Guava

Guava (lat. Psidium) je zimzeleni žbun koji pripada familiji mirtovki, zajedno sa 145 rodova. Uglavnom su u pitanju egzotične i tropske biljke od kojih su najpoznatije eukaliptus i mirta koje imaju komercijanu vrednost. Guava potiče iz Južne Amerike, ali se može sresti i u tropskim šumama Afrike, Azije i Australije. Gaji se pre svega zbog dobijanja plodova koji imaju privredni značaj.

Spada u suptropsko ili južno voće, zajedno sa bananom, urmom, narom, ananasom, kivijem, avokadom, mangom, kokosom, papajom, marakujom i sl.

Guava je drvenasta biljka koja raste u vidu žbuna. Dostiže visinu od najviše 5 - 6 m, a uz pravilno orezivanje uglavnom su visoke do 3 m. Listovi su tamnozeleni i razgranati, veličine do 10 cm. Cvetovi su beli, sa po 4 - 5 latica. Plod može biti različite veličine, oblika i boje, od veličine trešnje, pa sve do veličine prosečne dinje. Boja može biti žuta, ružičasta ili crvenkasta, što zavisi od sorte. Kožica ploda je veoma tanka, a semenke su tvrde i ima ih nekoliko u jednom plodu.

Guava je autohtona vrsta za Južnu Ameriku, ali se procesom kultivacije može prilagođavati različitim klimatskim uslovima i gajiti u drugim oblastima. Kod nas se ne gaji kao voće, ali je pojedini uzgajivači sade zbog lekovitih svojstava koje poseduje. Ne može da preživi na otvorenom prostoru, pa joj se moraju osigurati dobri uslovi u zatvorenom, gde će provesti zimu.

Vrste guave

U svetu je poznato oko stotinu sorti guave. Osim što se razlikuju po prilagođenosti različitim klimatskim uslovima, najveća razlika je u plodu - najčešće u boji i veličini ploda. Među najpoznatije sorte koje se gaje spadaju Beaumont, Detwiler, Beaumont i Rubi.

Rubi

Rubi je sorta ružičaste do crvenkaste boje. Odlikuje je velika otpornost na sušu i nepovoljne uslove klime. Kožica ploda je zelena i hrapava. Ima manje semenki i veličine je prosečne jabuke. Semenke su male i mogu se nesmetano konzumirati.

Beaumont

Plodovi ove sorte su iznutra ružičaste boje. Kada sazri, kožica dobija žućkastu boju, a semenke se nalaze u sredini ploda i relativno su velike. Veoma je slatka i ima jak i prijatan miris koji se koristi i u izradi parfema.

Mexican Cream

Ova sorta ima belu unutrašnjost ploda. Može da se gaji i kao mini sorta guave i odgovaraju joj uslovi u staklenicima. Ima sitne plodove, a kožica je žućkaste boje. Meso je veoma slatko, meko, prijatnog mirisa.

Detwiler

Ova sorta, za razliku od drugih ima žutu unutrašnjost ploda. Veoma je otporna i sadi se kao ukrasna biljka. Plod je mali i mek i nije previše sladak. Spoljašnja kožica je zelenkasta.

Uzgoj guave

Gajenje guave je prilično jednostavno, pa je mnogi drže kao ukrasno drvo. Ako se gaji u komercijalne svrhe, treba joj obezbediti odgovarajuću negu, da bi dala što bogatiji i kvalitetniji prinos.

Plodored

Guava u prirodi raste u blizni drugih biljaka. Kada se gaji, potrebno je saditi u pravilne redove i ne saditi druge biljke između njih, jer bi neke mogle da oštete koren.

Najviše joj odgovara blizina citrusa - limuna i pomorandže, zatim nevena, vlašca, boražine i gaveza. Trebalo bi izbegavati sadnju krompira, patlidžana i krastavca blizu guave.

Zalivanje

Ova biljka može podneti sušne periode, ali je potrebno navodnjavati kako bi se dobio što bolji prinos. Mlade biljke koje se razvijaju potrebno je navodnjavati svakog dana. Najbolji način na koji se to može učiniti je da se ugradi cev koja će ravnomerno obezbeđivati biljke vodom.

