Japanska trešnja (lat. Prunus serrulata) je vrsta iz roda Prunus i vuče poreklo iz Azije, a predstavlja simbol dolaska proleća i najčešće se vezuje za Japan. Poznata je i kao ukrasna trešnja. Nekada su ukrštane sa šumskim vrstama dugovečnih trešanja i gajene da imaju duple cvetove, tako da danas postoji hibridi čiji se cvet sastoji od čak 50 latica.
Listopadno je drvo koje pripada familiji ruža (Rosaceae). Kora stabla je smeđa i glatka, stablo je kratko, a krošnja veoma gusta. Dostiže visinu i do 4 - 8 m. Listovi su dugački 5 - 13 cm i široki 2,5 - 6,5 cm, naizmenično poslagani. Tokom vegetacije menjaju boju u različite nijanse žute, narandžaste i crvene boje. Nosi naziv i japanska kraljevska trešnja, zbog svojih bogatih cvetova ružičaste i bele boje. Cveta veoma kratko, a nakon opadanja cvetova, oni na zemlji prave tzv. sneg. Cveta u februaru i martu, najkasnije u aprilu.
Japanska trešnja je veoma osetljiva biljka koju treba sačuvati od preteranog tretiranja. Slabo je otporna na bolesti, naročito gljivičnih. Da bi biljka ostala što zdravija i dugo živela, savetuje se da se sa nje uklanjaju samo grane koje je neophodno odstraniti nakon što procveta. Sadnju je najbolje obaviti u jesen, a zimi se ne sadi zbog niskih tempreratura i mraza. Potrebno joj je dosta zalivanja u toku prve godine od sadnje i zahteva zemljište sa dobrom drenažom. Dobro podnosi izloženost suncu.
Vrste japanske trešnje
Cvet japanske trešnje nosi naziv sakura i predstavlja nacionalni cvet u Japanu. Njegovo branje je zabranjeno i kažnjivo. Životni vek cveta je veoma kratak i traje oko dve nedelje.
Somei Yoshino
Somei Yoshino (lat. Prunus x yedoensis) je najpoznatija vrsta trešnje u Japanu i najviše se gaji. Nastala je ukrštanjem Prunus x yedoensis. Dostiže visinu od 9 m. Najčešće se može videti u Tokiju. Cveta rano u proleće, a boja cvetova se menja od svetloružičaste do bele. Plodovi su mali i njima se hrane ptice. Od svih vrsta, ova najviše učestvuje u izvozu.
Edo Higan
Ova vrsta (lat. Prunus x subhirtella) je dobila ime po prolećnoj ravnodnevici, tzv. Higanu, a nastala je ukrštanjem Prunus incisa i Prunus itosakura. Najčešće se sreće na japanskom ostrvu Honshu, na Kyushu i Shikoku. Jedna je od najdugovečnijim vrsta i može doživeti i preko 1000 godina. Najstarija biljka se nalazi u gradu Hokuto. Po predanju, ovo stablo je staro preko 2000 godina. Cveta u martu i aprilu.
Yamazakura
Yamazakura (lat. Prunus jamasakura) u prevodu znači stablo planinske trešnje. Najviše se sreće na jugu Japana i karatkeristično za nju je to što joj se istovremeno pojavljuju cvetovi i listovi. Latice cvetova su sitne i ružičaste, ali mogu biti i drugih boja. U proseku živi oko 500 godina.
Oshima Sakura
Oshima Sakura (lat. Prunus speciosa) vuče poreklo sa ostrva Izu Oshima gde je i najstariji primerak ove vrste, star oko 700 godina i obima stabla od 7 m. Ova vrsta dostiže visinu 4 - 12 m i najčešće se sreće u oblasti Tokija i Kanagawe. U odnosu na ostale vrste, cveta kasno, krajem aprila. Latice cvetova su velike i bele i koriste se u pripremanju tradicionalnih poslastica.
Kanzakura
Kanzakura (lat. Prunus kanzakura) znači hladna sakura. Cveta jako rano, u januaru, cvetovi su tanani, cvetlocrveni i rastu pojedinačno. Dobijena je ukrštanjem Oshima Sakure i Hikan Sakure. Naziva se još i Ganjitsu Sakura.
