Mandarina ili mandarinka (lat. Citrus reticulata), engleski naziv Tangerine, je zimzeleno višegodišnje suptropsko plodno drvo rasta od 3 do 5,5 m visine, koja pripada porodici Rutaceae - rutvice, iz roda citrusa - Citrus. Jedan su od najpoznatijih predstavnika citrusa (uz pomorandžu i limun) i ubrajaju se u najotpornije agrume po niskim temperaturama.
Mandarina je poreklom iz Jugoistočne Azije, tačnije iz Kine i Vijetnama, a njen naziv potiče od istoimenih visokih kineskih dostojanstvenika koji su imali veoma veliko poštovanje prema njoj.
Najveći svetski proizvođači mandarine danas su Kina, Španija, Brazil, Japan, Turska i Italija. Veoma je slična pomorandži, s tim što je sitnija i njena kora se lakše ljušti. Veoma je bogata vitaminima B, kao i vitaminom C i poznato je da 100 g mandarine sadrži 30 mg ovog vitamina. Takođe, mandarina sadrži i brojne minerale poput kalcijuma, magnezijuma, cinka i kalijuma.
Listovi mandarine su širi od od ostalih listova citrusa, jednostavni i zašiljeni tamno zelene boje i nalaze se na peteljkama. Cvetovi su joj petočlani, pravilni i mirisni, bele boje i rastu pojedinačno ili su skupljeni u kratkim grozdovima.
Plod je hesperidijum - segmentirana bobica koja je karakteristična za biljke iz porodice Rutaceae. Okrugao je, mesnat i malo spljošten, sočan i narandžaste i tanke kore sa puno semenki koje su svetle i duguljaste.
Sorte mandarina
Najpoznatije mandarine su klementina i unšiu. Kao i pomorandža, i mandarina ima mnogo hibrida. Među njima su tandželo, tanđerina, kalamandrin i mandarina Sacuma (Satsuma).
Klementina
Klementina (Clementine), je zimzeleni hibrid za koji je zaslužan francuski sveštenik i selekcioner Kleman koji je 1902. godine ukrstio mandarinu i jednu vrstu pomorandže. Klementine su veoma slatke i bez semena su. Plod klementine je prečnika 5-8 cm i nije veliki, težine je između 60 i 140 g. Dokazano je da smanjuju stres i veoma pozitivno deluju na kožu. Dve klementine dnevno obezbeđuju preporučenu dozu vitamina C i uz askrobinsku kiselinu sadrže i beta karoten, tako da su veoma dobre i za vid. Sadrži takođe i proteine, minerale, vlakna, ugljene hidrate, masti i mnogo drugih vitamina poput A, D, K, E, B6 i B12. Miris klementina stimuliše telo da oslobađa serotonin, tzv. hormon sreće što deluje umirujuće, poboljšava san i ublažava stres.
Unšiu
Mаndаrina unšiu - Citrus unshiu Macovitch je japanska mandarina predstavlja jednu od 36 vrstа аgrumа. Zauzima najseverniju granicu gajenja agruma, a poznato je da se agrumi gaje na temperaturi od 20 - 40°C. Smatra se da je ova mandarina hibrid fortunele i i pomorandže.
Tandželo
Tandželo ili mapo je mešavina mandarine i grejpfruta, dosta veća sorta ovalnog oblika i blago gorkog ukusa. Plod joj se lako ljušti i uglavnom je zelene boje. Plod ovog hibrida je sterilan i bez unakrsnog oprašivanja, bez semenki ili sa maksimalno od 3 do 6 semenke. Sazreva u početkom oktobra.
Tanđerina
Tanđerina je hibrid između mandarine i pomorandže i nosi ime po marokanskom gradu Tanger. Smatra se najmanjom sortom.
Kalamandrin
Kalamandrin je hibrid mandarine i kineske pomorandže, sa širokom primenom u konzerviranju.
Mandarina Sacuma
Mandarima Sacuma je sorta madarine koja je slatka i bez semena.
