Peršun (lat. Petroselinum crispum) je biljka koja pripada porodici štitarki (Apiaceae). Poreklom je sa Mediterana, a danas se uzgaja svuda širom Evrope. U mnogim zemljama Evrope raste kao divlja ili poludivlja biljka. Peršun je dvogodišnja kultura koja u prvoj godini stvara vegetativne organe, koren i lišće, a u drugoj godinu, nakon čuvanja preko zime iz posađenog korena razvija se cvetno stablo. Koren peršuna gubi upotrebnu vrednost čim počne stvaranje generativnih organa.
Peršun nema visoku kalorijsku vrednost, ali je zato izuzetno bogat mineralima i vitaminima, pa se zato ubraja u visoko kvlitetne namirnice. Koristi se uglavnom kao začinska biljka, mada su poznata i njegova lekovita svojstva.
Najbolje uspeva u uslovima prohladne i vlažne klime, a optimalne temperature za rast i razvoj peršuna su temperature oko 16-22°C. Seme peršuna niče na temperaturi od 2°C, ali je optimalna temperatura za peršun oko 20°C. Za rast listova i korena peršuna, optimalna temperatura je oko 18°C.
Vrste peršuna
Razlikujemo dve vrste peršuna:
- peršun korenaš (Petroselinum hortense var.tuberosum)
- peršun lišćar (Petroselinum hortense var. foliosum)
Peršun lišćar
Peršun lišćar prema hemijskom sastavu zemljišta, nema posebnih zahteva. Za razliku od peršuna korenaša, peršun lišćar dobro uspeva na svim tipovima zemljišta. Zbog dugog perioda vegetacije, uglavnom se gaji kao glavni usev.
Ako se seje u proleće, setvu treba početi čim se može ući u njivu. Pošto je njegovo seme veoma sitno, nakon setve preporučuje se sabijanje valjanjem. I na lakšim, i na težim tipovima zemljišta dubina setve je oko 2-3 cm. Razmak između redova je 20 - 30 cm. Za razliku od peršuna korenaša, u slučaju sa peršunom lišćarom nije potebno proređivanje nakon nicanja.
Najvažnije mere za negu peršuna su plevljenje i okopavanje. Nakon nicanja ga ne treba zalivati, ali veoma dobro reaguje na vlagu, obezbeđenu u fazi nicanja.
Sorte peršuna lišćara
U sorte peršuna lišćara spadaju:
- Krausa
- Titan
Krausa
Sorta jako nakovrdžang lišća tamnozelene boje. Lišće je snažno i veoma otporno na zimu. Ova sorta sadrži veoma visok deo suve materije, pa je prvenstveno namenjena za industrijsku preradu, ali i za upotrebu u svežem stanju.
Titan
Peršun sa glatkim liskama ("normalan izgled"). Lišće je tamno zeleno, srednje visokog i uspravnog rasta sa visokim postotkom suve materije. Namenjen je za svežu upotrebu i industrijsku preradu.
Peršun korenaš
Peršunu korenašu odgovaraju duboka, rastresita i normalno vlažna zemljišta. Teška, kisela i previše vlažna zemljišta ne odgovaraju za gajenje peršuna korenaša, jer na njima dolazi do truljenja korena. Osim toga, iz sabijenog zemljišta se koren teško vadi.
Peršun se gaji u plodoredu, jer dosta iscrpljuje zemljište. Na istoj parceli može se ponovo gajiti nakon dve godine. Najbolji predusevi za peršun su jednogodišnje leguminoze i đubrene okopavine, koje ostavljaju zemljište čisto od korova i u rastresitom stanju.
Za gajenje peršuna korenaša treba dobro pripremiti zemljište pošto je seme jako sitno. Obrada zemljišta počinje odmah nakon skidanja prethodne kulture. U jesen se ore na dubini od 30 cm, a tako uzorana parcela se ostavi da prezimi sa otvorenim brazdama. Predsetvena priprema obavlja se u proleće korišćenjem kultivatora, sve dok se površinski sloj zemljišta ne usitni i ne zaravna.
