Bundeva (lat. Cucurbita pepo), odnosno tikva, nazivi su istog povrća. Potiče iz Meksika a u Evropu su je doneli Španci. Danas se uzgaja u mnogim vrtovima širom sveta a takođe se nalazi u mnogim kuhinjama. U zavisnosti od kraja zemlje ima svoje lokalno ime. Tako da se može čuti da je to Ludaja ili Dulek.
Bundeva ili tikva je jednogodišnja biljka i spada u puzavice. Kada postigne svoju zrelost meso ploda joj slatko i ne previše aromatično (osim kod nekih posebnih aromatičnih vrsta). Iako je svrstavamo u povrće, bundeva je ustvari voće jer se seme nalazi u plodu biljke.
Najveći deo biljke nalazi se na površini zemlje, ponekad čak i koren. Sama stabljika može biti dugačka i do 10m i prekrivena je dlačicama. Listovi su krupni, takođe obrasli dlakama i nalaze se na dugačkim drškama. Cvetovi su jednopolni, krupni i žuti. Cvetaju samo jedan dan i tada ih oprašuju najčešće pčele. Seme bundeve je ovalno i pljosnato, svetle boje i teško u rasponu od 150 do 350 grama. Bogato je masnim uljima, proteinima i mineralima.
Plod bundeve je takođe jestiv. Iako je u radnjama i na pijaci bundevu moguće kupiti od avgusta pa sve do proleća, plod bundeve dozreva u jesen i upravo je tada najukusniji a koncentracija vitamina, minerala i antioksidanata je najveća.
Kada birate bundevu koju ćete kupiti, birajte one koje imaju čvrstu i mat koru. One bundeve čija je kora sjajna najverovatnije je puna vode i bezukusna. Takođe pazite da joj kora nije oštećena jer kada se jednom ošteti lako se može pokvariti.
Zanimljivost: Bundeva uzgojena u bašti Čarsla Hotona 2002. godine ušla je u Ginisovu knjigu rekorda jer je bila teška 606,7kg.
Vrste bundeva
Postoji više od 800 vrsta bundeva. Uglavnom su sve jestive i moguće ih je gajiti svuda osima na Antartiku. U nastavku predstavićemo neke od najpoznatijih vrsta bundeva koje i vi sami možete gajiti u svojoj bašti. Sortu bundeve koju ćete gajiti birajte u odnosu na namenu i na uslove koje imate i koje joj možete pružiti za nesmetan rast i dobar prinos.
Smokvolista bundeva (Sijamska budeva, Azijska bundeva)
Latinski naziv ove bundeve je Cucurbita ficifolia Bouche. Kora joj je zeleno-bele boje i podseća na lubenicu. Listovi su slični smokvinim listovima odakle je i dobila naziv. Meso ove bundeve je bele boje a ukus je isti kao kod nezrele bundeve.
Plodovi su srednje veličine ali i pored toga najčešće raste na ogradama. Od ove bundeve se najčešće prave džemovi i kompoti.
Stočna tikva (obična tikva, žuta tikva, poljska tikva, budimka)
Latinski nativ je Cucurbita pepo L. i ova tikva se uglavnom uzgaja kao stočna hrana. To je jednogodišnja, zeljasta biljkačiji plodovi mogu biti teški od 25kg do 100kg. Odlična je hrana za domaće životinje u toku zime. Kada joj uslovi pogoduju može izrasti i do 10m dužine.
Koren joj je vretenast i obično se razvija ja površini zemlje. Stablo je u sredini šuplje, u preseku je rebrasto i prekriveno je bodljama. Listovi ove tikve su srcoliki i dlakavi. Cvetovi su jednopolni i žuti. Muški cvetovi su nešto krupniji i razvijaju se na samom stablu dok su ženski cvetovi sitniji i razvijaju se na bočnim granama.
Koren je veliki, dobro razvijen i ima veliku usisnu moć tako da Stočna tikva zahteva tikva obilno zalivanje i ne podnosoi sušu. Optimalna temperatura za razvoj vegetativnih delova biljke je između 15°C do 22°C, a za razvoj generativnih delova su temperature iznad 25°C.
