Uljana repica (lat. Brassica napus) je komercijalna, industrijska biljka koja se gaji zbog dobijanja ulja, akoje se koristi u ishrani ljudi i u industriji. Ulje repice nije toliko kvalitetno za ishranu, ali je važan deo u proizvodnji industrijskih ulja i maziva, etarskih ulja, sapuna i dr.
Uljana repica je kultura koja se gaji širom sveta, ali kod nas nema veliki značaj, pa se i ne gaji na velikim površinama. Najveći proizvođači repice u svetu su Kina i Kanada. Ima veliku važnost u industriji i godišnje se proizvede oko 60 miliona tona.
Tokom cvetanja veoma je lako prepoznati, po žutim cvetovima koji zbog guste sadnje prekrivaju čitava polja. Teško ju je pomešati sa nekom drugom vrstom. Korenov sistem je vretenast, nije posebno dubok, ali se širi u površinskim slojevima. Stablo je uspravno i dugo, donji listovi su veliki i formiraju lisnu rozetu. Listovi koji rastu na gornjim delovima su manji i prekriveni dlačicama. Plod je mahuna dugačka 5 - 10 cm. U njoj se nalazi seme koje je sitno i tamno i može se kasnije sejati.
Uljana repica je biljka kojoj nije potrebno posvetiti posebnu pažnju i može opstajati i na teškim i zapuštenim terenima. Podnosi različite klimatske uslove i tipove zemljišta i može preživeti na na slabo propusnim zemljištima. Isplativa je kultura, jer se može gajiti na mestima gde druge ne bi dobro uspevale, pa može biti solidan dodatni izvor zarade. Iako nema velike zahteve, postoji nekoliko stvari o kojima treba voditi računa pri gajenju ove biljke.
Vrste uljane repice
Kod uljane repice su hibridi razvijani da bi se eliminisala eruka kiselina koja nije preporučljiva za konzumaciju. Veoma je štetna, pa su zemlje koje proizvode najveće količine uljane repice - zapadnoevropske zemlje i Kanada, radile najviše na stvaranju hibrida sa velikim prinosom i malim sadržajem eruka kiseline. Danas postoji nekoliko klasa uljane repice, pa postoje i vrste kvaliteta 0 i 00.
Postoji mnogo hibrida ove kulture i svake godine se stvaraju nove sorte koje imaju veću otpornost na štetočine i bolesti i veće prinose. Često dolazi i do spontanog ukrštanja. Kod nas se najviše uzgajaju Korina, Oro, Elvira, Jet Neuf i Tower.
Elvira
Elvira je nemačka 0 sorta koja ima slabiji kvalitet, ali se može koristiti za ljudsku ishranu. Ima velike prinose i dobru prilagođenost sredini kao i veliku otpornost. Daje visoke prinose bez obzira na zemljište na kome raste. Ima velik procenat ulja u semenu, ali ono je lošijeg kvaliteta. Spada u rane hibride i nema veliku otpornost na bolesti.
Korina
Korina je takođe nemačka sorta koja je nešto kasnija i daje visoke prinose. Veoma dobro se prilagođava uslovima sredine, ali mana joj je što joj je vreme zrenja neujednačeno. Osim toga, nije otporna na neke gljivične bolesti što može dovesti do gubitaka prinosa.
Jet Neuf
Ovaj francuski hibrid je najviše gajen u Evropi, jer ima veliku otpornost na bolesti i dobar prinos. Dobro podnosi gušći sklop i ima visok procenat ulja.
Oro
Oro je jara vrsta sa malim sadržajem kiseline od koje su se razvili drugi hibridi. Ovakve sorte se ne gaje često, ali su važne za razvijanje novih. Može se saditi i na većim visinama i rana je prolećna sorta.
Tower
Tower je sorta koja daje visoke prinose 00 kvaliteta. Ulje je veoma kvalitetno i ima zanemarljivo mali procenat glukozinolata. Često se gaji u masovnoj proizvodnji u ranoj setvi, jer je otporna na niske temperature i loše uslove sredine.
