Potočarka

Potočarka (lat. Nasturtium) je višegodišnja zeljasta biljka iz familije kupusnjača (Brassicaceae). Latinski naziv vodi poreklo od reči "nasitortium" što znači kinuti, jer ima veoma jak miris koji može da izazove kijanje. Potočarka ima više različitih imena, kao što su vodeni ren, guljavnik, izvorska ili lekovita potočarka, brun - cress i sl.

Može se sresti na različitim tipovima staništa, ali uglavnom bira zemljišta koja su vlažna. Najčešće raste u divljini, ali je moguće i njeno gajenje. Stablo dostiže visinu od 50 cm i šuplje je. Cvetovi su beli, a cveta od maja do kraja leta. Listovi su zeleni i srcoliki, što je za nju karakteristično. Plod je ljuska dužine 1 cm, sa sitnim semenkama.

Vodi poreklo iz Skandinavije, iz Severozapadne i Srednje Evrope, gde se sreće kao samonikla biljka u prirodi. Najviše raste uz izvore, potoke i reke. Retko se sreće uz stajaće vode. Plantaže potočarki se mogu naći u planinama Kavkaza i srednje Rusije, Azije, u afričkim zemljama, SAD, Južnoj Americi i Evropi.

Vrste potočarke

Postoji 5 priznatih vrsta u rodu potočarki i to su žuta potočarka, floridska potočarka, smeđa potočarka, gambelova potočarka i najpoznatija lekovita potočarka. Vrste se međusobno razlikuju po boji lista (zelen ili ljubičasti), staništu, vremenu dozrevanja (zelene brže rastu) i sl. Po vremenu sazrevanja se dele na 3 sorte - kovrdžava, celovita i perasto deljena.

Lekovita potočarka

Lekovita potočarka (lat. Nasturtium officinale) je poluvodena biljka koja brzo raste i sreće se u Evropi, Aziji i Africi. Gajenje ove biljke je započelo u Nemačkoj 1650. godine. Predstavlja jednu od najstarijih vrsta povrća koje su korištene u ishrani čoveka. Korištena je u staroj Grčkoj i Rimu. Stabljika se nalazi na površini vode, a cvetovi su beli i sitni.

Najviše se koristi u medicini. Sadrži velike količine vitamina C, kalijuma i gvožđa. Bogata je i ugljenim hidratima, mastima, proteinima, vitaminima i mineralima. Koristi se isključivo u svežem stanju.

Floridska potočarka

Floridska potočarka (lat. Nasturtium floridanum) je endemska vrsta koja se sreće samo na Floridi. Raste na močvarnim zemljištima, oko potoka, na izvorima i na obalama poluostrva, a sreće se do srednjeg dela severne Floride. Ima bele cvetove i cveta tokom proleća, od februara do oktobra. Višegodišnja je i dostiže visinu od 1 m. U odnosu na lekovitu potočarku ima manje seme, oko 2 mm u prečniku.

Gambelova potočarka

Gambelova potočarka (lat. Nasturtium Gambelii) se nalazi na 3 ili 4 mesta u Kaliforniji i veoma je retka. Vodi poreklo iz Meksika i Gvatemale. Pretpostavlja se da u SAD ima oko 300 jedinki ove vrste. 1993. godine je proglašena za ugroženu vrstu u Kaliforniji.

Višegodišnja je biljka i može rasti polegnuto ili uspravno, stablo joj je razgranato i dostiže dužinu od 2m. Vodena je ili poluvodena biljka, može da pluta na površini stajaćih voda ili se nalazi na vlažnom zemljištu. Listovi su dugi do 10 cm, cvetovi su beli, veliki oko 1 cm, a plod je ljuska dužine oko 3 cm koja sadrži do 20 semenki. Razmnožava se putem semena ili vegetativno iz izdanaka. Raste uz slatke i slane vode, na obalama močvara i jezera.

Žuta potočarka

Žuta potočarka (lat. Nasturtium microphyllum) je vodena biljka, sreće se širom Evrope i Azije, a nalazi se i u SAD, Meksiku, Srednjoj Americi, Kanadi, Australiji, Novom Zelandu. Javlja se na vlažnim mestima, na nadmorskim visinama do 1.500 m. Višegodišnja je biljka koja raste na vodenim ili poluvodenim terenima. Sreće se na obalama reka, potoka, izvora i jaraka, ali ne raste oko stajaćih voda. Može uspevati na zemljištima koja su šljunkovita, peskovita, muljevita, glinovita, ali ne uspeva na alkalnim i kiselim zemljištima.