Mlade biljke mogu iskoristiti vodu iz površinskih slojeva, jer imaju razgranat korenov sistem. Tokom zime, u fazi mirovanja, navodnjavanje se može smanjiti. Starije biljke zahtevaju najviše vode u fazi rasta plodova.

Đubrenje

Dobro uspeva na različitim tipovima zemljišta, ali kako bi se dobio što bolji prinos, potrebno je đubrenje. Najbolje vreme je proleće, primenjuje se đubrivo bogato azotom. U fazi sazrevanja plodova potrebno joj je i više kalijuma. Biljka se ne đubri u fazi mirovanja (od oktobra do januara) i po većim vrućinama. Najviše joj odgovara đubrivo u granulama koje postepeno oslobađa hranljive materije.

Razmnožavanje

Razmnožavanje guave je moguće pomoću semenki koje se uzimaju iz ploda. Da bi setva bila što uspešnija, prvo se osuše i pravilno odlažu. Starije biljke se mogu razmnožiti i deljenjem korena, mada ishod takvog načina razmnožavanja nije izvestan. Odseca se deo korena koji je bar 2 m od stabla, pa se ostavlja na vlažnom i toplom mestu dok se ne pojave izdanci.

Takođe je moguće razmnožavanje i pomoću reznica, uzetih sa mlade biljke. Mogu se ostaviti u vodi da puste koren, pa zatim posaditi u zemlju, a mogu se i kalemiti.

Zemljište

Ovoj egzotičnoj vrsti odgovaraju zemljišta koja su bogata humusom i hranljivim materijama. Ako je zemljište siromašno, može se dodati hranljivih materija. Osim toga, neke vrste guave su i prilagođene za gajenje na siromašnijim zemljištima.

Klima

Guava je tropska biljka, pa najbolje uspeva u toploj klimi, ali dobro podnosi i klimu sa umerenim zimama. Za rast joj najviše odgovaraju temperature od 20 - 28°C.

Sadnja guave

Na način sadnje pre svega utiču klimatski uslovi, jer u suprotnom neće biti uspešna. Pored obezbeđivanja odgovarajućih klimatskih uslova, postoji još nekoliko stvari koje mogu biti od koristi kada se odlučite za sadnju guave.

Vreme sadnje

Kod nas se guava pretežno sadi u zatvorenom prostoru, pa se može obavljati u bilo koje doba godine, čak i u zimu. Ne može preživeti temperature niže od -6°C, pa se unapred mora razmišljati o tome gde će i kako prezimiti. Počinje da klija na 15 - 18°C, a najbolje vreme za sadnju je rano u proleće kada prestane opasnost od mrazeva.

Odabir podloge za sadnju

Guava dobro podnosi gajenje na raznim tipovima zemljišta, ali joj ipak najviše odgovaraju bogata, humusna. Zemljište pomešano sa peskom, koje ima dobru drenažu, je takođe dobar izbor za ovu vrstu. Optimalna kiselost zemljišta je pH 4,5 - 7,5, može podneti i kiselija zemljišta, ali to će se nepovoljno odraziti na kvalitet plodova. Zemljište mora biti bogato hranljivim materijama i propusno da bi koren mogao slobodno rasti.

Sadnja iz semena

Guava se može uzgajati iz semena. Ukoliko se uzima seme iz dobijenih plodova, ono se prvo očisti, zatim osuši i ostavlja na hladnom i tamnom mestu. Gajenjem iz ovakvog semena ne možemo biti sigurni koliko će biljka dobijena na taj način biti rodna. Zbog toga se preporučuje nabaljanje semena od sigurnih proizvođača. Setva se obavlja u zatvorenom prostoru i treba mu oko 1 - 2 nedelje da proklija. Pre setve se potapa na 2 - 3 sata u toplu vodu.

Posejano seme se prekriva sa slojem zemlje, ne debljim od 1 cm, humusnim i rastresitim. Do klijanja se drži na vlažnom i toplom mestu.