Sadnja mandarina
Pre sadnje mandarina je neophodno pripremiti zemljište, izabrati odgovarajuće sorte i podloge, iskopati rupe, pripremiti đubrivo i pregledati koren sadnice.
Vreme sadnje
Najbolje vreme za sadnju mandarine je jesen, a poslednji rok je proleće pre nego što krene vegetacija, ali je i mnogo više korisno da voće provede celu zimu posađeno, da bi zemlja dobro nalegla na koren. Problem kod prolećne sadnje je slabiji prijem i slabiji porast sadnica tokom prve godine, kao i potreba da se više navodnjava tokom prve godine.
Zemljište
Priprema zemljišta za sadnju mandarine se sastoji od čišćenja parcele od ostataka prošlih kultura, kao i ravnanja terena i rigolovanja. Na bazi laboratorijskih analiza zemljišta, zemljište se obogaćuje potrebnim hranjivim materijama koji se dodaju pre dubokog oranja, tzv. meliorativno đubrenje u količinama i obliku koje savetuju stručnjaci. Zatim se đubrivo rasipa ravnomerno po celoj površini nakon čega se izvodi duboko oranje na dubini obično od 40 do 50 cm. Duboko oranje najbolje je obaviti tokom leta jer je kvalitet rada tada najbolji, a i korovi se lakše uništavaju.
Jama za sadnju mandarine se kopa jedan do dva meseca pre sadnje, a nivo podzemne vode bi trebao bi biti ispod 80 cm. Sem toga su opasne i stajaće vode, koje mogu biti posledica nepropusnosti zemljišta ili visokog nivoa podzemnih voda. Mandarina se može gajiti na svim zemljištima, sem na posebno glinastim ili glinasto-ilovastim. Najpovoljnija zemljišta za ovaj citrus su srednje propusna zemljišta sa dovoljno organske materije ili humusa, dobrog kapaciteta za vodu i dovoljno duboka za razvoj korenovog sistema kao i stvaranje rezervi vode. Reakcija zemljišta trebala bi biti slabo kisela Ph vrednosti od 6,0 do 6,5.
Sadnja sadnice
Pri sadnji mandarine obavezno treba paziti na mesto kalemljenja, a sadi se malo pliće jer će sigurno doći do njenog sleganja. Uz sadnicu mandarine se stavlja kolac sa severne strane, na samu sadnicu se stavlja kartonski ili plastični štitnik koji služi kao zaštita deblu od sunca i od smrzavanja tokom zime, kao i od prevelikog isušivanja zbog bure, i kao zaštitnik od glodara. Nakon sadnje je potrebno zaliti svaku sadnicu sa 10 do 15 l vode i nakon sedam do deset dana od sadnje je potrebno ponovo zaliti mandarine. Sadnice se vežu uz kolac, a vezivanje se obavlja u obliku broja osam. Vezove je potrebno tokom vegetacije proveravati da se ne bi urezali u mladu biljku. Posle sadnje sadnice treba skratiti na željenu visinu da bi se iz bočnih pupoljaka razvile buduće grane. Najbolje je saditi je u jesen, eventualno u proleće pre nego što krene vegetacija.
Sadnja iz semena
Da biste pravilno i uspešno uzgojili mandarinu iz semena, prvo kupite mandarine sa košticama. Izvadite najveće semenke, malo i mekano seme bacite jer neće uspešno proklijati. Kvalitet semena proverite vodom. Teško i zdravo seme će da potone, a šuplje seme će plivati na vrhu. Zahvaljujući odabiru visokokvalitetnog semena, sadnica će biti jaka i održiva. Sadnju je najbolje obaviti odmah, ne morate čekati da se semenke osuše, ali ako ipak želite da seme proklija pre sadnje u zemlju umotajte košticu u ubrus ili krpu i ostavite da stoji. Vodite račučna da ubrus ili krpa budu vlažni. Preterano zalevanje nije potrebno jer će seme istrunuti ako ima viška vlage, dovoljno je prskanje kako bi materijal u kojem je koštica zamotana vlažan. U slučaju da vam seme u roku nekoliko dana ne proklija, pokušajte s drugim, novim semenkama.
