Neven

Neven (lat. Calendula officinalis) je biljka iz porodice glavočika, upućuje na prvi dan u mesecu, a biljka ga je verovatno ponela zbog svoje karakteristike da može da cveta gotovo tokom cele godine ili, po drugom tumačenju, zbog trajanja cveta, koji se ujutru otvara, a noću zatvara.

U narodu neven zovu još i prstenčac, zimorod, žutelj ili ognjac, a u prošlosti je često nazivan i "vesnikom kiše" jer cvetovi, ukoliko ujutru ostanu zatvoreni, najavljuju padavine.

U pitanju je jednogodišnja ili ređe dvogodišnja zeljasta biljka čije je stablo izbrazdano i uspravno, pokriveno čvrstim i kratkim dlačicama i visine 20 - 70 cm. Nevenovi listovi su raznoliki i razlikuju se u zavisnosti od svog položaja - dok listovi na dnu biljke imaju krilate drške, oni u sredini obavijaju stablo, a listovi pri vrhu su duguljasti ili imaju oblik koplja.

Glavica nevenovog cveta oblikuje se na vrhu svake stabljike, prečnik joj je 5 - 10 cm, a odlikuje je jarka žuta ili narandžasta boja. Nevenov cvet ima vrlo intenzivan, često i otužan, gotovo presladak miris.

Vrste nevena

Poznato je dvadesetak vrsta nevena, od kojih su neke divlje a neke kultivisane. Takođe, uzgojeni su i razni ukrasni varijeteti koji se odlikuju raznobojnim cvetovima i često krase dvorišta i bašte.
Kultivisani neven ima bogatije cvetove i dvostruke latice, dok divlji neven uspeva uglavnom u blizini vinovih loza.

Kod nas je najrasprostranjeniji neven srednje visine koji je dobijen ukrštanjem visoke vrste nevena koja potiče iz Afrike i patuljaste vrste koja vodi poreklo iz Francuske.

Neke vrste nevena, one visoke, namenjene su za rezani cvet, dok su niske vrste pogodne za cvetne površine.

C. officinalis "Calypso"

Među visokim vrstama najpoznatija je C. officinalis "Calypso" čija je visina oko 35 cm. Njeni cvetovi su krupni i boja im može varirati od nežne kajsije, preko žute do jarko narandžaste nijanse.

C. officinalis "Little Ball"

C. officinalis "Little Ball" najpoznatija je među niskim sortama. Odlikuje je kompaktan habitus i pun cvet, visine oko 15 cm i žute ili narandžaste boje. Često se koristi za oblikovanje cvetnih površina, a može se gajiti i u saksiji.

Uzgoj nevena

Nevenu prija mnogo svetlosti i toplota, mada u određenim fazama rasta može podneti i hladnoću. Prinos i krupnoća cvasti nevena biće najbolje ukoliko mu se obezbedi plodno tlo sa dovoljno vlage. Odgovara mu rastresito zemljište bogato humusom, smeđe zemljište i crnice. Iako ova biljka dobro podnosi sušu, ona će se odraziti na njen prinos i kvalitet sirovine.

Neven ima velike potrebe za hranivima i vodom, a njegov dug period vegetacije traje sve do prvih mrazeva. Seme ove prilagodljive biljke će nići za svega nekoliko dana, a u prosečnim uslovima biljka će se brzo razvijati i za oko mesec i po dana procvetati.

Plodored

Neven se gaji u plodoredu. Može se uspešno gajiti posle bilo koje kulture, ali je najbolje ako se gaji nakon strnina, đubrenih okopavina ili graška i pasulja. Na istu njivu neven se može vratiti tek nakon dve godine. Dobar je predusev za druge kulture jer rano napušta zemljište.

