Aronija (lat. Aronia) je rod listopadnih žbunova koji pripadaju porodici ruža (Rosaceae) u koju spada više od 4.000 vrsta žbuna, drveća i zeljastih biljaka. Najpoznatiji predstavnici ove porodice su jagoda, trešnja, malina, kupina, badem, kajsija, kruška, jabuka i šljiva. Potiče sa istoka Severne Amerike i u prirodi se može naći u vlažnim šumama i močvarnim područjima. Smatra se da rod Aronija obuhvata 2 - 3 vrste, a jedna se gaji u Evropi. Četvrta vrsta se vodi pod imenom Aronia i smatra se da je ona intergenerički hibrid.
Aronija se gaji u prehrambene svrhe, isto kao i dekorativna biljka. Bobice aronije se obično obrađuju ali mogu da se jedu i sirove. Od bobica se može praviti vino, džem, sok, premazi, salsa, pivo, ekstrakti, sladoled, tinkture i čaj. Biljka je ime "aronija" dobila zbog kiselosti bobica koje u ustima stvaraju osećaj skupljanja.
Često se aronija pogrešno tako naziva, jer je to uobičajeno ime za Prunus virginiana, i lako se meša sa crnom aronijom, koja se obično vodi pod imenom "aronija" ili "crna aronija". Bobice aronije i Prunus virginiana imaju u sebi polifenolna jedinjenja, kao što su antocijanini, ali dve različite biljke su povezane unutar Rosaceae porodice.
Bobice aronije imaju u sebi velike količine vitamina i antioksidansa pa se zato ona smatra jednom od najzdravijih biljaka širom sveta. U 18. veku je donešena u Evropu sa istoka Severne Amerike. Raste u obliku žbunastih stabla koji mogu da narastu 1 - 6 m. Plod aronije su male bobice koje povezane peteljkom formiraju male grupice. Cvetovi aronije su beli i poznati su po tome što imaju 5 radijalno simetričnih latica. Listovi mogu da promene boju iz zelene (u proleće) u duboku narandžastu (na jesen).
U baštama raste kao dekorativna biljka ali se gaji i u komercijalne svrhe radi svojih pozitivnih efekata na zdravlje. Aronija je izdržljiva i zahvalna biljka za gajenje, ne napadaju je štetočine i nema bolesti koje mogu da je unište. Može da podnese niske temperature pa se naziva i sibirskom borovnicom (iako je to u stvari biljka haskap koja se često meša sa aronijom). Zato je počela sve više da se gaji u Rusiji gde temperature padaju ispod nule, a popularna je i širom Poljske, Češke, Slovačke i na prostoru Skandinavije. Kada se konzumira sirov, plod može biti veoma gorak i ostavlja osećaj suvoće u ustima. Zato se skoro nikada ne konzumira pre nego što je obrađen. Mnogi proizvodi se prave od aronije, a ima i široku primenu u kulinarstvu jer može da se peče, cedi i skladišti.
Vrste aronije
Poznajemo tri različite sorte aronije, a jedna od njih je hibridna. Sorte su dobile ime po boji plodova pa imamo Crvenoplodnu i Crnoplodnu aroniju, a Ljubičastoplodna aronija je hibrid te dve sorte. Obično se gaje četiri sorte koje spadaju u crnoplodne, a ostale dve se retko gaje i obično su samonikle. Vrste koje spadaju pod crnoplodnu aroniju i najčešće se gaje su Viking, Nero, Aron i Autumn Magic.
Crvenoplodna aronija
Aronia arbutifolia ili crvenoplodna aronija je vrsta koja je poznata po živahno crvenim plodovima. Njeno prirodno stanište je na području istočne Kanade i istočne i srednje SAD. Crvenoplodne aronije nema toliko u Evropi kao druge dve i ne koristi se često u kulinarstvu i medicini. Stablo obično dostigne 2 - 4 m visine, retko kada i 6 m. Široko je između jednog i dva metra. Cvetovi ove vrste su bele ili bledo rozikaste boje. Plodovi mogu da budu između 4 - 10 mm širine, a mogu ostati sve do kasne zime. Izuzetno je imuna na bolesti i štetočine, pa nije problematična. Gaji se kao dekorativna biljka i obično je samonikla.