Za proklijalo seme pripremite zemlju. Preporučuje se koristiti slabo kisela ili čak zemlja koja uopšte nije kisela, a koju možete kupiti ili sami pripremiti tako što ćete pomešati pesak i humus. U malu čašicu ili saksiju posadite proklijalo seme na dubinu od 1-2 cm. Održavajte mladicu laganim prskanjem odstajale vode, a kada postane prevelika za čašu, presadite ju u veću saksiju.
Uzgoj u saksijama
Gajenje mandarine u saksiji i u kućnim uslovima je veliki izazov jer letnja toplota može i te kako da isuši zemlju u saksiji. Svakako uz pravilnu negu može se lepo gajiti kao dekorativna biljke čiji su plodovi veoma ukusni. Najbolje je odabrati veće saksije kako kasnije ne bi morala da se presađuje, ali takođe, posuda mora imati dobar sistem za dreniranje jer je neophodno zalivati mandarinu na nekoliko dana. Zatim je neophodno obezbediti mesto koje ima dosta svetlosti, jer joj je dnevno neophodno od 5 do 6 sati sunčeve energije. Takođe treba koristiti kisela đubriva tokom kasne zime, ali i tokom juna i avgusta. Treba koristiti đubrivo sa visokim nivoom azota i fosfora, ili ona koji su posebno napravljena za citruse i to svaki put pri zalivanju biljke. Uz pravu negu, ali i malo više sreće mandarina će dati plodove za nekoliko godina.
Klima
Mandarina najbolje uspeva u krajevima sa suptropskom klimom. Za nju su najopasnije niske temperature tokom novembra ili početkom decembra, ali i krajem marta i početkom aprila s obzirom da rani jesenji i kasni prolećni mrazevi mogu uništiti njeno lišće, izdanke i plodove.
Kod stabala koja su dobro pripremljena za zimu, mrazevi do -4.5 °C ne nanose veće štete. Na temperaturama od -4.5 °C do -6 °C može doći do oštećenja lišća kao i jednogodišnjih izdanaka, a ukoliko se temperatura spusti ispod -10 °C može stradati celo drvo. Najosetljivija su mlada stabla mandarine starosti do 5 godina.
Niska relativna vlažnost vazduha kao i suvi vetrovi, isto nepovoljno deluju na ovu biljku. Zasenjivanjem područja oko stabala ili navodnjavanjem mogu se ublažiti sve posledice, tj. može se smanjiti temperatura zemljišta u zoni korenovog sistema. Sadi se najviše na području Mediterana.
Uzgoj mandarina
Mandarine se mogu gajiti iz semena ili iz mlade biljke, ali samo ako seme ili biljka nisu oštećeni. Treba znati ukoliko se gaje iz semena da će se prvi plodovi čekati čak sedam godina, a možda i više. Mladice ili kalemi starijih biljaka mandarine su su veoma pogodni jer daju plodove odmah.
Plodored
Odgovara joj blizina kumkvata, ali svakoj biljci treba dati prostor za grananje.
Zalivanje
Za mandarinu je neophodan proces navodnjavanja. Količina vode za ovaj sistem može biti ograničavajući činilac za gajenje mandarine koja je veoma osetljiva od maja do oktobra je od 3.000 do 5.000 l vode po hektaru.
Đubrenje
Prvo se obavlja meliorativno đubrenje zemljišta fosfornim i kalijumovim đubrivima količinom koja je potrebna na osnovu hemijske analize zemljišta. Smatra se da je zemljište dobro obezbeđeno osnovnim hranjivim elementima ako u 100 grama zemljišta ima 20 mg fosfora i od 40 do 50 mg kalijuma u sloju do 60 cm dubine. Đubrenjem se održava plodnost tj. nadoknađuje se količina hraniva koja se iznosi iz zemljišta. Kao najpovoljnija količina se preporučuje đubrenje sa 300 g azota, 140 g fosfora, kao i 200 g kalijuma po stablu mandarine u rodu. Stajnjak se mandarini dodaje krajem februara ili početkom marta.