Stablo joj je puzavo ili plutajuće, dužine oko 1 m. Listovi imaju tamnozelenu do bronzanu boju, nemaju dlačice. Cvetovi su beli i oprašuju ih insekti. Plod je ljuska, sa semenkama koje su duge do 1 mm i smeđe boje.

Veoma je slična lekovitoj potočarki, a najveća razlika je u tome kako izgledaju ljuska i seme. Kod lekovite potočarke seme je poređano u dva reda, a kod žute u jednom. Cvetovi žute potočarke su veći, u kasnijim fazama raste opružena.

Smeđa potočarka

Smeđa potočarka (lat. Nasturtium x sterile) je biljka koja dostiže 0.5 m visine i višegodišnja je. Poreklo vodi iz Francuske i Velike Britanije. Ovaj hibrid je sterilan i ne formira semenke. Stvorena je ukrštanjem žute i lekovite potočarke. Sreće se na ivicama jarkova i potoka. Bere se u prirodi za hranu i lek. Može se lako gajiti ako je u blizini čista voda koja sporo protiče i krečnjačko zemljište. Razmnožavati se može bilo kada u toku vegetacije. Bilo koji deo biljke može da formira koren, ako se odvoji od biljke. Cvetovi su bogati polenom i privlače pčele.

Smeđa potočarka se upotrebljava u salatama ili služi za ukras, ima jak i ljut ukus. Pomaže čišćenje organizma, a sadrži i velike količine C vitamina. Listovi se koriste u svežem stanju i beru se skoro čitave godine.

Celovita potočarka

Ova vrsta predstavlja širokolisnu biljku koja kasnije sazreva, a najpoznatije sorte su dukat, celoviti i širokolisni.

Kovrdžava potočarka

Predstavlja srednje ranu ili ranu biljku, a najznačajnije sorte su kovrdžava, Azur, Fine curls.

Perasto raščlanjena

Ova potočarka se nalazi između kovrdžave i celovite. Rana je biljka, a glavne sorte su Zabava, Kurled, Uzkolistny, Dansky.

Uzgoj potočarke

Potočarka nosi naziv i biljka čistih voda, jer raste u blizini čiste vode, reka, potoka i jezera. Može se gajiti i u zaštićenom prostoru, na otvorenom, kao i u posudama u kući.

Plodored

Postoje biljke koje se dobro slažu sa potočarkom, dok se neke druge ne podnose. Sadnjom kompatibilnih biljaka se poboljšava rast i povećava prinos i smanjuje broj štetočina.

Biljke koje je dobro saditi uz potočarku su paradajz, luk, mladi luk, spanać, repa, grožđe. Ne odgovara joj blizina krastavca.

Najbolje je potočarku gajiti na mestu gde se ranije gajila šargarepa, krompir, repa ili luk. Ne treba je gajiti na mestu gde je rastao kupus.

Zalivanje

Potočarka predstavlja poluvodenu biljku, pa se pri gajenju kod kuće mora redovno zalivati prskanjem i zalivanjem podloge. Vazduh i zemljište moraju konstantno biti vlažni, inače će biljka brzo ostariti, listovi će postati grubi, ukus gorak, a stabla će se opružiti. Kod kućnog gajenja, posudu sa potočarkom treba držati dalje od izvora toplote.

Ako se potočarka gaji na otvorenom, potrebno joj je svakodnevno zalivanje, naročito tokom leta. Ako je oblačno i ima dosta kiše, može se zalivati na svaka 3 dana. Ako leti dođe kišni period, biljka se ne zaliva da ne bi došlo do razvoja gljivičnih bolesti.

Đubrenje

Đubrenje potočarke je složenije, jer biljka raste brzo, ali đubrivo treba da bude bez nitrata, jer nema vremena da ga razgradi. Đubrenjem je potrebno obogatiti zemljište pre sadnje. Prihrana zavisi od faze rasta.

U fazi razvijanja prvog lista, biljka se đubri rastvorom uree. Ovakvo đubrivo se prska po listovima biljaka. Nakon nedelju dana se ponovo prihranjuje i to rastvorom amonijum sulfata i kalijumove soli. Posle berbe je potrebna još jedna prihrana tečnim đubrivom slabije formulacije da bi se obezbedile hranljive materije za rast sadnica.

Razmnožavanje

Potočarka se razmnožava pomoću semena, mada se u prirodi razvija tako što različiti delovi biljke mogu da razviju korenove, pa se biljka širi presađivanjem listova ili stabla. Setva se obavlja na dubinu od oko 0.5 cm ispod površine, a vreme setve zavisi od uslova klime, obavlja se kada nema mrazeva. Zemljište u koje se seje mora da se održava vlažnim da bi seme proklijalo.

