Leblebija (lat. Cicer arietinum), takođe kod nas poznata i kao slanutak je jednogodišnja biljka koja poreklo vuče iz Azije, tačnije iz Malezije. Leblebija spade u porodicu mahunarki (Fabaceae), kao i pasulj, rogač, badem, kikiriki, grašak, boranija, soja, bob, piskavica, ali je kod nas dosta zanemarena u ishrani.
Smatra se da su je u Evropu doneli Turci i koristi se u ishrani ljudi, ali takođe postoje sorte koje se mogu koristiti u ishrani stoke. Leblebija se koristi za pripremu variva, a od sušene leblebije se pravi brašno, koje se može koristiti za zapršku u jelima ili za izradu namaza.
Koren leblebije je vretenastog oblika, razgranat i može prodreti i do 1 m u dubinu zemlje. Čak 40 - 50% ukupne mase korena leblebije se nalazi dublje od 20 cm zemljišta, što joj omogućava dobro snabdevanje hranljivim materijama i vodom. Stablo leblebije pri kraju vegetacije odrveni, a može porasti od 30 - 80 cm. Listovi su perasti, a grančice i mahune su prekrivene sitnim dlačicama. Cvetovi su leptirastog oblika, a mogu biti bele ili ružičaste boje. Seme može biti braon, žute, zelene ili crne boje. Leblebija izgledom podseća na grašak osim što je veća i nije pravilnog okruglog oblika, a na jednoj biljci leblebije može biti do 100 mahuna.
Leblebija sadrži preko 20% belančevina, pa se može koristiti u ishrani kao zamena za meso, sa tom razlikom što koristeći leblebiju u ishrani dobijamo i biljne proteine, što nije slučaj sa mesom.
Vrste leblebije
Postoje dve glavne sorte leblebije koje se razlikuju po izgledu semenki i mestu uzgoja. Od ovih sorti je izvedno još desetak sorti koje se razlikuju po boji, ukusu, veličini semena i drugim osobinama. Zrna koja se koriste u ishrani ljudi mogu biti bele, žuto-roze i svetlo žute boje, dok se zrna leblebije tamne boje koriste za prehranu životinja, jer imaju povišen sadržaj proteina. Crna leblebija se najviše koristi u indijskoh kuhinji. Glavne sorte leblebije su desi i kabuli.
Desi
Sorta leblebije desi ima male semenke svetlobraon, crne ili zelene boje. Uglavnom uspeva u tropskom pojasu i najviše se uzgaja u Indiji, Meksiku, Iranu i istočnoj Africi. Najviše se koristi za pripremu indijskih jela, ali i za proizvonju brašna, kada se odstrani ljuska. Glavni proizvođači ove sorte su Indija i Pakistan. Desi sortu je najpogodnije gajiti na aridnim zemljištima, i veoma dobro reaguje na klimatkse promene.
Kabuli
Sorta leblebije kabuli, za razliku od sorte desi, ima velike semenke kremasto bele boje i mnogo je veća od nje. Kabuli sorta uspeva u pojasu umerene klime, a najviše se uzgaja u mediteranskim zemljama, Inidiji, Južnoj Americi i Afganistanu. Kod ove sorte leblebije je najbitnija veličina i izgled semena. Idealna veličina kabuli semena je oko 8 mm u prečinku. Ova sorta lošije reaguje na klimatske promene, ali i na štete koje prouzrokuju insekti.
U našim predelima se sadi desi sorta leblebije, zbog svoje otpornosi na klimatkse promene, sušu i štetočine. Sve više proizvođača pribegavaju organskoj proizvodnji leblebije.
Uzgoj leblebije
Leblebija je biljna vrsta koja je veoma otporna na klimatske promene. Tokom klijanja seme leblebije mora imati dovoljno vode, međutim jako je otporna na sušu i temperaturne razlike. Uzgoj leblebije je veoma sličaj uzgoju soje.
