Kukuruz kokičar (lat. Zea mays everta Surt.) je vrsta tvrdog kukuruza i jedan od najčešćih useva na svetu, isto kao i pirinač i pšenica. Bio je uzgajan još od strane Indijanaca u Severnoj, Južnoj i Centralnoj Americi i iz tih područja se proširio po svetu. Kukuruz kokičar i kukuruz šećerac su najpopularnije vrste.
Ima potpuno gladak endosperm, a deo oko klice je baršunast. Takođe ima veću metlicu od kukuruza zubana, a vrhovi metlice vise, pa liči na žalosnu vrbu. Metlica kukuruza kokičara proizvede puno više polena nego običan kukuruz, zato što je veća u veličini i po broju bočnih grana.
Isto tako, kukuruz kokičar je niži rastom nego običan kukuruz, ali ima hibrida koji mogu da dostignu ili nadmaše njegovu visinu. Kod kokičara se javlja višeklipnost, što znači da kod nekih hibrida može da se razvije više od jednog potpuno razvijenog klipa. Klip je mnogo manji od klipa običnog kukuruza i može da bude različitih oblika i veličina. Stabljika mu je zeljasta i tanka. Pored toga, nema toliko razvijen korenski sistem, pa nekada može i da polegne. Neki hibridi formiraju i bočne izdanke.
Listovi su obično uski i uspravni. Najbitnija razlika između običnog i kukuruza kokičara je veličina i oblik zrna. Razlikuju se dve vrste zrna. Prvi tip je biserast, koji je okrugao i gladak, a drugi je rižast, izduženi. Pored toga, zrno može biti različitih boja - crveno, žuto, belo, crno, plavo, zeleno i druge. Veličina zrna zavisi od broja zrna u 10 g, pa tako imamo krupno, srednje i sitno zrno.
Kukuruz kokičar se u odnosu na običan kukuruz sadi na manjoj površini. Sjedinjene Američke Države su i dan danas jedan od najvećih proizvođača, a posle njih Kina i Indija. Kukuruz se sadi i gaji u sunčanim područjima.
Vrste kukuruza kokičara
Kukuruz kokičar je jedna vrsta običnog kukuruza, a on sam ima brojne sorte i hibride. U nastavku sledi opis nekih poznatijih hibrida koji su rasprostranjeni u SAD, koje su vodeći proizvođači kukuruza kokičara.
Carousel
Ova sorta ima raznobojna zrna i uska je kvadratno. Dosta često se naziva ukrasnom vrstom, ali zrna su joj jestiva. Imaju sladak ukus i za potpunu zrelost im je potrebno 100 - 110 dana. Mora da se uzgaja na punom suncu.
Glass Gem
Zrno ove sorte može da bude svih duginih boja. Stabljika i klip mogu da se osuše kao dekoracija, a zrno može da se melje i dodaje u kukuruzno brašno. Za potpunu zrelost mu je potrebno otprilike 80 dana i dobro uspeva u sunčanim i toplim uslovima.
Heirloom popcorn
Boja zrna ove sorte je svetlo žuta. Sazreva za otprilike 100 dana i treba da bude izložena direktnom suncu. Otporna je sorta i može da uspe i u hladnijim uslovima.
Robust yellow hulless hibrid
Ova sorta ima malo tanji klip, a karakteristična je po ukusnom zrnu koje “eksplodira” i koje je pogodno za pravljenje kokica. Kada se uzgaja na suncu, vrlo je produktivna sorta, a potpuno sazreva u periodu od 110 dana.
Snow puff
Radi se o sorti od koje se dobijaju veliki prinosi slatkog, ukusnog i belog kukuruza. Potrebno joj je dosta sunca za uzgoj. Dostiže veću visinu i širi se.
Uzgoj kukuruza kokičara
Kukuruz kokičar nema puno zahteva vezanih za uzgoj, pa dobro uspeva sve dok se pridržavate pravila što se tiče plodoreda, zalivanja, đubrenja i razmnožavanja.
Plodored
Kukuruz je uglavnom tolerantan na gajenje u monokulturi, ali se ne preporučuje da se kukuruz tako gaji, zato što je na taj način veća verovatnoća da će ga napasti štetočine. Staviti kukuruz u dobar plodored može da suzbije ili kontroliše tu pojavu.
