Proso

Proso (lat. Panicum) je jedna od najstarijih gajenih kultura na svetu, a pripada porodici trava sa više od 600 različitih vrsta. To je žitarica kojom se hrane ljudi i životinje, a ima i divljih vrsta koje samonikle rastu po poljima i pašnjacima. Ime je dobio po grčkoj reči panis u značenju hleb čime se što ukazuje na njegovu primarnu upotrebu.

Sve vrste ovog roda biljaka su monokotiledoni. To je jednogodišnja biljka koja se gaji prvenstveno zbog svog semena. Koren je razvijen i raste do 1,5 m dubine što biljci daje otpornost u teškim uslovima. Proso raste kao busen sa nekoliko izdanaka. Središnja slamka je najjača i obično uspravna. Listovi su zelene boje. Neke vrste prosa rastu u cik-cak rasporedu.

Struk žita se grana u nekoliko klasova u kojima su cvetovi skupljeni u grozdove, može narasti do 150 cm i prekriven je dlačicama. Cvet je manje ili više razgranata smeđa metlica duga do 46 cm. Posle cvetanja, u klasu dolazi do sazrevanja semena, a seme može biti od svetlosmeđe i sive, do tamnobraon i crne boje.

Proso je biljka poreklom iz istočne ili centralne Azije. Uzgaja se već 8.000 godina, po nekoj proceni. Smatra se da je uključen u ishranu ljudi pre oko 5.000 godina, ali je vremenom bio zamenjen krompirom kao ukusnijom i kaloričnijom namirnicom, iako zrno ima potencijal za uzgoj i upotrebu jer se vremenom prilagodio našoj klimi. Istraživanja podržavaju uzgoj ove žitarice jer je isplativa.

Vrste prosa

Postoji oko 600 vrsta prosa u svetu. Neke vrste su odlične za ishranu i komercijalnu upotrebu, ali ima i onih vrsta koje se šire poput korova. U Srbiji se uzgajaju 3 vrste prosa u komercijalne svrhe ili rastu kao korov.

Nekoliko podvrsta prosa se tokom godina proširilo u divljini, na livadama ili oko bašta. Tako, na primer, postoji podvrsta divljeg prosa koji daje mnogo više semena, a ono lako prodire u zemlju i tu dugo ostaje. Najviše problema napravi koji raste u zasadima kukuruza i repe.

Vlasasto proso

Vlasasto proso jeste jedna od najčešćih vrsta prosa u Srbiji, a raste na suvom i siromašnom zemljištu kraj pustih livada. Ptice prenose mnogobrojno seme koje proso daje i tako ga razmnožavaju. Seme jeste sitno, ali je jestivo, mada se više koristi kao ukras cvetnih aranžmana. U ishrani stoke, prevelika količina semena može izazvati tegobe organa za varenje životinje.

Račvasto proso

Smatra se da je ova vrsta prosa u naše krajeve uvezena zajedno sa hranom za ptice. To je invazivna vrsta koja raste divlja na pašnjacima i livadama. Najviše ga ima u kukuruznim poljima, ali pošto voli vlažna područja, raste i pored reka. Može lako da se zameni sa običnom cvetnom travom jer glavni struk ima manji broj račvastih grančica. Raste i do 2 m u visinu.

Obično proso

To je jednogodišnja biljka koja raste do 80 cm. Može se iskoristi svaki njen deo, od semena do busena koji se suši sa senom. To je jedna od prvih namirnica koje se koriste za ishranu u vreme sedelačkog načina života. Uzgaja se u prehrambene i komercijalne svrhe.

Sadnja prosa

Uzgajanje prosa je vrlo lako. To je biljka koja najčešće raste i samonikla, pa nema bojazni za njen prinos. Ipak, za što obilniji i kvalitetniji rod, imamo za vas nekoliko saveta.

Vreme sadnje

Proso je jako osetljiv na temperaturu klijanja. Temperatura od 33°C je ona kod koje dobijamo punu iskorišćenost semena. Za sadnju u umerenoj klimi se čeka da temperatura bude iznad 12°C.

To je biljka kratke vegetacije. Setva se može odložiti dok ne bude više rizika od mraza i niskih temperatura. Može se sejati i kao žitarica posle žetve useva sa ranim prinosom, kao što su pšenica i ječam. Najčešće se seje sredinom juna, dok se u toplijim krajevima može sejati i mesec dana ranije.

Kalemljenje

To je jednogodišnja busen koja raste direktno iz zemlje. Seje se isključivo iz semena i ne može se kalemiti na druge biljke.