Plodored
Najbolje predkulture leblebiji su kulture koje se sade na većem međurenom razmaku, koje se još nazivaju i okopavine, a tu spadaju krompir, šećerna repa, duvan, suncokret, soja i kukuruz. Posle leblebije je najbolje saditi strne žitarice, kao što su pšenica, raž, ječam ili ovas. Leblebija se može češće uzgajati na istoj površini, što predstavlja prednost u sušnim područjima, kao i u područjima bez mogućnosti za navodnjavanje. Takođe leblebija čisti zemljište od bolesti.
Zalivanje
Zemljište na kome je posađena leblebija mora biti održavano ravnomerno vlažnim, posebno dok leblebije ne niknu. Potrebno je redovno zalivanje tokom cvetanja i formiranja mahuna. Izbegavajte zalivanje iznad biljke zbog čega cveće i mahune mogu otpasti. Takođe je potrebno malčiranje kada se vreme zagreje radi očuvanja vlage u tlu.
Đubrenje
Đubrenje zavisi od tipa zemljišta, količine hranjljivih materija u njemu, načina proizvodnje i od planiranog prinosa. Prilikom jesenje obrade zemljišta potrebno je zemlju nađubriti stajskim đubrivom, a nakon toga oranjem obraditi površinu zemlje. Neke preporuke su da se đubri sa oko 30 kg / ha azota, 25 - 35 kg / ha kalijuma i 50 - 90 kg / ha fosfora, međutim količina pobrojanih đubriva zavisi i utvrđuje se analziom zemljišta.
Razmnožavanje
Leblebija se razmnožava iz semena, kao i sve druge mahunarke. Kvalitet semena zavisi od načina skladištenja nakon šetve. Takođe, bitan faktor je i pravovremena setva, što kasnije utiče na sve postupke proizvodnje semena ove mahunarke. Osim semenom, ne postoje drugi načini razmnožavanja biljke.
Zemljište
Leblebiju je najbolje saditi na zemljištima tipa livadske crnice ili černozema, što predstavlja izuzetno plodno zemljište. Takođe ju je moguće saditi na blago kiselim zemljištim. Ne zahteva puno vode i veoma dobro podnosi suše. Obično se sadi kao i druge mahunarke, a najsličnija je po načinu uzgoja soji.
Klima
Leblebija je biljna kultura koja se pretežno uzgaja u područjima mediterana. Minimalna temperatura za nicanje je oko 6°C, ali u takvim uslovima niče nešto sporije, tačnije za oko tri nedelje. Kada je temperatura zemljišta između 8°C i 10°C niče za 10 - 15 dana. Leblebija najbrže nikne kada je temperatura zemljišta oko 25°C, kada joj je potrebno oko 5 dana.
U početnoj fazi vegetacije leblebija je veoma otporna na niske temperature i može podneti do -8°C. U kasnijoj fazi rasta se povećava potreba za toplotom, pa je najpovoljnija temperatura u vegetativnoj fazi oko 24°C.
Sadnja leblebije
Leblebija je jedna od najotpornih mahunarki na svetu u pogledu suše i nedostatka vode. Ova biljna vrsta se može saditi na svakom zemljištu, izuzev vrlo kiselih i teških zemljišta. Podnosi dobro i blago zaslanjena zemljišta, a najviše potrebe za vodom ima u vreme formiranja pupoljaka i u cvetanju.
Vreme sadnje
Leblebija se pretežno gaji u mediteraskim područjima, gde se seje od kasne jeseni do ranog proleća. Ova biljna vrsta klija pri niskim temperaturama i veoma dobro podnosi mrazeve. U našim, kontinentalnim predelima, leblebija se seje sredinom aprila, najkasnije do početka maja, a rod stiže od 100 - 110 dana nakon setve.
Priprema za sadnju
Za setvu je potrebno pripremiti zemljište u toku leta i početkom jeseni. Zemlja se obrađuje oranjem na dubini od oko 25 - 30 cm, što se radi krajem leta ili u toku jeseni, a pre same setve je potrebno zemljište obraditi drljačama.
Sadnja iz semena
Leblebija se seje iz semena tako što se u rupu postave 2 - 3 semenke na razdaljinu od 10 - 20 cm i na taj način se formiraju redovi. Razmak između redova bi trebao da bude 40 - 70 cm, a dubina setve 5 - 7 cm. Takođe, dubina setve može zavisiti od vrste zemljišta. Ako se leblebija zasadi na širi razmak primenjuje se međuredna kultivacija.