Među najboljim predkulturama za kukuruz kokičar su prave žitarice, kao što su pšenica ili ječam, zatim jednogodišnje mahunarke kao što su soja, bob, grašak i grahorica i višegodišnje mahunarke, detelina i lucerka.
Pored navedenih, dobre predkulture su i suncokret, krompir, uljana repica i šećerna repa. Kukuruz sam po sebi može drugim biljkama biti i dobra i loša predkultura. U slučaju kasnije berbe je loš, pogotovo ako je kišna jesen.
Zalivanje
U periodu vegetacije kukuruz kokičar mora da dobije od 460 - 610 mm vode. U slučaju da dođe do nedostatka vode prilikom vegetacije, prinos će biti znatno manji. Opet, nedovoljno vode najviše utiče na fazu polinacije i svilanja.
Ako početkom faze intenzivnog rasta nema padavina, koja se obično događa na početku maja, onda će i prinos kukuruza biti manji. U odnosu na običan, kukuruz kokičar je mnogo osetljiviji na suše zato što mu je korenov sistem manje razvijen. Sa obzirom na to, treba obezbediti sve moguće uslove za pravilan razvoj korena, a tu spada duboka obrada zemlje i pravilno đubrenje.
Pošto kukuruz ima posebno konstruisane listove, oni mogu sakupljati vodu koju zatim odvode niz stabljiku do korena. Kada kukuruz nema dovoljno vode, listovi se uvijaju, a prenos vode do korena se smanjuje. U slučaju da se kukuruz gaji u sušnijim predelima, neophodno je navodnjavati ga. Seme kukuruza kokičara obično počinje da klija kada upije približno 45% vode.
Đubrenje
U slučaju da se kukuruz kokičar sadi i gaji na zemlji posle useva koji ostavljaju veće žetvene ostatke, onda treba uneti adekvatnu količinu azota u zemljište prilikom njihovog unošenja. Tako će se sprečiti pojava tzv. azotne depresije. Tačna količina azotnog đubriva zavisi od količine i vrste ostataka žetve. Dodaje se otprilike 100 - 150 kg uree, koja zemljištu dodaje 50 - 100 kg azota.
Đubrivo treba da se obezbedi za ceo sistem i ne sme puno da se dodaje u plitku zemlju jer onda korenski sistem ne dobija odgovarajuću količinu dohrane, a to mu je potrebno za pravilan razvoj. Najbolje je dodavati đubrivo više puta da bi biljka u svakoj fazi razvoja imala dovoljno prihrane.
Đubrenje može tako da se organizuje da se doda 2/3 fosfornog i kalijumovog đubriva i 1/3 azotnog đubriva tokom jesenje obrade. Ostatak može da se doda prilikom predsetvene pripreme zemlje. Pošto je kukuruz kokičar sklon poleganju, uzgajivači imaju predodređene doze đubriva. To uključuje 30 - 40 t stajnjaka, 100 - 120 kg fosfora, 130 - 150 kg azota i 80 - 90 kg kalijuma. Đubrenje se obično vrši u isto vreme sa međurednom kultivacijom.
Razmnožavanje
Kukuruz kokičar se razmnožava semenjem. S obzirom na to, treba se pridržavati svih već navedenih pravila i uslova za pravilnu setvu semena.
Zemljište
Najbolje zemljište za kukuruza kokičara je plodno, duboko i rastresito. Isto tako, zemljište mora da ima dobar vodni, vazdušni i termički režim. Izdvajaju se zemljišta koja imaju veće rezerve vode i koja su ujedno prozračna. Kukuruz kokičar ne uspeva na zemljištu koje je teško i zbijeno. Kada je takvo, biljka razvija koren na površini i to može dovesti do poleganja.
Klima
Temperatura je vrlo bitna za pravilan razvoj biljke, pogotovo dok niče. Temperatura zemljišta u periodu nicanja kukuruza mora biti od 10 - 12°C, a temperatura iznad 13°C je pogodna za intenzivan rast. Brzina rasta biljke je itekako pod uticajem temperature, ali isto to važi i za period od setve od rasta mlade biljke.
Temperature ispod 10°C nisu pogodne za kukuruza kokičara, jer on u tim uslovima prestaje sa rastom. To se obično dešava tokom kišnih, hladnih proleća. Isto tako, prosečne dnevne temperature ispod 5°C mogu da uzrokuju promenu boje i smanjen sadržaj suve materije u kukuruzu. Opasnost po kukuruz predstavljaju prolećni mrazovi, koji zasigurno mogu da upropaste biljku. Da kukuruz bar nekako preživi zimu, može da se dohrani kalijumom i fosforom.
