Bergamot (lat. Citrus aurantium var. Bergamia, Citrus bergamia) pripada familiji Rutaceae. Nastala je ukrštanjem limuna i gorke pomorandže, visokog je kvaliteta i preradom na odgovarajući način dobijaju veoma lekoviti sastojci.
Bergamot je prvi put gajen u komercijalne svrhe u Italiji, u gradu Bergamu, po kome je dobio ime. Danas se, osim u Italiji, gaji i u tropskim oblastima Azije i na Obali slonovače. Raste u vidu stabla i daje plodove koji su oblika kruške i nisu jestivi, ali imaju veoma prijatan miris, zbog kog se koriste za proizvodnju etarskih ulja i za arome koje se koriste u kuhinji. Miris podseća na citruse, ali je jači, svežiji i vuče na cvetne mirise.
Stablo dostiže visinu i do 3 m, cvetovi su beli i imaju 5 latica, a cveta od marta do kraja aprila. Plodovi su zeleni pa sve do svetlonarandžaste boje, a teški su 80 - 300 g. Bergamot je višegodišnja biljka koja se najčešće gaji kao dekorativna i za privlačenje pčela i drugih oprašivača. Listovi se koriste za dodavanje arome u raznim pićima, kao što su limunada i punč. Autohtona je vrsta, koja je dobro poznata i lako se prilagođava različitim uslovima. Uspeva na različitim tipovima zemljišta, jedino joj ne odgovaraju jako vlažna.
Vrste bergamota
Na svetu su priznate 4 vrste bergamota: Fantastico, Kalabrijski, Castagnaro i Femminello.
Castagnaro
Ova sorta je snažna, stablo joj je uspravno, a listovi srednje veličine i tamnozeleni. Cvetovi su veliki i grupisani u grozdaste cvasti. Plodovi su srednje veliki, okruglog oblika. Kora plodova je tanka i nije toliko bogata etarskim uljima. Meso ploda je aromatično, gorko-kiselkastog ukusa. Boja je žuta ili žutozelena, što zavisi od klime u kojoj uspeva. Plodovi sazrevaju od zime do proleća. Našla je svoje mesto u kuhinji i kozmetičkoj industriji. Od plodova se mogu praviti pekmezi, poslastice, likeri. Kora služi za ekstrakciju etarskih ulja koja se koriste u pravljenju kozmetike i parfema.
Kalabrijski
Kalabrijski bergamot je sorta koja raste u pokrajini Kalabrija u Italiji, na visini od 250 m. Etarsko ulje ove sorte je prozirno, žućkastozelene boje, svežeg mirisa i koristi se u izradi cenjenih parfema i kolonjskih voda. Koristi se u prehrambenoj, hemijskoj i farmaceutskoj industriji širom sveta.
Koristi se i u izradi mnogih poslastica i likera. Dobijanje etarskog ulja se sve do 1840. godine izvodilo ručno, a tada je ekstrakcija prvi put mehanizovana. Danas ova industrija koristi veoma napredne tehnologije. Uzgajivači bergamota iz Kalabrije su insistirali na priznavanju ove sorte, pa je 2001. dobila oznaku o zaštićenom poreklu. Prati se prerada ovog voća, distribucija ulja, unapređenje tehnologije i sl. Konzorcijum za zaštitu ove sorte postoji od 1936. godine.
Femminello
Ova sorta je postala simbol tradicije i kulture Kalabrije. Vodi poreklo iz pokrajine Kalabrija u Južnoj Italiji, gde se već vekovima intenzivno gaji. Biljka je snažno stablo, ima dugačke grane, koje su ponekad povijene nadole. Listovi su tamnozeleni, izduženi i imaju intenzivan miris. Plod je karakterističnog izgleda za bergamot, veličina je osrednja, oblik je kruškast i raste na kraćoj peteljci. Kora ima intenzivan miris i ukus.
Meso ploda je sočno, gorkog ukusa i aromatično. Ponekad sadrži semenke. Plodovi su spolja žuti, a iznutra svetložute boje. Cveta u proleće, a plodovi sazrevaju i mogu se brati u januaru. Ova sorta se koristi u kuhinji, za pripremu pekmeza, likera i kolača. Aromatično ulje se koristi u industriji parfema.
