Kamčatska borovnica (lat. Lonicera caerulea var. Kamtschatica) je vrsta bobičastog voća koja vuče koren iz jugoistočne Azije. Nazivaju ga još i ruska borovnica, haskap, medena borovnica, sibirska borovnica, majska jagoda i kamčatska jagoda.
U poslednje vreme sve se češće uzgaja u Evropi. U Rusiji, Kini i Japanu kamčatska borovnica ima dugu tradiciju uzgajanja. Prvu zrelost dostiže nakon zimskog mirovanja, a rod sredinom meseca maja.
To je listopadni žbun koji može narasti 1 - 3 m u visinu. Plod mu je duguljasta bobica plave boje i jakog mirisa. Jedan grm teži do 8 kg. U šestoj godini nakon sadnje dostiže punu plodnost. Poreklom je sa Sibira, otporan na jako niske temperature (do -47 °C). Listovi često počinju da se razvijaju pod snegom, a otvoreni cvetovi podnose temperaturu do -10°C.
Pogodna kiselost zemljišta za sadnju Sibirske borovnice je 5 - 7 pH. Ovo nije samooplodna vrsta i preporučljivo je saditi najmanje dve ili više sličnih sorti kamčatske borovnice zajedno.
Vrste
Univerzitet u Saskačevanu zvanično radi na razvijanju vrsta kamčatske borovnice, ali se biljka uzgaja u Kanadi, evropskim i azijskim zemljama. Postoje i neke starije ruske sorte. U Severnu Ameriku ju je doneo Džim Gilbert 1990-ih godina. Plodovi su uglavnom sitniji i oporiji, ali su biljke poželjne za uzgoj. Trenutno najpopularnije dosad otkrivene sorte su: Tundra, Borealis, Indigo, Aurora, Honeybee i Boreal.
Tundra
Sorta Tundra je zrela kada dostigne visinu od 1 - 1,5 m. Plod u proseku teži oko 1,5 g, ima čvršću kožu od drugih sorti i ne pušta sok tokom berbe.
Borealis
Borealis ima krupniji i slađi plod od ostalih sorti. Bobica ima meku kožu i tokom berbe pušta malo soka. Sazreva na visini od približno 1 m.
Indigo Gem
Indigo Gem je vrlo tražena sorta jer ima široku primenu. Plod joj je čvršći i sitniji. Sazreva na visini od 1,5 - 1,8 m i dobar je oprašivač.
Indigo Treat
Sazreva kada dostigne visinu od 1 - 1,5 m, slična je tundri, ali ima manje bobice. Ukus ploda je sličan ukusu šljive. Biljka raste uspravnije od drugih sorti.
Indigo Yum
Raste uspravno, ima razgranatu strukturu i razvija krunu ovalnog oblika. Bobice su duže od drugih vrsta indiga. Otkriven na Univerzitetu u Saskačevanu, ali ga je teško razmnožavati.
Aurora
Sorta karakteristična po velikim bobicama slatkog ukusa koje je lako brati. Uspeva na vlažnom tlu. Bira se za oprašivanje sorte Borealis.
Honeybee
Sorta odabrana za oprašivanje sorti Borealis, Indigo i Tundra. Ima brz rast i plod koji je vidljiv u ranom uzrastu, odnosno ubrzo nakon sadnje.
Boreal Blizzard
Boreal Blizzard ima jake grane i najveći plod od svih navedenih sorti. Bobice su dvostruko teže od bobica tundre i borealisa i imaju dobar ukus.
Uzgoj
Malo biljaka daje tako raznovrsan i ukusan plod kao što su bobice sibirske borovnice. Uspešna berba počinje dobrim izborom lokacije, podloge i metoda sadnje. U zavisnosti od sorte, a uz pravilno oprašivanje, održavanje i zaštitu od bolesti i štetočina, kamčatska borovnica može da živi i bude produktivan 30 - 50 godina.
Većina proizvođača u Srbiji kamčatsku borovnicu uzgaja po principima organske proizvodnje. U prvih nekoliko godina rasta biljaka najveći problem predstavljaju korovi koji zahtevaju mehaničko uklanjanje, nakon čega se može bez problema kositi prostor između redova.
Zemljište
Kamčatska borovnica najbolje raste na zemljištu sa pH vrednošću između 5 i 7. Jedna od važnih činioca jeste odabir podloge koja ne zadržava vodu dugo jer bi to dovelo do propadanja biljaka. Sadi se obično u rano proleće na mestu koje je izloženo suncu.