Za gajenje peršuna korenaša su potrebne velike količine đubriva, pošto formira mnogo korena i lišća. Stajnjak se obično unosi pod prethodnu kulturu (40 t/ha). Mineralna đubriva se daju pri osnovnoj obradi, kao i prihranjivanjem tokom vegetacije. Pri osnovnoj obradi unosi se od 80 do 120 kg/ha P205 i od 60 do 100 kg/ha K20. Mogu se primeniti i kombinovana (NPK) đubriva u količini od 500 - 600 kg/ha, što zavisi od plodnosti zemljišta.
Peršun korenaš se obično seje u proleće, ali se može sejati i krajem leta ili u jesen. Letnja i jesenja setva primenjuje se u uslovima navodnjavanja i na parcelama koje su očišćene od korova. Seje se vrstačnim sejalicama na rastojanju od 30 do 40 cm red od reda. Seme klija na svetlu te nije potrebno pokrivati ga slojem zemlje. U zavisnosti od sorte i međurednog razmaka, treba od 4 do 6 kg semena po hektaru. Nakon setve zasejanu površinu treba povaljati. Seme niče za oko tri nedelje.
Mere nege obuhvataju: okopavanje, plevljenje, navodnjavanje, prihranjivanje, zaštitu od bolesti i štetočina, i proređivanje.
Prihranjuje se više puta tokom vegetacije. Ukupno se unosi 80 - 120 kg/ha N, što zavisi od plodnosti zemljišta. Prvi put zemljište se prihranjuje sa oko 50 kg/ha kada se formiraju redovi, tj. pred prvo okopavanje. Drugo prihranjivanje je posle prve berbe lišća, a treće posle druge berbe.
Usev korenaša se proređuje da bi se obezbedio optimalan vegetacioni prostor. Time se omogućava nesmetan i bujan razvoj korena. Usev se proređuje kada biljke razviju 2-3 stalna lista, na rastojanju 10-15 cm. Istovremeno se popunjavaju prazna mesta. Ova mera nege se primenjuje samo na kulturi koja je namenjena za proizvodnju etarskog ulja.
Slično šargarepi, i peršun je tolerantan na niske temperature. Kada je potpuno razvijen, dobro podnosi mrazeve i do -10°C. Može se sejati i krajem leta, i tada će ojačati do prvih mrazeva. Ako se seje kasno u jesen, niče već u rano proleće, čim temperatura zemljišta dostigne 2-3°C.
Tolerantan je na nedostatak svetlosti, dobro uspeva i u polusenci. Pošto ima veoma razgranat korenov sistem, peršun lišćar ima dobru usisnu moć korena i može usvajati vlagu i iz dubljih slojeva. Pošto seme sadrži veliku količinu masnih ulja, klijanje je prilično razvučeno, naročito ako nema dovoljno padavina. Zalivanje nije potrebno ako se seje rano u proleće, ali pri kasnijoj setvi treba ga zalivati. Pokoricu valja razbijati da se proklijalo seme ne bi ugušilo.
Sorte peršuna korenaša
U sorte perišuna korenaša spadaju:
- Eagle
- Fakir
- Arat
Eagle
Eagle je poludugi korenaš, ima dobro ispunjen glatki koren. Namenjen je za svežu prodaju ali i za industrijsku preradu.
Fakir
Srednje kasna sorta, dobro ispunjen i glatki koren, odlične kvalitete mesa, namenjen za svežu potrošnju i industrijsku preradu.
Arat
Arat je dugačak, gladak te odlično ispunjen koren namenjen za svežu potrošnju i industrijsku preradu. Ima vrlo bujno i jako lišće.
Sadnja peršuna
Peršun zaista nije teško gajiti, ali potrebno je znati koji mu uslovi pogoduju za bolji i kvalitetniji prinos.
Vreme sadnje
Peršun se u kontinentalnom delu može sejati od marta pa do kraja aprila. Na mediteranu je setva moguća već u februaru. Ako posejete peršun u avgustu moći ćete ga brati već u martu i aprilu iduće godine. Imajte na umu da ga treba brati pre nego se razvije cvetna stabljika.
