Bambus (lat. Bambuseae) spada u porodicu trava (Poaceae) sa preko 150 vrsta koje su ekonomski izuzetno važne posebno žitarice, kao što su proso, ječam, ovas, pirinač, pšenica i kukuruz. Vodi poreklo iz tropskih i suptropskih predela južne i istočne Azije i severne Australije. U delovima istočne Azije i Japana postoje čitave šume bambusa dok se u ostalim delovima sveta uzgaja kao vrtno i ukrasno bilje.
Kod bambusa, kao i kod ostalih trava, područja međučestica stabljike su obično šuplja, a vaskularni snopovi u poprečnom preseku rasuti su po celoj stabljici, umesto u cilindričnom rasporedu. Dikotiledoni drveni ksilem nije prisutan. Stabljike su jednokalične, uključujući palme i velike bambuse i više stupaste nego sužavajuće.
Zahvaljujući jedinstvenom sistemu u zavisnosti od rizoma, bambusi su neke od najbrže rastućih biljaka na svetu. Određene vrste bambusa mogu porasti i do 90 cm u roku od 24 sata, brzinom od skoro 40 mm na sat (rast oko 1 mm na svakih 90 sekundi). Gigantski bambusi su najveći članovi porodice trava. Ovaj brzi rast i tolerancija na rubno zemljište čine bambus dobrim kandidatom za pošumljavanje, sekvestraciju ugljenika i ublažavanje klimatskih promena.
Bambusi imaju značajan ekonomski i kulturni značaj u Južnoj Aziji, Jugoistočnoj Aziji i Istočnoj Aziji, a koriste se za građevinske materijale, kao izvor hrane i svestrani sirov proizvod. Bambus je poput drveta prirodni kompozitni materijal sa visokim odnosom čvrstoće i težine koristan za konstrukcije. Odnos čvrstoće i mase bambusa sličan je drvetu, a čvrstoća je generalno sličan jakom četinarskom i tvrdom drvetu.
Vrste bambusa
Bambusi se dele na dve osnovne vrste. Oni koji se granaju i oni koji su zbijenog rasta i ne granaju se. Bambusi koji se granaju, zbog svog uzgojnog oblika, predstavljaju idealno rešenje za živu ogradu jer su zahvalni za orezivanje i oblikovanje. Bambusi koji se ne granaju su pogodni za uzgoj u dekorativnim vrtovima i kao ukrasno saksijsko bilje.
Kineski patuljasti bambus
Spada u tip žbunastog bambusa. Predstavlja veoma kompaktnu biljku i predstavlja idealno rešenje za živu ogradu jer je gusta i razgranata od korena do vrha. Može da naraste do 3 m u visinu.
Zlatni kineski bambus
Ova vrsta bambusa se odlikuje srednjim rastom (može da naraste do 8 m visine), vrlo je snažan i ima gustu krošnju sa zelenim prugastim opuštenim lišćem dužine do 20 cm. Sporije raste u hladnoj kontinentalnoj klimi.
Japanska strela
Kao što sam naziv govori, poreklo vodi iz Japana. Veoma uspešno se može gajiti i na našim prostorima jer vrlo dobro podnosi temperature i do -17°C, a podjednako dobro uspeva na osunčanom delu kao i u senovitim predelima.
Pigmejski bambus
Spada u patuljastu vrstu bambusa jer naraste samo između 30 i 50 cm, te je pogodan kao sobna biljka, odnosno za uzgoj u saksijama. Lišće mu je svetlo zelene boje, nalik palminom lišću sa nazubljenim rubovima.
Patuljasti beloprugasti bambus
Takođe spada u vrstu koja se lako može gajiti u sobnim uslovima. Pri optimalnim uslovima držanja može da naraste do 1,2 m visine. Stabljika ove vrste je bledo zelene boje dok su listovi kremasto beli, dužine do 20 cm.
