Bob

Bob (lat. Vicia faba) je zeljasta jednogodišnja biljka koja pripada familiji mahunarki (Fabaceae). Ostale vrste pasulja vode poreklo iz Amerike, dok se za bob veruje da potiče sa Bliskog Istoka i da je kultivisan još u doba neolita. Predstavlja jednu od najstarijih biljaka na zemlji koja nam je poznata, a od davnina se gajio verovatno zbog toga što je jednostavna biljka. Danas se može sresti u svim krajevima Evrope.

Ime Vicia faba verovatno vodi poreklo od latinske reči vincire - vezati i grčke reči phago - jedem.

Ukus boba je specifičan i ne odgovara svakome. Često se gaji u baštama, jer je najbolji kada se skuva odmah nakon branja. Bob je prva biljka koja sazreva u proleće. Izgled mu podseća na veliki grašak, i može se, poput graška, pripremati u svežem stanju, ili sušiti i skladištiti.

Dostiže visinu od 1 - 1,5 m i raste u vidu grma. Listovi su mu dugi 10 - 25 cm, i nema vitice, po čemu se razlikuje od ostalih vrsta mahunarki, pa se ne može hvatati za oslonac i treba ga vezivati. Cvetovi su beli, mada kod nekih sorti mogu biti druge boje, veliki su od 1 - 2,5 cm i imaju 5 latica.

Postoje sorte čiji su cvetovi izuzetno dekorativni i mirisni, kao što je Crimson, ali oni po pravilu imaju slabiji rod. Cvetovi su smešteni na kratkim drškama i grupisani po 2 ili 3 i dvopolni su. Cvetanje počinje oko 40 dana nakon setve, a otvoreni su uglavnom tokom jutra i pre podneva, a ne otvaraju se kada je vreme loše.

Najpoznatije mahunarke su različite vrste mahuna, ali i pasulj, leblebija, kikiriki, badem, rogač, soja, pa čak i detelina i piskavica.

Vrste boba

Bob se deli na vrste na više načina, a najčešći kriterijum je dužina mahune. Postoji bob duge mahune, koji ima do 8 semenki i bob kratke mahune s 4 semenke i okruglastog je oblika. Takođe se deli i po boji zrna, koje je najčešće zeleno, a može biti i svetlozeleno, skoro belo i tamnocrveno. Bob zelenog zrna je najbolji za čuvanje zamrzavanjem. Takođe postoje sorte koje prezimljavaju i sorte koje se seju s proleća, kao i visoke i niske.

Aquadulce Claudia

Ova sorta je danas najpopularnija, ima belo zrno i dugu mahunu. Otporna je na niske temperature, provodi zimu na otvorenom i donosi plodove rano. Setva je od oktobra do februara, a cveta od aprila do juna. Može dostići visinu od 100 cm i širinu od 40 cm. Otporna je na napad crne bobove muve.

Dreadnought

Ova sorta spada u najukusnije i veoma je stara. Daje visok urod, a mahune sadrže 7 - 8 zrna svetlozelene boje. Može se zamrzavati. Dostiže visinu do 120 cm, a širinu do 45 cm. Seje se od februara do aprila, a cveta od maja do jula.

Bunyards Exibition

Ovo je sorta duge mahune sa belim zrnima. Ima specifičan ukus koji je mnogima omiljen. Visina mu je do 120 cm, a mahune su dugačke 25 - 30 cm sa po 5 - 7 zrna. Zrna su slatkasta i ne menjaju se prilikom kuvanja.

Express

Ova sorta najbrže sazreva. Otporna je na niske temperature. Dostiže visinu od 90 cm, a širinu od 25 cm, ima svetlozelena zrna koja ne gube boju kada se zamrznu i veoma je ukusna. Seje su od septembra do novembra ili u martu i aprilu, a cveta u maju i junu.

Imperial Green Longpod

Ova sorta ima duge mahune, do 30 cm, sa po 9 zelenih zrna. Ima dobar ukus u svežem stanju, ali i kada se zamrzne. Dostiže visinu od 120 cm, a širinu od 45 cm. Seje se od februara do maja, a cveta od maja od jula. Nije otporna na visoke temperature.

