Dinja (lat. Cucumis melo) je zeljasta biljka koja raste jednom u godini i poreklom je iz Azije i Afrike. Smatra se da je još pre više hiljada godina preneta i u druge krajeve sveta. Stari Egipćani smatrali su dinju izuzetnom poslasticom. Pored Egipćana, stari Rimljani i Grci, uživali su i sladili se dinjama baš kao i mi danas. Prva zemlja u kojoj je dinja počela da se gaji bila je Francuska. To je počelo pre više od tri stotine godina.
Zrela dinja ima žute, mesnate, sočne i slatke plodove. Za ishranu se koriste plod, koren pa čak i seme. Gledano sa botaničke strane, dinja obuhvata niz uzgojenih varijeteta i kultivara. Neke vrste dinja nazivaju se kantalupa, a neke kasaba. Ove kasabe stižu kasno u sezoni, ali se bolje održavaju i mogu duže da stoje prilikom transporta do pijace. Ta vrsta dinja ima glatku, žućkasto - zelenu koru i veoma je krupna.
Dinja sadrži beta - karotin, puna je folne kiseline i vitamina C, kao i maledoze vitamina B1, B2, B3, B4, B5, B6 i vitamina E. Od minerala dinja sadrži: kalcijum, magnezijum, fosfor, kalijum, natrijum, sumpor, cink, gvožđe i bakar.
Vrste dinja
Dinja je nemačka reč "melon" grčkog porekla i znači "velika jabuka". Ipak, melone se ne ubrajaju u voće, već se deklarišu kao porodica bundeva i baš kao i one, predstavljaju jednogodišnju vrstu. Ali treba obratiti pažnju na nekoliko razlika između njih.
Dinja vodi poreklo iz Azije. U bližem su srodstvu sa krastavcima nego sa lubenicama i lako se ukrštaju jedni s drugima, tako da postoji čitava paleta najraznovrsnijih oblika i boja. U bašti se često može naći sorta "Jenny Lind" poznata od 1850. Godine. To je sitna dinja mrežaste kore u boji zelene jabuke sa aromatičnim i ukusnim mesnatim delom.
Iako se na našem tržištu nalaze samo neke vrste ovog povrća, ukus i aroma variraju u zavisnosti od vrste, pa je korisno da znate da ih razlikujete.
Tendral dinja
Tendral dinja je jedinstvenog oblika, slična dinji Casaba, tako da je lako prepoznatljiva. Njena tvrda zelena korica ima grubo ovalni oblik koji liči na ragbi loptu. Kora joj je zelene boje, glatka je i prošarana mrljama. Bledozeleno meso joj je čvrsto i slatko. Kada je potpuno zrela, i sočna je i slatka sa suptilnim mirisom. Za razliku od većine ostalih dinja, kada sazri, ljuska joj ostaje zelena, a kraj cveta ostaje čvrst.
Medna dinja
Medna dinja ima okrugli do blago ovalni oblik, obično dug 15 - 22 cm. Obično je teška od 1,8 - 3,6 kg. Meso je uglavnom bledo zelene boje, dok je glatka kora u rasponu od zelenkaste do žute boje. Kao i većina voća, medna dinja ima semenke. Unutrašnji plod se često jede za desert, a medena vrsta obično se nalazi u supermarketima širom sveta. Služi kao predjelo uz pršut ili dodatak raznim salatama.
Charentais dinja
Charentais dinja (lat. cantalupensis) je mala sorta dinje, veličine loptice. Ima plod sličan većini dinja, ali sa izrazitom i intenzivnijom aromom, ružičaste boje. Potiče iz regije Charentes u Francuskoj i najviše se povezuje sa provansalskim područjem oko Cavaillona. Većina dinja Charentais uzgaja se u ovoj regiji i oko nje, a uglavnom je dostupna u Francuskoj.
