Rotkva

Rotkva, latinski Raphanus, dvogodišnja je biljka iz porodice kupusnjača. Iako u novije vreme pomalo zaboravljena, njena popularnost ponovo se vraća u bašte. Lako može uspeti na našim područjima, a krasi je oštar ukus i bogatstvo vitamina i minerala, uz nisku kalorijsku vrijednost. Poput ostalih kupusnjača (karfiola, brokolija, kupusa) zaslužna je za održavanje zdravlja i dugovečnosti organizma.

Biljka se sastoji od korena, krtole i stabljike. Hipokotilska krtola razvija se u prvoj godini, niže ispod nje je koren, a na samom vrhu, iznad zemlje, je kratka stabljika duž koje se nalazi rozeta s dlakavim lišćem.

Krtola rotkve može biti ovalna, okrugla ili u obliku valjka. Iako je spolja najčešće crne boje, postoje i sorte bele, krem i smeđe boje. Unutrašnjost rotkve je bele boje, sočnog tkiva.
Cvetna stabljika joj je dugačka 1,5 metar; na njoj se nalaze grozdaste cvasti sa cvetovima u beloj, ljubičastoj ili ružičastoj boji. Plod rotkve je komušica koja broji od 6 do 8 semena, a u jednom gramu se nalazi čak 100 do 160 semena.

Vrste rotkve

Na našim područjima razlikujemo dve vrste rotkve: bela rotkva i crna rotkva

Obe vrste su podjednako zastupljene u sadnji te ne postoji razlika u uslovima setve/sadnje i uzgoja.

Budući da ima poseban miris i ukus, obično se u ishrani koristi u sklopu aperitiva. Osim toga, njenim konzumiranjem dolazi do jačeg izlučivanja želučanog soka, što podstiče apetit.

Sadnja rotkve

Nije preporučljivo posejati rotkvu na istom mestu tri do četiri godine. Takođe je ne treba uzgajajti na tlu gde su već rasle kupusnjače. Rotkva se uzgaja nakon što je na istom mestu prethodno bila kultura koja je đubrena organskim đubrivom.

Tokom maja i juna obavlja se setva letnje i jesenje sorte rotkve, koje se vade od početka avgusta pa sve do oktobra. Setva zimskih sorti obavlja se od juna do avgusta. Ako su letnje temperature jako visoke, treba pričekati sa sadnjom sve do sredine avgusta.

Vreme i klima

Rotkvi odgovara vlažna i umereno topla klima, vlažno i prohladno vreme, kao i vlažno tlo.

Rotkva se najčešće seje direktno u zemlju, ali postoji i mogućnost da se uzgoji iz sadnica. Na otvoreno se seje tek kada temperatura poraste iznad 12 stepeni, što znači da ju je u kontinentalnom području sigurno zasaditi krajem aprila.

Specifična je po tome što se može sejati gotovo do kraja jula, dakle može se posejati i kao postrni usev. Uspeće dobro nakon što izvadite rani krompir, kao i nakon žetve žitarica ili berbe graška.

Temperatura

Klijanje rotkve moguće je već pri temperaturama od 1 do 2 stepeni. Najbolja temperatura za rast rotkve je od 15 do 20 stepeni, a pri temperaturi od 20 stepeni nići će već za dva dana.
Budite oprezni jer rotkva ne voli velike vrućine. U tom slučaju razviće grubu krtolu niskog kvaliteta i lošeg ukusa.

Zemljište

Pre setve, zemljište se mora obraditi na dubinama od 20 do 30 centimetara, nakon čega je potrebno formirati leje. Površina tla se izravna i obradi frezom, a nakon toga se po potrebi i povalja.
Rotkva će najbolje uspeti na humusom bogatim i ilovastim zemljištima, dobro obrađenim i srednje teškim, dobre propusnosti i strukture. Preporučuje se pH vrednost od 5,6 do 7.

Rotkva se uzgaja u lejama, a na 1 m2 potrebno je posejati 20-ak semena. Seje se na dubinu od 1 centimetra, s razmakom između redova do 40 centimetara. Kada biljka nikne, smanjite razmak između leja na 20 centimetara kako biste dobili srednje rotkve.

Đubrenje

Đubrenje zemljišta za sadnju rotkve sprovodi se prema unapred definisanim svojstvima zemljišta, odnosno zalihama nutrijenata i prinosu koji se planira. Ona ne podnosi stajsko đubrivo, pa je uzgajajte nakon paradajza, paprike, patlidžana i tikvice.

Dan pre nego što ćete obaviti setvu, zemljište dobro zalijte i u njega ukopajte mineralno đubrivo sa jednakim odnosom kalijuma, fosfora i azota.

Kako biste izbegli nagli rast rotkve koji može uticati i na razvoj sunđerastog korijena biljke, potrebno je da primenite azot.

Prosečni prinos rotkve od oko 100 kg/100m2 zahteva 0,1 kilograma fosfora, 0,25 kilograma azota i 0,5 kilograma kalijuma.

Voda

Ako sejete rotkvu u kasno proleće ili kasno leto, biće potrebno navodnjavanje kako biste izbegli nejednako nicanje biljke.

Uzgoj rotkve

Da biste imali kvalitetno uzgojenu rotkvu i stabilan prinos, potrebno je obavljati redovnu međurednu kultivaciju. Nakon setve i za vreme vegetacije osigurajte rotkvi navodnjavanje kišenjem.
Rotkvu je potrebno redovno zalivati (kako biste joj osigurali vlažnost koju voli), pleviti i okopavati.