Jade

Ovo je sorta duge mahune, ima svetlozelena zrna i dobru otpornost na visoke i niske temperature. Otporna je i na bolesti i štetočine. Setva je od marta do maja, a cveta od maja do avgusta.

Jubilee Hysor

Ova sorta ima bela zrna. Dostiže visinu od 150 cm i širinu do 45 cm. Odgovaraju joj mesta sa mnogo sunca i često se gaji u staklenicima. Seje se od februara do aprila, a cveta od juna do avgusta.

Masterpiece Green Longpod

Ova sorta je, prema mnogima najbolja sorta zelenog boba. Ima duge mahune i zeleno zrno. Dobro uspeva u različitim uslovima i ima dobru otpornost. Dostiže visinu od 90 cm i širinu 45 cm. Seje se od februara do aprila, a cveta od juna do avgusta.

Meteor Vroma

Ova sorta ima čvrste i duge mahune i zelena zrna. Veoma je rodna, zimska sorta, rano donosi plodove. Dostiže visinu od 90 cm i širinu do 35 cm. Cveta od maja do avgusta.

Red Epicure

Ovo je sorta crvenih zrna i veoma dobrog kvaliteta i ukusa. Mahune su zelene, ali su zrna crvena i zadržavaju boju i nakon kuvanja. Sazreva od juna do avgusta i dobra je za zamrzavanje. Setva se obavlja od februara do aprila.

Relon

Odlikuju je veoma duge mahune, dužine i do 40 cm, sa zelenim zrnima prijatnog ukusa. Dostiže visinu od 120 cm.

The Sutton

Ova sorta je niska, ali veoma rodna. Mahune su duge do 15 cm, sa 4 - 5 sitnijih svetlozelenih zrna. Važi za veoma ukusnu sortu i dobra je za zamrzavanje. Dostiže visinu do 30 cm, pa je pogodna za gajenje u saksijama i kontejnerima i ne treba joj oslonac. Setva je od novembra do januara, a cveta od maja do avgusta.

Green Windsor

Ova sorta ima kratke mahune, sa po 4 tamnozelena zrna. Ne gube boju prilikom zamrzavanja i veoma su ukusna. Dostiže visinu od 100 cm i širinu do 45 cm. Seje se od februara do aprila, a cveta od maja do jula zbog čega donosi plodove nešto kasnije.

White Windsor

Ovo je sorta koja ima bela zrna. Osim toga, veoma podseća na sortu Green Windsor, raste od 100 cm i mahune sadrže 4 zrna.

Uzgoj boba

Bob treba da raste na otvorenom mestu sa dosta sunca i zaštićen od jakih naleta vetra. Raste na plodnim zemljištima, pa ih treba dodavati đubrivo ili kompost. Ako ne procveta, to se uglavnom događa zbog niskih temperatura ili odsustva pčela. Biljka je otporna na mraz i odgovara joj hladnija klima, ali mraz ipak može imati uticaja na razvijanje mahuna. Kada se temperature podignu, nastavlja rast, ali ako dođe do velikog porasta temperature, ponovo će stati sa rastom.

Plodored

Plodored se od davnina koristi kao sistem za prevenciju pojave bolesti i štetočina. Ako se više godina na jednom mestu sadi ista biljka, u zemlji se mogu zadržati uzročnici bolesti i štetočine i sledeće godine zaraziti nove biljke. Zbog toga je potrebno da se biljke gaje na drugom mestu.

Najbolje se pokazao sistem rotacije kultura. Biljke se dele u grupe i smenjuju na parceli. Bob se najbolje slaže sa mahunama, graškom, pasuljem trešnjevcem i mahunarom. Odgovara mu i blizina kukuruza šećerca, luka, praziluka, bundeve, tikvice i zelene salate.

Kukuruz i biljke iz roda kupusnjača (kupus, karfiol, kelj, brokoli, prokelj) će iscrpljivati azot koji bob ostavlja u zemljištu, a spanać mu odgovara jer zadržava vodu u zemljištu.