Zemljište
Peršun ima gotovo iste zahteve prema zemljištu kao i šargarepa. Za rast mu je potrebno blago kiselo zemljište, pH od 5,5-6,5. Zemljište treba biti mrvičaste strukture, a kako su korovi potpuno nepoželjni, u zasadu peršuna obavezno je primeniti herbicide koji se inkorporiraju u zemljište pre setve. Nestrukturirana i teška zemljišta (glinovita zemljišta) ne odgovaraju za tu kulturu pošto uzrokuju deformaciju korena. Posebno odgovaraju zemljišta su peskovita i aluvijalna zemljišta, uz odgovarajuću primenu mera zalivanja.
Priprema zemljišta za sadnju peršuna
Osnovna jesenja obrada zemljišta vrši se oranjem na dubinu od oko 25 do 30 cm. U slučaju da se planira kasnija setva, na primer, za jesenju potrošnju i skladištenje, moguća je i prolećna obrada zemljišta.
Obrada zemljišta zavisi od predkulture, pa se zato obavlja plitkim letnjim oranjem iza kultura, a koje rano napuštaju zemljište, a zatim se oranje vrši u jesen, u vidu jednog dubokog jesenjeg oranja iza predkultura, koje napuštaju zemljište tokom jeseni.
Dopunska obrada je namenjena da omogući rastresit površinski sloj, da bi nicanje semena bilo ujednačeno.
Uzgoj peršuna u saksiji
Peršun se sadi u duboku saksiju, bez previše rupa na dnu, da ne bi izgubio dosta vlage koja mu je potrebna. Pre nego što se poseje seme se potapa u vodu, gde ostaje preko noći. Seme peršuna se ubacuje u saksiju, popunjenu do tri četvrtine rastresitom i vazdušastom zemljom, a potom se sipa još zemlje - do vrha saksije. Zemlja se polako potisne na dole, a zatim se navlaži i prekrije plastičnom folijom. Preporučuje se svakodnevno zalivanje dok ne izniknu mlade biljke, kada se skida folija, a saksija potapa u vodu, dok se ne pojave kapi vlage na vrhu zemlje, a zatim sa podmetačem stavlja na stalno mesto.
Saksiju sa peršunom stavite na toplije mesto, na kom ima dovoljno svetlosti, ali ne na direktno sunce, jer će inače listovi peršuna požuteti.
Peršun je potrebno redovno zalivati. Zemlja u saksiji sa peršunom treba da bude stalno blago vlažna, a u podmetaču da bude malo vode. Prijaće mu i prskanje vodom.
U periodu vegetacije, tj kada peršun aktivno raste, on se prihranjuje tečnim đubrivom jednom mesečno ili putem granula, koje se ubacuju na površinu svaki drugi mesec.
Da bi peršun gušće rastao i imao intenzivniji miris, peršun se može rezati makazama, kada pusti velike stabljike i listove.
Uzgoj peršuna na njivi
Koren peršuna, koji je proizveden na njivi potrebno je izvaditi krajem avgusta, a konkretno, kada postigne masu 30-60 g. Izvađeni koren treba saditi u zemljište koje je bogato organskom materijom, a na rastojanju 10-12x5-8 cm. Nakon sadnje potrebno je održavati temperaturu od 10 do 15°C, uz intenzivno provetravanje.
Navodnjavanje peršuna treba da bude umereno i tu treba voditi računa da ne dođe do kvašenja nadzemne mase. Na osnovu rezervne materije korena brzo se formiraju listovi. Prvu berbu listova možemo da obavimo već posle 35-40 dana. Prinos listova je veći za 5-20% od mase posađenog korena pri pospešivanju.
Uzgoj peršuna u plasteniku
U zaštićenom prostoru peršun možemo proizvoditi direktno setvom ili iz kontejnerskog rasada. Uspešniji, a i sigurniji i stabilniji prinos lisnatog peršuna se dobija iz kontejnerskog rasada, odnosno rasada gde je koren zaštićen.
Prvo je potrebno napuniti saća kontejnera odgovarajućim supstratom i oblikovati površine supstrata. Nakon toga kreće setva. U svaku ćeliju saća treba posejati po 2-3 semenke, a nakon nicanja ostaviti po jednu najrazvijeniju biljku.
