Kokos

Kokos (lat. Cocos nucifera) je drvenasta biljka. Ona pripada porodici palmi (Arecaceae, Palmae) zajedno sa žumarom i urmom. Njeno ime potiče od naziva ploda biljke kokosova palma. Ne zna se tačno poreklo kokosa. Veruje da potiče iz jugoistočne Azije. Danas se može videti na skoro svim tropskim plažama sveta.

Spada u južno i suptropsko voće pored avokada, ananasa, banane, guave, manga, nara, urme, kivija, papaje i drugih biljaka.

Ima veoma visoko i tanko stablo koje može da dostigne i do 30 m. Iako je visoko i vitko, ono je i snažno i savitljivo. Njegovi duboki bočni koreni koji sežu do podzemnih voda čine da biljka odoleva jakim nanosima vetra pa čak i cunamijima. Na vrhu stabla nalazi se gusta krošnja. Perasti listovi su jaki i dugački do 4 m. Karakteristika stabla jeste razgranat cvat sa čvrstim ovojem u prvim fazama rasta.

Cvetanje počinje od pete ili šeste godine rasta. Cvast sadrži mnogo muških (oko 10.000) i jako malo ženskih (oko 40) cvetova. Da bi se izbeglo samooprašivanje biljke, muški cvetovi se razviju otprilike 2 nedelje pre ženskih. Vetar i razni insekti raznose polen. Posle oprašivanja, u ženskim cvetovima se razvija plod odnosno kokosov orah. Kora ploda je braon boje i pokrivena mnogobrojnim dlakavim vlakanima. Plod, između neprobojne ljuske i debele unutrašnjosti, u međusadrži deblji vlaknasti sloj ćelija, lagan i rastresit. U sredini se nalazi belo seme i kokosovo mleko kao jako bitan deo ploda.

Drvo kokosa je veoma egzotična palma koja je poznata u celom svetu i ima široku primenu. Najviše je ima u tropskim krajevima, na obalama Indijskog i Tihog okeana pre svega. Uprkos velikih zahteva održavanja, moguće ga je gajiti i na našim prostorima, u kućnim uslovima.

Vrste kokosa

Postoji nekoliko vrsta kokosovih palmi kao što su zelena i narandžasta palma, na primer. Zatim, možemo ih razlikovati prema oblasti na kojoj rastu.

Maldivski kokos

Maldivski kokos je palma sa plaža Maldiva. Njegovi plodovi su okrugli i prilično mali.

Kraljevski kokos

Na ostrvu Šri Lanka, nekadašnjem Cejlonu, raste kraljevski ili cejlonski kokos. Veoma je ukusan i ima sladak sok.

Iglasti kokos

Na Nikobarskim ostrvima raste iglasti kokos sa veoma specifičnim plodovima šiljastog i trouglastog oblika.

Patuljasti kokos

Patuljasti kokos raste u Maleziji i raste samo do 1m u visinu. Shodno tome, ima male plodove u ranom periodu rasta.

Brazilski kokos

Brazilski kokos ima zaobljene, sužene listove. Takođe je patuljastog rasta. Gornja strana biljke je svetlozelene boje, a donja srebrno-siva. Pošto ova vrsta raste na kamenitoj podlozi, za kućnu kultivaciju neophodno je dodati kamenja u glinenu zemlju. Dobro uspeva da raste bez direktne sunčeve svetlosti, na istočnoj strani. Kod uzgoja u zatvorenom prostoru, ukoliko se obilno zaliva, na njoj može porasti do 12 listova.

Uzgoj kokosa

Za pravilno gajenje kokosa, važno ga je zalivati i đubriti na način koji je određen za njega. Treba poznavati način razmnožavanja i uređenje kultura.

Plodored

U tropima se kokos često sadi sa kakaoom i penjačicama kao što je crni biber, a koje rastu uz kokosovu koru. Kad se sadi u saksiji onda ide samostalno u zemlju koja je pripremljena specijalno za njega.