Plodored
Preporuka je da se kamčatska borovnica sadi pored gaveza, vlašca, patlidžana i u voćnjacima pored voćaka koje podnose vlažno zemljište kao što je jabuka. Treba izbegavati sadnju pored biljaka iz iste porodice kao na primer zova i matovilac.
Ovo je medonosna je biljka, što znači da je oprašuju pčele. Ranim cvetanjem obezbeđuje pčelama oprašivačima izvor nektara, pa se preporučuje sadnja pred biljaka koje se takođe oprašuju preko pčela.
Đubrenje
Kamčatskoj borovnici nije potrebno mnogo hranljivih materija i zemljište na kome raste ne treba đubriti do kasnog leta. Kada se đubri, preporučuje se upotreba đubriva 10-10-10, odnosno onog koje sadrži po 10% kalijuma, fosfora i azota. Đubrenje je važno u ranim fazama razvoja biljaka i u narednim godinama, ali uvek u malim količinama. Plod se po pravilu bere krajem juna do sredine jula, a bobice bi do tada već trebalo da budu intenzivno plave/ljubičaste.
Bobice kamčatske borovnice se ne drže čvrsto na granama. Lako padaju na zemlju i to olakšava sakupljanje ploda. Ispod žbuna se može stavi cerada, žbun se protresti i tako sakupiti bobice.
Razmnožavanje
Unakrsno oprašivanje je ključno za kamčatsku borovnicu. Dešava se unutar sorti biljke. Preporučljivo je posaditi 3 grma jedan pored drugog. Biljka je otporna na niske temperature. Prvi listovi počinju da cvetaju rano, često pod snegom, na temperaturama ispod 0°C.
Presađivanje
Proleće i jesen jesu najbolje vreme za presađivanje. Hladnije vreme omogućava da korenje očvrsne pre letnjih vrućina i rasta bobičastog ploda. Presađivanje je moguće i sredinom leta, ali uz dodatne mere predostrožnosti u cilju sprečavanja dehidracije.
Klima
Kamčatska borovnica najbolje uspeva u hladnijim klimatskim uslovima. Tokom rasta u toplim podnebljima, javljanju se opekotine na kori ploda, buđ i prerano opadanje listova. Važno je napomenuti da poreklo sorte utiče na prilagođenost i rast u određenoj klimi. Tako kamčatska borovnica ruskog porekla najbolje uspevaju u hladnim klimama, dok japanske vrste uspevaju i u toplom podneblju.
Sadnja
Za maksimalan rast i prinos, važno je obezbediti najbolje moguće uslove, počevši od mesta sadnje. Pošto uspeva samo na plodnom tlu, pre nego što posadite žbun, testirajte zemljište na kome će biti zasađeno - uključujući pH test zemljišta.
Plantažno, uzgaja se na slabo kiselom do blago alkalnom zemljištu, obično sadnjom mladih žbunova biljke direktno u zemlju, mada se sadnja može započeti i samim semenom.
Vreme sadnje
Jesen je najbolje vreme za sadnju kamčatske borovnice jer mu je omogućeno više vremena za razvoj korena a to pomažu biljkama da prežive letnje vrućine. Sadnja u proleće može takođe biti uspešna.
Sadnja grma
Kamčatska borovnica preferira vlažno zemljište i sunčana mesta, ali se dobro snalazi i u drugim uslovima. Tokom pripreme zemljišta, prioritet je borba protiv korova koji će se takmičiti za hranljive materije i vodu iz zemljištu sa kamčatskom borovnicom i potencijalno sadrži nepoželjne štetočine.
Uklanjanje svih postojećih korova i kontrola starog korova u oblasti pre sadnje obezbediće dugoročnu korist. Odmah posle sadnje grmlja neophodno je dobro navlažiti zemlju kako bi se izbio vazduh oko korena.
Sadnja iz semena
Seme kamčatske borovnice je veoma sitno i može se izvaditi iz zrelog voća ili kupiti u ambalaži. Za optimalno klijanje najbolje je sveže seme, ali je proces rasta biljaka duži nego kod kupovine već izraslog žbuna. Seme treba držati potopljeno 24 sata pre sadnje, a prilikom sadnje prekriti tankim slojem zemlje i paziti da se ne zasadi preduboko u zemlju. Seme bi trebalo da proklija u roku od 3 - 6 nedelja od trenutka sadnje. Optimalna temperatura za klijanje semena je između 18 i 25°C.