Sadnja iz semena

Seme prosa je izrazito sitno i zato se seje mehaničkom sejalicom. U proseku se poseje 300 zrna po m2, što je 15 - 20 kg/ha. Seje se samo tretirano i sertifikovano seme, koje može biti starije od godinu dana, ukoliko nije proklijalo tokom čuvanja.

Ukoliko se gaji kao glavna kultura, rastojanje između redova treba da bude 12 - 30 cm. Paralelno sa drugim kulturama seje se tako da bude u pravilnom plodoredu. Seme se seje na dubinu od 2 - 4 cm i nakon setve se zasipa zemljom da bi se bolje primilo.

Sadnja sadnice

Pošto u divljni, ali i kao kultura za uzgajanje, proso daje dosta semena koje se lako prima, ne postoji potreba za uzgajanjem sadnica koje bi se kasnije sadile. Takođe, klijavost semena je visoka i sadnja sadnica bi bila neisplativa i mogla oštetiti koren.

Uzgoj na otvorenom

Proso može da raste u ravnici, kao i na blažim uzbrdicama, ali mora imati sunčevu svetlost, pa treba izbegavati sadnju na područjima u senci. Takođe bolje raste ukoliko je zaštićen od direktnog vetra.

Uzgoj u plasteniku

Pošto je ovo kultura koja dobro uspeva na otvorenom, ne pokušava se uzgoj prosa u plasteniku. Takođe, u studiji koja je sprovedena otkrili su da proso mnogo bolje reaguje na prirodnu dnevnu svetlost nego na veštačko osvetljenje, pa zbog svega toga gajenje u plasteniku nije isplativo.

U plastenicima se na temperaturi od 20°C gaje samo dekorativne vrste prosa. One se kasnije mogu koristiti u baštama i kao deo cvetnog aranžmana ili kada postoji potreba za prosom u hladnijim mesecima. U plasteniku se zaliva jednom nedeljno ili kada se zemlja osuši do dubine od 5 cm.

Uzgoj u saksiji

U dekorativne svrhe se proso gaji u saksijama ili na visokim gredicama. To su najčešće dekorativne vrste prosa koje imaju bogate metlice i razgranate cvetove. Pošto iz jednog busena raste samo jedan ukrasna slamka, sadi se koliko ih je dovoljno, otprilike, a posle setve se mogu prorediti.

Bira se humusno zemljište i sadi na dubinu od 3 cm i prekriva tankim slojem zemlje. Ukoliko se uzgaja u zatvorenom prostoru na temperaturi od 20°C, može se posejati u bilo koje doba godine. Takođe, potrebno ga je držati u južnom delu ili dodatno osvetliti ako nema najmanje 8 sati dnevne svetlosti.

Zemljište

Vrste prosa koja izrasta kao korov može nicati i na siromašnom tlu. Međutim, za kultivaciju je potrebno obezbediti rastresito i dobro drenirano zemljište pre svake setve, što znači da je potrebna dobra obrada i priprema tla. Voli duboka i humusna tla, neutralna do blago kisela. Treba se voditi računa i o tome koliko se zadržava vlaga u zemljištu na kojem se sije, pa se okopavanje i uklanjanje korova obavljaju u jesen i dodatno u proleće.

Klima

Iako je poreklom iz Azije i pretežno vlažne klime, proso je vremenom postao jednogodišnja biljka navikla i na drugačije oblasti. Danas lako opstaje u uslovima umerene klime, ali mu ne odgovaraju velike nadmorske visine i padovi temperature.

Uzgoj prosa

Proso je jedna od najstarijih kultura koje su se planski uzgajale. Zato se mnogo zna o njenom uzgoju, a evo nekoliko saveta kako da ga unapredite.

Plodored

Proso je odličan kao predkultura, a i za uzgajanje zajedno sa drugim kulturama. Proso može biti treća kultura u nizu tokom samo jedne godine. Dobro raste uz kukuruz i pasulj, kao i druge mahunarke. Može se sejati posle uljane repe, ječma i mladog krompira. Nije dobro da se seje posle bundeve.

Zalivanje

Što se tiče zalivanja, proso nije zahtevna kultura. Može izdržati duže periode suše, i po mesec dana. Za to vreme neće rasti ali će se rast nastaviti kada biljka ponovo dođe u kontakt sa vodom. Međutim, svakako je najbolje obezbediti sistem za navodnjavanje tokom sušnih razdoblja.

Na većim površinama najbolje rešenje su ravnomerno raspoređene prskalice i zalivanje tokom večernjih časova. Takođe, najbolje je koristiti podzemnu vodu ili kišnicu svaka 3 - 4 dana.