Fantastico
Ova sorta je otkrivena skoro i važi za sortu većeg kvaliteta i vrednosti od ostalih, jer ima veliki sadržaj soka i ulja u plodovima. Stablo je snažno razvijeno i ima velike listove. Cvetovi su beli i veliki i skupljeni u grozdaste cvasti. Plod je osrednje velik, okrugao, žute boje, sa tankom korom i intenzivnim mirisom.
Uzgoj bergamota
Na razuđenoj obali Italije u pokrajini Kalabrije rastu mnoge kulture, ali je najvažnija i najpoznatija bergamot. Ovo kvrgavo stablo raste u svim krajevima Kalabrije, u sunčanim šumarcima širom južne obale koja je ispunjena ovim karakterističnim i opojnim mirisom. Odgovara mu sunce i visoke temperature, zbog čega se uglavnom i gaji na jugu Italije, gde su blage zime bez mrazeva, a leta su blaga, sa prosečnim temperaturama od 26°C. Potrebno mu je zemljište obogaćeno đubrivima i dosta zalivanja. Cveta tokom leta, a plodovi dospevaju u toku zime, od oktobra do januara.
Plodored
Bergamot je specifična vrsta koja dobro uspeva i na otvorenom kao i u zatvorenom prostoru. Ako se sadi u zatvorenom, može se kombinovati sa svetlijim cvetnicama kao što su astrima, ljiljan, pelin, rudbekija, hajdučka trava i mlečika.
Korisno ga je saditi uz biljke koje oprašuju pčele, jer bergamot privlači oprašivače; kao što su božur, ruža, šipak, paradajz i tikvice.
Ne odgovara mu vlažno zemljište, pa ga nije dobro saditi uz biljke kojima je potrebno mnogo vlage, kao što su hibiskus, jagorčevina, perunika, konjski rep, kala, šaš, močvarni neven i močvarni suncokret.
Zalivanje
Bergamot najbolje raste u uslovima mediteranske klime. Ako ima dobre uslove rasta, može da opstane i za vreme dužih sušnih perioda. Mlade biljke se zalivaju često, na svakih 3 - 7 dana. U toku prve godine se zaliva pod koren, tako da usvoji dovoljno vlage i biljka se lakše ukoreni. Bergamot koji je posađen na stalno mesto na otvorenom zaliva se u periodima dugotrajnih suša i visokih temperatura. Redovno zalivanje je jednom u mesec dana.
Đubrenje
Bergamot ima velike potrebe za hranljivim materijama, pa ga treba redovno đubriti u toku vegetacije, od marta do oktobra. Najbolje je koristiti tečno đubrivo koje obezbeđuje optimalne materije za bergamot da bi razvio snažan korenov sistem, mnogo cvetova i velike i kvalitetne plodove. Tokom vegetacije je potrebno redovno dodavati organsko đubrivo.
Razmnožavanje
Bergamot se razmnožava putem semena ili pomoću reznica. Reznice se uzimaju sa vrha grane, dužina treba da im bude oko 15 cm. Prvo se tretiraju rastvorom za podsticanje ukorenjavanja, a zatim se posade u zemlju. Da bi se ukorenile, potrebno ih je ostaviti na tamnom mestu.
Razmnožavanje semenom se izvodi tako što se seme zasejava u mešavinu humusa i peska, na dubinu od najviše 1 cm. Zemlja treba da bude vlažna, a svaka semenka formira po 4 klice. Ako se pravilno posadi i gaji, bergamot će izrasti u stablo visoko 2 m.
Presađivanje
Bergamot se može presađivati reznicama ili putem semena. Sa vrha grana se uzimaju reznice, koje treba da budu dužine od 15 cm, tretiraju se hormonima za pospešivanje rasta i zatim se presađuju. Da bi se raznice ukorenile, treba ih držati na tamnom mestu.
Pomoću semena se bergamot presađuje tako da se seme poseje u saksiju u mešavinu humusa i peska, najviše 1 cm duboko. Zemlja treba da se održava vlažnom, a iz jednog semena će isterati 4 klice.