Uzgoj uljane repice
Gajenje uljane repice nije komplikovano i laka je za održavanje. Mere održavanja uglavnom se odnose na pravilnu predsetvenu pripremu, ali važno je ispuniti neke uslove da bi se obezbedio kvalitetan prinos.
Plodored
Neke kulture su veoma dobre za gajenje na polju pre uljane repice ili pored nje. Najčešće se kao pretkulutre seju žitarice nakon kojih se odmah posle preoravanja može sejati repica. Najbolji predusevi su strna žita, kukuruz i rani krompir.
Na poljima gde se gaji repica i u blizini ne treba sejati suncokret, grašak, pasulj, soju, detelinu i repu. Useve je potrebno rotirati, jer ako se više godina gaji na jednom mestu može doći do invazije štetočina.
Zalivanje
Uljanoj repici je potrebno zalivanje jedino dok cveta. U fazi klijanja koristi vodu koja je zaostala od jesenjih kiša i snega. U sušnim periodima zalivanje treba ravnomerno rasporediti. Voda ne bi smela da se zadržava oko korena da ne bi došlo do njegovog truljenja. Repica može dobro da iskoristi vodu iz zemljišta, jer rano klija, pa može da preživi i sušu, mada joj ona ne prija.
Đubrenje
Repici najviše odgovaraju blago kisela zemljišta, naročito ona bogata kalcijumom. Primena kalcijuma je naročito značajna pre setve, ali može se primeniti i posle klijanja. Takođe, repica ima velike potrebe za sumporom i azotom. Kod pripreme zemljišta, zaoravaju se azotna đubriva, kako bi zemljište bilo spremno za setvu. Pre setve može se dodati fosforno đubrivo. Prihranjivanje se obavlja u proleće ostatkom azotnog đubriva. Drugo prihranjivanje se obavlja 3 nedelje kasnije, u fazi formiranja pupoljaka i obezbeđuje visok prinos.
Razmnožavanje
Razmnožavanje repice je semenom koje se nalazi unutar mahune. Netretirano seme neće dati velik prinos, pa nije pogodno za setvu. Najbolje je kvalitetno seme od proverenih proizvođača koje će dati veći prinos.
Presađivanje
Uljana repica je kultura koja se, jednom posejana, ne presađuje.
Zemljište
Uljanoj repici najbolje odgovaraju zemljišta sa srednjom teksturom i dobrom drenažom. Može da podnese kiselost između 5,5 i 7. Otporna je na soli, pa se prva seje na tek isušenim nasipima. Može podneti različite uslove zemljišta, ali ne toleriše sušu. Optimalno zemljište za gajenje repice je glinovito-ilovasto.
Klima
Uljana repica se lako prilagođava različitim klimatskim uslovima, ali joj najviše odgovara vlažna i topla klima. Prija joj direktno sunce i treba da bude na otvorenom zbog dovoljno prostora i sunčeve svetlosti. Setva se mora obaviti pravilno, sa dovoljnim razmakom između biljaka. Klija na temperaturama 3 - 5°C, ali veoma dobro podnosi niže temperature od ovih. Ako se ostavi da prezimi, u proleće se regeneriše i samo nastavi sa rastom.
Setva uljane repice
Uspešnost setve repice zavisi od kvaliteta semena i vremena setve. Pre setve se bira kvalitetno seme od proverenih proizvođača koje je tretirano insekticidima i fungicidima. Na jednom prostoru je najbolje koristiti više hibrida, da bi se dobio što bolji prinos. Seme je sitno i setvena norma je 3 - 4 kg/ha, zbog čega se za setvu koriste sejačice.