Kanhizakura
Kanhizakura (lat. Prunus campanulata) spada u popularnije vrste trešnje i sreće se najčešće u oblasti Okinawe i Kzushua. Dostiže visinu 3 - 8 m. Ova vrsta takođe cveta rano, između januara i februara. Ima zvonaste cvetove ružičaste boje. Nosi naziv i tajvanska trešnja.
Kanzan
Kanzan (lat. Prunus serrulata) je dobila naziv po planini Kwanzan u Japanu i može se sresti u Japanu, Koreji i Kini. Prvobitno ime joj je bilo Sekiyama, ali ono se danas retko upotrebljava. Ima duple cvetove sa po više od 20 latica po cvetu. Cveta sredinom aprila, a boja joj je svetloružičasta. Visine je od 7 - 9 m, ali živi relativno kratko, otprilike 15 - 25 godina. Može se gajiti kao bonsai, na otvorenom i u saksijama.
Oyamazakura
Oyamazakura (lat. Prunus sargentii) nosi naziv i Ezoyamazakur, što u prevodu znači veliko planinsko stablo trešnje. Podneblje joj je severni Japan, pa se najčešće sreće u oblasti Hokkaida i Tohokua. Cveta najčešće između aprila i maja, a cvetovi su ružičasti. Dostiže visinu od 12 m. Oko 6.500 stabala ove vrste nalazi se u podnožju planine Iwaki, na potezu od 20 km.
Ukonzakura
Ukonzakura (lat. Prunus serrulata) je specifična po boji svojih cvetova koji su bledožuti. Reč unon na japanskom znači kurkuma i žute je boje. Cvet se sastoji od 15 - 20 latica, a cveta tokom aprila. U isto vreme se pojavljuju i listovi i cvetovi.
Kawazu Sakura
Kawazu Sakura (lat. Prunus lannesiana) je vrsta koja je 50-ih godina prošlog veka otkrivena u gradu Kawazu i svake godine se tamo održava festival u njenu čast. Cveta dugo, ponekad i po mesec dana. Cvetanje je prilično rano, u februaru, pa cvetovi nose naziv i zimski cvetovi trešnje. Mogu biti različitih boja, ali su najčešći ružičasti sa 5 latica. Na obali reke Kawazu, na dužini od 4 km, postoji preko 8.000 stabala ove trešnje.
Uzgoj japanske trešnje
Japanskoj trešnji najviše odgovara ilovasto zemljište bogato humusom, a najbolje vreme za sadnju je rana jesen. Osetljiva je i ne može da podnese sušu, pa se zemljište mora konstantno održavati vlažnim. Za pravilan razvoj mora joj se obezbediti minimum 6 sati direktnog sunčevog svetla, ali neke vrste podnose i zasenjena mesta. Duži hladni periodi mogu ugroziti biljku, pa je treba zaštititi od bolesti i štetočina.
Plodored
Stablo japanske trešnje je veoma osetljivo i treba joj vremena da se prilagodi, pa se mora pažljivo odabrati koje biljke će se saditi u njenoj blizini, da je ne bi ugrozile privlačeći štetočine koje joj mogu znatno skratiti vek.
Jako dobre biljke za sadnju blizu japanske trešnje su ruzmarin, lavanda, maslačak i neven. Ove biljke odbijaju štetočine, a privlače oprašivače, a ostavljaju i zdravo zemljište, koje omogućava trešnji da pravilno raste. Mogu da se sade ispod ili pored stabla, u zavisnosti od toga koliko sunca im treba.
Uz trešnju se mogu saditi još i vlašac, bela detelina, bela rada i potočarka.
Zalivanje
Japanskoj trešnji je potrebno dosta vode i dobro drenirano zemljište. Na močvarnim zemljištima ne raste, a ne odgovaraju joj ni tereni pored potoka i glinovita zemljišta. Dodatno zalivanje potrebno joj je tokom letnjih meseci, kada vlada suša i u toku prve godine od sadnje.