Zalivanje

Zalivanjem rano ujutro, povećava se vlažnost i podstiče razvijanje zrna. Pre početka cvetanja nije mu potrebno mnogo vode, ali nakon faze cvetanja i u fazi razvoja plodova, treba mu veća količina vode.

Odgovara mu vlažno zemljište, a ima i dubok korenov sistem koji može crpeti vlažnost iz zemljišta, pa je dobro gajiti spanać kao međukulturu, jer zadržava vlagu u zemljištu.

Đubrenje

Bobu je potrebno prihranjivanje đubrivima bogatim azotom, fosforom i kalijumom. Fosfor je neophodan u razvoju, a kalijum se dodaje ako je kao međukultura posađen spanać, koji crpi kalijum iz zemljišta. Nedelju dana pre sadnje treba primenjivati đubrivo u granulama.

Razmnožavanje

Bob se razmnožava putem semena. U pazuhu svakog lista razvija se 2 - 4 cveta, a odrasla biljka u fazi cvetanja ima 50 - 80 cvetova, koji daju plod mahune. Biljka odbacuje većinu mahuna i uglavnom ostaje desetak po jednoj biljci koje se sade sledeće sezone.

Presađivanje

Setva boba je direktno u zemjište i ne vrši se presađivanje, izuzev kada su zime suviše hladne. Tada se seme seje u saksiju koja se drži u zatvorenom dok ne izraste sadnica koja se sadi na stalno mesto u bašti.

Podmlađivanje

Da bi se bob pravilno razvijao, nije ga potrebno podmlađivati.

Zemljište

Najviše mu odgovaraju humusna, srednje teška, dobro drenirana i rastresita zemljišta. Optimalna pH vrednosti je 7 - 8. Odgovaraju mu vlažna, plodna, dobro drenirana zemljišta, neutralne reakcije ili blago krečnjačka.

Temperatura

Bob je otporan na niske temperature, ali klija pri temperaturama od 1 - 3°C, a optimalno na 5°C. Najviše mu odgovara temperatura od 20°C, a najniža temperatura koju može preživeti je -6°C.

Sadnja boba

Prilikom sadnje, međuredni razmak se može koristiti da se posade neke druge niže biljke. Kada se pojave prvi plodovi, odstranjuju se gornji delovi. Na taj način se najbolje suzbijaju crne vaši koje se često pojavljuju. Tako odstranjeni delovi su jestivi i mogu se kuvati. Proređivanje se kod boba ne sprovodi.

Vreme sadnje

Setva boba se odvija u januaru ili februaru, u saksije, a kada se zemljište otopli i prođu poslednji mrazovi, presađuje se na otvoreno. Ako se seje direktno u zemlju, to se obavlja od sredine marta do sredine maja. Bob je otporan na mraz, ali ipak usporava rast. U jesen se mogu saditi zimske sorte boba.

Kalemljenje

Kalemljenje mahunarki, uključujući i bob, uglavnom se obavlja da bi se sprečili stresovi i predstavlja jednostavnu i bezbednu tehniku za gajenje useva u organskoj proizvodnji. Osim u ovim slučajevima, bobu nije potrebno kalemljenje ni biranje posebne podloge.

Sadnja semena

Semenke se re sadnje ostavljaju u vodi preko noći da bi nabubrile. Sledećeg dana se poseju na stalno mesto, na dubinu od 5 cm i sa razmakom oko 15 cm. Plodovi počinju da se razvijaju krajem proleća i tokom leta. Može da se sadi u formi dvoreda ili u blokovima, a ukoliko se želi stalno plodonošenje, potrebno je saditi nove biljke svakog meseca.

Sadnja sadnice

Sadnja sadnica se primenjuje samo kada se biljke presađuju na otvoreno. Sadnice se uzgajaju u zatvorenom prostoru u slučajevima kada se sadnja obavlja u hladnim područjima, ako je zemljište natopljeno vodom ili se javljaju miševi koji se hrane semenkama. Nakon što se sadnica razvije u zatvorenom prostoru, presađuje se na stalno mesto.