Vreme sjetve
Najbolje je setvu obavljati od sredine avgusta do sredine septembra, jer tako može da prezimi i iskoristi vlagu zemljišta preostalu od jesenjih i zimskih padavina. Prerana setva može dovesti do toga da usev nikne rano i bude uništen pod snegom, a kasna setva može izazvati smrzavanje mladih biljaka.
Podloga za setvu
Uljana repica veoma dobro podnosi različite uslove, ali da bi prinosi bili što veći, potrebno joj je humusno i kiselije zemljište, dok joj peskovita i močvarna zemljišta ne odgovaraju. Dobro uspeva na zemljištima koja su bogata kalcijumom i u kojima se vlaga ravnomerno raspoređuje. Zemljište treba dobro zaorati, ako je pre toga gajena neka druga kultura ore se dva puta. Gaji se u plodoredu zbog većih prinosa. Zemljište treba pripremiti nekoliko nedelja pre setve, jer kasnija obrada dovodi do smanjenih prinosa.
Sadnja iz semena
Uljana repica se seje u pravilne redove, na dubinu od 1 - 2 cm, a kod suvljih zemljišta setva može biti i dublja. Razmak između redova bi trebao biti 20 - 30 cm da bi se omogućila obrada. Repica se može sejati najviše dve godine uzastopno na istom mestu, zbog pojave bolesti ako se seje duže.
Uzgoj u zatvorenom
Uljana repica je biljka kojoj najviše odgovara gajenje na otvorenom, a važna je i medonosna biljka, pa se zbog toga ne seje u zatvorenom prostoru. Ne isplati se gajiti je kao dekorativnu biljku, ni za ličnu upotrebu. Mora joj se obezbediti dovoljno vazduha i direktne sunčeve svetlosti, pa nije odgovarajuća biljka za gajenje u staklenicima i plastenicima.
Održavanje i nega
Seme uljane repice je podložnije kvarenju od semena ostalih žitarica, pa se mora pravilno skladištiti, da bi se sprečila gljivična oboljenja. Da bi se ovo postiglo, relativna vlažnost vazduha u prostoru za skladištenje mora biti manja od 70%.
Faza mirovanja
Faza mirovanja je veoma važna za seme i ako se ne obezbede uslovi za nju, može doći do problema u narednim godinama. Uslovi tokom sazrevanja semena utiču na mirovanje, ali je dokazano da faza mirovanja utiče na bolji razvoj repice narednih godina, kao i bolje vreme i način žetve.
Održavanje zasada
Održavanje zasada uključuje uklanjanje korova pre setve da ne bi ugušio mlade biljke. Korov se uklanja i tokom rasta repice. Važno je da je usev pravilno zasejan, da se prilikom uklanjaja korova ne oštete biljke. Najefikasniji način uništavanja korova je upotrebom herbicida, ali važno je odabrati pravi. Ponekad se mora primenjivati više herbicida istovremeno, da bi uništili više tipova korova.
Proređivanje
Da bi se biljke repice kvalitetno širile i rasle, potrebno im je da budu na razmaku od 20 - 22 cm. Ukoliko su zasejanje gušće, treba ih proređivati.
Orezivanje
Kod ove biljke orezuju se samo cvetovi biljaka u početku faze cvetanja, kako bi došlo do bržeg zadebljavanja peteljki i formiranja većeg broja cvetova, kao i proizvodnje veće količine semena. Vrhovi središnjih cvasti i cvasti bočnih grana orezuju se od februara do marta dva puta, kada se pojave pupoljci i procveta manji broj cvetova na donjem delu biljke. Ovo orezivanje dovodi do značajnog povećanja prinosa, bez oštećenja cvetova i mladih plodova.
Žetva
Žetva repice se obavlja u kratkom vremenskom roku, jer cvetovi i plodovi sazrevaju veoma brzo, a brzo gube i kvalitet. Mahune sazrevaju neravnomerno, pa postoji mogućnost da će se seme rasipati i tako doći do gubitka prinosa tokom žetve. Postoje 2 faze zrelosti u kojima se uljana repica može ubirati.