Đubrenje
Japanskoj trešnji je potrebna pravilna prehrana da bi mogla dobro da raste i razvija se. Najviše joj odgovara blago kiselo zemljište, pH vrednosti oko 6,5. Za podešavanje kiselosti zemljišta, koriste se krečnjak koji podiže pH vrednost i sumpor koji je spušta. Đubrivo se ravnomerno raspoređuje ispod stabla, ne bliže od 1 m. Na ovaj način se najbolje obezbeđuju hranljive materije.
Đubrivo treba primenjivati pre jakih kiša, a ne bi trebalo đubriti u jesen ili zimu, jer je tada biljka u fazi mirovanja i nije sposobna da usvoji hranljive materije.
Razmnožavanje
Japanska trešnja se razmnožava slično kao i druga stabla. Od proleća do kasnog leta se mogu uzimati reznice, jer u to vreme se lako ukorenjava. Može se razmnožavati i u fazi cvetanja, kada se kraj koji je odrezan tretira hormonom za ukorenjavanje i obezbeđuje joj se vlažna sredina. Nakon 4 nedelje se proverava da li je pustila korenje i ako jeste, sadi se u saksije i drži u zaštićenom prostoru narednih godinu dana.
Presađivanje
Ako se presađuje iz saksija, treba sačekati proleće. Najbolje vreme za presađivanje je jesen, pre nastupanja prvih mrazeva, da bi se razvio dobar korenov sistem. Prve godine joj je potrebno redovno zalivanje.
Pre samog postupka presađivanja, biljku je potrebno dobro zaliti. Treba iskopati rupu koja je dvostruko šira od biljke da bi se korenje nesmetano razvijalo. Presađivanje treba obaviti u što kraćem roku da ne bi došlo do isušivanja i oštećenja korena.
Podmlađivanje
Japanska trešnja je mnogo proučavana biljka, pa se tako i njen životni vek znatno produžio. Nekada se podmlađivanje obavljalo tako što su stara stabla zamenjivana novima koja su razmnožena od postojećih biljaka. Primenjuje se postupak tzv. oštre rezidbe koja veoma snažno podstiče rast.
Vrsta Edo Higan je bila pred izumiranjem, posađena je 20-ih godina i ostalo je trulo stablo sa jednom granom. Obavljena je oštra rezidba i dosta brzo su izrasle nove grane. Kada grana dovoljno naraste, pušta se da stablo prirodno odumre, a od izdanaka izrasta novo stablo.
Zemljište
Japanska trešnja najviše voli umereno vlažno zemljište bogato humusom i neutralne reakcije. Previše vlažna zemljišta mogu dovesti do truljenja korena. Pravilnom obradom zemljišta i održavanjem neutralne pH vrednosti, moguće je sprečiti pojavu gljivičnih bolesti, a time i odumiranje stabala. Vrste kao što je Somei Yoshino podnose sušu, dok neke druge vole kisela zemljišta.
Klima
Japanska trešnja zimi izdržava temperature i do -23°C. Dugi periodi hladnog i vlažnog vremena mogu naneti štete ovoj biljci. Takvo vreme pogoduje razvoju gljivičnih bolesti, na koje je japanska trešnja jako osetljiva. Nije joj potrebno da bude stalno izložena suncu, ali biljke koje imaju više svetlosti bogatije cvetaju. Zbog klimatskih promana dešava se da procvetaju i ranije. Prosečna temperatura u Kyotu je od 1953. godine do danas porasla sa 8,6 na 12,4°C.
Sadnja japanske trešnje
Krošnja japanske trešnje je veoma prepoznatljiva sa svojim cvetovima različitih boja. Da bi procvetala, potrebno je da prođe oko 2 godine od sadnje. Da bi stablo izgledalo što bolje, a cvetovi bili što raskošniji, potrebna joj je sunčeva svetlost, kao i dobro održavano zemljište.
Vreme sadnje
Najbolje vreme za sadnju je između novembra i marta, dok se biljke u saksije mogu saditi bilo kada, ali bi trebalo izbegavati zimu. Način na koji se sadi je kao i kod ostalog drveća. Iskopa se rupa, u koju se dodaje organsko đubrivo koje stvara dobre uslove za rast mlade biljke. Tokom godine je potrebno više je zalivati nego inače.