Razmnožavanje
Razmnožavanje mandarine se obavlja reznicama ili kalemljenjem, ili generativno iz semena, radi selekcije.
Kalemljenje
Kalemljenje je osnovni način za razmnožavanje mandarine i vrši na način da se grančica tzv. plemenite voćke usadi u telo divlje voćke. Ta voćka divljak se naziva podloga. Inače, idealno vreme za kalemljenje mandarine je pre početka vegetacije ili na samom početku, a to je obično aprila meseca. Za razliku od drugih drvenastih voćaka, mandarina daje najbolje rezultate ako se kalemi očenjem na budni ili na spavajući pupoljak. Ukoliko se mandarina gaji u saksiji najbolje je kalemljenje obavljati na budni pupoljak u maju ili junu,kada je najintenzivniji porast maldara, a ukoliko se gaji u toplim krajevima i na otvorenom, bolje je da se kalemljenje obavlja na spavanju pupoljak u septembru mesecu. Skraćivanje podloge mandarine se obavlja sledećeg proleća u martu, i to na isti način kao i kod kalemljenja na budni pupoljak.
Generativno razmnožavanje
Generativno razmnožavanje je razmnožavanje iz semena. Seme je dostupno iz bilo kog ploda mandarine i treba ga prosušiti nekoliko dana na sobnoj temperaturi, a potom naći manju saksiju i ispuniti je zemljom za cveće, natopiti je vodom, i na sredini saksije napraviti udubljenje od 1 cm i zasejati jednu ili dve semenke. Nakon desetak dana seme će isklijati. Potrebno joj je mesto na prozoru, sa dosta svetlosti, kao i temperatura manja od 18°C. Malu biljku treba obavezno redovno zalivati da bi zemlja bila uvek vlažna. Uz zalivanje, potrebno joj je dodavati tečnost za prehranu citrusa jednom mesečno i presađivati je na šest meseci u saksije za po 2 cm veće uz dodavanje specijalne zemlje za citruse. Tako negovana biljka će za dve godine narasti oko 60 cm, a stablo će biti debljine grafitne olovke.
Razmnožavanje reznicama
Reznica tj. pelcer, je grančica duga oko desetak centimetara. Mora biti zdrava, sveža i da ima samo 3 ili 4 lista na samom vrhu. Reznicu je potrebno umočiti u fitohormon, a potom je zasaditi u vlažan humus i poklopiti je providnom plastičnom posudom. Nakon dva do tri meseca biljka će stvoriti koren i izrašće joj nove grane kao i listovi. Tada treba obavezno skinuti plastiku, a biljku svakodnevno prskati vodom.
Održavanje i nega
Redovno rezanje mandarine se obavlja nakon što prestane opasnost od mrazeva u martu, a letnje rezanje se obavlja u aprilu za vreme vegetacije.
Obrezivanje
Grančice koje rastu u unutrašnjosti krune se odstranjuju jer ne daju kvalitetne plodove. Skraćuju se i režu suve, bolesne grane, koje se preklapaju ili koje su oštećene. Tokom vegetacije se obavlja letnje rezanje, kao i skraćivanje izdanaka, kao i povijanje izdanaka ili uklanjanje uspravnih izdanaka.
Rezanje tanjih grana se izvodi makazama, a rezanje debljih grana se izvodi testerom. Nakon rezanja sve veće rezove treba obavezno premazati kalemvoskom. Orezane grane i grančice mandarine je potrebno skupiti i upaliti.