Neven inače ima odličan uticaj na voće i povrće u borbi protiv raznih štetočina. U organskoj proizvodnji povrća preporučuje se sadnja nevena oko drugih biljaka jer on privlači pčele i druge oprašivače. Naročito je dobro uzgajati ga pored kupusa, luka, paradajza, šargarepe i krastavca. Ako se povrće uzgaja u plasteniku, neven se čak može posaditi i ispred ulaza u plastenik jer će čak i tako blagotvorno delovati na druge biljke.

Sa druge strane, neven ne treba saditi pored pasulja, jer iako odbija mnoge bolesti i štetočine, neven smeta ovom povrću.

Zalivanje

Ovoj biljci odgovara redovno, ali umereno zalivanje, a više vode joj je potrebno u periodu nakon klijanja, pa tada treba obilno zalivati neven.

Đubrenje

Pri uzgoju nevena ne preporučuje se upotreba organskih đubriva, kao ni prevelike količine azota, koje negativno utiču na prinos, pa se prihrana azotom obavlja samo ukoliko stanje useva to zahteva. Sa druge strane, uz fosfor i kalijum, neven će bolje i više cvetati. Ukoliko je zemljište na kojem uzgajate neven srednje obezbeđeno đubrivom, prihrana vam neće biti potrebna. Tada se obavlja samo osnovno jesenje đubrenje koje podrazumeva 40 - 50 kg/ha azota, 60 - 80 kg/ha fosfora i 80 - 100 kg/ha kalijuma.

Razmnožavanje

Neven se može razmnožavati sadnicama, ali najčešći način razmnožavanja je semenom. U staklenicima neven se seje od februara, a na otvorenim površinama do maja. Za sejanje na slobodnoj površini treba planirati 140 g semena za 100 m2 površine.

U prirodi, kada neven procveta, cvetovi se sami rasejavaju. Razmnožava se dvoparentalnom reprodukcijom.

Presađivanje

Ako ne morate, nemojte presađivati ovu biljku jer joj to ne prija. Ukoliko se ipak odlučite da neven presadite iz bašte u saksije, najbolje bi bilo da to uradite na proleće, tokom marta ili aprila, kada biljka ima svega nekoliko listova. Presađivanje se mora obaviti vrlo pažljivo, tako da vretenast koren biljke ostane neoštećen.

Pomlađivanje

Ovu biljku karakteriše veoma brz rast, od prvih cvetova koji se pojavljuju već četrdesetak dana nakon nicanja biljke, pa do poslednjih koji traju do u kasnu jesen. Nevenu pogoduje kiša koja ga obnavlja nakon sušnog perioda i visokih temperatura, a pomlađuje se redovnom berbom koja mu produžava vek vegetacije.

Zemljište

Ako ste odlučili da uzgajate neven, počnite od pripreme zemljišta na kom ćete ga posejati. Očistite zemljište od korova i okopajte ga. Zemlju je potrebno nahraniti, ali u tome nikako ne treba preterivati. Neven je zahvalna i otporna biljka koja će uspevati na gotovo svakom zemljištu, mada mu najviše odgovara glinasto peskovito tlo. Smeta mu samo preterana vlaga, a zemljište može biti i kiselo i bazno.

Zemljište se za neven priprema isto kao i za ostale kulture koje se seju u proleće. Potrebno ga je oljuštiti i uzorati u jesen, a zatim izdrljati i izravnati početkom proleća. Sigurno i jednolično nicanje nevena obezbedićete ustitnjavanjem zemljišta u proleće nakon zimskog oranja.

Klima

Ova biljka najbolje uspeva u oblastima koje odlikuje umereno vlažna i umereno topla klima. Neven voli toplotu, a pogoduju mu položaj na suncu ili u poluhladu. Međutim, iako dobro podnosi sušu, za pravilan razvoj i bogat prinos, neophodna mu je i voda. Iako će neven porasti i na siromašnom i suvom zemljištu, u ovim uslovima će najveću žrtvu podneti njegov cvet, koji će biti manji i ne tako mesnat kao cvet nevena koji raste u idealnim uslovima.