Sadnja sadnice

Sadnja sadnica se uglavnom obavlja kod gajenja u staklenicima ili na otvorenom. U toplim krajevima, ako je posađena na dobro mesto, može iste godine dati plod. Sadnice od proverenih uzgajivača su zdrave, sa formiranim korenovim sistemom i tretirane herbicidima i fungicidima, što sve utiče na to da se biljka brže i lakše primi.

Uzgoj u bašti

Guava se u predelima sa kontinentalnom klimom ne može gajiti na otvorenom. To je moguće u uslovima toplijih klima, gde temperature ne idu ispod nule. Kada se sadi na otvorenom prostoru, treba birati mesto koje je zaštićeno od direktnog vetra i ima dovoljno sunčeve svetlosti i u toku zime.

Uzgoj u stakleniku

U oblastima sa kontinentalnom klimom, najbolje je guavu gajiti u stakleniku. Tako se održava odgovarajuća temperatura i količina svetlosti i može se dobiti veći prinos. U stakleniku je treba pravilno orezivati, a može se i uvezati i formirati grane u željeni oblik, uz dodatni oslonac.

Uzgoj u saksijama

Guava se može gajiti i na terasi u saksiji. Sadi se formirana sadnica sa razvijenim korenovim sistemom. Zemlja za sadnju treba da bude rastresita i da ima dobru drenažu. Zapremina saksije mora biti veća od 13 l, kako bi biljka mogla da naraste do svoje pune veličine.

Bitno je redovno je orezivati i na taj način kontrolisati njen rast, kako bi se mogla preneti u zatvoren prostor kada dođe do niskih temperatura.

Održavanje i nega

U održavanje guave spada orezivanje koje se obavlja da se žbun ne bi previše raširio i kako bi berba bila lakša, a takođe i da bi se odstranile suvišne grane koje biljci oduzimaju vodu i hranljive materije.

Održavanje zasada

Kako je guavi potrebno mnogo sunca, važno je da se sklone sve biljke koje bi joj mogle smetati. Sadnja se obavlja u pravilne redove, radi što lakšeg održavanja. Zemljište oko biljke, naročito dok je još mlada treba okopavati, ali veoma pažljivo, da ne bi došlo do oštećenja korena, a da bi ipak dobio dovoljno kiseonika za razvoj.

Orezivanje

Orezivanje je veoma važno za održavanje guave. Na ovaj način se odstranjuju izdanci u dnu stabla, da se ne bi previše širilo i izgubilo željeni izgled. Da bi se obezbedilo dovoljno sunca da plod sazri, uklanjaju se grane koje ga zaklanjaju. Ostavljaju se 3 - 4 bočne grane. Osim toga, moraju se ukloniti bolesne i suve grane i one se zatim spaljuju da ne bi došlo do eventualnog širenja bolesti.

Berba

Guava dospeva za berbu već posle 3 godine, jer je brzorastuća biljka. Ako ima odgovarajuće uslove, može doneti plodove već nakon 3 meseca od sadnje, a nakon 5 meseci daje bogat rod. Posle 3 godine, u jednoj berbi se može dobiti i 1.500 plodova. Plod je spreman za berbu kada pušta karakterističan miris, a kožica postane mekša i tanja i poprimi svetliju boju. Osim zrelih, mogu se brati i nedozreli plodovi koji će sazreti kasnije. Berba se obavlja ručno, pazeći da se ne ošteti biljka.

Skladištenje

Za prodaju se uglavnom beru nedozreli plodovi, jer se mogu čuvati u frižiderima do 3 nedelje. Potrebno je prekontrolisati plodove i odstraniti eventualno bolesne da ne bi zarazili ostale.

Zreli plodovi mogu se čuvati u frižideru ne duže od 2 - 5 dana. Za duže čuvanje, plodovi se ljušte i meso se konzervira ili se od njega prave sirup ili džem.

Bolesti

Na našim prostorima do sada nisu primećene bolesti i štetočine koje mogu ugroziti ovu biljku, ali postoje neke koje napadaju guavu i mogle bi se pojaviti i kod nas sa pristizanjem novih sorti.

Crvena alga

Ovu bolest izaziva bakterija koja može veoma dugo opstati u zemljištu i postati aktivna kada nastupi vlažno i toplo vreme. Simptomi bolesti su ljubičastosmeđe fleke na listovima koje se, ukoliko je zaraza jača, šire i na plodove koji istrunu. Protiv ove bolesti pomažu fungicidi na bazi bakra.