Gigantski bambus
Pogodan je za uzgoj samo u velikim baštama zbog toga što može da naraste i do 20 m u visinu. Kao što smo već pomenuli gigantski bambusi su najveći članovi porodice trava. Ovaj brzi rast i tolerancija na rubno zemljište čine ga dobrim kandidatom za pošumljavanje, sekvestraciju ugljenika i ublažavanje klimatskih promena.
Crni bambus
Predstavlja invazivnu vrstu bambusa i ukoliko se gaji u vrtu moramo biti oprezni da se naglo ne proširi. Zbog svoje jedinstvene boje stabla ova vrsta predstavlja izuzetan dodatak svakom ukrasnom vrtu, ali svoju karakterističnu crnu boju dobija tek nakon 3 godine.
Uzgoj bambusa
Zbog velikog broja vrsta, bambus se uspešno može gajiti širom sveta, bez obzira što vodi poreklo iz tropskih predela. Mlade biljke bambusa se razvijaju iz rizoma i podsećaju na vlati trave dok se pri kasnijem rastu i razvoju oblikuju tipične drvenaste biljke sa karakterističnom žutom, narandžastom, crnom ili smeđom bojom u zavisnosti od vrste.
Zbog svog naglog i brzog rasta, bambus zahteva izuzetno plodna zemljišta sa velikim sadržajem humusa i lako usvojivog azota, dobrih vodno-vazdušnih karakteristika i velikom količinom vode. Zbog atraktivnog izgleda kakav poseduje bambus, ljudi se često opredeljuju za njegov uzgoj, ali neke vrste se veoma brzo šire i teško iskorenjuju, zbog čega ih neke države , pogotovo one u kojima je toplija i vlažnija klima, pokušavaju zabraniti i kontrolisati njihovo širenje.
Plodored
Zbog toga što bambus vodi poreklo iz tropskih i suptropskih šuma, nema posebnih zahteva u pogledu slaganja sa drugim gajenim kulturama u ukrasnim baštama. Žbunasti tip bambusa zbog svog uzgojnog oblika i gustog sklopa biljaka ne možemo gajiti u kombinaciji sa drugim ukrasnim biljem.
U blizini bambusa posadite samo vrlo otporne biljke sa velikim korenovim sistemom kao što su strelicija, aspidistra itd. i biljke kojima nije potrebna vlaga ili hranljive materije iz tla kao što je bromelija. Dobar saputnik bambusu su takođe i ljiljani. Lako se razmnožavaju, ali se zapravo ne šire i ne zahtevaju hranljive materije.
Bambus koegzistira sa većinom cvetnih kultura kao što su paprat, manji cvetovi poput nevena, kalifornijskog maka i perunike. U divljini se često mogu naći kako rastu pored rododendroma i ispod smreke.
Zalivanje
Zbog svog porekla i intenzivnog rasta, pogotovo u periodu od proleća do jeseni, bambus ima povećane potrebe za vodom. U prvim mesecima nakon sadnje bambus treba zalivati na svaka dva dana, prilikom čega treba obratiti pažnju da li biljka pravilno raste i razvija se. Ukoliko primetimo zastoj u porastu kao i lišće koje poprima žutu boju to je znak da bambus nema dovoljne količine dostupne vode. U kontinentalnoj klimi za vreme letnjih meseci kada je transpiracija povećana potrebe bambusa za vodom su takođe povećane i potrebno je češće zalivanje u ranim jutarnjim ili kasno večernjim časovima kako nebi došlo do oštećenja biljke ožegotinama.
Đubrenje
Prilikom sadnje bambusa potrebno je koristiti zemljište bogato humusom ili postojeću zemlju poboljšati melioracijom organskim đubrivima ili kompostom. Prvih par meseci nakon sadnje bambus nije potrebno dodatno prihranjivati, dok je u kasnijem periodu rasta i razvoja dozvoljena upotreba mineralnih đubriva, pri čemu moramo da vodimo račina da ne preteramo sa đubrenjem jer kao što smo napomenuli, bambus spada u invazivne vrste biljaka i prevelika količina lako dostupnih hranljivih materija može dovesti do preterane bujnosti vegetacije i prevelike količine novih izdanaka.