Cantaloupe dinja
Cantaloupe dinja je dinja koja je iz porodice Cucurbitaceae. Ova vrsta dinje se kreće u težini od 0,5 - 5 kg. Dobija se ukrštanjem Hony Dew i Ogen-dinje. Kora ove dinje je čvrsta i glatka. Nema ni jednu brazdu po sebi.
Ogen dinja
Ogen dinja je gotovo savršeno sferno obložena sa blago urezanim šavovima koji se pružaju od kraja do kraja. Male su, do srednje veličine, prečnika 15cm. Imaju zlatno bež mrežastu spoljašnjost. Kada sazri, bledo zeleno meso je sočno i lepljivo slatko sa opojnim aromama tropskog voća i cvetnog nektara. Meso ima gnojnu, središnju šupljinu semena koja se lako odstranjuje. Ova vrsta je iz Izraela, a nastala je ukrštanjem mrežaste i kantalupa dinje.
Honey rock dinja
Honey rock dinja je poznata po ukusu, slatkoći i aromi svog nežnog, bujnog ploda. Plodovi su skoro okrugli. Srednje su veličine, ali imaju izuzetno gust plod koji okružuje malu semensku šupljinu. Koža teških plodova je sivo - zelene boje koja je obavijena grubom mrežom. Sadrži visoki procenat provimatina A.
Sadnja dinje
Dinju možemo gajiti direktnom setvom ili iz rasada. Iz rasada se kasnije rasađuje u mestima gde su prolećni dani hladni i vlažni. Sadi se u trake gde je razmak između traka od 1 - 1,3 m a razmak u redu je od 60 - 70 cm. Sitnije sorte dinje se mogu saditi u razmaku od 50 cm.
Vreme sadnje
Nešto hladnije proleće, i praznici krajem aprila, koji su odlagali radove u polju razlog su što u nekim krajevima nije obavljena setva dinja, ali to ne predstavlja problem, jer još uvek nije kasno!
Odabir podloge za sadnju
Dinju je najbolje uzgajati sa tikvom (lat. Lagenaria vulgaris) jer je ona najbolja podloga. Kalemljenjem se postiže da se dobije biljka koja ima bolje razvijen koren, pa samim tim i više hranljivih supstanci prima preko njega.
Kalemljenjem se postiže da su biljke otpornije na bolesti, mogućnost uzgoja dinje na istom tlu 8 - 10 godina, veća otpornost na hladnoću, veće dimenzije plodova i veći prinosi.
Sadnja iz semena
Sadnja se obavlja na dubini od 5 cm, ali bitno je znati da se krupnija semena seju dublje, a sitnija pliće. Sadnja se obavlja na dva načina. Na velikim površinama mašinski sejalicama u redove, a na manjim površinama ručno u kućice 2 x 2 ili 2 x 1,5. Tom prilikom se seju po dve biljke u kućici. Kada bi sejali 1 ar, bilo bi nam potrebno 20 - 40 g semena.
Uzgoj u bašti
U zavisnosti kakvi su vremenski uslovi, setva dinja se na otvorenom polju obavlja u drugoj polovini aprila. Može se obavljati krajem aprila i početkom maja, tj. kad prestane opasnost od poznih prolećnih mrazeva. Ako su vlaga i temperatura na odgovarajućem nivou seme niče posle setve za 8 - 10 dana. Zato je potrebno je da na dubini zemljišta od 10cm temperatura bude oko 12°C da bi seme neometano niklo.
Uzgoj u plasteniku
Dinja je povrće koje se kod nas najčešće gaji na otvorenom polju iako se veoma uspešno može gajiti u različitim tipovima plastenika. Dinja se može gajiti u visokim plastenicima sa grejanjem, poluvisokim i niskim tunelima ili toplim kućicama. Proizvodnja dinje obavlja se sadnjom saksijskog i to običnog ili kalemljenog rasada. Običan rasad može se proizvodi uobičajenim postupkom u hranljivim kockama ili saksijama.