Berba mandarina
Berba se obavlja tokom sunčanog i suvog vremena. Zreli plodovi mandarine mogu da se beru brzim trzajem ruke sa polukružnim zaokretom jer se ne sme dogoditi da sa peteljkom na stablu ovog agruma ostane i deo kore. U praksi treba izbegavati ručnu berbu , a na većim plantažama skroz isključiti zbog nemogućnosti kontrole berača.
Berba se treba vršiti sa posebnim makazama za berbu mandarina jer su noževi ovih makaza malo zaobljeni i ispupčeni tako da ne povređuju koru, dok peteljku odsecaju u nivou kore tako da ni ona ne može nikako da povredi plod tokom transporta. U slučaju nedostatka ovih posebnih makaza mogu se koristiti i obične voćarske makaze, ali sa zaobljenim vrhom.
S obzirom da plodovi mandarine ne sazrevaju istovremeno berba se treba obaviti u nekoliko navrata sa razmakom od 5 do 8 dana. Tokom berbe, mandarine se ne bacaju sa visine u gajbe, jer se tako povređuju i mnogo se brže kvare. Najefikasnije je berbu izvršiti pomoću specijalnih torbi za berbu - tzv. kengur torbi koje se obese, a na dnu imaju svoju kopču za otvaranje i kada se torba napuni, odnese se na gajbu gde će se pakovati mandarine, otvori se i tako se plodovi ne povređuju.
Skladištenje
Prevoz mandarine sa plantaža do magacina gde se skladišti se obavlja traktorima sa prikolicom ili sa manjim kamionima. Plodovi se ne smeju nikako prevoziti u bilo kakvim vrećama već isključivo u plastičnim ili drvenim gajbama u kojima staje 10 - 30 kg mandarina maksimalno. S obzirom da se mandarina gaji u južnim krajevima ona ne podnosi niske temperature. Pri izlaganju niskim temperaturama se može prehladiti. Mandarina se čuva na temperaturi od 4 - 7°C. Na sobnoj temperaturi se mođe čuvati od 2 - 3 dana.
Bolesti
Bolesti koje najčešće napadaju mandarinu su: antrakoza, palež lista mandarine, kovrdžavost lista, rak citrusa, kasna mrlja, trulenje korena, tristeza, ksilopsoza i malsecco.
Antrakoza
Antrakozu prouzrokuje patogena gljivica Colletotrichum glocosponoides Penz, koja se razvija u vlažnom okruženju i zasniva se na plodovima, listovima i granama mandarina. Oštećeno lišće pokrivaju svetlo zele mrlje koje vremenom postaju tamne. Ukoliko je do infekcije došlo tokom kišnih dana, te tačke mogu biti tamno smeđe boje. Grane postaju potpuno smeđe, a zatim svetlo sive. Cvetovi postaju prekriveni crvenkastim tačkama i zatim opadaju. Antrakoza može nastati tokom skladištenja i voće tada ima neprijatan miris i gorkog je ali i kiselog ukusa. Dakle, ova gljivična bolest dolazi sa visokom vlažnošću i nepravilnim brigom o mandarinama.
Palež lista mandarine
Palež lista mandarine je bolest koju izaziva bakterija iz roda Pseudomonas. Ova bakterija je prisutna kod svih citrusa, a najčešća i najopasnija je kod mandarine. Prvi simptomi bolesti se javljaju u osnovi lisne drške u obliku mrkih pega koje se šire i zahvataju celi list. U osnovi lisne drške se može retko primetiti i kap smole. Listovi se uvijaju i suše, a bolest se može javiti i na samom plodu i kori jednogodišnjih i dvogodišnjih izboja mandarine a veoma retko na trogodišnjim. Ova patogena bolest može da izazove i sušenje grančica. Širenju paleža lista odgovaraju česte kiše kao i visoka vlažnost u jesen. Infekcija nastaje preko rana koje su nastale nakon opadanja lišća tokom vetra ili grada. Vidljivi simptomi bolesti i štete se primećuju tek u martu i u aprilu mesecu. Da bi se bolest sprečila treba koristiti vetrozaštitne mreže koje pomažu u sprečavanju pojave otvorenih rana. Takođe je neophodno obratiti pažnju na ishranu mandarina, jer stabla kod kojih je ishrana dobra su jača i otpornija prema svim bolestima. U jesen nakon berbe stablo je neophodno isprskati preparatima na bazi bakra, što se preporučuje i krajem februara. Ukoliko se na stablu primeti prisustvo ove bakterije obolele delove treba orezati i spaliti, a alat obavezno dezinfikovati.