Uljna ili uljana tikva
Uljna ili uljana tikva, latinski naziv Cucurbita pepo, je uglavnom industrijska biljka i gaji se zbog proizvodnje bundevinog ulja. Seme ove tikve je bogato uljem koje se dobija ceđenjem. Srodna je stočnoj tikvi a razlikuju se samo po kvalitetu i izgledu semena.
Ne trpi niske temperature pa se seje tek kad priđe rizik od kasnih prolećnih mrazeva (krajem aprila i početkom maja), kada se temperature kreću od 10,5°C do 25°C. Iako joj mraz ne pogoduje u toku setve, zreli plodovi su otporni na temperature i do -4°C.
Ne podnosi sušu i visoke temperature i u takvim uslovima može da se desi da odbaci već oprašene ženske cvetove.
Zimska bundeva
Latinski naziv je Cucurbita mixta Pangalo. Zimska bundeva je jednogodišnja biljaka koja se sadi na otvorenom tek kada prođu prolećni mrazevi a to je obično početkom maja. Cvetovi su joj narandžasti. Plodovi su u početki zeleno-bele boje međutim sa njenim sazrevanjem kora postaje narandžasto-krem boje a meso intenzivno narandžasto.
Voli sunce pa je zasadite na osunčano mesto ali pazite na mrazeve jer je veoma osetljiva na niske temperature.
Razmnožava se iz semena a bere pre prvih mrazeva. Kod berbe treba voditi računa da se obere zajedno sa stabljikom dužine nekoliko centimetara. Bez ove stabljike bundeva može veoma brzo istrunuti.
Kako na sobnoj temperaturi može da izdrži veoma dugo dobila je naziv Zimska bundeva.
Bela bundeva
Ova bundeva se najviše koristi na ovim prostorima. U mnogim porodicama jesen je nezamisliva bez nje. Možemo je kuvati, peću rerni, kuvati čorbe ili praviti pite od nje.
Buternat ili muskatna bundeva
Bundeva karakterističnog izgleda i lako prepoznatljiva. Podseća na tamburicu pa je neki tako i zovu, Tamburica bundeva. Ovo je zimska bundeva, jedemo je tokom cele zime a uspeva da se održi po 9 meseci. Ima malo masti a bogata je omega-3 masnim kiselinama. Najlepša je kada od nje spremamo supe, potaže, slatke pite, tkz. bundevare, kolače, džemove, sokove i kako je možemo jesti i presnu, od nje možemo praviti veoma ukusne smutije.
Kaboča bundeva
Potiče iz Kambodže tj. iz grada u Kambodži po kome je i dobila ime. Meso joj je pomalo suvo ali je zato slatka i ukusna. Kora joj je zelena i tanka pa je zato i jestiva a i lako se guli. Izgledom i mirisom podseća na lubenicu. Može se pripremati na mnogobrojene načine pa stoga i veoma popularna u uzgoju.
Japanska ili Mala tikva - hokaido
Potiče iz Japana i karakterističnog je izgleda. Ima zašiljen deo prema dršci. Ukus joj je kestenjast i sladak a od nje se mogu praviti pirei, umaci, supe i prilozi kao i kolači i pite. Može te je grilovati, kuvati, peći i puniti.
Prinčeva kruna
Ova bundeva ima tamno narandžasto meso koje je debelo, sočno i slatko. Kora joj je sive boje i posebno tanka. Ima lekovita svojstva jer je bogata pektinom. Može se kuvati, peći, pohovati a mogu se praviti i deserti jer ima slatko-kestenjast ukus.
Turban bundeva
Ova bundeva osim za jelo koristi se i za dekoraciju zbog svog neobičnog izgleda. Najčešće kao posuda za voće, povrće i jelo. Kora joj je šarena a meso narandžasto i žuto. Izuzetno je aromatična pa je za jelo najlepša kad je pečena. Pored pečenja koristi se za kuvanje gustih, krem supa.