Uzgoj u saksijama
Kako bi posejali seme tikve u saksije, potrebna je zapremina saksije ili tegle (hranjive kocke) oko jednog litra a nakon 3 - 4 dana seme se prebacuje u plitke sandučiće. Kalemi se 2 - 3 dana nakon nicanja, u fazi razvijenih kotiledona. Kalemljenje ne sme kasniti zbog razvoja cveta.
Tlo
Zemljište koje se koristi za gajenje treba imati najmanje 2,5% humusa, tako da zaoravanje 30 - 50 t/ha stajskog đubriva u osnovnom đubrenju treba biti neizostavna agrotehnička mera. Malo pre sadnje, potrebno je da se gornji sloj zemlje usitni pomoću freze. Rastresit sloj koji je sačinjen od sitnih grudvica čini da zemljište zadržava vlagu, i daje posađenim biljkama oslonac a pogoduje dobrom razvoju korenja i zdravom rastu biljke. Kako bi se poboljšao rast biljke, sprečio rast korova i omogućilo da u vreme setve i ubiranja plodova zemlja dobije dovoljno vlage, zemljište je potrebno redovno kultivirati.
Dinja se obično gaji na lakim tipovima zemljišta koji su strukturno mrvičasti, dobro dreniranim i vrednosti pH-a od 6 - 7,5. Koren dinje počinje da se razvija uglavnom na dubini od 35 - 40 cm, pa je potrebno prethodno zemljište pripremiti razrivačem. Dinja se proizvodi iz rasada starog 35 - 40 dana. Zemljište mora biti dobro pripremljeno, a uz žičanu potporu, dinja se najčešće sadi u dvoredne pantljike na rastojanju od 100 - 120 × 60 + 60 × 50 - 60 cm, a pri gajenju bez potpore sade se u redove sa razmakom 150×60 cm.
Klima
Dinja ima velike potrebe za toplotom u svim fazama razvitka. Neka optimalna temperatura za rast i razvoj jeste preko 25°C. Kada je temperatura niža od 13°C, prestaje cvetanje, a pri temperaturi nižoj od 10°C prestaje rast biljaka. Pri mnogo niskim temperaturama smanjuje se oplodnja i dolazi do opadanja cvetova. Ovo je veoma važno, jer muški cvet živi jedan, a ženski dva dana. Na temperaturi od -5°C, biljke uginu.
Uzgoj dinje
Dinje spadaju među najpopularnijim namirnicama kada je u pitanju baštovanstvo i to iz jako dobrog razloga, prilično su jednostavne za uzgoj. Ako ove godine po prvi put želite posaditi ovu biljku, onda obavezno uzmite u obzir naše savete. Počnite na pravi način, nahranite zemlju, utoplite sadnice, bogato zalivajte, podstičite oprašivanje, podignite plodove…
Plodored
Za dinju, dobar predusev može biti krompir, paradajz, paprika, leguminoze i trave. Poželjno je da se menja plodored svake četvrte godine, ali nije neophodno. Dinju je najbolje uzgajati sa tikvom, a izbegavajte sadnju sa kulturama kao šta su krastavci i lubenica.
Zalivanje
Za normalan rast i razviće neophodne su velike količine vode, pre svega zato što ostvaruju veliku vegetacionu masu i mnogo plodova, te isparavaju značajne količine vode. Da bi rast bio uspešan kao i razviće, dovoljna je nešto niža relativna vlaga vazduha (oko 60 - 70%). Kod visoke vlažnosti vazduha (80 - 90%), razvijaju se gljivična oboljenja, uglavnom kod dinja. Za vreme cvetanja, neophodna je blago povećana vlažnost vazduha (oko 80%), optimalno oprašivanje i oplodnja cvetova. Ukoliko zemlja nema dovoljno vlage, dolazi do opadanja cvetova.