Kovrdžavost lista mandarine
Kovrdžavost lista mandarine ili Satsuma dwarf virus je virus koji je prvi put primećen u Japanu tridesetih godina prošlog veka, a danas ga najviše ima u Kini, Koreji i Turskoj. Na stablu mandarine se javljaju listovi čiji se vrhovi uvijaju prema naličju lista zbog čega listovi dobijaju izgled čamca. Ovi simptomi su veoma specifični i uglavnom se javljaju na početku vegetacije. Ukoliko je stablo stablo pored toga i kržljavo, patuljastog rasta, i ako na vrhovima ima veći broj mladica to znači da se sigurno radi o ovoj bolesti. Kovrdžavost lista mandarine stvara veoma sitne plodove i zadebljale kore tako da gube svoju komercijalnu vrednost, a i pri napadu ove bolesti rod se znatno smanjuje. Bolest se širi i na okolna stabla tako da treba biti obazriv.
Rak citrusa
Ovo je bolest izazvana bakterijama koje zaražuju lišće, kao i plodove drveta. Manifestuje se u obliku svetlih ili tamno braon mrlja. Rak citrusa se ne leči, a biljka mora biti uklonjena sa zemlje i skroz uništena.
Kasna mrlja
Kasna mrlja je gljivična bolest koja najčešće utiče na stablo mandarine. Često se manifestuje kod mladih sadnica koje su takoreći okovane mrkom masnom mrljom. Oštećeno područje drveta se uglavnom očisti i tretira se bakarnim sulfatom ili sličnim sredstvima sa visokim stepenom delovanja.
Truljenje korena
Ovo je bolest koja se teško manifestuje, jer napada koren biljke. Bolest se obično pojavljuje spolja, ali već u naprednoj fazi kada listovi ove voćke počnu masovno da opadaju. Biljka se može iskopati da bi se pregledali koreni. Ako se pronađu oštećena područja, ona se uklanjaju oštrim dezinficiranim instrumentom. Svi koreni mandarine se prerađuju pomoću stimulatora za ukorenjavanje, dok se biljka presađuje u sveže zemljište. Zatim se mandarina stavlja u staklenik jer joj treba svetlost, a izbegava se obilno zalivanje.
Tristeza
Uzrok ove bolesti je virus istog imena koji utiče na celu mandarinu. Prvi znakovi ove bolesti zaustavljaju ili usporavaju dalji razvoj voćke i dolazi do promene boje listova. U početku oni blede, zatim postaju blago bronzani i tada dobijaju žućkastu boju, a zreli listovi počinju da opadaju na dnu grane. Nakon toga, grane mandarine slabe i umiru. Voćke takođe menjaju boju i opadaju rano, a ukoliko se biljka iskopa, može se videti da je korenov sistem znatno pogođen.
Ksilopsoza
Ovo je virus koji može biti u biljci i ne razvija se tokom prvih 10 godina. Spolja je veoma slična
Štetočine
Najčešće štetočine koje napadaju mandarinu su rđasta grinja, crveni pauk, sredozemna voćna muva, crvena štitna vaš, žutonarandžasta štitna vaš i narandžina štitna vaš.
Rđasta grinja
Rdjasta grinja najviše napada mandarinu i ima više od 15 generacija godišnje, zavisno od vremenskih uslova. Imaju dva para nogu, a jaja su loptastog oblika i svetlo žute boje. Ova grinja prezimljava u pupoljcima, a mnogo ređe na mladom lišću. Tokom proleća sa kretanjem vegetacije ova štetočina prelazi na listove, a potom i na plodove. U rano proleće se razmnožava unutar pupoljaka gde su se razvile jedna do dve generacije pre izlaska na mlade listove. Vreme vegetacije kada je pojačan rast biljaka je najpovoljniji uslov za razvoj rđaste grinje.
