poljoprivredne proizvodnje, a čine je biljke poput soje, lucerke, graška, boranije, pasulja i sočiva, između ostalog.
Za razliku od useva koji se oslanjaju na prirodni i veštački dobijeni azot iz tla, mahunarke u svojim korenovima imaju bakterije rizobije koje imaju jedinstvenu sposobnost pretvaranja ili "učvršćivanja" azotnih gasova iz atmosfere. Godinama su naučnici pokušavali da povećaju brzinu fiksiranja azota u mahunarkama menjajući bakterioidnu funkciju rizobije ili interakcije koje se odvijaju između bakterioida i ćelija nodusnih korenova, pa se u te svrhe soja gaji u plasteniku.
U zemljama u razvoju, gde je azotnih đubriva malo, nedovoljni biljni azot rezultira niskim prinosima usjeva i ograničenim zalihama hrane zbog čega je poželjna sadnja soje u plastenicima, a emitiraju se spoljašni idealni uslovi za što brži i kvalitetniji rast i prinos.
Uzgoj u saksijama
Za razliku od drugih vrsta mahunarki, soja ne raste u visinu jako visoko i obično joj nje potrebna potpora. Zbog toga ih je lako uzgajati u saksijama, pogotovo ako nemate puno prostora u svojoj baštii. Biljka je dovoljno lepa da služi kao ukras, plus imate dodatnu prednost gajenja namirnice pune proteina. Možete gajiti soju da ju jedete svežu ili ostaviti da se osuši kao pasulj.
Soji nije potrebna vrlo velika saksija da bi uspešno izrasla. Potražite onu koja ima najmanje 2 l zapremine i posadite dve ili tri biljke u jednoj saksiji. Dajte svakoj biljci oko 7 cm prostora za rast. Koristite saksiju od bilo koje vrste materijala - plastike, metala, terakote ili drveta. Ako saksija nema rupe na dnu, izbušite drenažne rupe kako ne bi soja istrunula.
Seme sadite direktno u saksiju, obično rano u proleće. Napravite rupu duboku 1 cm u zemljištu, stavite seme soje, a zatim ga prekrijte zemljom. Da biste poboljšali prinos, seme možete pre sadnje umočiti u inokulu rizobije. Ako želite svežu soju, berite ju kada je gusta i zelena. Za sušenu soju, ostavite ju na biljci dok se ne osuši.
Održavanje i nega
Kako bi zasad soje imao što veći prinos potrebno ga je adekvatno održavati. Pod tim se podrazumeva obrada zemljišta poljoprivrednom mehanizacijom, kao i prihrana azotom i ručno plevljenje korova. U zavisnosti od potrebe potrebno je i navodnjavanje zasada soje.
Faza mirovanja
Soja može da se sadi kao jednogodišnja biljka ili višegodišnja. Ne voli hladne klime, pa se faza mirovanja odvija tokom zimskog perioda, nakon čega se biljka u proleće budi i nastavlja sa germinacijom (klijanjem).
Odžavanje zasada
Na zasadima soje se izvode mehaničke mere (obrada zemljišta mehanizacijom) kao što su međuredna kultivacija u dva navrata, radi postizanja idelanog vazdušnog režima površinskog sloja zemljišta radi sprečavanja gubitka vlage iz zemljišta. Takođe se primenjuje i ručno plevljenje korova. Navodnjavanje je agrotehnička mera koja doprinosi povećanju prinosa i vrši se po potrebi u skladu sa temperaturom i vremenskim uslovima. Nakon setve moguće je izvesti valjanje površine parcele glatkim valjcima u cilji što boljeg kontakta semena sa setvenim slojem zemljišta.
Proređivanje
Ako pazite da biljke sadite minimalno 5 cm na razmaku, proređivanje biljke neće biti potrebno. Ali ako primetite da sadnice rastu na manjem razmaku, isecite ih makazama na nivou tla vodeći računa da ne ometate korenje preostalih biljaka i ostavite samo zdrave sadnice na razdaljini 5 - 7 cm. Nakon proređivanja, nemojte odmah zalivati sadnice.