Razmnožavanje
Razmnožavanje bambusa zavisi od vrste bambusa koji se uzgaja. Bambus se razmnožava uglavnom na dva načina. Jedan od njih je iz vegetativnih reznica, dok je drugi, popularniji za bambus, iz rizoma. Ako govorimo o razmnožavanju iz vegetativnih reznica, postupak je sledeći:
Za reznicu se bira zdrava biljka bez znakova bolesti ili štetočina, a rez mora biti gladak i čist, pa se preporučuje korišćenje oštrog sečiva. Dužina reznice mora biti 10 - 15 cm, a idealan prečnik reznice je 2,5 - 5 cm. Reznica se potom stavlja u odgovarajući supstrat ili vodu dok ne ožili, a taj proces može da traje i do 6 nedelja. Potom se reznica presađuje na željeno gajeno mesto, gde joj se stvaraju uslovi za dalji rast i napredovanje
Drugi način razmnožavanja bambusa je preko rizoma. Rizom se uzima pre početka intenzivne vegetacije, na taj način što se otkopa deo korenovog sistema bambusa, nakon čega uzimamo deo rizoma koji je bez vegetativnog dela, odnosno na kojem biljka još nije počela da raste. Dužina reznice rizoma treba da bude dužine oko 10 cm. Pre sadnje na novo mesto rizom treba očistiti od zemlje i pregledati na fizička oštećenja ili eventualno na pojavu nekih oboljenja. Nakon toga se vrši sadnja na željeno mesto, sa dosta zalivanja u narednom periodu.
Presađivanje
Presađivanje bambusa se vrši od sredine marta do juna meseca. Prilikom presađivanja ne koristimo već odraslu biljku, nego se presađivanje biljke vrši takođe preko rizoma. Zbog svog intenzivnog rasta i razvoja, bambus se presađuje direktno na mesto gajenja. Rizom treba da se sadi na dubinu sa koje je i uzet od odrasle biljke. Sadi se isključivo u vlažnu zemlju, kako bi se obezbedili optimalni uslovi za njegovo ožiljavanje i ukorenjavanje.
Pošto bambus spada u veoma invazivne biljne vrste i mogu da se rašire bez kontrole na željenom uzgojnom mestu, vrlo često se mogu saditi zajedno sa saksijama ili drugim improvizovanim kutijama, koje imaju ulogu u sprečavanju preteranog širenja biljke.
Zemljište
Zbog velikog varijeteta vrsta bambusa, može da uspeva na najrazličitijim tipovima zemljišta. Iako većina gajenih vrsta bambusa preferira plodno tlo, bogato humusom i povoljnog vodno vazdušnog režima, postoje i vrste koje nisu zahtevne po pitanju zemljišta, pa se mogu veoma uspešno saditi i gajiti na ilovastom zemljištu.
Klima
Bambus najbolje uspeva u uslovima tople i vlažne klime, mada postoje i vrste kojima ne smeta i periodi sa niskim temperaturama, tako da se uspešno mogu gajiti i u uslovima kontinentalne klime, kao i na nadmorskim visinama do 2.000 m. Nepovoljni klimatski uslovi za sadnju svih vrsta bambusa su konstantno suvo i toplo vreme, kao i uslovi stalno niskih temperatura.
Sadnja bambusa
Optimalni period sadnje u našim klimatskim uslovima je od sredine marta, do juna meseca, kada se stvore optimalni uslovi u pogledu temperature vazduha i gajenog zemljišta. Preporučuje se ipak sadnja od aprila meseca, kad je temperatura zemljišta minimum 10°C.
Sadnja iz semena
S obzirom na činjenicu da bambus veoma retko cveta i daje plod, iz kog bi dobili seme (cveta jednom u 30 ili neke vrste čak jednom u 130 godina), veoma retko se sadi iz semena. Ukoliko i nabavimo seme bambusa, njegova sadnja zahteva dosta strpljenja, jer je potreban duži vremenski period kako bi iz semena dobili veliku i zrelu biljku. Seme se ne sme zasaditi na veliku dubinu, optimalno je 2 - 3 cm, uz dosta zalivanja.