Ako se potočarka gaji u kućnim uslovima, seme se seje u saksije sa vlažnim kompostom. Saksija se zatim prekrije prozirnom plastičnom folijom i stavi na svetlo mesto. Kada seme proklija, vrećica se uklanja. Posuda u kojoj je proklijalo seme stavlja se u drugu posudu u kojoj se nalazi voda da bi supstrat stalno bio vlažan.

Presađivanje

Presađivanje potočarke je moguće, ali je korenov sistem osetljiv, pa se mora veoma pažljivo izvoditi. Korenje se nežno presađuje u mokro zemljište blizu izvora vode. Nakon što se presadi, potočarka po pravilu brzo raste i lako se razmnožava.

Ako se presađivanje obavlja u posude, uzimaju se dve posude koje će se postaviti jedna u drugu. Prva posuda bi na dnu trebala imati otvor za drenažu i ona se stavlja u drugu posudu koja je veće i treba da obezbedi vlažnost u svakom momentu. Prva posuda se napuni zemljom obogaćenom kompostom. U nju se stavi nekoliko sadnica potočarke sa korenčićima i dobro se zalije. Ova posuda se stavi u drugu koja je napunjena vodom. Kroz otvor na dnu posude će se upiti voda u zemljište i održavati ga vlažnim kako bi koren mogao da raste. Svakodnevno treba dodavati u drugu posudu svežu vodu.

Zemljište

Obična lekovita potočarka se može gajiti skoro na svim tipovima zemljišta, jer se veoma lako prilagođava. Najviše joj odgovaraju blago kisela zemljišta, pH vrednosti 6 - 7. Voli plodna zemljišta, bogata organskim materijama, vlažna i rastresita. Priprema zemljišta za setvu počinje dubokom obradom da se zemlja ocedi, a nakon toga se izravna grabljama. Kako potočarka nije zahtevna biljka, zemljište nije neophodno đubriti.

Klima

Potočarka je biljka koja je otporna na uslove sredine i dobro podnosi niske temperature. Može se gajiti preko većeg dela godine, osim jako vrućih letnjih meseci. Idealne temperature za gajenje su oko 15°C , a klija na temperaturama preko 5°C . Može se gajiti i na planinama, jer joj odgovara vlažna zemlja. Takođe se može gajiti i u kućnim uslovima, mada u prirodi raste na otvorenom, u blizini vode.

Sadnja potočarke

Potočarka spada u vodene biljke i njeno gajenje je veoma jednostavno. Najviše se ceni zbog svojih lekovitih osobina, ali i zbog specifičnog ukusa. Gajiti se može na otvorenom u bašti, kao i u kući, u saksijama.

Vreme sadnje

Potočarka se može sejati i saditi tokom skoro cele godine, što zavisi od vremenskih uslova kada se planira njeno gajenje. U zatvorenom prostoru se može sejati u januaru, a od kraja februara se može sejati i na otvorenom. Setva i gajenje u bašt može potrajati do kraja maja, a tada se prestaje sa setvom do kraja avgusta, zbog visokih temperatura. U septembru i oktobru setva i gajenje se mogu obavljati u zaštićenom prostoru.

Kalemljenje

Kalemljenje potočarke nije moguće izvesti.

Sadnja semena

Seme potočarke se seje na dubinu od oko 0,5 cm, a vreme setve zavisi od uslova klime. Zemljište se mora održavati vlažnim da bi biljka mogla da proklija.

Pri uzgoju potočarke kod kuće, setva se obavlja u saksiju napunjenu vlažnim kompostom. Saksija se nakon toga prekriva providnom plastičnom folijom i ostavlja na prozorskoj dasci. Nakon što proklija, folija se uklanja. Posuda u kojoj je seme proklijalo se zatim stavlja u drugu veću posudu koja je napunjena vodom, kako bi supstrat stalno bio vlažan.

Sadnja sadnica

Potočarka se može saditi sadnicama, ali ima veoma osetljivo korenje, pa se presađenim biljkama mora pažljivo rukovati. Korenove treba nežno posaditi u mokro zemljište u blizini izvora vode. Nakon što se presadi, biljka po pravilu dobro raste i lako se razmnožava.

Ako se biljka presađuje u saksije, biraju se dve posude koje će se staviti jedna u drugu. Prva posuda na dnu mora imati otvor za drenažu. Ova posuda se stavlja u drugu posudu koja je veća da bi imala stalno na raspolaganju svežu vodu. U prvu posudu se stavlja zemlja obogaćena kompostom a u nju nekoliko biljaka potočarke koje imaju kornčiće i dobro se zaliju, a onda se stavi u veću posudu koja je napunjena vodom. Zemljište u prvoj posudi će upiti vodu kroz rupu na drenažu i tako će se zemljište održavati vlažnim kako bi korenje moglo rasti.