Zalivanje

Konstantna vlažnost podloge je veoma važna za kokos. Kratkotrajna suša ili nedostatak stabilnog navodnjavanja mogu napraviti problem. Prvo listovi počnu da se suše a onda i cela biljka. Uvek zemlja mora da bude vlažna ali ne treba je ni odjednom prekomerno vlažiti. Treba je stalno kontrolisati da vlaga bude otprilike na 70% i nikad više od nekoliko centimetara površinskog sloja zemlje suvo. Leti zalivanje treba da bude 3 puta nedeljno a zimi samo jednom nedeljno. Leti je obilnije zalivanje, a od jeseni do proleća biljka treba manje vode.

Đubrenje

Specifičan oblik nege i ishrane je potreban za kokos. Treba izbegavati đubrivo za ukrasno bilje ili specijalne preparate za palme. Bolje je koristiti mešavinu đubriva za, na primer, bonsai ili citruse. Samo u periodu aktivnog razvoja se vrši đubrenje, jednom u dve nedelje leti i jednom mesečno zimi. Leti, biljka bujno raste, zato se i češće đubri. Biljka može zimi da negativno reaguje na đubrivo, odnosno da ga odbije sa čim se uvećava šansa da biljka izgubi zdravlje i dekorativnost.

Razmnožavanje

Izbegava se sadnja iz semena već se za razmnožavanje kokosa koriste njegovi zreli i sveži plodovi. Ako je posađen u saksiji, kokos treba prekriti staklom ili providnom folijom čime se stvaraju uslovi kao u staklenoj bašti. Potrebno je da održava temperatura od 25°C za klijanje a proces oslobađanje jednog embriona kokosa može da traje 5 - 6 meseci. Nakon pojave prvih klica, kokos se presađuje.

Kokos se lako razmnožava kada je u prirodnim, tropskim uslovima. Seme mu je nepropusno za morsku vodu. Ono može plutati 4.500 km a onda neoštećeno proklijati na podlozi neke druge obale na kojoj se nađe. Kokos, iako je prilično težak, može da pluta na vodi i voda ga nosi do nove obale gde će da se razvije. U vreme 15. - 50. godine trajanja, ova biljka daje 60 - 80 oraha u godini. U 80. godini rasta prestaje da rađa i tada obično ugine. Malobrojni primerci ove predivne biljke žive 150 godina.

Zemljište

Generalno sve podloge su pogodne za gajenje palme, ako znamo da raste na predelima sa tropskom klimom. Ipak je za njega najprikladnija ilovasta i ilovasto-peskovita podloga. Za saksije je dobro pripremiti mešavine od peska, treseta, peska travljaka, humusa, gline a mogu se kupiti i gotove mešavine za palme.

Klima

Kako je u stanju da raste na jako visokim temperaturama, višim od 50°C, smatra se da je kokos jedna od najtolerantnijih palmi. Minimalna i za kraće periode dozvoljena temperatura je 16 - 18°C. Najpovoljnije je ako se kreće oko 23°C. Kokosu više odgovaraju toplije temperature od umerenih za dobar rast.

Svetlost

Uz zalivanje i đubrenje, podrazumeva se da se biljci treba osigurati dovoljno svetlosti, kao i svežeg vazduha. Za kokos koji je u saksiji, najvažnije su prve godine zato što je to za biljku najosetljiviji period. Saksiju sa biljkom treba čuvati na mestu koje je dosta osvetljeno suncem. Ipak, prekomerno izlaganje sunčevoj svetlosti može oštetiti listove. Za biljku je najbolje da bude u blizini prozora koji gleda na jug a možemo i postavimo veštačko osvetljenje. Zimi je neophodno da ima bilo kakvo osvetljenje u pozadini. Kokos takođe treba svež vazduh koji donosimo redovnim provetravanjem. Kokos nije biljka koja trpi da joj se menja okruženje kroz stalno pomeranje saksije u prostoriji.

Sadnja kokosa

Kokos je tropska biljka koja se, uz izmenjen način uzgajanja, može razvijati i na našim prostorima. Kućni uzgoj palme kokosa kao ukrasne biljke prestavlja drugi vid sadnje, nege i drugih uslova, pa će s tim i oblik biljke biti drugačiji. Kad se sadi u saksiji, drvo kokosa može da poraste do 1 m. Ovo je veoma zahtevna biljka, pa je verovatnoća da će doći do neuspešnog uzgoja u ovom slučaju veća od verovatnoće u uspešan uzgoj.