Crnoplodna aronija
Aronia melanocarpa ili crnoplodna aronija je najpoznatija vrsta aronije zbog svoje primene u medicinske i kulinarske svrhe. Crnoplodna aronija je malo manja, pa je obično visoka do 1 m, a retko kada i 3 m. Ima male bele cvetove i manje listove koji su dugački oko 6 cm. U početku je plod crven, a kako sazreva poprima crnu boju. Plod sazreva u avgustu, ali u kasnu jesen propada, za razliku od ploda crvenoplodne aronije. Unutrašnjost ploda je jarko crvena i ima slatko-kiseli ukus. Plod je vrlo zdrav zbog velikog sadržaja vitamina P i antioksidansa antocijanina. Ima dobar efekat na kardiovaskularni sistem.
Ljubičastoplodna aronija
Aronia x prunifolia ili ljubičastoplodna aronija je hibrid crnoplodne i crvenoplodne aronije. Međutim, smatra se i samostalnom vrstom zato što se prirodno nalazi u staništima gde nema ni jedne ni druge. Plod je tamno ljubičaste do crne boje i ne preživljava zimu. Cvetovi su beli ili rozi. Žbun ljubičastoplodne aronije prosečno naraste do 3 m visine. Smatra se da plod ove vrste nije bač ukusan, pa samim tim nije toliko jestiva kao crnoplodna aronija. Isto kao i ostale, i ljubičastoplodna aronija je otporna na štetočine i bolesti.
Uzgoj aronije
Iako se aronija obično sadi kao samostalan žbun bez plodoreda, ipak može da se nađe u voćnjacima ili vinogradima jer se održava na sličan način. Zahteva puno vode, pa je neophodno redovno je zalivati. To pravilo važi pogotovo u periodima kad ne pada puno kiše. Aronija dobro uspeva i bez đubriva, ali je za optimalan prinos dobro prihranjivati sa klasičnim NPK đubrivom.
Plodored
Aronija ne traži posebne zahteve kada dođe do zemljišta, a tako je i sa predkulturama. Ova biljka ne zahteva nikakvu posebnu predkulturu, niti useve koji se sade pored nje. Zbog toga što ima slične zahteve za đubrenje kao većina voćaka i vinova loza, može da se sadi na istom prostoru sa njima kako bi se ceo zasad lakše održavao.
Biljke iz porodice lukovica, kao što su beli luk, mladi luk, luk i narcis se dobro slažu sa biljkama iz porodice Rosaceae, jer skupljaju sumpor koji deluje fungicidno, pa na taj način štite aroniju od štetočina. Pored toga, njihovi jaki mirisi odbijaju štetočine, smanjujući pojavu biljnih vaši i moljaca.
Zalivanje
Aronija traži puno vlage i vode pa je neophodno redovno zalivanje, posebno kada počne vegetacija i u periodima bez kiše. U fazi formiranja ploda takođe traži više vode. U tom periodu je potrebno sipati i 2 - 3 kante vode kada se zaliva, u zavisnosti od starosti biljke.
Đubrenje
Zahvaljujući svojoj genetskoj predispoziciji, aronija može da uspe sasvim dobro bez đubrenja ili održavanja zemljišta. Međutim, pokazalo se da aronija bolje uspeva ako se malo prihranjuje. U periodu vegetacije se žbunovi aronije prihranjuju i do tri puta. Za najbolji prinos je potrebno uneti između 80 - 100 kg azota, 30 - 60 kg fosfora i 100 - 120 kg kalijuma na 1 ha zemlje. Generalno, odnos N:P:K elemenata u đubrivu je 1:0, 4:1,2.
Razmnožavanje
Aronija se može razmnožavati generativnim putem i to - izdancima, položenicama, zrelim reznicama, zelenim reznicama i deobom žbuna.