Crveni pauk
Crveni pauk je polifagna štetna vrsta koja pravi štete na mandarinama kao i na ostalim agrumima. Ima od 12 do 15 generacija godišnje, a razvija i do dve generacije mesečno kada dolazi do preklapanja razvojnih stadijuma. Ženke su veće od mužjaka i dužine su oko 0,35 mm. Jaja su loptasta i jako crvene boje, a larva je crvene boje i ima tri para nogu. Ženka polaže jaja na lice i naličje listova, kao i na mlađim izdancima i plodovima. Razvoj larvi je najkraći leti i traje manje od 10 dana. U proleće i jesen je razvoj duži, a tokom zime traje duže od dva meseca.
Sredozemna voćna muva
Sredozemna voćna muva se još naziva i voćna muva i ovo je štetočina koja se pojavljuje u celom suptropskom i umerenom pojasu. Parazitira veliki broj agruma pa tako i mandarine. Ova štetočina ima od 3 do 4 generacije godišnje, a broj generacija zavisi od temperature i ishrane. Prezimljava kao odrastao insekt na skrovitim mestima. Dakle, voćnoj muvi odgovara topla klima, a naročito se može naći na osunčanim delovima mandarine. Kad se temperatura vazduha spusti ispod 14°C, aktivnost voćne muve se smanjuje. Larva je belo žute boje i dužine je oko 7 mm.
Crvena štitna vaš
Crvena štitna vaš je polifagna štetočina koja napada mandarinu, kao i ostale agrume. Može da prezimi u stadijumu mlade ženke i kao larva. Larve prve generacije ove vaši se javljaju u maju i junu, a druge u julu sve do avgusta, dok treće generacije u septembru i oktobru.
Narandžina štitna vaš
Narandžina štitna vaš je polifagna štetočina koja napada mandarine, kao i ostale agrume, i ima od 2 do 3 generacije godišnje. Larve su joj crvenkaste i luče tzv. voštani sekret bele boje kojim pokrivaju telo. Plodnost ženke je veoma velika sa 500 do 1.000 jaja. Larve se razvijaju pretežno na naličju lista pored glavnog nerva ili na vrhove izdanaka. Stariji stadijumi ove vaši prelaze na grančice. Razmnožavaju se samooplodnjom.
Upotreba mandarina
Poznato je da mandarine stižu s početka jeseni i aktuelne su tokom cele zime. Osim toga što su veoma ukusne i osvežavajuće i što se koriste u ishrani, one štite organizam od raznih zdravstvenih komplikacija, tako da se koriste i u medicinske svrhe. Koriste se i u kozmetičkoj industriji za izradu parfema, aromatičnih kupki i slično. Mandarina je veoma praktična, ukusna i zdrava voćka koji pruža dosta nutritivnih dobrobiti.
Zimnica
Kulinarstvo
Mandarine su najukusnije, a i najkorisnije kad se jedu sveže. Često se koriste za pripremu sokova, džemova, ali i kao dodatak različitim slatkišima.
Kora od mandarine se najčešće upotrebljava za pripremu zimnice i slatkog od mandarine. Koristi se za pravljenje mnogih voćnih salata, a mogu se kombinovati i sa bananama, jabukama, kivijem, orasima i suvim grožđem. Od ovog agruma se takođe prave i različite dekoracije za torte i kolače.
Ako imate neprskane plodove mandarine ne bacajte koricu. Naseckajte ju na trakice i osušite ili ušećerite. Osušena i ušećerena kora mandarine čest je sastojak kompota, kolača i čajeva.