Uzgoj u bašti

Ako se potočarka gaji u bašti, treba joj priprema za jesen. Ova biljka nije zahtevna po pitanju zemljišta, ali da bi se dobile što kvalitetnije biljke, mesto na kome će se saditi bi trebalo u popodnevnim časovima da bude u senci, a reakcija zemljišta bi trebala biti neutralna do blago kisela. Zemlja se čisti od ostataka drugih biljaka i korova, zatim okopava i đubri humusom.

Sadnju je najbolje obaviti rano u proleće ili kasno u jesen. Može se gajiti čak i u avgustu, ako temperature nisu suviše visoke. Vreme setve se određuje u zavisnosti od uslova klime u oblasti u kojoj se gaji, a proleće je najbolje vreme za setvu, kada su temperature konstantno 6 - 8°C , a u jesen se seje pre nego što nastupe mrazevi.

Pri sadnji semena mora se voditi računa o međurednom razmaku koji bi trebao biti 20 - 30 cm, kako bi biljka mogla da razvije što veće listove i manja stabla, kao i da bude otpornija na napad raznih bolesti. Pri setvi, seme se polaže u brazde, na dubinu od oko 1 cm u proleće ili 1.5 cm pri jesenjoj sadnji. Brazde se ogrnu zemljom i malo sabiju. Izdanci će izbiti iz zemlje za oko 3 dana.

Uzgoj u saksijama

Potočarka se može gajiti u kućnim uslovima, ako se držimo određenih pravila. Postoji nekoliko metoda gajenja potočarke u kućnim uslovima, kao što su gajenje na podlozi od pamuka, na mešovitoj bazi i na mešavini zemljišta.

Za sadnju na podlozi od pamuka, potrebno je obezbediti medicinsku vatu i gustu gazu. Seme se stavlja na vatu i prekriva se gazom.Mješavina tla se može kupiti u specijaliziranoj trgovini ili iskopati u dvorištu. Prilikom uzimanja mješovitog tla iz dvorišta potrebno je ukloniti sav korov iz zemlje. Kao i kod ostalih metoda sjetve, sjeme se ravnomjerno rasprši po površini i posipa zemljom.

Mešovita baza predstavlja smešu šljunka i peska, smešu zemljišta i sloj pamučne gaze. Smeša šljunka i peska predstavlja drenažni sloj koji sprečava nakupljanje suvišne vlage, vata i gaza upijaju potrebnu vlagu za biljke, a mešavina zemljišta obezbeđuje biljci materije potrebne za rast i razvoj. Seje se na isti način kao i kod setve na gazu.

Seme posejano u zemlju mora da dobije veliku količinu vlage, ali ne bi smelo plutati u vodi. Najbolje je nakon setve zemlju vlažiti raspršivačima. Do pojave prvih izdanaka iz semena, biljka se drži na temperaturi 6 - 8°C , u senci i udaljena od izvora toplote. Kada se izdanci pojave, biljka se premešta na sobnu temperaturu 15 - 18°C.

Održavanje i nega

Potočarka nema velikih zahteva u pogledu održavanja. Osnovne mere se odnose na redovno zalivanje sadnica da bi se sačuvala vlažnost zemljišta.

Faza mirovanja

Potočarka veoma brzo raste i razvija se. Može se koristiti samo par nedelja nakon setve. Ne odgovaraju joj visoke temperature, pa se ne preporučuje njena sadnja u najtoplijem delu godine. U fazu mirovanja ulazi kada temperature padnu ispod 7°C .

Održavanje zasada

Održavanje zasada potočarke u baštama nije komplikovano, važno je samo održavati ravnomernu vlažnost zemljišta. Biljci je povremeno potrebno đubrenje tečnim đubrivima. Pre nego što se posadi, treba uništiti korove.

Berba potočarke se obavlja makazama, nakon čega će ona još jednom izrasti. Moguće je sejati je na svakih nekoliko nedelja, što obezbeđuje kontinuiranu žetvu. Potočarka postaje gorka kada počne da razvija cvetove.

Proređivanje

Setva potočarke se obavlja na svake 3 nedelje, brzo raste, pa joj nije potrebno proređivanje ako se gaji u saksijama. Ako se primeti bolestan izdanak, njega treba što pre odstraniti. Gajenje u bašti traži dovoljan međuredni razmak, kako bi biljke bile što kvalitetnije.