Isto tako, kukuruz može da istrpi dosta visoke temperature. Međutim, i u ovom slučaju ima neke granice. Na primer, ako je izložen temperaturama većim od 35°C, polen može da se ošteti. Samim tim je smanjena oplodnja, pa onda i prinos. Optimalna temperatura za razvoj korena je 24°C, a za deo biljke iznad zemlje 20 - 28°C.
Zbog velike fotosintetske površine lista, kukuruz voli da ima mesto sa puno svetla i velikom količinom energije na svom staništu. Prema tome, kukuruz ne voli mesta u senci jer daje mnogo manje prinosa u takvim uslovima.
Setva kukuruza kokičara
Kukuruz kokičar mora da se sadi u tačno određenom periodu. Pored toga, treba biti upoznat sa načinom sadnje semena i sa odgovarajućom temperaturom za sadnju i gajenje.
Vreme sadnje
Najbolji period za sadnju kukuruza kokičara u našim krajevima je od druge polovine aprila do početka maja. S obzirom na to da je sitno seme i da sporo niče, sadnja mora da se obavi u tom periodu. Ako se sadi ranije, to može imati negativan efekat na uzgoj, zato što niske temperature i veća količina vlage u zemlji mogu da dovedu do predugog klijanja i lošijeg nicanja.
Čak i da ranije nikne, mlada biljka možda neće moći da se suoči sa prolećnim mrazovima. Opet, u slučaju kasnije sadnje se skraćuje period vegetacije. Pored toga, kukuruz kokičar koji je kasnije zasađen neće moći da postigne zrelost ili će je vrlo teško postići. Berba će biti komplikovanija, a zrno će imati puno vode u sebi.
Sadnja semena
Sadnja semena treba da bude brza i ujednačena. Dubina sadnje zavisi od vrste zemlje i njenog stanja, a opet i sa periodom kada se setva vrši i veličinom semena. Ako se radi o hladnijoj i vlažnijoj zemlji, onda se kukuruz kokičar seje na 3 - 4 cm dubine. S druge strane, ako je zemlja suva, laka i topla, onda se seme sadi na 4 - 6 cm dubine. U slučaju da su prisutne štetočine pre setve, treba uneti odgovarajuće insekticide zajedno sa semenom.
Preporučeni sklop za gajenje kukuruza kokičara se kreće od 60.000 - 65.000 biljaka po hektaru. Razmak između redova treba da bude 23 - 25 cm, a za to treba otprilike 10 kg/ha semena. Ako su uslovi suvi, treba povećati sklop. Međutim, ako se vrši navodnjavanje, onda se razmak smanjuje na 21 cm između redova.
Održavanje i nega
U održavanje i negu kukuruza kokičara spadaju neke agrotehničke mere od početka sadnje do berbe. Održavanjem i negom kukuruza se obezbeđuju bolji uslovi za rast i razvoj u periodu vegetacije.
Održavanje zasada
Međuredna kultivacija je bitna za održavanje zasada jer se tako sprečava pojava pokorice, ili se bar smanjuju njeni negativni efekti. Pored toga, međurednom kultivacijom se proređuje gornji sloj zemlje, uklanjaju se korovi i smanjuje se gubitak vode iz zemlje. Međuredna kultivacija se obavlja mehanički, međurednim kultivatorom, par puta tokom vegetacije i isto tako sa đubrenjem.
Prva međuredna kultivacija se vrši kada kukuruz razvije 5-6 listova, a druga se vrši kada se razvije 7 - 9 listova. Tako se obrađuje zemlja između redova, ali treba obratiti pažnju da se ostavi 10 - 15 cm neobrađene zemlje sa svake strane reda da se ne bi oštetio korenov sistem. Kultivacija se vrši na 6 - 12 cm dubine.
Berba
Berba kukuruza kokičara se vrši kada njegovo zrno sazre u potpunosti, kada je sadržaj vlage približno 18% da ne bi došlo do mehaničkih oštećenja zrna prilikom berbe. U slučaju berbe kombajnima u klipu, onda sadržaj vlage može da iznosi 25% ili više.