Sadnja nevena

Njive, bašte, vrtovi, dvorišta, povrtnjaci, plastenici, terase i saksije - sve su to mesta na kojima se sadi neven, negde radi komercijalnog uzgoja, negde u cilju zaštite drugih biljaka od štetočina, a drugde zbog svoje dekorativnosti i lepote. Čini se da ova biljka koja uspeva skoro svuda, pronalazi široku primenu gde god da se uzgaja. Takođe, jednostavno ju je zasaditi i iz semena i sadnicama, a oba načina imaju svojih prednosti.

Vreme sadnje

Neven je najbolje posaditi već početkom marta, idealno bi bilo u vreme kada su srednje dnevne temperature između 13 i 16°C. Nakon setve, zasejanu površinu odmah treba povaljati, a kada biljka nikne, suviše guste biljke bi trebalo i prorediti. Kako ne bi došlo do zakorovljavanja biljke, u periodu vegetacije su potrebna međuredna okopavanja.

Sadnja iz semena

Neven se seje iz semena što ranije, već početkom marta (mada je moguće obaviti setvu i u jesen), i to na stalno mesto, vodeći računa da između redova ostane razmak 40 - 50 cm, i na dubini 2 - 3 cm. Za jedan hektar treba upotrebiti 5 - 6 kg semena.

Seme nevena je srednje krupno, ima oblik kifle i zdržava klijavost 5 - 6 godina. Samo se obnavlja i prijatnog je mirisa.

Kada niknu, biljke će se same rasporediti i prorediti dok rastu, ali precvetale cvetove bi svakako trebalo odstraniti kako bi se podstaklo stvaranje novih i pospešio aktivan rast.

Sadnja sadnice

Neven se može saditi i sadnicama, ali se to radi samo kada se neven gaji kao ukrasna biljka. Međutim, i ovaj metod ima svojih prednosti. Kada se neven sadi sadnicom da bi zaštitio drugu biljku, pomaže joj se tokom razvoja jer cvetovi nevena imaju vremena da procvetaju i zaštite je.

Uzgoj na otvorenom

Osim u industrijskoj proizvodnji, gde zbog svoje velike moći regeneracije može dati i više od 15 berbi, neven se gaji i na javnim zelenim površinama i okućnicama. Posađen uz ivice vrta ili u gredice, ostaviće upečatljiv utisak svojim cvetovima jarkih boja, naročito u kombinaciji sa nekim cvećem plave boje. Osim što je dekorativan, neven je u vrtovima i vrlo koristan, kako za druge biljke, tako i za ljude, jer svojim mirisom tera nematode iz zemljišta, a odbija i komarce. Naročito je korisno posaditi neven tamo gde primetite rascepljeno biljno korenje.

Uzgoj u plasteniku

Ako se ova biljka gaji u plasteniku, potrebno je do nicanja obezbediti temperaturu između 15 i 20°C, a u daljem uzgoju od 8 - 12°C. U kontejnere od stiropora ili plastike, veličine 4x4 cm, seje se neven i pokriva zemljišnim sustratom od 2 mm. Dalji uzgoj ne razlikuje se od uzgoja na otvorenoj površini.

Uzgoj u saksijama

Uzgoj nevena u saksijama sličan je uzgoju na otvorenoj površini i u plastenicima. Ako planirate da posadite neven u saksiju, odaberite jednu srednje veličine i u nju stavite svega dve ili tri semenke, i to na dubinu od oko 2 do 3 cm. Plitko zabodeno seme zagrnite i zalijte, a možete ga prekriti i providnom folijom dok ne proklija. Saksiju bi trebalo ostaviti na sunčanom mestu i redovno, ali ne preobilno, zalivati. Za svega nekoliko dana možete očekivati početak razvoja biljke, a tada obratite pažnju na odstranjivanje korovnih izraštaja iz saksije.