Đubrenje
Prihranjivanje se obavlja odmah posle sadnje i u vreme punog cvetanja sa 20 - 30 g NPK đubriva na kvadratni metar. Od agrotehnike se primenjuje prihrana mineralnim đubrivima, tj. dopunskim đubrivima i to naročito kalijumovim i fosfornim. Takva vrsta đubriva pozitivno utiče na sve veći broj ženskih cvetova, ubrzano sazrevanje plodova i veći sadržaj šećera u njima.
Razmnožavanje
Dinja ima odvojene muške i ženske cvetove na istom stolonu (lat. stolōnēs - horizontalne veze između organizama). Prvo se razvijaju muški cvetovi, koji najčešće rastu na glavnom stolonu, dok ženski cvetovi cvetaju na bočnim stolonima. Sastoje se od svetlozelenih lsitova i pet međusobno sraslih latica žute boje. Ženski cvetovi imaju tučak sa 3 - 9 delova, a muški 8 - 13.
Održavanje i nega
Međuredna kultivacija nije potrebna ako je sadnja na foliji, ali ako je u zemljištu, tada je ova mera moguća sve dok se redovi ne zatvore lozom i lišćem. Od početka rasta zaliva se svake nedelje. Dinja voli jedno obilno zalivanje nego svaki dan po malo. Navodnjavanje se obavlja putem rotirajućih rasprskivača. Ako se navodnjava metodom kap po kap, treba ga obavljati svakodnevno jer taj način zalivanja ne ugrožava nadzemni deo biljke.
Berba dinje
Berba se obavlja kada je dinja u punoj zrelosti, a ona se određuje na osnovu odvajanja drške od ploda. Može se koristiti i uređaj koji meri čvrstoću ploda na bazi otpornosti prema prodiranju u tkivo, koji se zove penetrometar.
Nikako se ne sme dinja brati ranije, jer ne povećava sadržaj šećera nakon berbe kao što je slučaj sa drugim voćem. Ako se plod lako odvaja od drške, to je znak da je dinja zrela. Prinos dinje kreće se od 15 - 40 t/ha, što zavisi od načina gajenja i od sorte naravno. Plodovi se na temperaturi od 2 - 5°C mogu čuvati više nedelja.
Skladištenje
Dinju možete čuvati 2 - 3 dana na sobnoj temperaturi kako bi potpuno sazrela, a zatim je možete čuvati u hladnjaku još pet dana. Narezanu dinju možete čuvati u hladnjaku do tri dana u zatvorenoj posudi jer njen miris može preći na drugu hranu koju čuvate u hladnjaku.
Bolesti
Kada je u pitanju zaštita dinje, treba znati da probleme mogu napraviti iste bolesti i štetočine koje napadaju lubenicu, paradajz, papriku, plavi patlidžan, krompir, krastavac. Među najvažnijim bolestima dinje spadaju:
Zeleno uvenuće dinje
Zeleno uvenuće dinje (lat. Verticillium allo - atrum) predstavlja postepeno uvenuće i sušenje pojedinih biljka koje ukazuje na prisustvo ove bolesti. Lišće postaje mekše i visi na svojim peteljkama (klone) ali i dalje zadržavajući zelenu boju. Kada se biljka izvadi (iščupa) i na korenu napravi dužinski presek, može se videti braonkasta boja u sprovodnim sudovima, kao posledica ove bolesti.
Antrakoza dinje
Antrakoza dinje (lat. Colletotrichum lagenarium) se ispoljava na lišću, stablu i plodovima. Na listovima se formiraju koncentrične pege mrke boje, na kojima se stvara navlaka, takođe mrke boje. One se šire i čitava površina lista biva zahvaćena.
Pepelnica dinje
Pepelnica dinje (lat. Erysiphe cichoracearum) je bolest koja se ispoljava u obliku pepeljastih fleka na licu lista. Sa starenjem listova, ova pepeljasta navlaka se naglo širi i zahvata celu površinu. Jače zaražene biljke izgledaju kao da su posute pepelom. Bolest se može proširiti i na stablo, ali nikada ne napada plodove.