Đubrenje

Od vremena kad se proso seje zavisi tip i vreme đubrenja zemljišta. Ukoliko se uzgaja kao glavna kultura, stajnjak se dodaje u zemlju u jesen. Proso ima najviše potrebe za azotom i kalijumom, pa se zemljište može dodatno đubriti u proleće, pre setve. Ako je u pitanju kasniji usev, đubrivo se može dodati nakon analize zemljišta i to znatno manja količina, odnosno samo trećina onoga što se dodalo glavnoj setvi.

Razmnožavanje

Razmnožavanje se vrši semenom. Divlje vrste rastu kao korov i teške su za istrebljenje jer daju mnogo sitnog semena koje se lako sakriva u zemljištu i klija dolaskom toplijeg vremena. Seme za uzgoj se sakuplja nakon setve, stratifikuje (dozreva) i tretira fungicidima kako bi se obezbedio kvalitetan i zdrav naredni usev.

Održavanje i nega

Proso nije žitarica zahtevna za održavanja. Postoji nekoliko postupaka kojima se poboljšava kvalitet i kvantitet useva.

Održavanje zasada

Proso zahteva najvažniju negu prilikom setve. Seme je potrebno utisnuti ili uvaljati u zemlju da bi se bolje primilo. Tokom rasta može da se razvije pokorica zemlje koja usporava rast, pa se treba lomiti drljačama. U predsetvenoj nezi, drljača se koristi i za uništavanje korova koji mogu da ometa rast i guše mlade izdanke žitarice.

Pošto se gaji gusto u redovima, korov se uklanja na nekoliko načina. Posredno se problem korova rešava dobrom obradom zemljišta i pravilnim plodoredom pre setve. Kasnije, uklanjanje korova se vrši sekačem ili kultivatorom između redova. Takođe je važno održavati ili kositi okolne površine kako se korov ne bi proširio na mesto gde je usev.

Orezivanje

Pošto je žitarica, proso ne treba orezivanje, oblikovanje ili proređivanje da bi izrastao. Kod gajenja ukrasnih vrsta prosa može se vršiti proređivanje da bi se dobio širi busen i jača slamka. Međutim, to je vrsta koja može da raste kao korov i ne treba je proređivati da bi se dobio veći prinos.

Žetva

Sa žetvom se ne počinje dok ne dođe do procvata biljke i osipanja semena, a to je najčešće krajem avgusta ako je proso posejan početkom juna ili krajem jula. Pošto ne sazreva ravnomerno, žetva se obavi na kraju zrenja. Takođe, zrna se osipaju i pre toga, ali to nije moguće da se spreči i da se ujednači sazrevanje svih strukova.

Žetva se obavlja kombajnom. Može biti jednofazna ili dvofazna. Kod jednofazne, cela biljka se bere, a seme se kasnije odvaja. Dvofazna žetva se koristi kada je proso bio postrna setva. Vrši se neposredno pre potpunog sazrevanja. Najpre se biljka kosi, a potom sakuplja kombajnom da bi se cele metlice sa semenom sačuvale. Posle takve žetve prinos je oko 3 t/ha.

Seme se sakuplja, a ostaci biljke se suše za proizvodnju stočne hrane. Sušenje može da se obavi na njivi gde se biljka uzgajala ili na nekoj drugoj površini. Važno je ravnomerno raspoređivanje biljke i redovno okretanje kako ne bi stvorila plesan među njima. Nakon dve nedelje sušenja na suncu, proso se skladišti u seniku, na zatvorenom.

Skladištenje

Moguće je dugo čuvanje semena prosa ako su uslovi za to povoljni jer proso ima nisku vlažnost i ne razvija buđ. Seme se skladišti u zatvorenim posudama na temperaturi do 20°C i niskom vlažnošću. Ako seme sadrži više od 16% vlage onda se mora sušiti u sušari. Tu se na temperaturi do 40°C priprema za dalje skladištenje.

Dugotrajnije skladištenje zahteva preradu žita u brašno ili hranu za ptice i njegovo pravilno pakovanje.

Bolesti

Iako je proso veoma izdržljiv i ima vrste koje su i same potencijalne štetočine, nije potpuno imun na bolesti i napade štetočina. Pored toga što je najbolje koristiti zdravo i sertifikovano seme, postoji još načina da se bolesti prosa spreče i unište.

Glavnica pšenice

To je jedna od retkih bolesti koja pogađa proso, ali sa potencijalom da uništi veću plantažu i donese veliku ekonomsku štetu. Za pšenicu i travu svojstvena bolest se lako prenosi i na proso. Često se opazi tek neposredno pred žetvu. Zdrava biljka ima metlicu koja se od svoje težine povija prema zemlji, a kod zaražene biljke ona strči na gore zbog toga što je zrno ispunjeno crnom prašinom i izgubilo je težinu. Sporama se bolest brzo proširi na zdravo zrno, tako da može doći do uništenja useva iz dvofazne žetve. Neophodno je koristiti sertifikovano seme i spaljivati ostatke zaražene biljke.