Sadnja iz semena
Kako bi se seme pripremilo za sadnju, tretira se brusnim papirom da bi se stvorile brazde, a zatim se vrši stratifikacija. Na ovaj način se stimuliše klijanje semena. Seme se može tretirati i vodonik peroksidom, kako bi se oslabila kora.
Seme se za sadnju može pripremiti na pet načina.
- Pravljenje useka na semenu, uglavnom nožem
- Razbijanje tvrde ljuske čekićem
- Tretiranjem vodonik peroksidom u trajanju od 10-ak minuta
- Trljanjem brusnim papirom
- Tretiranje malom brusilicom
Nakon ovih tretmana, seme se ispira i zajedno sa vlažnim ubrusom odlaže u kesicu i u frižider. Seme proklija, u zavisnosti od sorte, kroz 2 - 8 nedelja, a nekim vrstama za klijanje treba i više meseci.
Sadnja sadnice
Kada seme proklija, spremno je za sadnju. Pincetom se uzima i sadi u odgovarajuću saksiju. Prekriva se slojem zemlje, ne debljim od 2 cm. Treba držati saksiju na sunčanom mestu, da bi se ubrzalo klijanje i podstakao rast. Presađuje se u veću saksiju ili u zemljište kada dostigne željenu visinu.
Uzgoj u bašti
Za sadnju japanske trešnje, potrebno je iskopati rupu 60 x 60 cm, duboku 30 cm. U rupu se stavlja organsko đubrivo i meša sa zemljom. Kada se stablo posadi, postavlja mu se oslonac da se ne bi slomilo od jakog vetra, a na površinu se raspoređuje kompost u sloju od 5 - 7 cm da bi se mlada biljka zaštitila od promena temperature.
Uzgoj u stakleniku
Da bi se gajila japanska trešnja, staklenik nije potreban. Može se saditi u saksije ili direktno u zemljište, a često se gaji kao bonsai. Preko zime bi trebalo biljke koje su posađene u saksijama uneti u zatvoreni prostor, jer niske temperature mogu da oštete korenov sistem biljaka. Površina zemljišta se može zaštiti organskom materijom ili slamom da bi se ublažile posledice većih temperaturnih promena.
Uzgoj u saksijama
Da bi se japanska trešnja gajila ovako, potrebno je odabrati odgovarajuću saksiju koja ima rupu na dnu da bi se izbeglo zadržavanje vode. Dno saksije se prekriva slojem šljunka ili glinenih komadića koji će zadržati određenu količinu vode i obezbediti odgovarajuću vlažnost. Odgovara joj mešavina zemlje za grmlje i drveće. Nakon što se posadi, treba je dobro zaliti.
U Japanu je najpoznatija bonsai tehnika gajenja japanske trešnje u saksiji. Za ovaj način gajenja potrebno je posedovati znanje o samoj tehnici, kao i o biljci koja se gaji. Bonsai trešnja se od ranog proleća do kasnog leta iznosi na sunce ujutro i tokom popodneva. U hladnijem delu godine se smešta u nezagrejanu prostoriju. Treba je konstantno zalivati, jer ne podnosi isušivanje zemlje između dva zalivanja.
Sadnja se obavlja u plitku saksiju, u zemlju koja je predviđena baš za bonsai. Prihranjuje se jednom mesečno, tečnim đubrivom, specijalno namenjenim za ovu vrstu. Presađuje se svake druge ili treće godine, nakon faze cvetanja, u zimskim mesecima kada je biljka u fazi mirovanja.
Održavanje i nega
Japanskoj trešnji je potrebno najviše nege nakon sadnje ili presađivanja. Zaliva se kada je potrebno, ali se mora voditi računa da se ne zadrži previše vode da bi se izbeglo truljenje korena. Orezuje se kada su grane suve ili bolesne da bi se onemogućilo širenje bolesti.
Održavanje zasada
Da bi se obezbedio bolji rast biljke, potrebno je redovno odstranjivati suve grane. U hladnijem delu godine, površina zemlje se prekriva kako bi se sprečio gubitak vlage i smrzavanje korena. Orezivanje se obavlja samo kada je preko potrebno, jer su stabla osetljiva i orezivanjem su podložnija bolestima. Orezuje se samo nakon cvetanja. Pre orezivanja se mora dezinfikovati alat, a nakon orezivanja rane na biljci se tretiraju pastom za orezivanje.