Razmnožavanje izdancima
Razmnožavanje izdancima je jedan od najjednosavnijih načina razmnožavanja ove biljke. Tokom obrade zasada u međurednom prostoru, kao i prilikom obrade u redu dolazi do aktiviranja adventivnih pupoljaka korena i stabla i do razvijanja izdanaka visine do 30 cm. Tako razvijeni izdanci se vade na kraju vegetacije i prenose se u rastilo gde se neguju do određene visine i debljine, a zatim se vade i pripremaju za sadnju, tj. za podizanje zasada.
Razmnožavanje položenicama
Potrebno je odabrati mladi jednogodišnji letorast koji na sebi ima formirane pupoljke koji se povija u prethodno napravljen kanalić dubine od 8 - 10 cm i drvenim kukama se priljubljuje u zemlju. Zatim se pokrije sitnom, vlažnom zemljom debljine od 2 - 3 cm. Iz pupoljaka će se razviti izdanci - letorasti. Letoraste treba zagrtati od dva do tri puta tokom vegetacije. Prvo zagrtanje se obavlja kad letorasti dostignu visinu oko 10 cm, drugo od 15 - 20 dana nakon prvog, dok se treće obavlja 20 dana posle drugog, što ima za cilj da se svaki mladar ožili i da se dobije prvoklasna sadnica. U oktobru i novembru kad se završi vegetacija vrši se otkopavanje i odsecanje sadnica od matične biljke, kao i njihovo klasiranje, a od jedne matične biljke može se dobiti od 3 - 5 kvalitetnih sadnica.
Razmnožavanje zrelim reznicama
Reznice se skidaju pred otpadanje lišća krajem septembra i početkom oktobra od jednogodišnjih mladara koji su dugi oko 45 cm. Reznice se skraćuju od 18 - 20 cm, a gornji rez na reznici se pravi kalemarskim nožem ukoso iznad pupoljka na 1 cm. Donji rez je ravan i pravi se ispod pupoljka na dužini od 2 - 3 cm i mora se voditi računa da se ne oštete pupoljci. Tako pripremljene reznice se sade u pripremljene rovove u jesen ili tokom ranog proleća.
Razmnožavanje zelenim reznicama
Zelene reznice se uzimaju od letorasta tokom vegetacije u maju ili tokom prve polovine juna, dužine od 7 - 12 cm. Sade se u stakleniku ili plasteniku u pripremljenim posudama sa pripremljenom smesom zemlje i treseta. Reznice se na vrhu moraju pokriti sa 1 - 2 cm supstrata, dok se donji listovi uklanjaju. Kod ovog načina razmnožavanja je neophodno da se vlažnost zemljišta i vlažnost vazduha održavaju na 80%, prskanjem ili polivanjem. Kada su visoke temperature obavezno treba vršiti zasenjivanje, a prilikom sadnje obavezno koristiti hormone kao regulatore rasta korena. Nakon 15 - 20 dana reznice će početi formiranje korenčića. Tako razvijene reznice ostaju da se razvijaju do proleća kada se iznose na plantaže odgajivanja na dalju negu sve do jeseni kada se vade i tako kao razvijene sadnice koriste za sadnju.
Razmnožavanje deobom žbuna
Ovaj način razmnožavanja se koristi kao i kod ostalih jagodičastih kultura poput jagoda i malina. To se radi tokom druge ili treće godine i isključivo se primenjuje u cilju popunjavanja praznih mesta.
Zemljište
Zemljište se obično priprema za sadnju melioracionim đubrenjem koje je uobičajeno za vinograde i voćnjake. Može da se koristi stajnjak sa mineralnim đubrivima sa povišenim sadržajem fosfora i kalijuma. Najbolje je sadnice saditi u zemljište koje ima pH vrednost 5.5 - 6, a izvađena zemlja da se pomeša sa stajnjakom i humusom. Pošto nije zahtevna biljka, aronija dobro uspeva na svim vrstama zemljišta, čak i na kamenitom ili siromašnom tlu. Treba izbegavati samo previše peskovita i suva ili previše zbijena zemljišta.