Sadnja iz sadnica
Sadnja iz sadnica predstavlja najlakši vid sadnje bambusa. Zbog svoje popularnosti, i sada već raširene mreže proizvođača i distributera, veoma lako možemo naći već dobro razvijenu i ukorenjenu mladicu željene vrste bambusa. Pri odabiru sadnice moramo voditi računa o mestu sadnje, kao i o uzgojnom obliku koji želimo da postignemo.
Uzgoj u bašti
Pre nego što pristupimo sadnji bambusa na otvorenom prostoru moramo izabrati željenu uzgojnu formu - da li želimo žbunasti tip bambusa ili pojedinačni. Žbunaste vrste bambusa predstavljaju idealno rešenje za žive ograde, dok se neke vrste pojedinačnog bambusa koriste kao vrlo efikasan vetrozaštitni pojas,a mogu da služe i za smanjenje buke ukoliko živimo pored većih saobraćajnica.
Kao što smo već napomenuli, zbog svoje invazivnosti i brzog širenja prilikom sadnje u bašti, odnosno na otvorenom, bambus treba zasaditi na željeno uzgojno mesto, pri čemu treba uzeti u obzir i postavljanje barijera radi lakšeg kontrolisanja razmnožavanja. Pre sadnje zemljište treba usitniti i po potrebi dodati određene količine organskog đubriva ili komposta.
Uzgoj u plasteniku
Uzgoj bambusa u plasteniku nije čest oblik gajenja ove vrste biljaka i rezervisan je za uzgoj sadnica, zbog kontrolisanih uslova vlage i temperature, kao i za uzgoj nekih ređih, egzotičnih tipova bambusa koji zahtevaju konstantnu vlažnost vazduha i zemljišta kao i regulisanu temperaturu tokom čitave godine.
Uzgoj u saksijama
Bambus može biti vrlo nezgodna biljka za uzgoj, zbog toga prilikom odabira vrste bambusa koje bi gajili u saksijama u kućnim uslovima moramo voditi računa o veličini koju može da dostigne gajena biljka, odnosno da ima dovoljno prostora za rast i razvoj.
Bambus ima sklonost da bude "pod stresom" u zatvorenom prostoru pa je potrebna određena nega i održavanje, što se posebno odnosi na količinu vode koju dobija. To je najteži posao u gajenju bambusa jer je konstantno žedan, a u isto vreme ne podnosi preteranu količinu vode i natopljenu, tešku zemlju. Lišće se može blago poprskati vodom svakih nekoliko dana. Takođe je bitna i veličina saksije, pa pre svega odaberite veću saksiju sa dobrim odvođenjem vode.
Uzgoj u teglama
Prvo, izdanak bambusa koji smo dobili postavimo u teglu sa svežom vodom dok ne ožili, a kasnije se može dodati polirano kamenje na dno tegle kao podrška korenu. Vodu je potrebno menjati svake nedelje i bambus tako može da preživi nekoliko godina. Bambus u tegli ne treba puno prihranjivati, dovoljno je jednom mesečno dodati kapljicu tečnog đubriva. Ne toleriše direktnu svetlost, a odgovara mu prosečna sobna temperatura od 20 - 23ºC. Poželjno je da se voda filtrira pre zamene, ali ako nije moguće, dovoljno je ostaviti da odstoji preko noći.
Održavanje i nega
Kod gajenja u sobnim uslovima u saksijama, održavanje bambusa ogleda se u održavanju optimalne vlažnosti zemljišta, dovoljnoj količini lako dostupnih hranljivih materija kao i u kontroli bolesti i štetočina.