Takođe, biljka ne bi trebalo da bude izložena prejakom suncu u ovoj fazi, već će joj više odgovarati polusenovit položaj. Kada se razvije drugi par listova, možete presaditi biljke u pojedinačne saksije i na oko svakih 7 dana zalivati ih tečnim organskim đubrivom.

Održavanje i nega

Istovremeno sa setvom ove biljke, treba obezbediti i zaštitu od korova. Ako je usev gust, treba ga prorediti na razmak 4 - 6 cm već posle pojave prvih nekoliko listova na biljkama. Različita zemljišta, naročito ona zakorovljena širokolisnim korovima, biće potrebno podvrgnuti procesu kultivacije dva do tri puta. Ako usevu obezbedite stalnu zaštitu od korova, možete očekivati znatno bolje rezultate. Istovremeno sa setvom, mogu se koristiti herbicidi, i to metalhlor i prometrin u količini 3+1,5 l/ha.

Održavanje zasada

Nevenu nije potrebna nikakva dodatna nega nakon što počne da se razvija. Klijanje će se desiti vrlo brzo, već nakon desetak dana, a već posle nekoliko nedelja, cvet će se potpuno razviti.

Proređivanje

Biljci ćete pomoći da se iskaže punim kapacitetom ako redovno budete uklanjali precvetale izdanke, jer će tako stalno nicati novi. Proređivanje useva na razmak od nekoliko centimetara, daće biljkama priliku za bolji aktivni rast. Ovo treba obaviti odmah nakon pojave tri do pet listova na biljci.

Berba

Neven cveta nekoliko puta u sezoni, a generalno pravilo je da što ga češće berete, češće i cveta.

U leto, krajem jula ili početkom avgusta, primetićete da donji listovi dobijaju žućkastu boju, i tada biljke treba pokositi na visini od 15 cm iznad zemlje. Tako pokošenu njivu treba nađubriti azotom sa 30 kg / ha.

Već za oko tri nedelje, neven će ponovo cvetati, a proces berbe se može obavljati u još nekoliko navrata, sve do kasne jeseni, odnosno sve do prvih mrazeva. Najbolja berba nevena je u avgustu jer je tada nevenov cvet najkvalitetniji.

Kada je reč o ručnoj berbi, sa njom se može početi već krajem maja i to sukcesivno, svakog drugog - trećeg dana. Kod ove metode, cvet se bere zajedno sa čašičnim listovima, dok se krunični listovi čupaju naknadno. Ubrani cvetovi se odmah transportuju na sušenje.

Cvetovi nevena bogati su vrednim karotenoidima koji su značajni za zdravlje organizma, a iskusni uzgajivači znaju da su pri sakupljanju nevena najznačajniji primerci sa jarkom narandžastom bojom, jer su upravo oni najbogatiji karotenoidima.

Sušenje

Cvasti nevena suše se odmah nakon branja, jer će se tako najbolje sačuvati njihov kvalitet i boja. Manje količine nevena možete sušiti na promajnom mestu, u senci, raširene u tankom sloju, dok su za veće količine cvasti potrebni uslovi sušenja u sušarama, na temperaturi između 35 i 40°C. Osušen proizvod pakuje se u višeslojne papirne džakove, a sa jednog hektara može se očekivati prinos od oko 300 - 600 kg suvih kruničnih listova ili 800 - 1.500 kg cvasti. Pored svoje industrijske upotrebe, osušeni cvetovi nevena mogu se koristiti i u domaćinstvu, za kuvanje ili dekoraciju.

Skladištenje

Osušeni neven je veoma higroskopan, poprima vlagu iz vazduha, te se zbog toga mora pažljivo čuvati i skladištiti. Skladišti se u natron vrećama ili višeslojnim papirnim džakovima.

Bolesti

Iako neven važi za vrlo otpornu biljku koju nije teško uzgajati, nije u potpunosti neosetljiv na bolesti i štetočine.