Prva faza je tehnološka zrelost kada biljka gubi zelenu boju, listovi se suše, a mahune su sivo-smeđe. Seme u mahunama treba da bude tvrdo i tamne boje. Zbog neravnomernog sazrevanja, može ostati i zelenih semenki.
Druga faza je prava zrelost, u kojoj su listovi potpuno suvi, a cvetovi opadaju. Seme je potpuno tamno i tvrdo, a mahune mogu spontano da pucaju i dolazi do rasipanja semena. Seme je u ovoj fazi najzrelije i potpuno spremno za žetvu.
Žetva se može vršit jednofazno kombajnom ili dvofazno, kada se prvo vrši, a zatim skuplja kombajnom. Da bi se zadržao kvalitet kod ceđenja ulja, žetvu treba obavljati kada je vlažnost semenki ispod 15%.
Skladištenje
Kod uljane repice se skladište samo semenke. Da bi se skladištilo, moraju biti zadovoljena dva uslova: temperatura mora biti ispod 15°C, a vlažnost ispod 10%. Ako ovi uslovi nisu ispunjeni, doći će do propadanja semena i izostanka prihoda. Seme se čuva u skladištima ili silosima pre obrade, a ako se čuva duži vremenski period, temperature treba da budu niže. Seme se može pripremiti za ponovnu setvu i skladištiti na tamnom i hladnom mestu ili se upotrebiti za ceđenje ulja.
Sušenje
Sušenje uljane repice se obavlja suvim vazduhom i postoje temperature koje su bezbedne, da se biljka ne bi usled previsokih temperatura užegla. Sigurne temperature za sušenje su ispod 40°C, uz dobar protok vazduha, čime se obezbeđuje da se seme osuši u roku od dve nedelje. Ako se duže suši, može doći do užeglosti, napada grinja ili pojave gljivičnih oboljenja.
Bolesti
Repica je veoma otporna biljka, ali ipak postoje bolesti i štetočine koje je napadaju. Da bi se sačuvao prinos, treba delovati preventivno. U nastavku možete pročitati koje su najčešće bolesti uljane repice.
Bela trulež
Ova bolest nosi naziv i rak repice, a prvi znaci bolesti su beli krugovi koji se javljaju na listovima. Izaziva je gljivica koja se javlja ako je u proleće vreme vlažno i hladno. Može izazvati istrunuće stabla ili listova, a u mahuni ostavlja tvorevine koje izgledaju kao seme. Gljiva može u zemljištu opstati i do osam godina i može ponovo inficirati zasad i drugih kultura. Zbog toga se izbegava sadnja kultura koje su joj podložne, kao što su pšenica i kukuruz i tretira se fungicidima.
Crna pegavost
Ovo je bolest koja se sve češće javlja, prvo napada listove, ali može da ošteti celu biljku. Izaziva je gljivica čije širenje je intenzivnije po vlažnom vremenu. Pege koje se javljaju su prvo male i crna, a zatim se šire kao koncentrični krugovi koji su prekriveni sporama kojima se bolest širi. Kada se proširi na mahunu, ona puca i semenke se osipaju. Može se zadržati na ostacima biljaka, zbog čega je potrebno ukloniti ostatke nakon žetve i koristiti fungicide.
Plamenjača
Plamenjača se javlja u vidu pega zagasite boje koje kasnije postaju tamne i sve više se šire na listovima. Zaraženi list se kovrdža, a bolest se širi na stabljiku. Na kraju dolazi do sušenja cele biljke i gubitka prinosa. Da bi se ova bolest sprečila, biljke se tretiraju fungicidima, naročito ako je velika vlažnost vazduha.