Žetva
Pre žetve soje, potrebno je podesiti kombajn tako da se žetva obavi sa što manjim gubitcima. Sojina slama nije povoljna za vršidbu, a zrno je za razliku od pšeničnog zatvoreno u mahunu, zbog čega vršidbeni aparat kombajna mora raditi smanjenom brzinom, a kombajn se ne sme kretati brzinom većom od 5 km / h. Optimalna vlažnost zrna soje koje je spremno za žetvu iznosi oko 16%, a kod vlažnosti koja prelazi 20% potrebno je smanjiti kapacitet kombajna. Prinosi soje zavise od zemljišta i sorte, ali se kreću oko 4 t / ha.
Skladištenje
Glavni faktori koji utiču na kvalitet semena tokom čuvanja i skladištenja su relativna vlažnost vazduha, temperatura i kiseonik. Treba obratiti pažnju na smanjenje vlage i odklanjanje faktora koji mogu izazvati hemijske promene u zrnu menjajući kvalitet proteina. Unutrašnji faktori koji utiču na čuvanje semena su sadržaj vlage i kvalitet samog semena. Pri velikoj vlažnosti može doći do razvoja gljivica. Takođe sadržaj vode u semenu i temperatura skladištenja su značajni faktori koji određjuju potencijal za čuvanje semena.
Bolesti
Od bolesti, soju može napasti plamenjača, crna pegavost i bela trulež. Iako se većina može tretirati, ipak postoje neke preliminarne opcije koje mogu da se kombinuju da bi se osigurao što bolji razvoj biljke.
Plamenjača
Na lišću sa gornje strane se uočavaju pege veličine oko 1 - 5 mm. Vremenom dolazi do povećanja broja pega, pa tako može biti prekriven veći deo lista. Sa druge strane lista, u okviru pege se razvija žutosmeđa prevlaka. Pri jačem napadu listovi postanu smeđe boje, osuše se i otpadnu. Na mahunama se zaraza manje primećuje, ali kroz mahune gljiva dolazi do semena na čijoj se površini formira gusta naslaga micelija i oospora. Zaraženo seme je sitnije i na njemu su uočljive manje ili veće pukotine. Ukoliko se ovakvo seme posadi nakon klijanja dobijaju se zaražene biljke. Uslovi za razvoj bolesti su temperature od oko 22°C. Bolest se prenosi zaraženim semenom. Tokom vegetacije zaraza se prenosi putem vetra.
Crna pegavost
Crna pegavost je veoma česta bolest, ali ne pravi veće štete na usevima soje. Zaraza počinje na nižim listovima i u toku kasnije faze ide prema gornjim listovima. Oštećenja su uočljiva na obe strane lista u vidu malih pega braon boje koje se spajaju u veće mrlje nepravilnog oblika. U kasnijim fazama lišće dobije braon boju i otpada. Soja lako preraste ovu bolest u većini godina.
Bela trulež
Bela trulež može zaraziti sve nadzemne delove biljke. Zaraza stabljike se uočava na visini između 10 i 50 cm iznad zemlje. Tkivo stabljike omekšava i tako je sprečen protok vode i hranljivih materija što dovodi do uvenuća biljke.
Štetočine
Iako je popularna među uzgajivačima upravo zato što ju ne napadaju mnoge štetočine, ipak se mogu pojaviti stičkov šarenjak i crvenovi paukovi. U nastavku pročitajte kako ih se rešiti.
Stičkov šarenjak
Stričkov šarenjak je dnevni leptir koji je rasprostranjen širom planete. Kod nas je poznat pod nazivom šarenjak. Gusenice ovog leptira prave štetu na biljkama na taj način što se hrane listovima i na njima prave paušinastu tvorevinu. Da bi se zaštitili od ovog insekta potrebno je očistiti zasad soje od korova, kao i korove u blizini zasada. Ukoliko se uče sve ii više gusenice na jednoj biljci potrebno je obratiti se stručnim licima radi zašte.
Crveni paukovi
Crveni paukovi su jako mali i veoma teško ih je uočiti golim okom. Uočavaju se u vidu crvenih ili zelenkastih tačkica na lišću i stablu biljke. Oštećenja prouzrokuju odrasli insekti ubodima. Napadnute biljke se tretiraju sapunicom, alkoholom ili duvanom.