Faza mirovanja
Kao i sve gajene biljke na ovim prostorima odnosno u kontinentalnoj klimi, bambus u toku zimskih meseci ulazi u fazu mirovanja, kada su mu smanjene potrebe za vodom i hranljivim materijama. Ukoliko se bambus gaji u saksijama, u sobnim uslovima potrebno je prorediti, odnosno smanjiti učestalost zalivanja kao i prehranjivanja mineralnim đubrivima. Bambus koji se gaji na otvorenom prostoru može da podnese i niske temperature od -10°C, ali ne podnosi veće količine snega na listovima, stoga je potrebno biljku zaštititi od snežnih padavina ili redovno odstranjivati sneg sa listova.
Održavanje zasada
Ukoliko bambus gajimo na otvorenom prostoru, odnosno u bašti, održavanje zasada se svodi na skupljanje uvelog lišća i održavanje travnate površine oko biljke jer zbog svog intenzivnog rasta i gustog sklopa nema rivaliteta sa drugim biljkama i može neometano da raste i razvija se.
Proređivanje
Proređivanje bambusa može da se vrši na dva načina. Jedan od načina proređivanja gustog sklopa bambusa je odsecanje nadzemnog dela biljke. Iako je ovo samo privremeno rešenje zbog svog intenzivnog rasta. Drugi način je otkopavanje korena biljke i odsecanje rizoma na mestu gde se želi zaustaviti dalje širenje biljke.
Berba
U zavisnosti od upotrebe, da li se koristi u kulinarstvu ili u industriji nameštaja, bambus se bere u različito vreme rasta i razvoja. U kulinarstvu se koriste mladi, zeleni, sočni izdanci, dok se za potrebe industrije režu stariji odrveneli primerci.
Sušenje i skladištenje
Sušenje i skladištenje bambusa se vrši za potrebe drvne industrije, odnosno industrije nameštaja. Smanjivanjem vlage bambus dobija određene karakteristike za dalju preradu.
Bolesti
Pre početka lečenja bolesti bitno je pravilno identifikovati problem. Srećom, nema mnogo bolesti koje pogađaju bambus, ali zbog načina gajenja i uslova držanja, osetljiviji je na pojavu gljivičnih infekcija.
Pegavost lista
Povoljni faktori za razvoj ove bolesti su vlažna i topla klima sa temperaturom od 25°C i velikom vlažnošću vazduha, čemu doprinosi i gusti sklop biljaka. Ovu bolest izaziva gljivica čija pojava se karakteriše pojavom svetlih pega na licu i naličju lišća u ranim fazama razvoja bolesti, dok se u kasnijim fazama razvijaju crne pege koje su nosioci spora. Pri prvim znakovima pojave bolesti biljku je potrebno tretirati sistemičnim fungicidom.
Lisna rđa
Spada u jedno od najčešćih oboljenja. Simptomi infestacije se ogledaju u pojavi sitnih narandžastih tačkica na gornjoj površini lista. U kasnijem toku razvoja bolesti može doći do potpunog sušenja i opadanja lista. Vremenski uslovi koji pogoduju rastu i razvoju ove bolesti su povećana vlažnost vazduha i temperatura preko 20°C.
Trulež
Trulež srca takođe se mogu pojaviti kod bambusa. Srčana trulež je takođe gljivica koja živi unutar biljke i može se javiti u bilo kojem delu stabljike, dok root trulež pogađa korenje i donji deo stabljike. Ove bolesti se nažalost ne mogu izlečiti i na kraju će ubiti biljku.
Mozaički virus bambusa
Prvi simptomi ove bolesti se ogledaju u mozaičkoj diskoloraciji listova bambusa. S obzirom da ova bolest spada u virusno oboljenje, lek, odnosno tretman za nju ne postoji, ali biljku je moguće neko vreme održati u životu agresivnim orezivanjem. Prenosioci ove bolesti su uglavnom nehigijenski alati za rad.
Štetočine
Najčešće štetočine koje napadaju bambus su lisne vaši i bambusovo grinje.
Lisne vaši
Spada u grupu najrasprostranjenijih štetočina na našim prostorima. Kolonija lisne vaši se može naći na naličju lista pri lisnoj osnovi. Mogu izazvati velike štete na biljci hraneći se biljnim sokovima, a kao nusproizvod stvaraju takozvanu mednu rosu što je savršena podloga za razvoj čađavice. Uspešno se može tretirati i suzbiti sistemičnim insekticidom, kao i insektima predatorima kao što su bumbar i bubamara.