Suva trulež korena
Suvu trulež korena izaziva gljivica koja se javlja na listovima, stablu ili mahunama. Najveća joj je aktivnost po vlažnom vremenu, a ako se biljka zarazi u fazi klijanja, može da uništi čitav prinos. Javlja se u vidu fleka na listovima koje mogu biti bele do crne boje i izazivaju kovrdžanje listova i odumiranje cele biljke. Zemljište na kome se javila mora se tretirati fungicidima i zasaditi na njemu neka druga kultura.
Štetočine
Uljanu repicu, osim bolesti, napadaju i neke štetočine koje se dele na jesenje i prolećne. Jesenje su osa listarica i crvenoglavi buvač, a prolećne repičina pipa i repičin sjajnik.
Repičin sjajnik
Ovo je najčešća štetočina repice. Odrasli insekt je tamnozelen, a larve su bele. Polažu jajašca na pupoljke i larve se hrane pupoljcima i cvetovima. Mogu da polože 2 - 6 jajašaca svakog dana, pa brzo uništavaju čitave zasade. Pupoljci koji su oštećeni ne cvetaju i biljke propadaju. Borba protiv njih se vodi insekticidima, ali dok ne predstavljaju opasnost za pčele. Kada se uoči ova štetočina nakon što se cvet već otvori i pčele se pojave, ne sme se prskati, da se ne bi ugrozile.
Repičina pipa
Pipa je takođe insekt čije larve predstavljaju opasnost za repicu. Larve se legu u proleće, kada je biljka još osetljiva. Kroz peteljku prelaze u stablo i buše tunele u njemu. Biljka se deformiše i vremenom odumire. Borba se vodi insekticidima, ali i pravilnim rukovanjem otpadom posle žetve.
Crvenoglavi buhač
Ovaj insekt polaže jajašca u zemlju gde se gaje kupusnjače. Larve se hrane listovima i to je prvi simptom njihove pojave. Larve zatim ulaze u stablo u kome buše tunele i tako uništavaju biljku. Borba se vodi sistematskim korišćenjem insekticida i pravilnim plodoredom.
Osa listarica
Odrasla jedinka koja se javlja od sredine avgusta nije opasna za biljku, koliko je opasna njena gusenica. Može biti veoma krupna, sa 11 pari nogu. Veoma je proždrljiva i može uništiti velike površine repice za dva dana. Suzbija se primenom insekticida, ali i prevremenim prskanjima, da bi se izbegla invazija.
Upotreba uljane repice
Danas je upotreba uljane repice veoma široka i ima svoje mesto u ishrani i industriji.
Kuhinja
Ulje uljane repice se smatra manje kvalitetnim od ulja drugih biljaka. Danas su, međutim, dobijeni hibridi sa manjim sadržajem štetnih materija, pa je i ulje kvalitetnije. Najviše se koristi za prženje, uglavnom gde se sprema velika količina hrane, kao što su lanci restorana. Materijal koji ostaje nakon ekstrakcije ulja, koristi se kao stočna hrana u vidu masnih pogača. Uljana repica je takođe važna medonosna biljka i med od nje je poznat i cenjen.
Zdravlje
U medicini se ne koristi biljka uljane repice, ali je poznat njen med koji sadrži mnogo vitamina i minerala i blagotvorno deluje na probavu. Podstiče rad creva, pa se preporučuje njegova upotreba umesto nezdravih šećera i zaslađivača.
Zanimljivosti
Uljana repica je nastala ukrštanjem kelja i ogrštice koja je biljka severnih krajeva. U prošlosti, njeno ulje je korišteno za osvetljenje. Od njega su se pre svega izrađivala maziva koja su služila za lakiranje ili dobijanje svetla. Danas se koristi za izradu sapuna i maziva, ali je mnogo važniji biodizel koji se proizvodi od ovog ulja. Biodizel je ekološko gorivo koje ne zagađuje okolinu i mnogo je jeftinije. Njegovo korištenje smanjuje efekat staklene bašte, pa predstavlja gorivo budućnosti koje je tek u svom razvoju.
Foto: jhenning / Pixabay
Ostavite odgovor