Klima
Iako nema posebne zahteve, aronija mora da se drži na mestu gde ima puno svetlosti, pa tako plod najbolje uspeva na mestima gde ima dosta sunca tokom godine. Ako se aronija sadi u dvorištu ili u nizu, najbolje je da izaberete južnu stranu. Kako bi se dobili bogatiji plodovi, treba više vlage, ali može da uspe i na manje vlažnim mestima. Najbolje su se pokazala mesta koja imaju između 1.000 i 1.200mm padavina godišnje. Previše vetra tokom perioda cvetanja može da presuši tučak. Područja sa oštrom kontinentalnom klimom joj prijaju.
Sadnja aronije
Aronija nije zahtevna biljka za uzgoj i ne zahteva puno truda oko sebe. Otporna je na štetočine, prija joj puno sunca, a crnoplodne sorte mogu da podnesu do -23°C dok neke crvenoplodne mogu podneti čak i -47°C. Vrlo često se gaji u komercijalne svrhe zbog svog lekovitog značaja, a zbog svog izgleda se koristi i kao dekorativna biljka na terasama i u baštama. Obično se sadi na jesen i ostavlja se napolju da prezimi. Najčešće se uzimaju sadnice zato što je proces sadnje iz semena vrlo komplikovan i dugotrajan proces.
Vreme sadnje
Aroniju je najbolje saditi na jesen. Obično se sade dvogodišnje sadnice koje treba da imaju već između 3 i 5 izdanaka. Aronija daje plodove posle 3 godine, pa će sadnice posađene u jesen dati plod narednog leta.
Sadnja iz semena
Aroniju je moguće saditi iz semena, mada je češći način sadnje presađivanje dvogodišnjih sadnica. Semena se uzimaju iz zrelog ploda i isperu se na podlozi kao što je npr. filter papir. Posle toga je potrebno osušiti seme i staviti na klijanje u oktobru. Da bi došlo do klijanja, seme je potrebno natopiti, umotati u deblji sloj maramice i odložiti u plastičnu kesu. Zatim se čuva u frižideru i tamo ostaje do marta, pa se nakon toga seme seje u sterilne supstrate koji se moraju održavati na toplom. Semenju je potrebno oko 3 nedelje od postavljanja u supstrat da proklija. Mesec dana nakon setve, mladi izdanci se presađuju u rasadnik (ili neku veću posudu u slučaju da gajite male količine za ličnu upotrebu) i tamo ostaju najmanje godinu dana. Posle toga se presađuju na površinu gde je planiran uzgoj.
Sadnja iz sadnice
Sadnja iz sadnice je najčešći način sadnje aronije. Treba uzeti dvogodišnje sadnice koje imaju između 3 - 5 izdanaka i razvijen koren. Ako se sade u zemlju, pripazite da je razmak između njih 1,5 - 2 m. Sadnice se presađuju u rupe otprilike 20 cm dubine i prečnika oko 30 cm.
Preporučuje se da se oko sadnice pospe trećina izvađene zemlje, koja se prethodno pomeša sa trećinom humusa i trećinom stajnjaka. Sadnice se moraju dobro zaliti posle presađivanja. U gornjem sloju se umesto stajnjaka može da se ubaci jedna kanta humusa koja je pomešana sa 100 g superfosfata i 60g kalijumovog sulfida.
Uzgoj u bašti
Žbun aronije se uobičajeno odmah sadi na otvoreno, u dvorište ili baštu. Saveti koji slede u članku opisuju kako treba pravilno posaditi aroniju na otvoreno. Nije zahtevna biljka za uzgoj, a privlačna je tokom cele sezone. U proleće razvija prelepe bele cvetove a preko leta se ističu sjajni, tamnozeleni listovi. Plod aronije sazreva sredinom i krajem leta i posle toga poprimaju ljubičastu boju. Crveni plodovi aronije sazrevaju na jesen, pa i oni pružaju estetiku baštama pa je čest izbor kao dekorativna biljka u baštama i dvorištima.
Uzgoj u stakleniku
Aronija je vrlo otporna biljka i može da se sadi direktno na otvorenom prostoru, ali jedan od razloga gajenja aronije u stakleniku je mikropropagacija. Na taj način se brzo uvećava broj biljaka, a ovaj proces najčešće praktikuju profesionalni uzgajivači. Mikroreznice iz useva se ukorenjuju i prvo se uzgajaju u uslovima staklenika, a posle toga u rasadniku. Rezultati ovog načina su 83% uspeha ukorenjivanja in vitro i 96% u nesterilnim uslovima. Isto tako, na ovaj način se biljke lakše navikavaju na manje kontrolisane uslove, brže se odvija razvijanje biljke od 30 cm koje imaju 5 - 7 glavnih grana 3 meseca od ukorenjivanja reznica.