U toku proizvodnje rasada potrebno je redovno provetravati i pravovremeno navodnjavati rasad. Pred sadnju se prestaje sa navodnjavanjem zbog lakšeg vađenja rasada sa supstratom. Prestanak navodnjavanja traje toliko dugo, koliko je to potrebno da se supstrat odvoji od saća.
Setva peršuna najčešće se obavlja u rano proleće. Februar ili mart su optimalni su za setvu ove biljke. Međutim, peršun moženo da sejemo i kao jesenju kulturu. Setva kontejnerskog rasada u tunelima obavlja se i u periodu od avgusta do septembra, a sadi se u periodu od oktobra do novembra da bi peršun mogao da se bere i u toku zime. Na prethodno pripremljeno zemljište negovani rasad se sadi na rastojanju 20x5 cm. Prinos je od 1.400 do 1.900 vezica na 100 m2.
Temperatura
Peršun dobro podnosi zimu, te lako može da prezimi u južnim područjima. Seme peršuna niče na 2-3°C. Za optimalni rast peršunu je potrebna temperatura od 20°C. Mlade biljke stradaju na -9°C, a koren na -2 do -10°C.
Uzgoj peršuna
Znate li koje kulture saditi i gajiti uz peršun? U nastavku se nalaze saveti koje biljke saditi i kako ispravno provoditi navodnjavanje orošavanjem.
Plodored
Peršun, kao i šargarepa dolazi u plodoredu koji traje 3 - 4 godine. Dobre predkulture za peršun su: paradajz, kupus, paprika, zrnene i krmne mahune, krompir, žitarice, kao i višegodišnje trave.
Setva peršuna se izvodi pneumatskom sejalicom. Setva se gotovo uvek vrši na stalno mesto. Za kasnije, letnje ili jesenje gajenje peršuna, peršun se seje u redove ili trake na ravnoj površini, dok se za ranije prolećno gajenje, peršun seje na gredice u 4 - 5 redova. Gredice se brže zagrevaju, pa time omogućavaju brže nicanje semena. Povoljan razmak između redova je 25 - 35 cm, a u redu od 4 do 5 cm, za šta je potreban utrošak semena u količini od 4 - 6 kg/ha.
Setveni sloj zemljišta mora biti ravan i fine mrvičaste strukture. Seje se na dubinu od 1,5 - 2 cm. Kako bi postotak klijavog semena koje će niknuti bio što veći, treba sejati kalibrirano i tretirano seme potiv mrkvine muve i gljivičnih bolesti. Nakon setve redovi se lagano pritisnu odgovarajućim valjkom.
Ravnomerno snabdevanje vodom tokom vegetacije ima značajan uticaj na uspešno gajenje peršuna. U fazi nicanja treba obezbediti optimalnu vlagu u setvenom sloju zemljišta, jer je u suprotnom nicanje otežano i neujednačeno. Početak faze zadebljanja korena kritičan je zbog potrebe za vodom, zbog čega treba osigurati dovoljnu količinu vlage u zemljištu u to vreme. Ako se vlaga ne osigura padavinama, potrebno je navodnjavanje, od 20 do 30 mm.
Navodnjavanje kišenjem (orošavanjem)
Najprimenljivija metoda navodnjava peršuna je orošavanje. Ovom metodom navodnjavanja voda se raspodeljuje po površini tla u obliku prirodne kiše (kišenje).
Prednosti navodnjavanja kišenjem:
- mogućnost upotrebe u različitim topografskim uslovima
- pripremni radovi na zemljištu su nepotrebni ili minimalni
- ne zauzima obradivu površinu
- ne smanjuje korištenje mehanizacije
- mogućnost ekonomičnog korišćenja raspoložive vode zbog tačnog doziranja
- zemljište je manje izloženo narušavanju fizičkih svojstava
- mogućnost navodnjavanja tek zasejanih polja i mladih biljaka
- mogućnost primene fertirigacije.
Pri navodnjavanju kišenjem uređaj sistema zahvata vodu iz izvora, zatim je sprovodi kroz cevi i na kraju je preko rasprskivača, u obliku prirodne kiše, raspodeljuje po površini koju navodnjava.