Semenke se zasejavaju u posudice napunjene kompostom bez dodatka treseta, stavlja se po jedno seme, na dubinu od 5 cm i ostavlja na hladnom mestu bez opasnosti od mraza. Seme će proklijati u roku od 3 nedelje. Korenje se razvija za 6 nedelje i tada se sadnica presađuje.

Uzgoj u bašti

Za setvu boba najbolji su dvostruki redovi, prave se plitki jarkovi, sa razmakom 20 - 25 cm, dubine 5 cm i razmaka 60 cm. Setva se obavlja u jesen kada su u pitanju rane sorte koje donose plodove u maju, ali prolećna setva je sigurnija, naročito na težim i glinovitim zemljištima koja mogu prouzrokovati da seme istrune pre nego što nikne.

Uzgoj u stakleniku

U zatvorenom prostoru se bob može gajiti krajem zime, ali se presađuje napolje čim uslovi to dozvole. U saksijama se gaji jedino u oblastima sa ekstremno hladnim zimama. Zemlja mora biti bogata organskim materijama, a saksije za gajenje duboke bar 30 cm i široke 50 cm.

Uzgoj u saksijama

Bob se ne gaji u saksijama, osim ako nema dovoljno mesta za gajenje i sl. Seje se tokom jeseni ili zime za ranu berbu ili rano u proleće, za letnju berbu. Saksije se napune tresetom, a seme se seje na dubinu od 5 cm i sa razmakom od 60 cm.

Održavanje i nega

U održavanje boba spada vezivanje za oslonac, što se odnosi na više sorte. Kada uđe u fazu cvetanja, otkida se sa vrha 8 cm da bi se sprečila pojava crne muve koja je česta štetočina na bobu, ali i da bi se počela nalivati zrna.

Faza mirovanja

Klijavost boba je veoma dobra, pa se seje samo jedno seme za svaku biljku koja se želi dobiti. Setva se obavlja u proleće, od februara do aprila, a kod naročito otpornih sorti može i u jesen, tako da bob i ne ulazi u fazu mirovanja.

Održavanje zasada

Bob je biljka kojoj nisu potrebne posebne mere održavanja. Grmolik je, ali može izrasti visok, pa mu treba obezbediti oslonac za koji se vezuje da ne bi došlo do povijanja biljke usled težine.

Zemljište mora stalno biti vlažno u fazi cvetanja, da bi se mahune dobro razvile. Ako biljke počinju cvetati u sušnom periodu, zemljište treba dobro natopiti vodom. Kako je bob mahunarka, najčešće mu nije potrebno dodatno đubrenje. Razvijanje kvržica na korenu se može podstaći tretiranjem semena rizobakterijama pre setve.

Proređivanje

Kod boba se biljke proređuju kako bi imale dobru cirkulaciju vazduha da bi se sprečila pojava gljivičnih bolesti. Kada se sadi u jednom redu, proređuju se na rastojanje od 20 - 25 cm.

Orezivanje

Ako je pravilno posađen, bob ne zahteva orezivanje što njegovu negu čini veoma jednostavnom.

Berba

Berba mahuna se obavlja kad zrna nabreknu. Mogu se brati i kada su mlađe i tada se kuvaju cele mahune. Treba obratiti pažnju da bob ne prestari, jer tada menja ukus i nije dobar za jelo. Prepoznaje se po tome što postane tvrd, a ljuska kožasta.

Berba se odvija uglavnom tokom celog leta. Ako želimo stalno da imamo svež, sadi se jednom mesečno i dozreva u intervalima.

Sušenje

Zrna i mahune boba moraju biti tvrde pre nego što se uskladište, ako nisu, potrebno ih je osušiti. Rašire se na kartonsku podlogu i ostave nekoliko nedelja na toplom i suvom da se osuše. Sušenje na suncu ili sušari se kod boba ne savetuje.

Skladištenje

Bob ima najbolji ukus kad je sveže ubran, ali viškovi se mogu zamrznuti i kasnije iskoristiti. Kada se osuše, mogu se čuvati u hermetički zatvorenim posudama, na tamnom mestu i do 12 meseci.

Može se čuvati u frižideru u svežem stanju do 5 dana, u plastičnoj kesi. Mora imati očuvanu boju i čvrstinu, bez sluzi, nabora ili fleka. Može se čuvati i u mahunama, na otvorenom, na temperaturi od 7 - 9°C vlažnosti vazduha 90 - 95%.