Mandarina slanim jelima daje jednu dozu svežine pa se često dodaje jelima s testeninom, belom pilećem i ćurećem mesu i povrtnim salatama. Domaći sok od mandarina odlična je baza za pacanje mesa od peradi, a umake od mandarine možete servirati uz divljač, teletinu, mekanu junetinu i svinjetinu.
Medicina
Po mnogim istraživanjima mandarina je voće koje ne može sadržati nitrate, jer limunska kiselina u njima deluje tako što uništava štetna jedinjenja. Ova kiselina deluje kao pročišćivač, jer ulazi u biohemijske reakcije sa nitratima i tako ubija toksine u organizmu. Zato je ovo voće odlična namirnica sa čišćenje organizma. Kora mandarine sadrži supstancu koja se zove terpen i koja ima protivumorno dejstvo.
Sadrži vitamin A, koji je neophodan za imunitet i koristan je za oči, a brom je vrlo važan za nervni sistem. Vitamin D u mandarini štiti od rahitisa, a vitamin K je veoma bitan za elastičnost krvnih sudova. Mandarine su takođe veoma bogate flavonoidima, posebno biljnim pigmentom koji je poznat kao nobiletin i pomaže protiv gojaznosti i ateroskleroze. Smanjuje naslage masnog tkiva u stomačnoj duplji i jetri.
Protiv kašlja i bronhitisa treba koristiti čaj ili infuziju od sušene kore mandarine i čaj je veliki pomoćnik kod dijabetesa jer smanjuje šećer u krvi. Sok od mandarine pomaže kod glisti i dijareje.
Kozmetika
Mandarine se vrlo često koriste u kozmetičkoj industriji. Od njene kore se dobija etarsko ulje, koje se koristi u prehrambenoj industriji, ali i u parfemima i takođe je odlično je za aromaterapiju. Ovim uljem se mogu praviti inhalacije, aromatične kupke i mirisne masaže. Smatra se da ulje od mandarina može da umiruje i dezinfikuje, takođe pomaže aktiviranje mentalne aktivnosti i može da poveća koncentraciju.
Često se ovo etarsko ulje koristi u procedurama protiv celulita i strija, posebno kod porodilja. Ima antiseptičko i protivgripno dejstvo i smatra se afrodizijakom, poboljšava protok krvi i stimuliše imunitet. Takođe poboljšava apetit i varenje, koristi se i kao sredstvo protiv otoka i gljivica, kao i za čišćenje organizma od svih toksina.
Ulje je takođe odličan saveznik u borbi protiv viška kilograma. Isparljivo ulje smatra se da podiže raspoloženje, a sok ima antimikrobno dejstvo, zahvaljujući njegovim fitoncidnim svojstvima.
Zanimljivosti
Mandarina je poreklom je Jugoistočne Azije, tačnije sa teritorije Kine i Vijetnama. Azijati su imali često ovo južno voće na svojoj trpezi dok je ostatak sveta teško dolazio do citrusa. Postepeno je mandarina proširena u celoj Kini, Japanu i Indiji, a u Evropu je stigla krajem 18. i početkom 19. veka.
Na početku su se mandarine gajile samo u staklenicima, ali su se ubrzo pojavile i na mnogim plantažama u Italiji i Južnoj Francuskoj.
Mandarine se najlakše ljušte od svih ostalih agruma.
Kina proizvodi više mandarina nego bilo koja druga država. Većina mandarina koja je proizvedena u Sjedinjenim Američkim Državama uglavnom potiče sa Floride i iz Kalifornije. Svež i smrznut sok od mandarine se prodaje u Sjedinjenim Američkim Državama.
Iako naziv za mandarine dolazi od Tangera, Maroko smatra da su se prve mandarine gajile u Kini i u Japanu pre više od 3.000 godina.
Mandarine su dobile nadimak Božićna narandža jer su se često stavljale u dečije Božićne čarape.
Mandarina je takođe naziv za jedan od kineskih dijalekta kao ime za sjajne male patke.
Foto: GK von Skoddeheimen / Pixabay
Ostavite odgovor