Uzgoj u saksiji
Aroniju je moguće gajiti u saksiji, mada bi saksija morala biti poprilično velika pa ovaj način uzgoja nije preporučljiv. Nije nemoguće, pogotovo ako nemate baštu ili ako nemate prostora u dvorištu. U saksijama se aronija može gajiti u estetske svrhe, a zato što ima ograničen prostor, vrlo je verovatno da neće mnogo roditi. Neophodno je izabrati tegle koje su dovoljno velike za već odraslu biljku. Još jedna bitna stvar prilikom ove vrste gajenja je da treba osigurati dobru drenažu za biljku, a da sama saksija bude na mestu gde dobija puno sunčeve svetlosti.Potrebe različitih vrsta su različite ali većina daje više voća ako dobija barem 6 sati svetlosti dnevno. U slučaju da gajite aroniju u saksiji, važno je navodnjavati je, a možda će biti potrebno zalivanje nekoliko puta nedeljno.
Održavanje i nega
Aroniju je vrlo jednostavno održavati i može da uspe i sa vrlo malo truda. Ipak, orezivanje i uklanjanje korova daje bolje rezultate. Orezivanje treba vršiti ako želite da oblikujete aroniju u žbun. Ako se to ne radi, biljke će početi da rastu u obliku stabla.
Održavanje zasada
Za održavanje aronije nije potrebno korišćenje pesticida. Kako je aronija vrlo dobra za ekološki uzgoj, ni ne preporučuje se upotreba herbicida, nego samo da se tlo mehanički obrađuje, posebno tokom prve 3 godine rasta. Herbicide treba koristiti samo da bi se sprečio razvoj korova u redu zasada, a između redova je dovoljno samo pokositi.
Malčarenje
Malčiranje ili tzv. zagrtanje biljaka je jedan od najbitnijih načina da se biljke aronije održe zdrave. Prekrivanjem se smanjuje količina isparavanja sa površine zemljišta i tako se smanjuje potreba za navodnjavanje čak oko 50%. Korišćenje oko 15 cm organskog malča može uštedeti i do 750 l vode tokom svakog meseca. Ovaj način pomaže biljci, smanjuje isparavanje, hladom štiti od sunčevih zraka, obezbeđuje hranu i pomaže u kontroli korova.
Zatravnjivanje plantaže
Mere zatravljivanja, tj. formiranje međuredne površine predstavlja idealan način za održavanje i gajenje aronije. Da bi se dobila kvalitetna travna staza neophodno je da se poseje veoma kvalitetno seme koje u sebi sadrži tzv. Engleski ljulj (Lolium perenne) i visoki vijuk (Festuca arundinacea). Idealno vreme setve je posle formiranja plantaže aronije tokom ranog proleća ili jeseni onda kada se smanjuju potrebe za zalivanjem. Trava aktivno raste, a organska materija košenjem ostaje i hrani aroniju. Ovo je veoma efikasan, jeftin i ekološki način da se izgradi organska materija u zemljištu, plus što se uz to dobija prirodna mikroklima i lakša manipulacija u plantaži aronije.
Kontrola korova
Korovi su jedna od glavnih pretnji za aroniju i rastu brže nego ona sama. Malčiranje, zatravljivanje i okopavanje su redovna mera nege za kontrolu korova. Korovi su glavni faktor u smanjenju produktivnosti rasta aronije.
Orezivanje
Sadnice aronije moraju da se oblikuju rezanjem ako želite formirati žbun. Presađene sadnice se u proleće skraćuju na 15 - 20 cm visine. Posle druge godine ostavljaju se tri ili četiri formirana izdanka, a ostali se uklanjaju u potpunosti. Posle pete godine nema više potrebe uklanjati nedovoljno formirane izdanke. U toj fazi biljka već treba da liči na žbun i da ima oko 15 izdanaka. Posle pete godine može se obavljati rezidba u cilju plodnosti. U tom slučaju se uklanjaju oštećeni izdanci i izdanci koji su preblizu zemlje.