Priprema za sledeću sezonu

Zemljištu je potrebno dodati kompost kako bi se pripremilo za narednu sezonu. Mogu se koristiti kravlje, ovčije ili konjsko stajsko đubrivo, jer imaju mali sadržaj azota. Izbegava se dodavanje đubriva koje ima visok sadržaj azota, jer ga biljke boba, kao i drugih mahunarki, same proizvode. Kravlje đubrivo se posipa u sloju od 5 cm i ukopa u zemljište.

Takođe se dodaje na svaki kvadratni metar jedna kašičica kalijum sulfata i nakon toga se dobro zaliva. Ako su zemljišta kisela, dodaje se krečnjak ili dolomit kako bi se zemljište alkalizovalo i obezbedili se dobri uslovi za rast boba u narednoj sezoni.

Bolesti

Bob je veoma otporna biljka, kako na spoljašnje uslove, tako i na bolesti. Najčešće bolesti koje se ipak mogu javiti na njemu su rđa i pegavost listova.

Rđa

Rđu boba izaziva gljivica Uromyces viciae fabae. Obično ne nanosi velike štete, ali jači napad ove bolesti može izazvati opadanje listova u različitom obimu tokom leta. Postoji nekoliko vrsta ove gljivice, u zavisnosti od toga koju vrstu mahunarke napadaju. Fungicidi nisu delotvorni kod ove gljivice, ali se može delovati preventivno, odabirom zemljišta za sadnju koja nisu preterano vlažna, kao i omogućavanjem bolje prozračnosti povećanjem razmaka između biljaka.

Pegavost listova

Ovu bolest izaziva bakterija, a manifestuje se u vidu malih tamnosmeđih mrlja na listovima. Kasnije mahune dobiju smeđu boju i mogu se deformisati. Ova bakterija zimu provodi u ostacima biljaka i ako su listovi dugo mokri, povećava se opasnost od nje. Da bi se sprečila, potrebno je koristiti sertifikovano seme, vršiti rotacija useva i nakon berbe uklanjati biljne ostatke sa zemljišta.

Peronospora

Ovo je gljivična bolest koja uzrokuje svetlosmeđe mrlje na licu lista, dok se na naličju javljaju sivo bele pahuljaste naslage. Izaziva deformaciju biljaka i zaustavlja njihov rast. Da bi se sprečila njena pojava, potrebna je rotacija useva, duboko zaoravanje biljnih ostataka i izbegavanje kasne jesenje setve, jer mogu izazvati jake infekcije.

Štetočine

Najčešće štetočine koje se javljaju na bobu su crna bobova muva i lisne vaši. Osim ove dve, bob nema štetočina koje ga ugrožavaju.

Crna bobova muva

Kada se pojavi ova štetočina, biljku prvo treba posuti pepelom od drveta, rastvorom od koprive ili jakim mlazom vode. Po nekim verovanjima, treba posaditi vresak, da se ova štetočina ne bi ni pojavila.

Lisne vaši

Ovi mali insekti se javljaju na poleđini listova i stabla. Najčešće se zeleni ili žuti, ali mogu biti i ružičasti, crveni, smeđi ili crni, u zavisnosti od vrste. Ako je invazija jaka, može izazvati deformaciju i sušenje listova, nekrotične mrlje i zakržljale izdanke. Lisne vaši luče mednu rosu koja je podloga za razvoj čađave plesni.

Ako su lisne vaši primećene samo na pojedinačnim listovima ili izdancima, one se mogu ukloniti. Preventivno se gaje tolerantne sorte i primenjuje prekrivanje zemljišta reflektujućim materijalima, koji mogu oterati lisne vaši. Biljke se mogu prskati jakim mlazevima vode, a insekticidi se primenjuju samo ako je najezda velika. Bob je prilično tolerantan na slabije napade štetočina, ali tretiranje sapunima ili uljima canola ili neem se pokazalo kao vrlo efikasno.