Štetočine

Kukuruzni moljac

Proso je često napadnut od strane ove štetočina jer se većinom gaji pored kukuruza. Kukuruzni moljac polaže jaja na stabljiku. Iz njih se ležu gusenice koje kopaju tunele kroz biljku i hrane se njenim sokom i tako joj nanose nepopravljivu štetu. Biljka brzo vene i deo useva može propasti. Najbolja zaštita je temeljno čišćenje zemlje od predkulture kao i upotreba insekticida.

Skakavac

Rojevi skakavaca su opasni za proso kao što su opasni i za ostale žitarice. Štetočine se hrane mladim izdancima i napadnutu biljku mogu pojesti do korena i potpuno uništiti useve. Nažalost, najezda skakavaca se ne može predvideti. Ukoliko se pojavi na njivi, usevi se štite mrežom za insekte.

Ptice

Ptice nisu opasni za samu biljku ali otežavaju sakupljanje semena. Ptice vole zrelo seme prosa pa se nalazi u standardnoj mešavini hrane za ptice. Kada seme dozre, one ga zobu i tresu na zemlju i time smanjuju prihod. Njiva se štiti postavljanjem strašila ili plinskih topova za plašenje ptica.

Upotreba prosa

Proso je žitarica koja se koristi od davnina, pa ne čudi široka primena u ishrani ljudi, ali i životinja. Takođe, upotrebljava se u narodnoj medicini.

Zdravlje

Proso je namirnica bez glutena i potpuno bezbedna za konzumiranje za ljude koji su intolerantni na gluten iz hrane. Bogat je vlaknima, lako se vari i ne izaziva želudačne tegobe.

Sadrži puno vitamina B za pravilno funkcionisanje metabolizma. Sadrži i fosfor koji pomaže izgradnju ćelija, ali i pročišćava bubrege od toksičnih materija i podstiče izlučivanje toksina iz organizma. Takođe, zbog sadržaja visoke koncentracije biljnih vlakana, snižava nivo holesterola u krvi.

Pored svih ovih benefita koje smo naveli, proso može da sadrži i veliku količinu gvožđa i tako bude dobar dodatak ishrani osobama sa anemijom.

Kuhinja

Naučno je dokazano da se proso jeo u još mlađem kamenom dobu, ali je izgubio svoj značaj. Danas se biserno beli proso najčešće koristi za kaše koje se zaslađene jedu kao užina. Od brašna prosa prave se pekarski proizvodi za osobe koje ne podnose gluten. Od prosa se može praviti i ulje za salate ili prelive, ali koje nije preporučljivo za prženje.

Zbog malog procenta šećera i kiselina, konzumacija prosa se preporučuje i osobama koje pate od žgaravice. Ako se želi probati nešto novo, može se oristiti kao prilog mesu ili povrću. Odličan je izvor magnezijuma za vegetarijance. Osim toga, ovo je jeftina žitarica i namirnica laka za pripremu, pa je dostupan široj populaciji.

Privreda

Osim za ishranu ljudi, proso se može koristiti u prehrani životinja. Posebno je važan deo ishrane ptica, pa je, uz semenke suncokreta, deo standardne mešavine ptičje hrane. Takođe, može se dodati u hranu za zečeve i živinu.

U ishrani stoke, veća količina prosa izaziva poteškoće. Goveda se mogu hraniti mladim prosom koje je tek pokošeno sa livade. Takođe, kao slama se koristi za ishranu stoke tokom zimskih meseci.

Zanimljivosti

Proso je jedna od najstarijih kultivisanih žitarica na svetu sa dokazima da se koristio još u mlađem kamenom dobu, kad je bio osnovna namirnica za pravljenje hleba po čemu je i dobio ime.

Bio je veoma važan u Grčkom i Rimskom carstvu i kasnije u srednjem veku. Međutim, nepravedno je zanemaren pronalaskom krompira kao kalorične namirnice i pšenice koja daje kvalitetniji hleb.

Danas je Indija lider u njegovoj proizvodnji, ali se gaji i u drugim delovima jugoistočne Azije. Uzgaja se i u siromašnijim zemljama Afrike jer dobro podnosi sušu i zato što predstavlja jeftinu zamenu za pšenicu.

Proso je tokom vekova igrao važnu ulogu u ishrani ljudi, a prvi zabeleženi nalazi su očuvani ostaci rezanaca od prosa. Značajan je i u hortikulturi, pa je zbog kontrasta sivozelene i nežno ružičaste boje divlja vrsta prosa Panicum virgatum proglašena za najlepšu travu u 2014. godini.