Bambusovo grinje
Simptomi infestacije bambusovim grinjem se ogledaju u pojavi belih pega na inficiranim listovima. Mogu se uspešno uništiti tretiranjem insekticidima.
Upotreba bambusa
Bambus je našao široku upotrebu već hiljadama godina unazad i to najviše u afričkim i azijskim zemljama gde ga koriste za pravljenje različitih stvari koje koriste u svakodnevnom životu, kao npr. tanjiri, činije, posude za odlaganje hrane, escajg, šolje. Veće grane koriste se i za masažu, dok je vrlo poželjan u kuhinji za pravljenje sušija i drugih rolata. Od bambusa se uspešno izrađuju cegeri i korpe , te posude za voće i povrće.
Kao što je već rečeno, koristan je u drvenoj industriji i služi za izradu nameštaja: stolova, stolica, vitrina. Od grana bambusa nastaju razni duvački instrumenti kao što su frule i flaute. Bambus služi za izradu lepeza, suncobrana, zastora, čak i pregradnih zidova, a našao je primenu i u pokrivanju kuća i raznih nadstrešnica. Zbog svoje dužine i čvrstine, koristi se za pravljenje ograda, građevinskih skela, a najzanimljivija upotreba ove biljke je u proizvodnji biciklova.
Kulinarstvo
Bambus je kao namirnica opšte prisutan u mnogim tradicionalnim i modernim jelima azijske kuhinje. Koriste se sveži izdanci mladih biljaka određene sorte bambusa, a mogu da se koriste i prerađeni kao dodatak raznim jelima.
Kozmetika
Bambus je svoju primenu našao u kozmetici kao osnova za pravljenja krema za piling, kao i u sredstvima za ojačavanje i brži rast noktiju.
Medicina
Bambus je zbog svojih antibakterijskih svojstava atraktivan za oblaganje rana i sprečavanja rasta štetnih bakterija. Bambus se takođe koristi u tradicionalnoj kineskoj medicini za lečenje groznice, kašlja i febrilnih stanja zbog svojih antiinflamatornih svojstava.
Istorija
Najstariji dokazi o upotrebi bambusa datiraju još pre 7.000 godina u jednoj kineskoj provinciji. Poznato je da su za vreme Šang dinastije (16 - 11. veka pre nove ere), Kinezi od bambusa pravili predmete za kuću kao i oružije. Za vreme dinastije Han postoje zapisi da se bambus koristio za izradu visoko kvalitetnog papira. Poznati književnik za vreme dinastije Song je zapisao da ljudi ne bi mogli da žive bez bambusa, korišćen je za mnoge stvari kao što su ogrev, sirovina za papir, za izradu splavova, šešira, pa čak i za izradu cipela. Dok postoje zapisi da se za vreme dinastije Ming, bambus koristio za izradu kreveta i podova.
Zanimljivosti
Bambus je veoma dobar prečišćivač vazduha jer ispušta i do 35% više kiseonika u odnosu na istu lisnu masu bilo kog drveta.nZastupljen je na svim kontinentima osim na Antarktiku.
Bambus ima veću zateznu čvrstoću od čelika, tako da se stabljike od bambusa mogu koristiti za armiranje betona. Američki pronalazač Tomas Edison je prvu uspešnu sijalicu napravio sa bambusovim vlaknima, dok je naučnik Aleksandar Graham Bel je prvu fonografsku iglu napravio upravo od bambusa.
Više od milijardu ljudi živi u kućama koje su napravljene od bambusa. Lišće bambusa sadrži čak 22% proteina, tako da može da se koristi i kao stočna hrana, a prva zasađena biljka u Hirošimi nakon atomske eksplozije 1945. godine bio je upravo bambus.
Foto: Albrecht Fietz / Pixabay
Ostavite odgovor