Plamenjača dinje
Plamenjača dinje (lat. Pseudoperonospora cubensis) se na starijem lišću javlja u obliku pege koja je žućkaste boje. Pege se mogu širiti i mogu zahvatiti veliki deo lista. Pege kasnije postaju mrko crvene do mrke. Na naličju lista razvija se prevlaka sive boje.
Štetočine
Što se tiče štetočina koje napadaju dinju, izdvajamo majski gundelj.
Majski Gundelj
Majski Gundelj (lat. Melolontha) je krupan spori tvrdokrilac. Dugačak je 20 - 30 mm, ima braon krila i crnu glavu. Jajašca su mu okruglasta bela, veličine oko 2mm. Odrasli insekti se hrane lisćem, dok se larve hrane korenom. Najveću štetu nanosi larva jer jede kao što smo naveli, koren biljaka. Veličina štete zavisi od uzrasta larve i biljke kojom se ona hrani. Odrasla jedinka se hrani lišcem, a šteta koju ona nanosi je mnogo manje od štete koju izaziva larva.
Upotreba dinje
Dinja je ustvari povrće i pripada porodici krastavaca. Niskokalorična je (100 grama sadrži 30 kalorija) i zbog velikog sadržaja vode (90%), dinja je pravo letnje osveženje.
Zdravlje
Ako tražite zdravu i ukusnu hranu koja izaziva zadovoljstvo, nutricionisti izuzetno preporučuju dinje. Dinje su izrazito hranljive i niskokalorične. Kantalupa (vrsta manje okrugle dinje) osvežava i ima najveću količinu beta - karotena koji je antioksidant.
Dinja sadrži i dosta kalijuma, kao i vitamina A i C. Ako ste na dijeti, dinja je odlično rešenje. Dinju možete jesti koliko želite, bez razmišljanja o broju kalorija. Tajna dinje je u velikoj količini vode. Osim što je dobra za ugasiti žeđ, može vas i zaštititi od sunčevih opekotina. Sok od dinje pomaže da se zaštitite od štetnog zračenja sunca. Dinje su pune antioksidanata koji organizmu pomažu u zaštiti od štetnih radikala koji oštećuju ćelije kože.
Kuhanje
Dinja je prava namirnica za osveženje tokom vrelih letnjih dana. Iako je njena prava sezona od juna do kraja avgusta, danas se može naći u bilo koje doba godine. U ishrani, dinja je u ravnopravnom odnosu sa svim ostalim voćem, zbog čega je poželjno da se servira i do četiri puta tokom dana.
Bez bojazni mogu da je konzumiraju i osobe sa viškom kilograma, jer u sto grama ima samo 34 kalorije, malo šećera bez obzira što je slatka, i čak 91 gram vode. Ali zato poseduje dobitni par vitamina za dobru formu.
Zanimljivosti
Dinje potiču iz Afrike i iz vrućih dolina jugozapadne Azije, posebno Irana i Indije, odakle su se postepeno počele pojavljivati po Evropi pri kraju Zapadnog Rimskog Carstva.
Za dinje je poznato da su ih uzgajali stari Egipćani. Međutim, nedavna otkrića semena dinje koja su datirana između 1120. i 1350. godine p.n.e. u nuragičkim bunarima pokazala su da je dinja prvi put doneta u Evropu od nuragičkih civilizacija Sardinije tokom bronzanog doba.
Dinje su bile među prvim biljkama koje su bile pripitomljene među prvim vrstama useva koje su zapadnjaci doneli u Nove svetove.
Dinje Lubari King su najskuplje dinje na svetu. Uzgajaju se samo u malom regionu Japana. Zbog toga ih je veoma teško naći, što ih i čini skupim. Za nju se kaže da je najsočnija i najslađa dinja na svetu, a plod boje narandže je neopisivo ukusan. Često se daje kao poklon nakon kupovine na aukcijama, a savršeno proporcionalan par ovih sočnih dinja može vas lako koštati više od 20.000 dolara.
Foto: Davgood Kirshot / Pixabay
Ostavite odgovor