Upotreba soje
Soja je jedna od najvažnijih njivskih biljaka. Od nje se dobijaju proizvodi koji su važni za ishranu ljudi i životinja, kao i proizvodi za preradu u industriji. Zbog toga se radi na stalnom unapređenju proizvodnje.
Zimnica
Kulinarstvo
Soja ima neutralan ukus, pa se u odnosu na to može pripemati na različite načine. Seme soje se koristi kao varivo za ishranu ljudi. Od kuvanog semena se dobijaju ćufte i pljeskavice, a od prženog se priprema šlag, krekeri i kafa, dok se od semena soje posle kvašenja dobija mleko koje je po svim parametrima slično kravljem mleku. Od takvog mleka se mogu praviti svi oni proizvodi koji se prave i sa kravljim mlekom.
Pored toga, koristi se i brašno soje. Razlikuju se uglavnom tri vrste brašna, punomasno, polumasno i posno. Sojino brašno se koristi za spremanje raznih jela, keksića i mnogih drugih proteinskih proizvoda. Od mešavine sojinog brašna i žitarica mesi se hleb. Iz semena soje dobija se ulje koje ima ogromnu primenu u ishrani ljudi. Takođe od ulja soje sa pravi margarin.
Ishrana stoke
Soja je izutena stočna hrana koja je pogodna za ishranu svih vrsta domaćih životinja, a naročito krava muzara. Za ishranu stoke koristi se prerađeno zrno, kao i vegetativna masa. Najisplativiji način korišćenja soje u prehrani stoke je taj da se u fabrikama najpre izdvoji ulje iz semena soje, a "pogače" koje ostanu da se iskoriste za pripremu koncentrata za ishranu stoke. Smatra se da se zrno soje ne treba koristiti direktno za ishranu stoke.
Medicina
Soja je jako bogata proteinima, mineralima i vlaknima, a najzastupljenije je gvožđe. Od vitamina najbogatija je vitaminima E i B. Delotvorna je kod problema sa probavom, a utiče i na smanjenje štetnog holesterola i regulaciji šećera u krvi. Dobar je izvor zdravih masnoća i ublažava simptome menopauze, koji se ogledaju u vidu nesanice i promene raspoloženja.
Industrija
Soja se u industriji koristi kao sirovina. Spremanje koncentrovane stočne hrane u fabrikama u mnogome zavisi od proizvodnje soje. Takođe se koristi za proizvodnju ulja. Gotova jela, industrija mesa i druge prehrambene industrije koriste soju, kao i industrija boja i lakova, plastičnih masa, farmaceutskoj industriji, i u proizvodnji tekstila i papira.
Istorija
Soja je biljna vrsta koja vuče poreklo iz Kine. Prvih tri hiljade godina nije se puno udaljila od mesta porekla. Međutima, početkom nove ere soja se širi na teritorije Koreje i Japana. Sa razvojem pomorskog saobraćaja, dolazi do upoznavanja novih civilizacija sa ovom kulturom. Prema nekim navodima, vlada mišljenje da da je soju u Ameriku doneo Bendžamin Frenklin, što se smatra početkom širenja soje po celom svetu. U novijoj istoriji, tačnije 1996. godine se pojavila prva genetski modifikovana soja, a 2002. godine soja je prvi put napustila planetu zemlju.
Zanimljivosti
Soja se u svetu gaji na oko 100 miliona hektara površine, što je stavlja na četvrto mesto iza pšenice, kukuruza i pirinča. SAD je najveći proizvođač soje sa proizvodnjom od oko 85.000.000 t i zemlja sa najvećon površinom pod zasadom soje od 30 miliona hektara. SAD, Argentina i Brazil zajedno proizvode 80% ukupne svetske proizvodnje soje, naviše genetski modifikovane soje (GMO soja). Evropa proizvodi 2% svetske proizvodnje, a najveći porizvođači u Evropi su Rusija I Ukrajina.
U periodu od 2009. do 2013. godine u Srbiji se soja gajila na prosečno 160.000 ha, sa prosečnim prinosom od 2,49 t/ha i ukupnom proizvodnjom od 399.000 t.
Foto: Julio César García / Pixabay
Ostavite odgovor