Sadnja sadnice
Sadnjom iz sadnice može se smatrati način setve koji se praktikuje u hladnim krajevima, u čemu je sejanje leblebije slično kao i sejanje semena soje. Naime, u područjima sa nižom temperaturom seme se najpre sadi u saksijama sa dobro pripremljenim zemljištem (kompostom). Kada seme nikne presađuje se na otvoreno zemljište.
Uzgoj na otvorenom
Leblebija se uzgaja na otvorenom, u periodu od početka aprila pa narednih 100 - 110 dana, u zavisnosti od sorte i perioda sazrevanja, kao i od toga u kom period je posejano seme. Najbolje je setvu obaviti u drugoj polovini meseca aprila, pritom poštujući preporuke proizvođača semena. Najbolje je neeksperimentisati sa načinom sadnje i ispoštovati procedure sadnje mahunarki.
Uzgoj u plasteniku
Leblebija nije toliko rasprostranjena biljna kultura na našem području. Uzgaja na otvorenom i na našim prostorima nije zastupljen uzgoj u plastenicima.
Uzgoj u saksijama
Leblebija se inače ne gaji u saksijama, osim za uzgoj presadnica. Jednom kada budete spremni da započnete gajenje semena leblebija, treba da sledite nekoliko koraka kako biste bili sigurni da će biljke da klijaju i rastu. Za početak pripremite posude od papira ili mahovine i seme posejte na 1 cm dubine.
Seme leblebija je malo lomljivije od ostalih vrsta, pa ga morate držati u zatvorenom prostoru da biste mu pružili priliku za klijanje, a ne napolju. S obzirom da seme slanutka obično vene kada ga presadite, savetuje se korišćenje biorazgradivih saksija koje možete da uronite direktno u zemlju, umesto da koristite plastične ili keramičke saksije.
Napunite saksije za sadnice tako što ćete na dno postaviti malu količinu zemlje za sađenje i u svaku posudu posaditi po jedno seme. Stavite seme tako da budu duboko 1 ili 2 cm u zemlji. Preporuča se da se u svaku saksiju posadi po jedno ili dva semena.
Održavanje i nega
Leblebija je biljna kultura koja nije široko rasprostranjena na našim prostorima. Odžavanje zasada leblebije i sam proces uzgoja je veoma sličan uzgoju soje. Leblebija se češće može gajiti na istom zemljištu, što je posebno pogodno za sušna područja, odnosno predele u kojima ne posoje uslovi za navodnjavanje. Zemljište na kome je sasađena leblebija se obrađuje poljoprivrednom mehanizacijom, okopava se, a potrebno je i ručno pleviti korove. Takođe, u zavisnosti od temperature, potrebno je i navodnjavanje zasada.
Faza mirovanja
Leblebija se inače gaji kao jednogodišnja biljka i nakon berbe, zemljište se čisti i priprema za sledeću sezonu.
Odžavanje zasada
Na zasadima leblebije se izvode mehaničke mere kao što su međuredna kultivacija što zavisi od razmaka između redova. Takođe potrebno je okopavanje leblebije, pri čemu treba voditi računa o korenu, koji, iako ide do 80 cm u dubinu, može ostati blizu površine, pa je potrebno odgrnuti zemljište prilikom okopavanja. Takođe primenjuje se i ručno plevljenje korova. Navodnjavanje nije neophodno, ali je mera koja u veoma sušnim periodima doprinosi povećanju prinosa i vrši se po potrebi u skladu sa temperaturom i vremenskim uslovima.
Proređivanje
Ako zasadite leblebiju na preporučeni razmak, proređivanje nije potrebno. Ako ste zasadili suviše blizu i primetite da vam postaje tanka, potrebno ju je prorediti tako što ćete makazama odrezati neke stabljike u razini zemljišta tako da druge biljke mogu nastaviti sa rastom i razvojem.