Sušenje zrna
Zrna kukuruza kokičara moraju da se suše da ne bi došlo do oštećenja perikarpa i da ne bi došlo do pojave pukotina u endospermu. Sušenje mora da se odvije relativno brzo da ne bi došlo do razvijanja plesni. Zrna treba da se suše na temperaturi od 35°C. Dok se suše, sloj ne treba da bude deblji od 30°C. Suše se 2 - 4 sata. Kada se osuši i pre nego što se odloži, zrnevlje treba potpuno ohladiti da se ne bi pojavila kondenzacija kad se topla zrna odlažu u hladna skladišta.
Skladištenje
Obično se odlaže sušeno zrnevlje kukuruza kokičara, ali može i klip da se skladišti u odgovarajućem prostoru. Prostorni uslovi moraju da zadovoljavaju određene uslove kao što je pravilna higijena, neprekidni protok vazduha ili bar svakodnevno provetravanje, redovno kontrolisanje protiv truleži i tako dalje.
Bolesti
Kukuruz kokičar je izložen brojnim štetočinama i bolestima tokom perioda vegetacije. Nekada mogu ozbiljnije ekonomski naštetiti, pa je zato dobro znati prepoznati simptome i ispravne mere za njihovo suzbijanje.
Među najštetnijim i najčešćim bolestima su siva pegavost lista, mehurasta gar kukuruza i trulež korena, stabljike i klipa.
Siva pegavost lista
Gljivica uzrokuje ovu bolest. Javlja se obično krajem leta. Prvi simptomi se javljaju na donjim listovima u formi velikih i izduženih pega. Pege su prvo sivo-maslinaste boje, pa se kasnije pretvore u pepeljasto sivu, a ivice pega su tamnije. Može doći do spajanja između njih i to dovodi do sušenja listova.
U slučaju jačeg napada, prinos kukuruza se može dosta smanjiti. Način na koji se može boriti sa pegavosti lišća je setva otpornih hibrida. Međutim, u slučaju kukuruza kokičara to može biti ograničavajući faktor, pa je kod njega najbolje držati se pravilnog plodoreda. Pored toga, registrovane supstance za suzbijanje pegavosti lista su propikonazol, piraklostrobin, azoksistrobin i epoksikonazol.
Mehurasta gar kukuruza
Ova bolest je jedna od najčešćih koje napadaju kukuruz. Jako lako se prepoznaje zato što se na kukuruzu pojavljuju ogromne, izobličene izrasline ili tumori koji su isprva bledo sivo-zelenkaste boje, a posle potamne. Pojavljuju se na mestima sa mladim embrionalnim tkivom. Ova bolest obično napada kukuruz preko leta jer joj odgovaraju temperature približno 30°C. Jedini način zaštite protiv ove bolesti je pridržavanje plodoreda. Pored toga, kaptan je registrovano sredstvo protiv ove bolesti.
Trulež korena, stabljike i klipa
Trulež može da se pojavi na stabljici, klipu i korenu kukuruza kokičara. Ekonomski gledano, ova bolest čini najviše štete jer je kukuruz najsenzitivniji na nju. U slučaju jačih napada, kvalitet zrna se smanjuje a samim tim se smanjuje i prinos, a prilikom skladištenja mogu nastati veće štete. Dozvoljene registrovane supstance za suzbijanje truleži su kaptan, azoksistrobin, fludioksonil i metalaksil.
Štetočine
Veliki deo štetočina su bube i obično ga napadaju tokom vegetacije. Među najčešćim štetočinama su skočibuba, kukuruzni moljac i kukuruzna zlatica.
Skočibube
Najčešće skočibube su larve roda Agriotes. Pojavljuju se tokom prve faze razvoja kukuruza, tako što se ukopaju u proklijalo seme ili deo mlade biljke blizu zemlje. Mogu napraviti veliku štetu i kasnije dovesti do propadanja biljke. Jedna od mera suzbijanja skočibube je primena određenih agrotehničkih mera. Tu spada pravilno obrađivanje zemlje, što uništi jaja i mlade larve i hemijska zaštita koja se nanosi direktno u zemlju ili na seme.
Kukuruzna zlatica
Sa ekonomske strane, kukuruzna zlatica spada u jedne od najštetnijih kukuruzovih štetočina. Odrasle jedinke ovog insekta se pojavljuju u junu, kad se hrane listovima, svilom i polenom kukuruza. Međutim, larve se pojavljuju krajem maja ili početkom juna. Grizu koren kukuruza i na taj način se hrane.