Održavanje i nega
Tokom vegetacije potrebno je dva do tri puta međuredno kultivisati. Kada je u pitanju drugo okopavanja potrebno je sprovesti prihranu KAN-om.
Đubrenje
Osnovna i startna đubrenje mogu se primeniti kao i kod šargarepe sa količinom NPK đubriva od 150 do 200 kg/ha azota, od 300 do 400 kg/ha fosfora i od 200 do 300 kg/ha kalijuma. Ako ne postoje preporuke za prihranu, onda treba prihraniti sa 200 kg KAN-a/ha u dva obroka, i to: kada biljke imaju od 5 do 6 razvijenih listova prvi put i od 30 do 40 dana nakon toga. Ukoliko se proizvodi list za košenje, tada se nakon svake košenja prihrana ponavlja.
Berba
U prosečnim klimatskim uslovima, lišće peršuna je spremno za žetvu već krajem juna i početkom jula. Obično je u to vreme dosta sunčanih dana, a žetva je idealna po suvom vremenu. Tada list bolje podnosi transport, tako da može trajati duže od berbe do sušenja nego kada je vlažan.
List se kosi kosilicom, zatim se skuplja mehanički ili ručno. Dalje se odstranjuju mehaničke primese, stavlja se u boks palete ili se tovari u rasutom stanju i prevozi u sušnicu na dalji postupak, tj na cišćenje, pranje i sušenje. Peršunovo lišće treba pažljivo kositi da se ne bi oštetio korenov vrat ili vegetativni vrh. Košenje se mora vršiti 2 cm iznad vegetativnog vrha, tako da biljka peršuna brzo da bi što pre počelo da raste novo lišće.
Kako su u to vreme velike vrućine, tamo gde je lišće odsečeno, biljka brzo gubi vlagu, pa je zato potrebno navodnjavanje, pa tako možemo dobiti drugi, nešto niži prinos ali dosta kvalitetan usev nakon mesec dana.
Skladištenje
Lišće peršuna koje je namenjeno za tržište pere se i slaže u vezice, a vezice u gajbice ili kutije. Može se skladištiti do 8 sedmica u hladnjači, pri temperaturi od -1 do 0°C, uz relativnu vlažnost vazduha veću od 95%.
Koren peršuna može da se skladišti: 1) u trapove - nadzemni trapovi širine su oko 1,5 m a visine oko 1m, sa horizontalnom i vertikalnom ventilacijom. Na peršun se stavlja tanak sloj zemlje, koja se zatim pokriva izolatorom, a na izolator se opet stavlja zemlja. Vreme skladištenja peršuna u trapu je 6 meseci. 2) u podrume - na temperaturi od 2 - 5°C i uz relativnu vlagu vazduha od 90%, pri čemu se u takvim uslovima peršun može čuvati 2 - 3 meseca. U podrumima u pesku može se čuvati i peršun sa lišćem. 3) u hladnajče - uz temperaturu od 0°C, relativnu vlagu vazduha od 97% i kontrolisanu provetrenost, koren se može čuvati od 6 - 8 meseci. %.
Bolesti i štetočine
Peršun lišćar je manje osetljiv na bolesti. Veće štete može prouzrokovati jedino pepelnica (prouzrokovač je gljiva Eiysiphe petroselini).
Peršun korenaš je osetljiviji na bolesti i kod njega je zabeležena znatna šteta od više gljivičnih bolesti. Osim pepelnice, peršun korenaš napada i plamenjača (prouzrokovač je gljiva Plasmopara nivea Beze), kao i pegavost (prouzrokovač je gljiva Septoria petroselini Desm).
Koren peršuna je podložan još jednoj bolesti, a to je trulež. Uzročnici ove bolesti su Rhizoctonia crocorum Fries i Macrosporium ramulosum Sacc.
U cilju zaštite peršuna od navedenih bolesti prvenstveno se primenjuju preventivne mere, kao što je upotreba zdravog semena, plodored i dr.
Šargarepina lisna muva
Izaziva kovrdžanje lišća peršuna. Lišće koje je napadnuto je kovrdžavo i izgleda kao da su ga napale lisne vaši. Mlade biljke brzo propadaju. Ova štetočina je opasna jer prenosi i virusna oboljenja.