Žetva
Žetva leblebije se obavlja kombajnima. Pre same žetve potrebno je podesiti kombajn tako da se žetva obavi sa što manjim gubitcima. Kombajn za žetvu leblebije se adaptira kao za berbu pasulja. Prosečni prinosi leblebije su oko 3 t/ha. Leblebija sazreva ujednačeno, pa je veoma lako odrediti tačan datum žetve.
Skladištenje
Glavni faktori koji utiču na kvalitet semena tokom čuvanja i skladištenja su relativna vlažnost vazduha, temperatura i kiseonik. Pre samog skladištenja potrebno je dobro osušiti seme leblebije. Sadržaj vode u semenu i temperatura skladištenja su značajni faktori koji određjuju potencijal za čuvanje semena leblebije.
Bolesti
Leblebija nije česta kultura koja se gaji na našim područjima, što je dovelo do toga da bolesti koje napadaju ovu biljnu vrstu nisu rasprostranjenin na našim prostorima. Bolesti koje napadaju leblebiju su neke vrste mozaičkih obolenja u periodima visoke vlažnosti vazduha kao i fuzarijske bolesti.
Mozaički virusi - virus mozaika duvana
Ovaj virus je jedan od najraširenijih virusa koji napada više od tridesetak familija biljaka u koje spadaju preko 100 vrsta biljaka. Prenosi se semenom. Ovu vrstu virusa ne prenose vaši, što je slučaj sa većinom virusa. Najčešće napada osetljive sorte biljaka, koje se presađuju. Biljke koje niknu iz zaraženog semena predstavljaju glavni izvor širenja zaraze. Najbolji način borbe protiv ovog virusa je zdavo seme, koje nije zaraženo.
Fuzarijske bolesti
Leblebija je biljka koja nije podložna boletima, naročito je otporna na našim područjima, ali postoji mogućnost da oboli od fuzarijskih bolesti. Fuzarijske bolesti uzrokuje gljiva koja u toku najtoplijeg dela dana dovodi do toga da biljka uvene. Kada se primeti da biljka žuti i počinje da vene potrebno je pažljivo otkopati i izvaditi ih. Nakon toga zaražene biljke treba spaliti kako se ne bi širila bolest.
Štetočine
Kao i kod bolesti, na našim područjima ne postoji mnogo štetočina koje napadaju leblebiju. Najčešće je mogu napasti lisne vaši koje neće bitno uticati na usev, ali mogu uzrokovati deformaciju biljaka.
Lisne vaši
Ova štetočina naseljava mlade delove biljke, koji su mekani i sočni. Najčešće se pojavljuju tokom proleća. Lisne vaši isisavaju biljne sokove biljke koju napadaju. Mogu prouzrokovati deformaciju biljnog tkiva, a kasnije i sušenje napadnute biljke. Biljne vrste koje su napadnute zaostaju u rastu, slabije cvetaju i lakše obolevaju. Lisne vaši žive u simbiozi sa mravima. Za suzbijanje lisnih vaši korste se preparati od koprive, ljute paprika, duvana i pepela. Šteta, koju lisne vaši mogu prouzrokovati na zasadu leblebije je neznatna.
Upotreba leblebije
Leblebija se najviše koristi za pripremu kuvanih jela, za čiju pripremu je potrbno znati da je količina sirove leblebije jednaka njenoj duplo kuvanoj količini. Ovo u praksi znači da će vam za pojedina jela biti potrebno pola čaše sirove leblebije da bi ste dobili punu čašu kuvane. Od nje se takođe pravi i bezglutensko brašno. Preporučuje se svim zdravim osbama u ishrani, ali se koristi i u programima za ishranu bolesnih osoba.
Zimnica
Kulinarstvo
Leblebija je česta namirnica u kuhinjama širom sveta. Najčešće se dodaje pilavu, čorbama i raznim salatama, pitama i ćuftama. Od leblebije se pravi brašno, koje mešanjem sa pšeničnim brašnom poboljšava hranljivost hleba. Od ovakvog brašna ili brašna napravljenog samo od leblebije se prave razne kaše za ishranu dece. Takođe je od nje moguće praviti i kafu koja ne sadrži kofein, ali je po ukusu identična kao i orginalna kafa.