Bolesti i štetočine

Rotkvu napadaju iste štetočine kao i ostale kulture iz reda kupusnjača (kelj, kelerabu, rotkvicu, karfiol, ren…).

Najvažnije štetočine su kupusna muva i lisne sovice.

Kupusna muva

Reč je o larvi veličine 1 centimetar, bele boje i bez nogu. Hrani se sitnim korenovima tek iznikle biljke, a kod nešto starijih biljaka ulaze u korenov vrat gde buše hodnike.
Kupusne muve imaju 3 do 4 generacije godišnje, pa mogu napasti gotovo sve sorte. Prvu generaciju jaja polažu u aprilu, drugu u junu, a treću u avgustu.
Nakon napada, vrat biljke potamni i počne da truli.

Suzbijanje se vrši uzgojem sadnica u sterilnim supstratima, kao i zemljišna primena sredstava za zaštitu od štetočina, pre same sadnje. Ako niste sproveli takvu zaštitu, postoje hemijski preparati kojima se biljka može isprskati i u fazi rasta.

Lisne sovice

Reč je o insekima koji polažu jajašca na listove biljke, a iz kojih kasnije ispile gusenice koje jedu listove i oštećuju biljke.

Glavni simptomi ove štetočine su kružni nagrizeni delovi na listovima s tragovima izmeta. Gusenice su zelene boje, imaju tri para nogu na trbuhu, i tri para na grudima. Imaju tri do četiri generacije tokom jedne godine.

Čim primijetite gusjenicu na biljci, potrebno je sprovesti mere suzbijanja. Suzbijanje se vrši insekticidima koje možete nabaviti kod svih distributera.

Važno je napomenuti da se na kupusnjačama još mogu pojaviti i lisne vaši i kupusni moljac, a oni se mogu uništiti istim insekticidima kao lisna sovica.

Berba i skladištenje rotkve

Rana rotkva bere se već nakon 50-ak dana od sejanja, a najpovoljniji prinos postići će tokom novembra i decembra. Nemojte odjednom iščupati sve rotkve jer ona tokom jeseni može dugo ostati u zemljištu. Neće joj smetati ni umereno hladne zime, jer dobro podnosi temperature niže od minus šest stepeni. U svakom slučaju, izvadite je pre nego što postane gruba jer tada gubi lekovita svojstva.

Ako je uzgajate na lakim zemljištima, može se lako iščupati ili izvaditi vadilicom.

Jesenja sorta rotkve bere se u oktobru ili početkom novembra, a pre skladištenja treba odstraniti lišće. Pre nego što stigne u prodaju, pakuje se u sintetičke vreće ili duboke gajbice. Može se i slagati u vezice, u tom slučaju nije potrebno odstraniti lišće.

Rana rotkva skladištena s listovima čuva se u prostoriji na nula stepeni i relativne vlažnosti od 95%. Tako se može čuvati do dve nedelje. Rotkva skladištena bez listova, može stajati duže, do mesec dana.

Jesenja sorta rotkve skladišti se najčešće u podrumu gde može stajati i do pola godine.

Upotreba rotkve

Rotkva je nutritivno zahvalna biljka niske energetske vrijednosti i bogate hranjivosti. Uz mali broj kalorija (16 kcal na 100 grama), donosi telu mnogo ugljikohidrata, proteina i masti. Sadrži vitamine A, B i C, kao i kalcijum, kalijum, gvožđe, fosfor i natrijum.

Koristi se kod infekcija, a njen sok smanjuje mogućnost pojave kamena u žučnoj kesi. Konzumira se i kod bolesti jetre i za lečenje upale pluća, kašlja i ostalih tegoba povezanih s disajnim putevima. Smanjuje masnoću u krvi pa se koristi kod povišenog štetnog holesterola.

Ako imate problema s bubrezima, izbegavajte konzumiranje rotkve.

Rotkva se može naći na područjima koja obuhvataju suptropske delove Azije i Mediterana. Preteča je divlja rotkva koja se uzgajala za ljudsku ishranu i kao stočna hrana.

Rotkvu su uzgajali i stari Egipćani, Rimljani i Grci, a u prošlosti se puno koristila i u lekovite svrhe. Najčešće se upotrebljavala za suzbijanje tegoba povezanih s disajnim organima, odnosno za ublažavanje kašlja. I danas se često koristi kod kašlja, bronhitisa i prehlade.

Rotkva u  kulinarstvu

U kulinarske svrhe najčešće se konzumira u sirovom obliku kao aperitiv. U početku otvara apetit, a kasnije podstiče stvaranje želučanog soka koji pomaže da se hrana lakše vari. No, sama rotkva se teško vari pa je pre konzumiranja usitnite i dobro sažvaćite.

Rotkva u sirovom u obliku se konzumira tako što se prvo oguli, a nakon toga odmah i pojede. Rotkva ne sme stajati, jer što duže stoji to su joj ukus i miris slabiji, a i gubi lekovita svojstva. Nikada je nemojte soliti jer u kombinaciji s natrijum-hloridom njen sastav može postati štetan.

Najbolja je u salatama, ali i kao začin. Odgovaraju joj kombinacije s jabukama, maslinama, kiselim krastavcima, a dovoljno ju je i samo preliti s malo maslinovog ulja ili kiselog mleka.
Mnogi ne znaju, ali rotkva se može i peći, kuvati i dinstati, a u kombinaciji s krompirom se može napraviti i odlična gusta čorba.

Foto: Zyance/Wikimedia