Proređivanje
Proređivanje se obavlja samo da bi se uklonile suve i trule grane. Proređuje se nakon cvetanja, u fazi mirovanja, a nakon proređivanja se mora obezbediti dodatna drenaža vode. Ako se proređuje na pravilan način, biljci se obezbeđuje više svetla i bolje strujanje vazduha. Kao mera zaštite od smeđe truleži, uklanja se lišće ispod stabala, a ako dođe do zaraze, tretira se fungicidima.
Berba
Kod japanske trešnje beru se cvetovi koji se koriste u kulinarstvu, kozmetičkoj i zdravstvenoj industriji. Beru se organizovano, jer je slobodna berba zabranjena.
Skladištenje
Cvetovi japanske trešnje zajedno sa granama se seku u februaru, a specijalna metoda skladištenja je u snegu. Ovakav način skladištenja je bolji nego u frižiderima, jer pomaže da grane održe vlagu i sprečava sušenje pupoljaka. Japanska trešnja koja se gaji u saksiji se unosi unutra da ne bi došlo do smrzavanja zemlje.
Priprema za sledeću sezonu
Da bi biljka dobro cvetala u narednoj sezoni biljku je potrebno pravilno orezivati i čuvati preko zime.
Orezuje se nakon cvetanja, a u toku zime se zaliva prema potrebi. Ako je posađena u bašti, okolno zemljište se prekriva organskom materijom ili slamom, da bi se sačuvala vlažnost korena i sprečilo smrzavanje biljke. Prihranjuje se jednom godišnje.
Bolesti
Japanska trešnja se gaji zbog svojih lepih cvetova koji cvetaju od marta do maja, a neke vrste i u februaru. Biljka je prilično otporna na bolesti, ali postoji nekoliko koje su baš za nju karakteristične.
Bakterijski rak
Ovoj bolesti odgovara vlažno i hladno vreme, pa napada stablo u fazi cvetanja. Simptomi su smeđe fleke na listovima koje se pretvaraju u rupe i list dobija čipkast izgled. Može da zahvati mlade izdanke i uništi ih, što je čini veoma opasnom. Napadnute grane venu, listovi požute ili dobiju smeđu boju, a pupoljci propadaju i stablo na kraju odumire.
Smeđa trulež
Smeđu trulež izazivaju gljivice Monilinia laxa i Monilinia fructicola. Prvi simptomi bolesti su pojava smeđih ili sivih dlačica na granama. Ova bolest napada cvetove i oni ostaju spaljeni nakon nje, a zatim se širi prema unutrašnjosti drveta. U borbi protiv ove bolesti koriste se fungicidi, ali samo rano u proleće. Najbolje je primenjivati ih u tri navrata - u fazi pupoljaka, kada potpuno procveta i nakon opadanja cvetova.
Pepelnica
Pepelnicu izaziva gljivica Podosphaera clandestina. Odgovaraju joj hladni i vlažni uslovi, kada se lako širi vazduhom sa jedne biljke na drugu. U fazi cvetanja prekriva listove trešnje, pa se oni uvijaju i prerano opadaju. Bolest se sprečava odstranjivanjem zahvaćenih grana i uništavanjem zaraženog drveta i listova. Tretiranje stabala fungicidima se obavlja u fazi cvetanja, u 3 - 4 navrata.
Srebrna lisna gljiva
Ova gljivična bolest je karakteristična za drveće i žbunje iz vrste Prunus. Znaci bolesti su srebrne ili sive mrlje na listovima. Najčešće mesto infekcije su rane nastele prilikom orezivanja. Kada se bolest otkrije treba odrezati obolele grane, jer se bolest veoma brzo i lako širi.
Gljiva crnog čvora
Ova gljiva je takođe karakteristična za drveće i žbunje iz vrste Prunus. Na kori drveta se javljaju izrasline, uglavnom smeđe boje. Bolesne grane se odstranjuju, da ne bi došlo do širenja bolesti i ne treba im dozvoliti da padnu na zemlju. Odstranjene grane treba spaliti ili duboko zakopati.