Zemljište
Bergamotu odgovaraju umereno kisela zemljišta bogata hranljivim materijama. Vlažnost zemljišta treba da bude umerena da bi se biljka normalno razvijala. Potrebno joj je mnogo sunca, ali može opstati i u umerenoj senci. Ako joj se ne obezbedi dovoljno sunca, može se dogoditi da formira manji broj cvetova. Najviše joj odgovara bogato ilovasto zemljište, Ph vrednosti 6 - 8. Ovaj tip zemljišta može izazvati ljuljanje biljke tokom vegetacije, pa joj je potrebno obezbediti oslonac.
Klima
Za gajenje bergamota, najbolja je klima u kojoj su veoma blage zime, a topla leta, kakva je mediteranska klima. Odgovaraju mu mesta bez promaje, i zaštićena od udara vetra. Optimalne temperature tokom vegetacije su između 12,8 i 37,8°C, a u fazi mirovanja 1,7 - 10°C. Odrasle biljke su otporne na sušu, a mogu preživeti i kraće periode kada su temperature ispod nule.
Sadnja bergamota
Najveća količina bergamota u svetu, oko 90% se proizvodi u Kalabriji, pokrajini na jugu Italije. Stanište ove biljke je malo, zauzima oko 160 km, od Villa San Giovanni do pokrajine Monasterace. Pre nego što se pristupi sadnji, treba imati na umu savete koji će pomoći da se odgaji zdrava biljka koja će davati visoke prinose.
Vreme sadnje
Bergamot se može sejati u proleće, kada je temperatura 24°C, pod zaštitom. Ovakvoj biljci treba više vremena da počne rasti i kvalitet joj često može biti umanjen. Najbolje je saditi putem reznica, koje se za sadnju pripremaju tokom leta.
Seje se u zaštićenom prostoru 6 - 8 nedelja pre prestanka mrazeva ili u rano proleće na stalno mesto, a tada još postoji mogućnost slabih mrazeva. Za klijanje je potrebna temperatura zemljišta od 15 - 21°C i tako posejano seme će izniknuti za oko 10 - 40 dana.
Kalemljenje
Kalemljenje je postupak u kom se sadnica jedne biljke sastavlja sa podlogom koja potiče od druge biljke da bi se dobila nova biljka. Ovaj proces je moguće obaviti kada stabljika dostigne debljinu olovke (6 - 9 mm), u vreme kada biljka aktivno raste i kora se može bez teškoća oguliti.
Grane koje će se koristiti za kalemljenje treba da imaju dobro razvijene pupoljke, a prečnik bi trebao biti približan kao grana na koju će se kalemiti. Važno je da izdanci koji će se kalemiti budu potpuno zdravi, da ne bi došlo do širenja bolesti.
Najbolji način za kalemljenje je takozvano T-kalemljenje. Mesto gde će se spojiti izdanak treba da bude bez grančica i trnja, a rez se pravi na oko 15 cm od zemljišta. Pravi se vertikalni rez oštrim nožem u stabljici, kroz koru, dužine oko 2,5 - 3,8 cm. Na vrhu ili dnu ovog reza se pravi horizontalni rez, da bi se dobio oblik slova T. U rez se umeće komad izdanka, tako da se uvuče ispod kore, tako da površina nalegne na drvo podanka. Na kraju se mesto spajanja obmota trakom za kalemljenje.
Rast pupoljka se pospešuje tako što se stabljika podloge reže na 2 - 3 mesta iznad mesta spajanja. Na ovaj način se sve hranljive materije usmeravaju u pupoljak i omogućava mu se brži rast. Kada pupoljak počne da raste i dobije dužinu od nekoliko cm, može se presaditi biljka na stalno mesto rasta.
Sadnja iz semena
Da bi se dobila zdrava biljka, seme treba staviti u mešavinu za saksijske biljke napravljenu od humusa i peska. Seme se seje na dubinu ne veću od 1 cm. Posle setve, zemlja se održava vlažnom i kontejneri sa posejanim semenom se stavljaju u staklenik. Seme će tu dobro proklijati i iz jednog semena će se dobiti 4 klice. Kada se iznad površine zemljišta pojave zeleni izdanci, staklenik se otvara, da bi mlada biljka dobila dovoljno svežeg vazduha.