Upotreba boba

Mahune boba su mnogo veće nego kod drugih mahunarki i ako nisu sasvim mlade, zrna treba izvaditi i kuvati. Ako su zrna meka jedu se sa opnom, a ako su mahune zrele, opna sa zrna se skida.

Kuhinja

Kao i kod drugih mahunarki, mahune boba se mogu jesti cele, a mogu se osušiti na biljci, pa onda brati. Bob se priprema kuvanjem ili pečenjem, a u poslednje vreme se dosta često koristi zbog visokog sadržaja proteina (26%) i postoje mnogi recepti za njegovu pripremu.

Bob se koristi u mnogim zemljama, kao što su Japan, Indija, Ekvador, Kolumbija, Peru, Maroko, Malta, Portugal, Španija, Irak, Sirija, Vijetnam, Turska, Italija, Švedska, Alžir, Meksiko, Nepal, Luksemburg.

U kini se tradicionalno priprema kao pasta pod nazivom dobanjiang, sa sojom i čilijem. U Egiptu mu je upotreba veoma raširena, kako u bogatijim, tako i u siromašnijim slojevima. Ulazi u sastav falafela i drevnog jela pod nazivom ful medames, koje danas predstavlja nacionalno jelo Egipta.

Veoma često se koristi i u Etiopiji gde je glavni sastojak za spremanje shira, od koga se pravi jelo shiro wot koje je veoma popularno u toj zemlji. Dosta se konzumira u vreme posta u Etiopskoj Pravoslavnoj Crkvi, a od njega se sprema i jelo baqella nifro koje se služi u danima žalosti.

Dosta je korišten i u Grčkoj, kao i na Kritu gde se poslužuje uz alkoholno piće tsikoudiu. Gaji se i u Srednjem i Centralnom Iranu, ali mu je period berbe jako kratak, oko 2 nedelje i priprema se sa pirinčem i tako čini poznato jelo baghalee polo, što u prevodu i znači pirinač s bobom.

U Sudanu je jedna od najviše korištenih kultura u ishrani.

Zdravlje

U Peruu se bob koristi u ishrani u svežem stanju ili sušen i priprema se na više načina. Predstavlja sastojak kućnog leka panetela koji je korišten u slučajevima dijareje i stomačnih infekcija za rehidrataciju. Bogat je izvor vlakana koja utiču na regulaciju varenja i na mikrofloru creva, pa na taj način jača imunitet.

Zanimljivosti

Bob sadrži mnogo proteina i malo masnoća, a bogat je izvor vlakana, kalijuma i gvožđa, kao i vitamina A i C. Bob ne smeju konzumirati osobe koje pate od poremećaja nazvanog favizam.

Bob je u srednjem veku bio jedna od najviše korištenih namirnica, a kasnije su to postali pasulj, krompir i kukuruz.

Bio je veoma cenjen u Egiptu, jer se verovalo da pomaže u začeću, pa je postao i nacionalna hrana Egipta.

U mnogim kulturama je zrno boba simbolizovalo novi početak. U Starom Egiptu su ga stavljali uz pokojnike kao simbol novog rođenja. Jeli su ga ljudi svih imovinskih i klasnih pripadnosti, jer predstavlja odličan izvor proteina. Preko noći su ga kuvali u velikim kotlovima, pa je služen za doručak, kao jelo pod nazivom ful medames, koje se i danas služi na isti način.

U Staroj Grčkoj i Rimu, korišten je kod glasanja - crna zrna su označavala ne, a bela da. Predstavnicima pitagorejske škole je branjeno da jedu bob, čak i da ga pominju ili pogledaju.

Kod nekih naroda je korišten za proricanje, zrna su bacana na zemlju i iz njih se čitala budućnost.  U Evropskoj kuturi se pominje setva boba na Veliki Petak, da bi doneo sreću.

U Italiji se po tradiciji jede 2. novembra, u znak sećannja na tragični događaj na Siciliji. Navodno su svi usevi osim boba uništeni, pa je on spasao ljude da ne bi umrli od gladi.

U bajkama mnogih kultura, bob predstavlja čarobno zrno i donosi sreću onome ko ga nosi uz sebe.

Foto: Amanda Slater / CC