Berba
Aronija daje prve plodove u trećoj godini života, i to već u prvoj sezoni posle presađivanja sadnica. Doprinos je u tom slučaju otprilike 0,3 - 0,5 kg po biljci. Ova cifra se povećava posle pete godine života, kada po biljci prinos može iznositi od 8 - 10 kg. Posle devete godine, može da se dobije čak 15 kg po biljci. Plod sazreva u avgustu i mogu da ostanu na biljci do sredine jeseni, pa je moguća i kasnija berba.
Sušenje
Plodovi aronije mogu da se suše za čaj. Ako je tako, najbolje je ubrati bobice zajedno s peteljkom i ostaviti ih da se osuše iznad šporeta ili na suncu. Biće im potrebno otprilike tri nedelje da se sasuše u potpunosti. Bobice moraju da se prekriju gazom ili sličnim materijalom da se ne bi uprašnjavile i uprljale, jer se osušene ne smeju prati. Mogu i da se suše u rerni, pri čemu ne moraju da se pokrivaju niti da se stavljaju zajedno sa peteljkama. Ubacite ih u rernu na najnižoj temperaturi i vrata rerne ostavite malo otvorena, i sušite ih 8 - 10 sati. Pre nego što pravite čaj, sameljite bobice u mlinu za kafu.
Skladištenje
Sveže plodove aronije je moguće zamrznuti i ostaviti i do par godina u zamrzivaču bez gubitka nutritivnog svojstva. U slučaju da se koristi za pravljenje čaja, može da se osuši i tako da stoji baš dugo. Osušena aronija mora da se čuva na tamnom, suvom i hladnom mestu jer bilo koja količina vlage može pokvariti aroniju.
Aronija se obično odmah prerađuje i tako se skladišti. Sokovi od aronije, vino, džem, i liker mogu da stoje jako dugo, u zavisnosti od toga koji konzervansi se koriste. Obično se koristi šećer ali mogu da se koriste i drugi.
Bolesti i štetočine
Aronija je biljka koja je veoma otporna na štetočine i bolesti, naročito u hladnim uslovima koji joj pogoduju i koji vladaju u njenim prirodnim staništima. Kod nas se proizvođačima aronije eventualno dešavalo da moraju da nađu način da suzbiju rutavu bubu (Tropinota hirta), koja hoće da napada cvet aronije.
Rutava buba (Tropinota hirta) je insekt koji može da prouzrokuje velike štete na voćnim vrstama, pa tako i na samoj aroniji. Ona je obrasla mnogobrojnim dlačicama i lako se prepoznaje. Štetu nanose samo odrasli insekti koji se hrane prašnicima, tučkom, a u nedostatku hrane i pupoljcima. Mogu potpuno da unište rod. Praćenje pojave ove bube se može obaviti vizuelnim pregledom, metodom otresanja i postavljanjem takozvanih mirisnih klopki. Javljaju se prvo po rubnim redovima, tako da na njima treba primeniti taktiku masovnog izlovljavanja. Postoje kupovni mirisni atraktanti koji se postavljaju u te klopke.
Upotreba aronije
Aronija se jako ceni u narodnoj medicini. Ima ogroman značaj kod domorodačkih plemena u Severnoj Americi, odakle je i potekla. I dan danas ima dobru reputaciju. Uprkos gorkom i naizgled nejestivom voću, vrlo je popularna u izradi džemova i napitaka zato što dobija potpuno originalan i sladak ukus čim se malo zasladi.
Zimnica
- čaj od aronije
- džem od aronije
- liker od aronije
- pekmez od aronije
- sirup od aronije
- slatko od aronije
- sok od aronije
Kuhinja
Aronija se vrlo retko konzumira sirova, ali proizvodi koji se od nje prave su dragoceni. Može se koristiti kao bilo koja druga bobica u kulinarstvu, kao što je na primer njena bliznakinja, borovnica. Može da se koristi u kolačima i namazima, najčešće džemovi i pekmezi koji su slatko-kiselo-gorkog ukusa.