Od leblebije se pravi namaz (humus) koji je pogodan za sendviče, a izuzetno se slaže sa tunjevinom. Pržena leblebija može poslužiti kao zdrava zamena grickalicama. Takođe, može se praviti omlet od brašna leblebije i to bez jaja. Sve što je potrebno je da pomešate tofu i brašno leblebije i preko prelijete povreće koje je proprženo na vatri. Variva od leblebije se savršeno slažu sa svim zelenim i obarenim povrćem.
Medicina
Leblebija sadrži vema mali procenat masti, a veoma je bogata prehrambenim vlaknima, mineralima i vitaminima. Redovna upotreba leblebije pomaže u regulaciji telesne težine i poboljšava zdravlje creva. Ove bež okruglice smatraju se najzdravijima u svojoj grupi mahunarki i donosi najviše hranljivih sastojaka, uključujući velike doze cinka, koji jača imunitet. Takođe spada u superhranu uz čia semenke, crni kim, heljdu, akai bobice, đumbir, kokos, kurkumu i lan.
Leblebiija sadrži veliku količinu hranljivih materija i deset različitih vitamina. Jedna šolja kuvane leblebije sadrži vitamin B6, kao i dva vitamina B gurpe koji utiču na pretvaranje hrane u energiju. Takođe, leblebija sadrži vitamin E, vitamin K, vitamin A, kao i vitamin C. Bogata je kalorijama i sadrži dovoljnu količinu zdravih masti. Jedna čaša kuvane leblebije obezbeđuje oko 12 g vlakana i 45 g ugljenih hidrata, kao i oko 270 kalorija i oko 5 g masti.
Takođe je bogat izvor proteina, što doprinosi tome da se dosta koristi u vegeterijanskoj ishrani. Neka istraživanja pokazuju da leblebija sadrži velike doze magnezijuma. Leblebija je bogata gvožđem koje se ne gubi kuvanjem. Naime, u skuvanoj leblebiji ima dva puta više gvožđa nego u mesu. Takođe leblebija sadrži više minerala kalcijuma i kalijuma od kupusa i spanaća. Savršena je namirnica za praktikovanje bezglutenske ishrane.
Istorija
Leblebija je biljna vrsta koja se u našim krajevima malo gaji. Poreklo joj se ne zna sa sigurnošću, ali se sumnja da potiče iz Azije, tačnije sa Bliskog istoka, a kod nas je doneta iz Grčke. Smatra se da su je u Evropu doneli Turci. Ima izuzetnu hranljivu i energetsku vrednost i koeficijent svarljivosti od 97%. Leblebija je izuzetno otporna i uspeva na visinama od preko 3.000 metara nadmorske visine. Postoje neki tragovi da je seme leblebije korišćeno u antičkim vremenima.
U svetu se najviše uzgaja u Aziji, dok se u evropi najviše proizvodi u Šaniji. Takođe 1783. godine pečena lebleija je upotrebljena kao zamena za kafu u Evropi. U toku prvog svetskog rata leblebija je u Nemačkoj uzgajana za ove potrebe.
Zanimljivosti
Postoje dokazi da je leblebija prvi put uzgajana na Bliskom istoku 7.500 godina pre nove ere. Popularnost ove mahunarke se proširila po celom svetu i konzumirale su je drevne civilizacije poput Egipta, Antičke Grčke i Rima. Leblebija je u svetu poznata pod mnogim različitim imenima, a kada se zasadi pruža prirodnu metodu prekida ciklusa bolesti kod useva pšenice. Australijska vlada je uključila leblebiju u plan prehrane za uravnoteženu ishranu.
Indija je svetski lider u proizvodnji leblebije sa neverovatnih 8.832.500 tona koje su proizvedene 2013. godine. Na drugom mestu se nalazi Australija sa 813.300 tona proizvedenih iste godine. U Srbiji, iako veoma zdrava i neverovatna biljna kultura nisu tako česti zasadi leblebije.
Foto: Patricia Maine / Pixabay
Ostavite odgovor