Ibica
Ova bundeva ima rebrast plod i meso koje je suvo i žuto-narandžasto. Slabijeg je kvalitetea pa su uglavnom gaji zbog semenki koje su bogate vitaminima i mineralima i hranljivije su od mesnatog dela ploda. Slatka je a za jelo se priprema tako što se prvo očisti od svih odpadaka, ostavi se da se osuši pa se tek onda peče. Za Noć veštica, ova bundeva je idealna za dubljenje i pravljenje lampiona.
Sadnja bundeve
Bundeve nisu zahtevne niti komplikovane za uzgoj. Treba joj samo obezbediti uslove oko sadnje i svi su izgledi da ćete se na jesen sladiti u njenim plodovima.
Setva i sadnja
Bundeve traže puno prostora jer njihove stabljike mogu da izrastu i više od 10m. Mogu se saditi svuda, u gredicama u bašti, na povišenim gredicama ili na hrpama komposta.
Prija im toplo i sunčano mesto. Plodna, vlažna i rastresita podloga gde se ne zadržava previše vode i da pri tom ne budu izložene vetru jer ih vetar može uništiti.
Bundeve možete zasaditi i na mestu gde su ranije tog proleća bili zasađeni spanać, rotkve ili grašak. Naravno, nakon njihove berbe. Jedino morate voditi računa o okolnim biljkama jer bundeva traži puno prostora i širi se pa bi mogla da "uguši" okolne biljke.
Na samom početku uzgoja bundeve, da biste bili sigurni u njen kvalitet potrebno je da koristite kvalitetno seme. To može da bude seme koje ste sami proizveli ili ako tek krećete i nemate seme od predhodne sadnje, nabavite ga ili po preporuci ili kupite sertifikovano ekološko seme skupljano u proverenim uslovima i u čiji kvalitet ne bi trebalo sumnjati.
Ako žetite da sačuvate svoje seme za sadnju sledeće sezone izaberite veliku i zdravu bundevu sa ukusnim mesom. Semenke prvo ostavite na papiru dve do tri nedelje da se osuše a nakon toga ih možete spakovati u neku kesicu i tako sačuvati do setve.
Bundeve se mogu saditi: setvom ili rasadom
Kada ih sadite od već pripremljenog rasada potrebno je više truda i vremena li je taj način i sigurniji jer sami kontrolišete pinos odabirom biljaka koje će gotovo sigurno dati dobre plodove.
Za pravljenje rasada, seme treba posejati mesec dana pre sađenja. Posude za pravljenje rasada napunite kvalitetnom zemljom i u svaku čaši položite po četiri semenke jer uvek postoji mogućnost da neko seme ne proklija. Seme mora biti kvalitetno izabramo. Kada biljjka proklija odstranite slabije i manje razvijene biljke i ostavite po dve u svakoj čaši. Svo to vreme vodite računa o redovnom zalivanju i održavanju vlage zemlje.
Kada se razviju prvi listovi biljke su spremne za presađivanje na otvoreno.
Sadnja bundeve iz rasada
Nakon što ste dobro pripremili tlo za sadnju, iskopajte rupu. Bilo bi idealno kada bi ste tlo prihranili stajskim đubrivom. Ako već niste, sada je pravo vreme da to uradite. Stavite đubrivo u rupu i prekrijte ga završnim slojem zemlje. Umesto stajskog đubriva u ovu svrhu možete koristiti i kompost.
Ovako pripremljeno zemljište dobro zalijte vodom. Nakon toga, položite sadnicu u zemlju i lagano pritisnite. Nakon toga još jednom zalijete vodom. Preporučljivo je da na istom mestu zasadite više sadnica a kada se uverite da rastu, onda ih razredite.
U slučaju visokih temperatura, bundevu zaštitite malčom napravljenim od lišća i suvih grana.
Setva bundeve na otvorenom
Nakon pripreme i đubrenja zemljišta, iskopati rupu dubine 10cm. Preporučljiv razmak između rupa je 1,5m. Dobro je natopite vodom i u nju položite 5 semenki. Zatim, semenke pokrijte zemljom nekih 2cm do 3cm i dobro ih zalijte. Bilo bi dobro kada biste nakon ovog to zaliveno mesto prekrili slojem suve zemlje, debljine 2cm da se ne bi napravila pokorica na zalivenom mestu i sprečila izbijanje biljke.