Vreme sadnje

U našim krajevima se kokosova palma sadi u proleće dok u tropskim predelima vreme za sadnju nije bitno ni jasno određeno obzirom da je tu preko cele godine toplo i svetlo.

Uzgoj u saksiji

Kokos se kod nas sadi zbog lepog izgleda njegove kore i palminih grana. I donekle se prilagodio kućnom uzgoju. Pre odluke da se uzgaja u saksiji, treba dobro proučiti pravila sadnje i održavanja jer će se na ovoj biljci pokazati svaka greška ili nemar onoga ko bi o njoj trebalo da brine.

Prilikom sadnje treba izabrati što veću saksiju da se izbeglo presađivanje biljke u mladom dobu jer to ne bi dobro podnela. Za kućno gajenje se najbolje pokazao patuljasti kokos zato što je niži i daje plod relativno brzo za ovu biljku, a nakon 4 godine.

Sadnja u saksiju počinje tako što se voće potopi u vodu na 2 - 3 dana, što kopira uslove koje biljka inače ima, kada kokos bude u okeanu. Kada niknu izdanci, voće se stavlja u zemljište saksije koje već pripremljeno a zatim se prekriva kompostom. Zemljom se pokriva samo donji deo ploda a vrh ostaje iznad nivoa zemlje.

Ako se biljka mora presaditi jer ima manje mesta nego što joj je potrebno, ne treba da stvaramo kontakt sa njegovim korenom jer i najmanja povreda korena može uticati na dalji uzgoj biljke.

Održavanje i njega

Kokos je izuzetno zahtevna biljka, što smo već spomenuli. Uz prethodno pomenuta pravila za sadnju i uzgoj, preporučuje se da se držimo i sledećih pravila za održavanje i negu.

Rezidba

Kokosu nije potrebno oblikovanje, ali treba redovno uklanjati osušene i oštećene listove sa drveta, ali i paziti da se ne uklone listovi sa blago promenjenom bojom što kod ove biljke to ne znači da je taj list oštećen ili suv.

Berba

Koda kokosi počnu da padaju na zemlju to znači da su zreli i da mogu da se koriste za jelo. Ali ako želimo da kokos koristimo za dalju preradu, na primer za mleko, ulje i slično, oda treba da se ubere sa drveta pre nego što sam sazre i otpadne. Pošto su stabla palme u tropskim predelima izuzetno visoke a plod izrasta na vrhu stabla, stanovnici su se obučili za penjanje i branje kokosa u čemu im često pomažu i dresirani majmuni.

Skladištenje

U prostoriji koja je hladna i suva možemo 4 meseca da čuvamo ubrani kokos. A kada se kokos otvori, do 5 dana će ostati svež u frižideru. U vakuum kesi može čak 6 meseci da se čuva. Za najbolje održavanje kvaliteta trebalo bi da se odmah preradi u mleko, brašno ili neki od ostalih proizvoda od kokosa i tako sačuva.

Bolesti

U tropskim predelima, kokos opstaje lakše i ne podleže bolestima i štetočinama. Ukoliko se uzgaja u zatvorenom prostoru, tj. u saksijama, dešava se da bude napadnut i ugrožen pretnjama.

Bolesti kokosa su šuga, masna pegavost, i truljenje. Problemi kao što su sušenje listova zbog nepravilnog zalivanja ili prihranjivanja kao i uvijanje listova usled previše ili premalo vlage su uobičajeni. Takođe i usporen rast stabla, nedobijanje novih listova i uvenuće listova zbog hladne temperature.

Krastasta ispupčenja

Gljivično oboljenje Graphiola phoenicis je bolest koja se manifestuje velikim, okruglim i tvrdim ispupčenjima poput bradavica na listovima biljke. Kako se bolest razvija, izbočine dobijaju smeđu boji i na nekim mestima ispadnu. Pošto sazru, postaju žute. Ovoj bolesti se širi kad se biljka nalazi u toplijim prostorijama gde je i vlažnost vazduha veća. Ako dođe do ove zarazne bolesti, obuhvaćene listove treba ukloniti, osloboditi vlagu iz prostorije i delovati na biljku hemijskim sredstvom namenjenim za to.