Štetočine
Japanska trešnja je izložena napadu nekolicine štetočina, a najpoznatija je breskvin svrdlaš koji izaziva veliku štetu i usled napada može doći do odumiranja biljke.
Lisne vaši su sitni insekti koji isisavaju sokove biljaka. Kao posledica se javlja uvijanje listova ili pojava medne rose - lepljivog soka koji vaši ostavljaju za sobom. Ako je manji broj insekata, mogu se ukloniti jačim mlazom vode, a ako je napad jači, stablo se tretira insekticidima, da bi se što pre rešili ovih štetočina.
Upotreba japanske trešnje
Japanska trešnja je najčuveniji simbol Japana i ima veoma široku primenu. U kulturi Japana se od davnina koristi cvet japanske trešnje za pravljenje kozmetike, u kulinarstvu, pa i u medicini.
Kuhinja
Listovi i cvetne latice japanske trešnje se mogu konzumirati. Pre toga se potapaju u rastvor soli, a taj postupak se naziva shizuke. Tako pripremljene se serviraju na hlebu ili se umotavaju u poznate japanske poslastice od pirinčane paste, koje se nazivaju mochi.
Najpoznatiji način za konzumiranje japanske trešnje je čaj od trešnjevog cveta. Latice se preliju vrelom vodom koja menja boju i takva se pije, najčešće u specijalnim prilikama, na venčanjima i sl.
Najpoznatija poslastica od cveta japanske trešnje je žele pod nazivom Sakura Yōkan. U unutrašnjosti želea se mogu videti cvetovi trešnje, a oni se stavljaju dok je žele još u tečnom stanju.
Kozmetika
Kozmetički proizvodi od cveta japanske trešnje postali su jako popularni poslednjih godina i prave ih mnoge poznate kozmetičke kuće. Imaju jako pozitivan uticaj na kožu, jer sadrže veliku količinu antioksidansa, koji smiruju upale i deluju protiv znakova starenja, ublažavaju hiperpigmentacije i pomažu u obnavljanju oštećene kože.
Zdravlje
U tradicionalnoj japanskoj medicini je najviše zastupljena divlja trešnja Prunus serotina. Kora ove vrste se koristi za ublažavanje simptoma suvog kašlja. Sadržaj lekovite materije amigdalina je najviši u toku jeseni, pa se tada obavlja prikupljanje kore ove biljke, jer takva najbolje utiče na smirivanje kašlja.
Zanimljivosti
Cvet japanske trešnje predstavlja jedan od najvažnijih simbola Japana i njegove kulture. Postoji tradicija posmatranja cvetova trešnje koja se naziva hanami i prvi put se spominje u 8. veku u vreme vladavine Nara. Tradicija je verovatno i starija, jer se nešto slično pominje još u 3. veku.
Cvetanje trešnje poklapalo se sa početkom sezone sadnje pirinča. Postoje mnogi crteži na kojima je prikazan trešnjin cvet, neki od njih potiču još iz 1772. godine. Japanska trešnja je vremenom dobila na popularnosti, pa je počela da se širi u različite krajeve sveta, prvo u Evropu, Indiju i Istočnu Aziju, a zatim i u Severnu Ameriku. Najveća popularnost je zabeležena tokom drugog svetskog rata, kada je bila simbol rodoljublja i nacionalnog ponosa Japana.
Za cvet trešnje i tradiciju hanami vezuju se mnoge zanimljivosti. Na primer, jako je popularan piknik koji se odvija kasno noću, kada se okače papirne svetiljke na stabla trešnje da bi se mogla posmatrati i tokom noći. Ova tradicija je poznata kao yozakura.
Prestonica trešnjinog cveta je Macon u Sjedinjenim Državama, gde se nalazi 300.000 biljaka japanske trešnje.
Neki izvori tvrde da stablo japanske trešnje vodi poreklo sa Himalaja. U Sjedinjenim Američkim Državama najprodavaniji parfemi su baš oni napravljeni od cveta japanske trešnje.
Na svetu postoji preko 200 sorti japanske trešnje, a stablo im cveta samo nedelju dana.
Foto: Karsten Paulick / Pixabay
Ostavite odgovor