Razne bolesti mogu uticati na smanjenje kvaliteta i prinosa nevena, ali najprisutnije su fitopatogene gljive iz redova: Fusarium, Peronospora, Alternaria, Botryotinia, Sphaerotheca i Phytophtora. Većina bolesti nevena izbeći će se ako biljku pravilno uzgajate, a to podrazumeva dovoljan razmak između zasada i pravilno zalivanje. Ako vaše nevene zahvati neko virusno oboljenje, biće potrebno da inficirane biljke odstranite kako se zaraza ne bi proširila.

Pepelnica

Ovu bolest uzrokuju gljivice iz porodice Erysiphacea i rodova Oidium i Sphaerotheca. Razvoju bolesti pogoduje suvo i sunčano vreme, a prepoznaje se po baršunastoj prašini koju ostavlja na spoljnoj strani stabljike i listova nevena. Bolest se prevenira sadnjom u dovoljnom razmaku i izbegavanjem prekomernog đubriva, a ako bolest već zahvati biljku, napadnuto lišće možete odstraniti ili pokušati da suzbijete zarazu preparatom koji ćete napraviti od praška za pecivo i kašičice ekološkog detrdženta za sudove pomešanih u 1,5 l vode.

Crna noga

Ova gljivična bolest izaziva pojavu tamnih i trulih mrlja u donjem delu stabljike, a po ovim simptomima je i dobila naziv. Kao prevencija, seme biljke i zemljište se pre sadnje mogu tretirati fungicidom, a ako bolest već napadne biljku, potrebno je odstraniti zaražene delove i zdrave biljke presaditi na drugo mesto.

Pegavost lista

Ovo oboljenje uzrokuje Alternaria alternata, dominantna gljiva kod velikog broja lekovitih biljaka. Manifestuje se pojavom ljubičastih tačkica, a u ekstremnim slučajevima cvet može doživeti i nekrozu. Rizik od bolesti umanjićete ako ne dozvolite da biljke predugo ostanu vlažne nakon zalivanja.

Štetočine

Među štetočinama koje mogu napasti neven, najznačajnije su tripsi, grinje, biljne vaši, siva repina pipa (Tanymecus palliatus), crna repina pipa (Psalidium maxillosum) i sovice (kupusova, gama, a posebno pamukova). Biljne vaši se mogu odstraniti insekticidom, ali ako neven planirate da koristite za čajeve, ishranu ili proizvodnju krema, morate biti vrlo oprezni sa primenom hemije. Neven ponekad mogu napasti i puževi, naročito dok su biljke mlade, a njih se možete rešiti tako što ćete ih namamiti komadima krompira ili jabuke.

Upotreba nevena

Iako se često gaji samo zbog svoje lepote, neven je ipak primarno lekovita biljka, koja ima veoma široku primenu u zvaničnoj i narodnoj medicini, kao i u kozmetici. Ova biljka je takođe značajna i u povrtarstvu i voćarstvu, jer je efikasan borac protiv insekata, pa važi za zaštitnika glavnih kultura i zemljišta. Dokazano je da kontroliše populaciju nematoda u zemljištu i tako brani korenje drugih biljaka od parazita.

Kuhinja

Cvetovi i listovi nevena imaju pomalo gorak ukus, ali su jestivi i ljubitelji neobičnih i novih ukusa, odavno su ih uvrstili u svoj jelovnik. Osušene i izdrobljene latice ovog cveta daće veoma osoben ukus domaćem hlebu ili omletu, dodate u malim količinama. Latice nevena mogu se kuvati i na pari, same ili uz povrće, a osim specifične note, jelima će dodati i nutritivne vrednosti jer sadrže karoten koji se u organizmu pretvara u vitamin A. Od nevena se može kuvati i čaj koji je ukusan i vrlo blagotvoran za ceo organizam.

Nevenom iz bašte se pred kraj vegetacijske sezone mogu nahraniti i domaće životinje, pre svega kokoške i svinje.