Kada prve biljke izbiju treba ostaviti po dva izdanka u svakoj kućici i označiti ih tako da ih tokom održavanja ne bi oštetili.
Ako zemlja nije dovoljno vlažna treba ih redovno zalivati. Vodite računa da ih ne zalivate u najtoplijem delu dana već rano ujutru ili kasno popodne, tj. predveče. Zalivajte oko korena a ne i po listovima. I nemojte preterivati sa zalivanjem, važno je samo da zemlja bude vlažna. Bolje je zalivati ih svaka 3 dana sa po 5 l vode nego svakodnevno sa 0,5 l.
Vreme i klima
Sadnju bundeve morate prilagoditi klimatskim uslovima sredine u kojoj želite da je sadite. Potrebno je zadovoljiti uslove koje ona zahteva a oni se uglavnom odnose na temperaturu tj. Toplotu.
Pošto bundeva voli toplo vreme i toplu zemlju ako je posadite kada su temperature između 20°C i 30°C, nuknuće za nešto više od nedelju dana. Međutim, ako je zasadite u hladnu zemlju jako sporo će nicati. Ako uz to u zemlji ima i patogena seme će najverovatnije istrunuti.
Zato, ako želite kvalitetnu setvu, morate kontrolisati temperaturu vazduha i zemlje koji glavni preduslovi za sadnju.
Idealna temperatura zemlje za sadnju bundeve je oko 15°C. Nemojte je saditi pre polovine maja jer su do tada još uvek moguči kasni prolečni mrazevi.
Uzgoj bundeve
Bez obzira kako krećete sa uzgojem bundeve, da li iz semena ili rasada, uzgoj bundeve na zahteva previše brige i posla. U samom početku, u prvoj fazi dok je biljka mlada, treba je redovno štititi od korova. To možete učiniti ili okopavanjem ili mehaničkim održavanjem. Jednom kada se bundeva razvije, zbog njene bujne vegetacije, korov više neće moći da joj naudi.
Osim korova, mladu biljku može još da ošteti stvaranje pokorice na površini zemlje. Zato je potrebno redovno proveravati stanje oko stabljike.
Ako pre sa sadnje tj. setve niste pođubrili zemljište to možete uraditi i kasnije. Stim što u toku rasta treba đubriti organskim đubrivom bogatim azotom. U toku cvetanja i razvoja ploda bundevu treba prihranjivati đubrivima bogatim kalijumom i fosforom.
Prihrana bundeve se preporučuje dva puta mesečno a za tu namenu prvenstveno koristite biljne komposte od koprive i kamilice.
Po želji, biljka može imati i vertikalni oslonac. Iako raste po zemlji, bundeva može biti i puzavica.
Plodovi će bolje rasti ako redovno skidate glavne izdanke sa vrhova. Ovo treba raditi tek kad biljka naraste 45cm.
Ako plodovi ipak ne napreduju dobro, uzrok može biti loše oprašivanje pa im treba pomoći oko toga. Ovo možete uraditi ručno tako što ćete polen sa muških cvetova preneti na ženske cvetove. Inače, cvetovi se veoma lako razlikuju jer kod ženskih cvetova postoji ispupčenje iznad samog cveta.
Plod će bolje napredovati i ako uklonite listove iznad samog ploda na glavnoj stabljici.
Bolesti i štetočine
Iako postoje štetočine koje bi mogle ozbiljno da ugroze uzgoj bundeve, ako se pridržavate svih mera sadnje i uzgoja opasnost se može lako izbeći.
U prevenciju spadaju odstranjivenj svih ostataka biljaka od predhodne godine, onda izbegavanje guste sadnje i na kraju, sadnje u blizini dinje, lubenice i krastavca. A glavni preduslov je da uvek sadite proverene i otporne sorte bundeva.
Od bolesti najviše ih napadaju: bakterijske bolesti, plemenjača i pepelnica.
Skoro sve bolesti možete sprečiti odabirom povoljnog mesta za sadnju kontrolisanim zalivanjem, samo oko korena biljke a ne i po listovima.