Šargarepina lisna vaš
Ova štetočina napada lišće, pa je lišće nakon napada raščerupano i deformisano, često menja boju, postaje crveno, a ponekad žuto. Napadnute biljke zaostaju u rastu, a brzo i uginu. Ova šteočina takođe prenosi viruse.
Lastin rep
Štetu stvaraju gusenice, koje izjedaju nadzemne delove peršuna. Iako se nekih godina primečuje porast ovih štetočina, one nisu nikad toliko masovne, pa ne mogu ugroziti gajenje peršuna, a i njihovo uništavanje, kako mehaničko, tako i hemijsko je zabranjeno, jer spadaju u zaštićene vrste.
Upotreba peršuna
Peršun nam je najčešće poznat u kuhinji kao jedan od glavnih začina koje dodajemo u jelo, ali ne treba zanemariti i njegovu lekovitost zbog čega se često koristi za izradu eteričnih ulja.
Zimnica
Kulinarstvo
Peršun se uzgaja zbog zadebljalog korena (var. tuberosum) i listova (var. foliosum) kao i zbog karakterističnog, prijatnog mirisa i ukusa. Koren peršuna sadrži belančevine, vitamine, flavonoide, a listovi peršuna su bogati izvor provitamina A i vitamina C. Sadržaj vitamina C u listu peršuna je 133.0 mg/100g, što je znatno više od njegovog sadržaja u listu celera, kupusa ili zelene salate.
U ishrani se peršun koristi najviše kao dodatak jelima. Koren peršuna se često dodaje u supe i razne soseve, jer podstiče apetit, dok se svež list dodaje na kraju kuvanog jela da bi se sačuvala aroma i ostali korisni sastojci. Svež list peršuna možemo iskoristi za dekorisanje raznih jela, kao salata.
Medicina
Od minerala, kojih u 100 g lista peršuna ima 1.630 mg, list peršuna najviše sadrži kalijum, magnezijum, kalcijum, gvožđe i fosfor. Sveže i osušeno lišće, koren, plod i seme peršuna koriste se u farmaceutskoj, kozmetičkoj i prehrambenoj industriji za proizvodnju začina i eteričnih ulja.
Peršun se takođe koristi za ispiranje urinarnog trakta, kao i za prevenciju i lečenje kamena u bubregu. Peršun je koristan je i u ishrani dijabetičara.
Istorija i zanimljivosti
Peršun je ime dobio po kamenitim brdima u Grčkoj, a stari Grci su ga koristili kao simbol zaborava i smrti, a kasnije kao simbol proleća i ponovnog rađanja. Peršun često se provlači kroz istoriju, u grčkim i rimskim legendama, a pominje se i kao omiljena biljka Katarine de Mediči.
Prema starom grčkom mitu, peršun je narastao iz krvi koja je curila iz rane Archemorea (sina jednog poluboga) nakon ujeda zmije.
Prema egipatskoj legendi, biljka se pojavila na mestu kapljica krvi, koje su tekle iz iščupanog oka boga Horusa, koji je izgubio bitku Setu za vlast u zemlji.
1937. godine dominikanski diktator Rafael Truhiljo izdao je naredbu da se "pročisti" haićanski narod. U istoriji je ovaj događaj poznat kao "peršunov masakr". Ovaj naziv je bio obuslovljen razlikom između haićana i dominikanaca,u izgovaranju reči peršun: vojnici su tražili od svakog stanovnika da kaže reč "perejil" (peršun) - oni koji su reč izgovarali sa "r" smatrali su se "svojima", a pogrešno izgovaranje suglasnika sa zvukom "l" značilo je da je u pitanju kreolac - haićanin.
Ljudi su izdavnina verovali da čak i jedna grančica peršuna donesena kući doprinosi porodičnom blagostanju i dugovečnosti.
Peršun se smatrao kao odlično sredstvo odbrane od nečistih sila i zlih duhova.
Peršun, kao efikasno medicinsko sredstvo, u velikim dozama se pretvara u otrov.
Foto: Dieter Freese / Pixabay
Ostavite odgovor