Jedan od simptoma napada je poleganje biljke, a stabljika počinje da izgleda kao vrat od guske jer ima izgrižen koren. Napad kukuruzne zlatice može dovesti do 10 - 30% manjeg prinosa. Mera zaštite je dobar plodored (3 - 4 godine).
Kukuruzni moljac
Kukuruzni moljac provodi zimu kao larva u stabljici kukuruza, kao i na ostacima u polju. Prve odrasle jedinke izlaze u junu i julu. Prvo, larve polažu jaja na list, a zatim se uvlače u stabljiku ili začetak klipa. Ipak, najviše štete nanose gusenice na stabljici kukuruza. Više vlage u vazduhu i puno padavina su pogodni uslovi za razvijanje ove štetočine. Veliku štetu na delovima biljke iznad zemlje čine gusenice. Prave uzdužne tunele u stabljici i to je čini slabijom i lomljivom. Najbolja mera zaštite je uništavanje ostataka od kukuruza.
Upotreba kukuruza kokičara
Kukuruz uglavnom ima široku primenu, a najbitniji je kao stočna hrana, u ljudskoj ishrani i u prehrambenoj industriji.
Zimnica
Kuhinja
Prvenstvena upotreba kukuruza kokičara je za pravljenje kokica, koje se koriste kao svakodnevne grickalice. Kokice su jedine grickalice koje sadrže potpuno neobrađeno, celo zrno, a osećamo se sito posle njih.
Samo jedna porcija kokica može da ispuni čak 70% čovekove dnevne potrebe za integralnim žitaricama. Kokice se uglavnom jedu samo posoljene, ali mnogi vole da eksperimentišu sa ukusom pa tako imamo i kokice sa puterom, slatke kokice, itd.
Zdravlje
Ugljeni hidrati čine najveći deo kukuruza, čak 78%, a oni su istovremeno i najbolji izvor energije za naš organizam. Pored ugljenih hidrata, imamo i proteine, masti i vlakna i vitamini iz grupe B. Kukuruz se najčešće konzumira u vidu kokica, koje su istovremeno i antioksidansi. U jednoj porciji kokica ima otprilike 300 mg antioksidansa, čak i više od nekog voća i povrća.
Pored toga, u hrskavoj ljusci kokice se nalazi puno vlakana. Baš zbog toga su odličan diuretik i mogu pomoći kad su u pitanju digestivni problemi. Kukuruz takođe ima pozitivan efekat na srčano zdravlje jer snižava nivo holesterola u krvi,a za to je zaslužan spoj vitamina iz grupe B i vlakana.
Zanimljivosti
Kukuruz je poreklom iz Amerike, a tačno mesto porekla znamo uz pomoć arheoloških nalaza. U blizini Meksiko Sitija 1949. godine su nađeni klipovi kukuruza različite starosti i zrnevlje koje je bilo na otprilike 70 m dubine. Na osnovu analize, veruje se da su klipovi koji su pronađeni 1949. godine još iz 2500 - 500 godina pre nove ere.
Kukuruz je bio cenjen od strane izumrlih civilizacija sa američkog kontinenta jer su živeli na mestu gde se on gajio. Tome u prilog govori i činjenica da naziv kukuruz znači "zrno života" na jeziku Maja, što potvrđuje činjenicu da je ova biljka bila vrlo važna za njihovo preživljavanje.
Kukuruz kokičar je bio uzgajan od strane Indijanaca u Južnoj, Centralnoj i Severnoj Americi. Odatle se proširio po celom svetu. Kokice su postale komercijalna kultura 80-ih godina prošlog veka, a njihova popularnost i potrošnja su brzo rasli još od 40-ih, kada su se pojavili prvi hibridi kukuruza kokičara.
Kukuruz je treća svetska kultura u odnosu na zasejane površine. Prve dve su ječam i pšenica. SAD je prva, sa 28 miliona ha, a posle nje idu Kina, Brazil i Meksiko. Kukuruz je česta kultura na srpskim njivama, sa oko 950.000 ha, a u zavisnosti od padavina i lokaliteta, dobije se od 12 - 15 t/ha.
Kukuruz se, zahvaljujući vrednim sastojcima u sebi, koristi u prehrambenoj, kozmetičkoj, farmaceutskoj, hemijskoj i tekstilnoj industriji, a nalazi se u više od 1.000 proizvoda kao sastavni deo.
Foto: mediachris / Pixabay
Ostavite odgovor