Pegavost lista

Žućkaste mrlje na listovima biljke su znak bolesti koja se naziva pegavosti lista. Pege su okruglog oblika, skoro providne i spajaju se. Ta oboleli delovi biljke su pokriveni krugom koje je svetlo žuto a gde pege posle nekog vremena postaju smeđe. Prevencija je jako bitna kao i zaštita posle zaraze delova biljke. Potrebno je ukloniti sve zaražene listove i primeniti određeni hemijski preparat i tako zaustaviti bolest u širenju.

Trulež

Može da se javi više oblika truleži, kao što je truljenje korena ili truljenje stabljike biljke kokos. Kada je trulež korena u pitanju, na vrhu stabla primetimo pojavu žutih listova nakon čega cvet vene. Kada trune stabljika, pojavljuju se tamne mrlje na listovima. Zbog brzog razvijanja truleži neophodno je blagovremeno reagovati. Truljenje korena se leči fungocidima a kod truljenja stabljike treba ukloniti te listove koji su oboleli i presaditi biljku u novu zemlju koja je prethodno tretirana hemijskim sredstvom protiv gljivica.

Štetočine

Štetočine kokosa su paukova grinja, tripsi, štitaste vaši, palmin moljac i crveni palmin surlaš.

Paukova grinja

Nju izaziva narušena vlažnost vazduha odnosno kad je u zatvorenom prostoru vazduh previše suv. Na stabljici se pokaže paukova linija, listovi odumiru i otpadaju a onda se grinja useli i na plod nakon čega je i on oštećen. Primenom hemijskih preparata se vrši suzbijanje štetočine a najbolji je koristiti abamektin uz dodavanje tečnosti.

Tripsi

Tripsi su male štetočine koje na listovima izazivaju stvaranje srebrenih i crnih mrlja nepravilnog oblika. One vremenom prelaze u tamniju boju i deformišu i suše listove, tako da nekad dođe i do nekroze. Njegovom razvoju pogoduje kada je vreme veoma toplo, što je u ovom slučaju neophodno za rast i razvoj kokosa. Primena insekticida u periodu vegetacije biljke jeste mera zaštite.

Štitaste vaši

Štitaste vaši su mali insekti koji su često na voću i povrću. Dosta vrsta tog insekta na napadnutu biljku ostavlja medenu rosu gde se zatim nastanjuju gljivice čađavice koje umanjuju adaptaciju listova. One većinom vrše napad na one biljke koje su oštećene ili slabe. Za suzbijanje štetočina koristi se hemijski preparati. Zimsko prskanje hemikalijama se vrši kada vegetacija miruje. Mineralna ulja zajedno sa insekticidima vrše posao zaštite.

Palmin moljac

Palmin moljac (Paysandisia archon) je štetočina egzotičnih palmi. On nastanjuje kako mlade tako i zrele biljke i izaziva odumiranje svih njenih vitalnih funkcija. Uzrokuje nastajanje piljevine, uvenulo lišće, suvoću i klimavost stabla. Ženke tog leptira polažu jaja iz kojih se oslobađaju gusenice koje se hrane korom palme što na kraju dovodi do njenog uništenja. Upotreba hemijskih sredstava je glavna mera zaštite od moljca.

Crveni palmin žižak

Crveni palmin žižak ili surlaš (Rhynchophorus ferrugineus) je štetočina koja polaže jaja na stablo palme. Larva koja se obično ne vidi okom pravi oštećenja unutar debla. Zbog toga je crveni palmin žižak izuzetno problematičan za suzbijanje. Simptomi i mere zaštite  su kao kod palminog drvotoča (metilja).

Upotreba kokosa

Kokos je poznata tropska poslastica  koja ima poseban ukus i jako je hranljiva. U kulinarstvu i medicini se koristi zbog svoga ploda, a njegovo drvo se upotrebljava u građevini kao dobar materijal. Od krupnog i jakog lišća se prave metle.

Zimnica

• kokosovo mleko
• kokosovo ulje

Kuhinja

Postoji mnogo različitih načina upotrebe kokosa u kuhinji. Od ploda kokosa se dobija kokosova voda, mleko, puter, ulje ili brašno. Svakom jelu u koje se iskoristi, kokos dodati egzotičan ukus i miris.