Sadnja sadnice
Sadnica bergamota se presađuje u saksije kada se razvije i ojača. Ako se pravilno gaji i neguje, narašće do visine od 2 m. Može se saditi i uz pomoć reznica. Reznice se uzimaju sa vrha grana, oštrim nožem se odsecaju na dužinu od oko 15 cm i tretiraju se hormonima za stimulisanje rasta, a onda se posade u zemlju. Da bi se ukorenile, treba ih držati na tamnom mestu.
Uzgoj u bašti
Bergamot je moguće gajiti u bašti ili u zatvorenom prostoru i takvo stablo će redovno davati plodove. U toplijem delu godine, može se ostaviti na suncu, a kada nastupi hladnije vreme i opasnost od mraza, premešta se u zatvoreno, na mesto gde ima dovoljno sunčeve svetlosti.
Uzgoj u stakleniku
Bergamotu odgovara toplija klima, pa se može saditi u stakleniku, ako se obezbedi dovod svežeg vazduha. Biljka u stakleniku treba da boravi u periodu od oktobra do maja, a zatim se iznosi napolje ili presađuje.
Uzgoj u saksijama
Bergamot se može gajiti i u saksijama, što je naročito preporučljivo ako se gaji u oblastima u kojima su zime hladnije. Kada se spuste temperature, biljka se unosi u zatvoreno, gde je temperatura kontrolisana, da biljka ne bi bila izložena mrazevima. Saksije omogućavaju da se biljke prema potrebi premeštaju.
Bergamot gajen u saksiji se zaliva kada se zemlja prosuši, a treba izbegavati potapanje. Organsko đubrivo je potrebno redovno dodavati tokom vegetacije.
Održavanje i nega
Bergamot ne zahteva posebne mere nege, takođe ga nije neophodno ni orezivati. Međutim, orezivanje je poželjno u fazi mirovanja, jer pospešuje rast stabla i izdanaka.
Faza mirovanja
Biljka bergamota ulazi u fazu mirovanja u toku zimskih meseci. Tokom ovo faze, biljka može preživeti na temperaturama iznad 4°C, a mraz i niske temperature mogu joj naneti ozbiljne štete. Ako se gaji u bašti, bergamot je tokom zime neophodno uneti u zatvoreno, na mesto sa dosta prirodne svetlosti, a sa početkom vegetacije biljka se ponovo iznosi napolje.
Održavanje zasada
Bergamot se najčešće gaji kao pojedinačno stablo i nije mu potrebno naročito održavanje, osim zalivanja u letnjim mesecima i prihranjivanja.
Orezivanje
Orezivanje se izvodi tako što se posle berbe novi izdanci odsecaju na polovinu svoje dužine, pri tome pazeći da se seče iznad listova. Osim toga, treba odstraniti suve grane i osloboditi unutrašnjost krošnje da bi dobila više svetlosti. Redovno orezivanje omogućava da biljka zadrži kompaktan i privlačan izgled.
Bolesti
Ako se bergamot gaji u lošim uslovima, mogu se razviti bolesti karakteristične za citruse. Svaka bolest ima svoje karakteristične simptome i različito utiče na biljku. Poput ostalih agruma, bergamot je izložen napadu parazita, kao što su kohinela, i gljivice monilije koja izaziva truljenje plodova.
Kohinela
Kohinela se uočava kao beličasta masa na listovima bergamota. U bliskom je srodstvu sa lisnim vašima iz porodice Rhynchota. Ovaj insekt se razmnožava jajašcima i hrani se isisavanjem biljnih sokova. Pri većim napadima ovog insekta, biljka može biti znatno oslabljena, pa i odumreti. Protiv ovog parazita najvažnije je preduzimati preventivne mere, u vidu tretiranja biljaka nekim od prirodnih preparata, a takođe postoje i prirodni neprijatelji ovog insekta, a to su ose i bumbari, koji se njima hrane.