Kozmetika

Neven se u kozmetici pre svega se koristi u proizvodnji biljnih krema za negu kože. Zahvaljujući antioksidansima koje ima u svom sastavu, neven kožu štiti od prevremenog starenja, a vraća joj i prirodnu vlažnost pa je naročito pogodan za suvu kožu. Uljani ekstrakt nevena često se dodaje i sapunima za pranje kože koja pati od ekcema ili psorijaze, kao i kože sklone raznim alergijama i iritacijama.

Neven možete dodati i preparatima za negu koje sami pripremate. Uljani ekstrakt nevena biće veoma blagotvoran dodatak u pripremi pilinga, maski ili seruma. Primera radi, dve kašike ulja od nevena pomešane sa kašikom pavlake, daće sjajnu masku za osvežavanje lica koju možete primeniti nakon sunčanja ili neprospavane noći. Masku u debelom sloju nanesite na lice i ostavite da deluje pola sata, a nakon toga se umijte toplom vodom i na vlažnu kožu nanesite nevenovo ulje.

Još jedan recept za kućnu kozmetiku može biti i balzam za noge koji ćete pripremiti tako što ćete 5 kašika nevenovih latica preliti šoljom ugrejanog suncokretovog ulja. Kada smesa odstoji 4 sata, procedite je i osvežite kožu stopala.

Zdravlje

Ova biljka se ubraja u jednu od najlekovitijih koje rastu na našim prostorima i ima zaista široku primenu u medicini. Među najznačajnijim lekovitim svojstvima nevena su protivupalno i antibakterijsko delovanje, pomoć pri zarastanju rana, uboda, opekotina, smrzotina, uganuća i oteklina, stimulacija rada jetre i bubrega, blagotvoran uticaj na mokraćni trakt i regulisanje probavnih tegoba. Neven je delotvoran i u borbi protiv virusa herpesa i hepatitisa, a leči i proširene vene i hemoroide.

Pri prvim znacima prehlade, neven se koristi za ispiranje usta i grla, a infuzija od nevena pomaže i kod bolesti želuca, bubrega, žučne kese, jetre i creva. Neven takođe umereno snižava i krvni pritisak, deluje protiv očnih bolesti i protiv upornih povraćanja.

Značajna su i njegova delovanja na menstrualne tegobe. Često se preporučuje kao prirodno sredstvo za regulisanje menstrualnog ciklusa, naročito u pubertetu i klimaksu.
Čaj od nevena je veoma koristan i u sezoni gripa, jer jača imunitet.

Zanimljivosti

Različite vrste nevena vode poreklo iz različitih delova sveta, iz Evrope, Severne Amerike, Afrike i Azije. U istoriji je poznat još od antičkih vremena, a već su stari Egipćani poznavali njegova lekovita svojstva. Na evropskom području gaji se od 12. veka. U našem jeziku je od davnina poznat kao "neven" - biljka koja ne vene, odnosno koja cveta tokom gotovo čitave godine.

Jedna legenda pripoveda kako se neki mladi Rimljanin zaljubio u devicu koja je život posvetila boginji kućnog ognjišta Vesti, pa ju je odveo iz hrama, ali je ona ubrzo potom umrla. Na njenom grobu, kaže priča, od tada neprestano raste neven, kao pomen na njenu mladost i čednost.

Prvi hrišćani nazivali su neven "Marijinim zlatom" i ukrašavali njime Bogorodičine kipove.

U Engleskoj postoji običaj da se nevesti na glavu stavlja venac od nevenovog cveća kako njena ljubav prema mladoženji nikada ne bi uvenula.

Naši narodni običaji govore da će muškarac večno biti veran devojci koja mu pokloni buketić nevena, ali i da će devojka kojoj posejan neven ne nikne, uvenuti za svojim izabranikom.

Foto: Jan Mallander / Pixabay