Berba

Potočarka se gaji od jeseni do proleća, kada se i bere. Prva berba se obavlja 2 nedelje nakon nicanja prvih izdanaka. Pri berbi se seku izdanci dužine 10 - 15 cm. Berba se može obavljati makazama ili nožem. Ne bi je trebalo brati kada počne cvetanje, jer tada postaje gorka.

Skladištenje

Potočarku je najbolje konzumirati u što kraćem roku od branja. Zrelost se može videti po mirisu i boji listova - boja mora biti svetlozelena, listovi veliki i prijatnog mirisa. Mogu da se skladište u frižideru u posudi sa vodom 2 - 3 dana.

Priprema za sledeću sezonu

Potočarka se može gajiti skoro cele godine, osim kada nastupe visoke temperature. Za narednu sezonu se priprema zemljište, tako što se uklanjaju korovi, a zemljište obogaćuje tečnim đubrivom. Potočarka nema velike zahteve, ali se zemljište mora pripremiti na odgovarajući način da bi se dobio prinos što boljeg kvaliteta i smanjio rizik od razvoja bolesti i štetočina.

Bolesti

Potočarka je otporna na bolesti i štetočine, jer brzo raste. Problem može izazvati suviše vlažno zemljište koje pogoduje razvoju bolesti crne noge i truljenja. Ne koriste se fungicidi zbog česte žetve, već se biljke ponovo sade.

Crna noga je bolest koju izazivaju gljivice i može se javiti u različitim zemljištima, a izaziva truljenje. U uslovima velike vlage, aktiviraju se bakterije, sadnice potamne, zatim omekšaju i dolazi do uginuća biljaka. Ako se desi da potočarka oboli od ove bolesti, treba posejati nove biljke, jer fungicidi mogu štetno delovati na zdravlje ljudi.

Štetočine

Veliki je broj štetočina koje žive u zemljištu i ugrožavaju biljke. Potočarku od insekata najviše napada krstasta buva.

Krstasta buva je najčešća štetočina koja se javlja na potočarki. Da bi se oslobodili krstaste buve, biljke se mogu tretirati duvanskom prašinom kada je vreme vruće i suvo. Preventivno se deluje brigom o plodoredu i većim međurednim razmacima.

Upotreba potočarke

Potočarka se već vekovima koristi za lečenje i u kulinarstvu. Koristila se za lečenje brojnih bolesti i stanja. Osim što ima lekovita svojstva, ima prijatan ukus, pa je pobornici zdrave ishrane, kao i gurmani često koriste.

Kuhinja

Potočarka se u kulinarstvu dosta koristi. Najbolje je ako se koristi u svežem stanju, jer ako se preradi gubi svoju nutritivnu vrednost, ali se može koristiti i sušena i pirjana. Ukus joj je ljutkast, a ljutina se pojačava sa pojavom prvih cvetova.

Sveža potočarka se može dodavati salatama, gotovim jelima, umacima, predjelima, sendvičima, a koristi se i kao začin i za pripremanje čaja. Kada se obradi termički služi se uz meso, ribu, umake i deserte. Od nje se prave i tinkture i kapi.

Zdravlje

Potočarka je, zahvaljujući sastavu, cenjena biljka u medicini. Ima nisku kalorijsku vrednost i visok sadržaj vitamina i minerala (90% voda, vitamini A,C,K i E, kalijum, kalcijum, magnezijum, bakar, gvožđe, fosfor, cink, folna kiselina…).

Najbolje ju je koristiti u svežem stanju. Deluje pozitivno na organizam, tako što podstiče razmenu materija i čišćenje organizma, deluje dobro na krv, otvara apetit i osvežava. Koristi se kao antibiotik, kod upala bešike i groznice, grlobolje, angine i zubobolje. Osim unutrašnje upotrebe, može se koristiti i za spoljašnju, kao oblog kod različitih oštećenja kože i protiv opadanja kose.

Zanimljivosti

Potočarka vodi poreklo iz Skandinavije, Srednje i Severozapadne Evrope gde se javlja kao samonikla biljka u prirodi. Danas je raširena po čitavom svetu. Najčešće se sreće u blizini izvora, potoka i reka. Retko se nalazi u stajaćim vodama. Gaji se na plantažama na planinama Kavkaza, srednje Rusije, Azije, afričkih zemalja, SAD, Južne Amerike i Evrope.

U staroj Grčkoj, Rimu i Egiptu, korištena je kao sredstvo za podizanje energije. Robovima u Egiptu su davali sok od potočarke, kako bi sačuvali snagu. Rimski carevi su je konzumirali kada je trebalo da donesu važne odluke.

Foto: Alois Grundner / Pixabay