Sadnja u saksiji
Kamčatska borovnica najbolje raste na mestima gde je sunčeva svetlost prisutna 6-8 sati, s tim što mogu da napreduju i na manje svetlosti, uz manjue dozrelog voća. Biljke može da pretrpi određena oštećenja pri jarkom suncu, pa se prilikom sadnje često napravi zaštita ili zaklon od direktnog sunca u podne.
Druga opcija gajenja hasapa u saksiji jeste držanjem saksije na prostirci i premeštanjem iste u hlad na nekoliko sati u podne, kad je sunce najjače. Biljke su otporne i zimi im nije potrebna posebna nega. Zemlju u saksiji treba držati umereno vlažnom. Ne treba preterano zalivati, posebno u proleće i leto. Biljke u saksiji trebaju manje vlage u poređenju sa biljkama zasađenim u zemlji.
Održavanje i nega
Kamčatska borovnica se lako uzgaja i odlična je biljka za početnike. Potrebno je minimalno đubriva i generalno se mogu sami brinuti o sebi. Pored zalivanja i prihranjivanja, u nastavku su dati dodatni saveti za negu i održavanje biljke i što bogatiju berbu.
Orezivanje
Orezivanje se vrši u kasnu zimu ili rano proleće. Starije grane se proređuju kada žbun postane pregust. Nije preporučljivo uklanjanje više od 25% grma u bilo kojoj godini rasta i sazrevanja biljaka. U slučaju mehaničke berbe, možda će biti potrebno orezati donje grane kako bi grm mogao da raste uspravno. Pravilno održavani grmovi trebalo da traju mnogo godina.
Zalivanje
Biljku treba zaliti odmah nakon sadnje, i u narednom periodu temeljno je zalivati da bi se što više i dublje koren razvio. Prečesto zalivanje malim količinama vode može dovesti do plitkog rasta korena. Nakon prve 2 - 3 godine treba smanjiti količinu vode. Uzgajanje kamčatske borovnice u područjima sklonim velikoj toploti i suši zahteva veće količine vode. U područjima koja ne karakterišu jake vrućine, najvažnije je voditi računa da zemljište na kome raste bude vlažno. Tokom kišne sezone nije potrebno često zalivanje. Po pravilu, seme ili grm kamčatske borovnice se zaliva svake nedelje sa malom količinom vode, dovoljnom da navlaži tlo.
Zaštita od vetra
Preporuča se upotreba vetrozaštitnih pojaseva kao zaštita voća od zapadnih i severnih vetrova. Oštećenja biljke zimi često nastaju kao posledica direktnog izlaganja jakim vetrovima.
Oprašivanje
Iako će bumbari u velikoj meri oprašiti plodove, potrebno je imati dodatnih 3 - 5 različitih sorti kamčatske borovnice koje rastu u neposrednoj blizini. Ovo je neophodno jer se muški i ženski cvetovi razvijaju u različito vreme i svaku sortu treba oprašiti polenom različitih sorti.
Berba
Žbun kamčatske borovnice verovatno će proizvesti samo nekoliko bobica u prvih nekoliko godina. Proizvodnja će početi da raste treće ili četvrte godine od sadnje. Količina ploda zavisi od sorte, otprilike 3 - 5 kg ploda po biljci svake godine nakon što biljka sazre. Voće počinje da menja boju krajem maja i početkom juna i obično je spremno za berbu nekoliko nedelja kasnije.
Plodovi nekih sorti mogu da "krvare", odnosno da otpuštaju voćni sok iz ožiljaka od berbe, zbog čega ove sorte imaju kraći rok skladistenja. Berba se obično obavlja ručno, branjem svake bobice. Kod nekih sorti, plod se može protresti na ceradu postavljenom ispod grana žbuna i zatim pokupiti.
Skladištenje
Nakon berbe, preporučuje se odmah koristiti bobice ili ih čuvati u zamrzivaču. U frižideru se odmah pokvare, posebno ako se tokom branja ošteti kora plodova.
Bolesti
Postoji vrlo mali broj bolesti i štetočina koje utiču na razvoj i proizvodnju ovog voća. Slede potencijalni izazovi sa kojima se ova biljka može suočiti tokom svog rasta i sazrevanja.