Od štetočina bundevu napadaju: bela mušica, lisne vaši, crveni pauk, korenova muva, tripsi
Bilo od štetočina bilo od bolesti, svakako će prvo stradati slabe i neuhranjene biljke i stoga izbegavajte njihov uzgoj.
Bundevu mogu napasti još i miševi i puževi golaći. Ako ih primetite na vreme postavite zaštitu. Vodite računa da zaštita bude ekološki orihvatljiva kao što su mreže, klopke ili jaki mirisi koji odbijaju ove štetočine.
Berba i skladištenje
Bundeve se beru samo kada su skroz zrele. U zavisnosti od sorte, bundeve u punoj zrelosti dostignu vrhunac u svojoj boji. Kako biste proverili da li je bundeva zrela, kucnite prstima po njoj. Ako čujete zvonak zvuk a ne tup onda je bundeva premna za berbu. Osim toga, obratite pažnju i na peteljku koja bi trebalo da bude pomalo suva i uvela.
Nakon berbe, preporučljivo je da bundeve ostavite nekoliko dana na suncu. Tada će im kora dodatno otvrdnuti i one će se dobro osušiti. Ako su vremenske prilike nepovoljne sklonite ih u plastenik ili zimsku baštu. Obavezno ih zaštitite od mrazeva koji bi ih mogao uništiti. Unesite ih u zatvorenu prostoriju i čuvajte na slojevima drveta, papira ili kartona a izbegavajte hladne podloge poput kamena ili betona.
U slučaju da ste ubrali oštećene plodove, morate ih odmah upotrebiti jer će sigurno veoma brzo istrunuti. Trebate ih prvo dobro očistiti a onda ili narezati na kocke ili izrendati pa staviti u zamrzivač i koristiti po potrebi.
A zdrave plodove, nakon sušenja na suncu sklonite u podrum ili ambar. Važno je samo da mesto bude suvo i da nema opasnosti od smrzavanja. Tako skladištene možete ih čuvati i do šest meseci.
Bundeva u kuhinji
Za pripremanje hrane od bundeve najbolje je koristiti zdrave i čvrste plodove. Takve bundeve sadrže u sebi najveće količine vode i šećera pa su tada i najukusnije.
Nakon pečenja, bundeva ima posebnu aromu i ukus, slatkast i aromatičan. Da bi ste je ispekli, bundevu bobro operite i isecite na komade. Ovako spremljena najbolje ide uz pirinač, meso ili krompir a možete i daljom pripremom možete spremiti guste supe, priloge jelima ili umake. A možete je jednostavno jesti i samo kao pećenu poslasticu.
Tikve se mogu i kuvati. Ali pre bilo kakve termičke obrade treba joj skinuti kori i iseckati na sitnije kockice. Ako je ne kuvate kao supu, preporučljivo je kuvati je na pari jer će kuvana u vodi postati previše mekana i vodena.
Bundeva se često koristi i za spremanje ukusnih slatkiša kao što su pite bundevare, palačinke i kolači. Ukusan je sastojak sokova, kašica, džemova i marmelada.
Ipak, i pored svega, u ishrani su najpoznatije bundevine semenke koje se mogu samostalno grickati ili se mogu dodati u razna jela. Od njih se još i pravi bundevino ulje koje se koristi za pravljenje salata, gustih krem supa, priloga i žitarica. Nije preporučljivo kuvati bundevino ulje ili ga koristiti zapečenje jer se tada gubi veliki broj lekovitih sastojaka u njemu. Ovo ulje može se prepoznati po izrazito aromatičnom i orašastom ukusu i tamno zelenoj boji.
Zimnica
Bundevine semenke
Bundeva se ne uzgaja samo zbog njenog ploda, tj. Mesa, već i zbog njebih semenki koje se jedu samostalno ili se koriste za proizvodnju bundevinog ulja.
Semenke su bogate antioksidantima, proteinima, mastima, vitaminima E i B i mineralima, gvožđem, cinkom, selenom, bakrom, kalijumom i manganom.