Aronija se najviše koristi u napitcima. Sokovi od aronije se smatraju vrlo vrednima i u zdravstvenom pogledu. Pored sokova, popularni su i likeri, a često se pravi i vino od aronije.
Pored svega navedenog, list i bobica se koriste za pravljenje čaja od aronije, ali pre toga moraju da se osuše u rerni ili na suncu.
Zdravlje
Veruje se da aronija krije mnoge zdravstvene prednosti, a veruje se da ima i svojstvo prevencije raka. Vrlo je lekovita prvenstveno zbog velikog sadržaja antioksidansa u sebi, posebno polifenola. Sadrži vitamine K,A, C i E, i bogata je kalijumom, magnezijumom, kalcijumom i cinkom. Visok sadržaj antioskidansa je takođe koristan u preventivi oštećenja jetre. Pored jetre, vrlo je dobra i kada je u pitanju oštećeni želudac, pogotovo kada je u pitanju oštećenje uzrokovano oksidativnim stresom.
Aronija je možda najpoznatija po odličnom uticaju na zdravlje krvnih sudova. Takođe pomaže u opuštanju tkiva, što poboljšava protok krvi i pozitivno utiče na snižavanje krvnog pritiska.
Isto tako ima i antivirusna i antibakterijska svojstva. Uopšteno je poznata po svom izuzetnom delovanju na imunitet, a kako je bogata antocijaninima, ima odbrambeni efekat na DNK pa samim tim može da uspori efekte starenja.
Zanimljivosti
Aronija je kao što smo pomenuli poreklom iz istočnog dela Severne Amerike. U Kanadi i Sjedinjemim Američkim Državama je rasprostranjena kao divlja porodica čiji je originalni naziv chokeberry, što znači gorka borovnica. Zbog svog gorkog ukusa nije tamo popularna i u svojoj prirodnoj sredini se javlja kao samonikla biljka.
Prema većem broju izvora ova popularna lekovita biljka je prvi put stigla iz Severne Amerike na naš kontinent početkom 19. veka i to u botaničke bašte u Rusiji. Aronija je sa godinama stigla i u ostale Evropske zemlje. U Poljskoj se pojavila tek 70-ih godina 20. veka, a na našim područjima je doživela i uspone i padove. Tokom druge polovine 80-ih, usled takoreći apsurdnih izjava nekih od radnika istraživačkog instituta šumarstva, bila je paradoksalno proglašena kancerogenom biljkom.
Kasnije su zatim sprovedene detaljne i brojne analize sastojaka njenih plodova, a posebno analize supstanca štetnih po zdravlje ljudi. Ta istraživanja su dokazala visoke nutritivne vrednosti njenih plodova i to bez traga supstanci opasnih po ljudsko zdravlje, čak i u plodovima koji rastu u zagađenoj sredini, npr. pored autoputeva.
Rezulati istraživanja sprovedenih u Poljskoj je konačno potvrdila i laboratorija Evropske Unije. Sve ovo je imalo uticaj na odluke uzgajivača koji su odustali od gajenja aronije i tek nakon nekoliko godina je taj proces zaustavljen, a interes za aroniju i njenim lekovitim svojstvima je opet je počeo da raste.
Nakon nuklearne katastrofe u Černobilu plodovima aronije su se ublažavale tegobe ozračenih osoba.
Aronija je višegodišnja biljka koja u prirodi može da preživi 40 do 60 godina.
Ptice jedu plodove aronije i olakšavaju širenje njenog semena u prirodi.
Zbog svoje neverovatne uloge u obnovi mišića i tela, kao i snage koju daje organizmu, aroniju su u svojim misijama koristili i astronauti.
Severnoamerički Indijanci su koristili aroniju u ishrani tako što su plodove sušili ili mleli, pa su ih potom kombinovali sa mesom i kao dodatak pogačama.
1972. godine crnoplodna aronija je primila nagradu Kraljevskog vrtlarskog udruženja u Engleskoj.
Foto: Goran Horvat / Pixabay
Ostavite odgovor