Veoma je cenjen i svež kokos. Potrebno je na pravilan način osloboditi kokosovu vodu iz jako tvrde ljušture. Naprave se tri male rupe nožićem ili krstastim šrafcigerom i onda kokos nagne nad činijom da izađe kokosova voda. Kada smo uklonili vodu iz ploda, postavi se vodoravno i po njemu se udara čekićem po sredini uz okretanje kokosa dok ne dođe do pucanja opne. Umotavanjem kokosa u kuhinjsku krpu ili drugo sprečava se da dođe do razletanja delova kore. Nakon podele kokosa na dve polovine, one se mogu razdeliti na nekoliko komada. Oprezno se čvrstim nožem odvaja tvrdu kora od unutrašnjeg belog dela ploda. Spoljašnju braon kožica najlakše odvajamo nožem za guljenje. Svež kokos koji smo očistili možemo izrendati, naseckati ili čuvati u frižideru u naceđenoj kokosovoj vodi.

Svež kokos je veoma dekorativan a i ukusan je kao užina. Dodaje se u razne salate, na primer sa seitanom, tofuom, piletinom ili plodovima mora. Mleko kokosa se zajedno bujonom upotrebljava za nalivanje jela od mesa i povrća. Rendani kokos ili kokos koji je narezan tanko kao čips mogu se jesti u kombinaciji sa pirinčem.

Kokos se koristi u slatkim kombinacijama jela, kao što su razne vrste kolača, torti ili čokolada. Tradicionalni kolači sa kokosom na našim prostorima jesu čupavci.

Zdravlje

Mnogo različitih sastojaka kokosa odlično utiču na naše zdravlje. Ima vitamine B, C, E i K, i minerale kalijum, magnezijum, kalcijum, gvožđe, bakar kao i laurinsku kiselinu. Kao takav vitaminski-mineralni kompleks pozitivno utiče na ljudskog zdravlja na više načina.

Hiljadama godina u tradicionalnoj medicini kokos se koristi za lečenje raznih bolesti, ali i za neuhranjenost, loše varenje i drugo.Može da pomogne i u lečenju bakterijskih bolesti kao što su infekcije uarnog trakta, bolesti desni, upala grla i upala pluća.

Kokos ubrzava metabolizam, ima nizak nivo kalorija a odličan je izvor energije. Ako se često koriste proizvodi od kokosa, može da se izdrži duže bez jela a da se ne osete posledice hipoglikemije.

Sadrži nezasićene  masne kiseline koje nisu štetne za srce. Stanovnici Polinezije i Šri Lanke, područja gde kokos raste samoniklo, ređe oboljevaju od srca i lošeg holesterola.

Kokos doprinosi ravnoteži glukoze u krvi jer povećava količinu insulina. Ima zdrave masti koje čine da se šećer u krvi postepeno poveća i tako se smanjuje žudnja za slatkišima.

Kokos je izvor energije i zbog sadržaja od vitamina i minerala podstiče telo da bude aktivno Sportisti ga koriste kao izvor energije koja im pomaže u izgradnji bolje izdržljivosti.

Zanimljivosti

Tokom Drugog svetskog rata kokos je bio naročito cenjena biljka. Tada je bilo dosta ranjenika koji su izgubili puno krvi, a krvne plazme je nedostajalo, kokosova voda svojim mineralnim sastavom, koje se može poistovetiti sa sastavom naše krvi koje se može poistovetiti sa sastavom naše krvi, spasila mnoge živote. Osim toga, ova voda je sterilna i spremna za transfuziju jer je štiti jaka ljuska.

Kokos je, prema legendi iz 16.veka, dobio ime od portugalskih mornara koji su ga otkrili. Uočili su tri tačke na kokosu zbog kojih ih je podsetio na nasmejano lice. Reč "coco" u portugalskom jeziku označava "nasmejano lice", a potiče od latinske reči "coccus" u značenju "zvezdica" ili "bobica".

Pošto su stabla velika a plodovi teški, branje kokosa predstavlja opasnost za mnoge uzgajivače. Zbog toga su u mnogim zemljama majmuni izdresirani da ih beru.