Monilija
Ova gljivična bolest se najintenzivnije razmnožava u vlažnim uslovima. Najčešće se javlja u proleće. Plodovi koje je ova gljivica napala prvno dobijaju svetlosmeđe pege, a zatim omekšavaju i na kraju dolazi do truljenja. Borba protiv monilije se sprovodi više puta u toku godine, a sa njom se počinje čim listovi i plodovi otpadnu.
Štetočine
Da bi se agrumi uspešno proizvodili, osim odgovarajuće klime, potrebno ih je zaštiti i od štetočina koje utiču na njihov rast i razvijanje. Najčešće štetočine koje se sreću kod bergamota su lisne vaši i mediteranska voćna muva.
Mediteranska voćna muva
Voćna muva postaje aktivna krajem maja meseca i polaže jajašca u plodove. Iz njih se legu larve koje jedu zrele plodove bergamota. Oštećeni plod omekšava i otpada sa grane, čime gubi na vrednosti. Pojava ovih insekata može se pratiti postavljanjem žutih lepljivih ploča, koje istovremeno utiču i na smanjenje njihovog broja.
Lisne vaši
Lisne vaši su sitni insekti koji se hrane pretežno mladim listovima. Veoma se brzo razmnožavaju i zbog toga mogu naneti velike štete. Izazivaju oslabljen rast, kovrdžanje listova, deformacije plodova i sl. Borba protiv njih može se voditi hemijskim proizvodima ili na prirodan način. Kod bergamota, lisne vaši utiču na savijanje listova, koji na kraju otpadaju.
Upotreba bergamota
Ova biljka ima veoma aromatičan i intenzivan miris, kao i jedinstven ukus, pa se zbog toga koristi u raznim oblastima, naročito u kozmetičkoj industriji i kulinarstvu.
Kuhinja
U kuhinji se bergamot uglavnom koristi za izradu raznih poslastica. Kuvaju se sveži plodovi, što ga čini neisplativim za transport u krajeve u kojima ne raste. U predelima gde intenzivno raste u prirodi, koristi se za izradu kandiranog voća, marmelada i džemova.
U kulinarstvu se bergamot uglavnom koristi za davanje arome čajevima. Čaju daje miris citrusa i tako mu pojačava dejstvo na povećanje energije i snage.
Kozmetika
Ulje bergamota je veoma kvalitetno i koristi se u kozmetičkoj industriji. Može se koristiti čisto ili se dodavati raznovrsnim preparatima.
Čisto ulje se koristi za aromaterapiju i upotrebljava se prilikom masaža. Ono regeneriše i hrani kožu, podmlađuje je, poboljšava elastičnost kože, neguje masnu kožu, smanjuje celulit, sužava pore. Ne bi ga trebalo koristi u koncentrovanom obliku, jer može prouzrokovati opekotine. Često se dodaje preparatima za negu lica, kose i kože tela i koristi se u izradi parfema.
Zdravlje
Bergamot može da poveća prag osetljivosti nerava i deluje umirujuće, pa se u te svrhe koristi njegovo ulje u velikoj meri. Koristi se u aromaterapiji, tako što se dodaje u vodu za kupanje ili u mirisne lampe. Miris bergamota deluje na ublažavanje simptoma depresije i na smanjenje osečaja umora.
Zanimljivosti
Postoji verovanje da bergamot vodi poreklo iz Azije, dok se danas gaji širom sveta. Po proizvodnji je najpoznatija Italija. Istorijski spisi ukazuju na to da je u pokrajini Kalabrija bergamot gajen još početkom 18. veka.
Italijan, sa mestom boravka u Nemačkoj, Gian Paolo Feminis je 1704. godine napravio toaletnu vodu i dao joj naziv Aqua admirabilis, što znači čudesna voda. U njen sastav ulazi ulje bergamota. Proizvodnja se izvodila u gradu Kolnu, pa je vremenom proizvod dobio naziv eau de Cologne, odnosno voda iz Kolna, ili kako se kod nas naziva - kolonjska voda.
Foto: Sujin Paluga / Pixabay
Ostavite odgovor