Poboljšavaju pamćenje, deluju antistresno a zbog bogadstva vlaknima utiču na zdravlje probave. Sigurno će pomoći kod uvećane prostate i kod otežanog mokrenja. Kao dokaz tome u Ukrajni, Ruminiji, Turskoj i Bugarskoj postoji najmanji broj zabeleženih slučajeva obolelih od prostate. Naime, u navedenim zemljama bundevine semenke su deo redovne ishrane.
Bundevino ulje
Ulje dobijeno iz bundevinih semenki, odnosno od uljne tikve, spada u jedno od najkvalitetnijih ulja. Ono je odličan izvor antioksidantima, esencijalnim masnim kiselinama, vitaminima i mineralima.
Bundevino ulje deluje diuretski, jača imunitet, uravnotežuje hormone i blagotvorno deluje na zdravlje kože i kvalitetu spermatozoida. Poznato je i njegovo delovanje na zdravlje prostate.
I ulje i semenke bundeve koriste se kod crevnih parazita i glisti.
Lekovita svojstva
O lekovitim svojstvima bundeve govori u prilog i činjenica da je nekada davno bundeva bila glavni sastojak ishrane kod Indijanaca. Bogadstvo hranljivim sastojcima, vitaminima i mineralima, bile su im od velike pomoći da prežive duge i hladne zime. Budući da je u večini slučajeva narandžaste boje, odmah se uočava da se radi o biljci koja je bogata beta karotenom koji je zaslužan za jačanje imuniteta, zaštiti organizma os slobodnih radikala i prečavanju razvoja tumora.
Osim beta karotena, bundeva sadrži još i minerale i vitamine iz grupe B (B1, B2, B3 i B6), zatim gvožđe, kalcijum, kalijum, fosfor i folnu kiselinu.
Bundeva pomaže kod bolesti creva i želuca, a zbog svoje vlaknaste strukture posebno se preporučuje kod zatvora i upale debelog creva. S’ obzirom da spada u grupu biljaka koje se svrstavaju u diuretike, pomaže kod gihta i artritisa.
Smanjuje holesterol u krvi i čuva zdravlje očiju i vida. Pomaže kod bolesti prostate, bubrega i bešike.
Osim toga, bundeva se preporučuje kao i kao namirnica u tretmanima zdravog mršavljenja. Bogata je hranljivim sastojcima a pritom je siromašna kalorijama. Takođe, može se koristiti i kao maska za lice za problematičnu kožu.
Istorija
Bundeva kakvu danas gajimo danas u prošlosti je rasla u divljini na prostoru između Meksika i Gvatemale. Pretpostavlja se da su sve bundeve poreklom iz Amerike, a postoji i manji broj koji potiče iz Afrike i Azije. Kroz istoriju pre više od 6.000 godina, ali i danas, uzgajaju se i jedu u Meksiku.
U odnosu na područje sa koga dolaze bundeve se dele na one iz Starog sveta i one iz Novog sveta. Egipćani i Rimljani su u prošlosti češće koristili Luffu cylindricu - duguljastu bundevu sa glatkom korom, i Lagenaria vulgaris - tikvice, dok je večina bundeva donešena u Evropu Upravo iz Amerike i Meksika.
U prošlosti, na Američkom kontinentu su se obično uzgajali kukuruz, pasulj i bundeva. Kukuruz je obično rastao u polju a uz njegovi stabljuku se penjao i rastao pasulj. Pored njih, na samom tlu rasla je bundeva. Spomenute tri namirnice bile su sinonim za zdravu ishranu i zdrav život.
Istraživanja pokazuju da su Egipćani koristili bundeve za izradu tanjira i činija što je dokaz da su neke bundeve stigle iz Azije. U Kini se bundeva smatrala simbolom zdravlja pa su ih zato često koristili i kao predmet umetničkih dela. Indijanci su imali toliko poštovanje prema bundevi da su svoje pokojnike sahranjivali sa bundevom. Naime, verovali su da će im ona biti hrana na poslednjem putovanju. Neke kulture su čak od sušenih bundeva pravili i tepihe.
Foto: Couleur / Pixabay
Ostavite odgovor