Antracnoza

Antracnoza je gljivično oboljenje koje se javlja u periodima velike vlažnosti. Gljivica se širi sporama, najpre na listove, a zatim može ugroziti i plodove. Biljka se tretira fungicidima na bazi bakra.

Gljivična trulež korena

Ovo gljivično oboljenje napada koren. Koren truli i polako propada cela biljka. Bolest se najčešće uočava kada je već kasno. Pogoduje joj prevelika vlažnost i zadržavanje vode u zemljištu. Da bi se sprečila, potrebno je obezbediti dobro drenirano zemljište.

Štetočine

Osim što je ugrožavaju bolesti, postoje i štetočine koje napadaju biljku guave.

Ptice

Ptice su dobro poznate štetočine kod nas. Privlače ih slatki plodovi aromatičnog mirisa. Uglavnom ne otkidaju ceo plod, nego ga kljucaju i oštećuju. Na taj način zaustavljaju rast omogućavaju razvoj bolesti. Mere zaštite od ptica podrazumevaju zaštitne mreže ili gajenje u stakleniku.

Voćne muve

Voćne muve na stablu ostavljaju larve koje napadaju plodove. Ovakvi plodovi postepeno trunu i propadaju. Za borbu protiv voćne muve koriste se insekticidi. Plodove koji su izloženi napadu treba sakupiti i uništiti.

Guavin moljac

Guavin moljac je štetočina tipična za tu vrstu. Larve ovog moljca buše stablo i hrane se listovima. Mera zaštite je tretiranje insekticidima, kako se ne bi dalje širili.

Upotreba guave

Ova voćka kod nas nije toliko poznata, dok je u nekim zemljama uobičajena i koristi se kako za ishranu, tako i zbog svojih lekovitih svojstava.

Kuhinja

Za konzumaciju je najbolja sveža guava, naročito plodovi koji su sami otpali sa biljke i koji imaju visok procenat šećera. Ukus joj je nešto između kruške i jagode, ali to zavisi od vrste. Semenke se ne jedu, jer sadrže otrovne materije. Prvo se oljušti tanka kožica, prereže plod i jede zreo. Ukus je sladak do kiselkast.

Od guave se pravi i džem, često u kombinaciji sa nekom drugom tropskom voćkom, zatim sirup koji se konzumira razređen u vodi. Često se i konzervira i takva ima ukus koji je najbliži ukusu sveže voćke. Služi i za izradu voćnih salata i kolača.

Zdravlje

Ova biljka je česta u narodnoj medicini zbog velike količine vitamina C i drugih vitamina koji služe za jačanje imuniteta. Naročito se preporučuje deci i trudnicama, ali i svima onima koji žele da ojačaju imunitet. Bogata je antioksidansima koji vezuju slobodne radikale i sprečavaju oštećenje ćelija. Ima mnogo hranljivih materija i visok sadržaj vode, pa je koriste osobe koje žele da izgube kilograme ili da održe tonus mišića.

Zanimljivosti

Guava je biljka poreklom iz Latinske Amerike. Mornari koji su istraživali taj deo sveta, preneli su plodove u Evropu, ali je ukus bio previše egzotičan i nije odmah stekla popularnost. Kasnije se biljka proširila i u druge zemlje sa suptropskom klimom.

U današnje vreme je gajenje ograničeno klimom. U SAD-u, koji je jedan od najvećih proizvođača, guava se sadi na Floridi, gde je za nju povoljna klima. U drugim zemljama se sadi u staklenicima da bi se obezbedili odgovarajući uslovi.

Guava se danas naziva superhranom, jer ima dijetetska i lekovita svojstva. Često se koristi u izradi tableta koje pomažu u mršavljenju. Takođe se, zbog svog prijatnog mirisa koristi za izradu parfema. Sadrži mnogo aminokiselina, pa se od nje prave razni kozmetički preparati, naročito za kosu.

Samooplodna je biljka koja se lako širi, a u prirodnim staništima se sreće do visine od 2.000 m.

Foto: Ashish Choudhary / Pixabay