Pepelnica
Iako se retko viđa kod bobičastog voća, pepelnica se tu može razviti krajem leta. Sredinom leta potrebno je obratiti pažnju na bele praškaste mrlje na listovima koje su pokazatelj prisustva gljivice. Mrlje na kraju postaju smeđe. Najbolje rešenje za suzbijanje pepelnice je sadnja otpornih sorti.
Opekotine
Jedan od problema sa kojim se biljka suočava jesu opekotine na plodu. Preporučuje se sađenje grma na prostoru zaštićenom od letnjih vetrova i jakog sunca i onda se opekotine uspešno mogu izbeći.
Štetočine
Nije retko videti male insekte na bobičastim biljkama, pa se mogu očekivati paukove grinje, bube, bele mušice i lisne vaši. Većina se može kontrolisati ručnim uklanjanjem, organskim insekticidima ili upotrebom creva za prskanje.
Zečevi
Najčešća štetočina kod kamčatske borovnice svakako su zečevi koji vole njegove ukusne plodove. Kako bi se sprečili u približavanju biljkama, mogu se koristiti žičani kavezi oko svake od njih.
Lisne vaši
Osim što predstavljaju smetnju i pretnju za mladu biljku, lisne vaši mogu preneti mnoge bolesti. Najčešće se pojavljuju na mladim izdancima i sisaju sok, što može dovesti do slabljenja stabljike. Ostavljaju lepljivi sok koji izaziva infekciju. Mogu se efikasno ukloniti prskanjem ekstraktom lista koprive (đubrivo od koprive).
Bele mušice
Bela mušica je velika štetočina na mnogim kulturama. Lako može nastaniti na kamčatskoj borovnici. Vlažni i topli uslovi su oni u kojima se razmnožava. Ostavlja larve koje se hrane sokom biljke i listovi propadaju. Posle isisavanja ostavljaju medenu rosu koja privlači mnoge štetne gljivice. Mogu se rešiti primenom insekticida, ili nastanjivanjem zaraženog područje larvama ose koja se njima hrani.
Paukove grinje
Da drvo napadaju paukove grinje, prva indikaciju su sive pege na granama. Ovaj insekt napada mnoge biljke kao što su drvo života, vanila, timijan, orhideja i zumbul. Ukoliko se pojavi na kamčatskoj borovnici, poprskati ga sredstvom protiv insekata (insekticidom) i odseći sve uginule i oštećene grane koje se onda trebaju pažljivo staviti u kesu i zapaliti.
Upotreba
Bobice kamčatske borovnice su ukusne i imaju jedinstven ukus, opisan kao mešavina slatkog i gorkog. Voće sadrži visok nivo bioaktivnih jedinjenja, posebno antocijana, i drugih jedinjenja koja su povezana sa mnogim prednostima po zdravlje. Antocijani su prirodni biljni pigmenti koji voću i povrću daju tamnoljubičastu, plavu i crvenu boju.
Kuhinja
Bobice kamčatske borovnice se obično koriste za pravljenje pita, džemova, želea, sokova i sladoleda, a i vina. Zamrzavaju se, suše ili koriste za pravljenje praha koji se stavlja u smutije, žitarice za doručak, ovsenu kašu ili jogurt. Dovoljno je staviti samo jednu kašičicu.
Zdravlje
Naučno je dokazano da je kamčatska borovnica izuzetno korisna biljka koje su bobice bogate antioksidansima, polifenolima i fenolima. Potvrđene su velike količine fenola ne samo u koži bobice, već i unutar nje. Ovaj nalaz ukazuje na mnogo veću količinu antioksidanata u kamčatskoj borovnici u poređenju sa drugim bobičastim voćem. Prema istraživanju sa Univerziteta Dalhousie u Kanadi, kamčatska borovnica ima 30% veću ukupnu antioksidativnu vrednost od ploda aronije.
Zanimljivosti
Ova biljka potiče iz Sibira. Na ostrvo Hokaido su ga prenele ptice tako što su širile njegov plod i seme. U Japanu ima naziv Ainu, a starosedeoci Hokaida su mu dali ime haskap (has-ka-o-p) što znači "puno voća na granama". Drugi su narodi naučili o nutritivnim prednostima kamčatske borovnice od naroda Ainu i nastavili da uzgajaju ove divlje bobice i uključivši ih u svoju ishranu poboljšavali njima ukus hrane. Bobice su se jele sveže ubrane sa žbunja, a potom su se počele dodavati raznim vrstama pekarskih proizvoda i grickalica.
Ostavite odgovor