Luk (lat. Allium cepa) je biljka poznata od antičkih vremena kada se gajio još pre 6000 godina u Mesopotamiji i Egiptu. Ova ukusna namirnica ima dugu istoriju koja potiče iz davnih vremena. Luk je dvogodišnja ili trogodišnja biljka i pripada porodici zumbula. Njegova osnovna vrsta je žuti ili braon luk koji obiluje vitaminima i flavonoidima, a koji su veoma važni za naše zdravlje. Luk blagotvorno deluje na organizam, pa se preporuča kao deo zdrave ishrane.
Spada u porodicu amarilisa (Amaryllidaceae), poreklom je iz zapadne Azije, vremenom se proširio po celom svetu, a srodan je praziluku, belom luku, medveđem luku i vlascu. Izuzetno je popularan mladi luk, koji je zapravo "obični luk" koji se bere pre formiranja glavice luka, a svež se često koristi u salatama, sendvičima i jelima od povrća. Osim što je ukusan, bogat je vitaminima i mineralima. Dakle, luk je višestruko koristan sastojak našeg jelovnika i njegova upotreba ne samo da će poboljšati ukus jela, već će i unaprediti naše zdravlje.
Da bi se zasadio luk, potrebno ga je posaditi na mesto gde će imati celodnevnu sunčevu svetlost, a idealno vreme za to je proleće kada je temperatura iznad 0°C. Pre sadnje u zemlju treba staviti sloj đubriva, a luk posaditi na dubinu od oko 2,5 cm. Preporučeno rastojanje između sadnica je 10 - 12 cm, a razmak između redova treba da bude 30 - 45 cm.
Kada dođe kasno leto ili rana jesen, luk je spreman za vađenje kada mu se zeleni listovi počnu sušiti i menjati boju u žutu. Nakon vađenja luka, zeleni izdanci se seku na visinu od 1 cm, ali tek 7 - 10 dana od dana vađenja.
Luk se ne sme saditi pre duboko, jer to može uticati na razvoj lukovica. Preporuča se da se nakon sadnje tlo prekrije slojem malča da bi se zadržala postojeća vlažnost i sprečio razvoj korova. Najveća proizvodnja je žutog luka, sa oko 87%, zatim sledi crveni i beli luk.
Luk raste u vlažnom i dobro dreniranom tlu, pH vrednosti između 6,0 - 7,0, a sve do trenutka sadnje drži se na suvom i osvetljenom mestu, dalje od direktnog izvora sunčeve svetlosti. Preferira se sadnja u ilovači, glinovitom ili peskovitom zemljištu. Ako se sadi u saksiji, najbolje mu odgovara peskovita ilovača. Korenje mu je plitko, pa biljka zahteva redovno zalivanje od otprilike 2,5 cm vode nedeljno, a tokom ekstremnih vrućina i češće.
Srodnici
Vrste luka
Luk se može podeliti na dve osnovne vrste, dugodnevne i kratkodnevne sorte. Sorti dugog dana treba više sati sunčeve svetlosti, otprilike 14 - 16 sati, dok sortama kratkog dana potrebno je manje, oko 12 - 13 sati. Među najpoznatijim sortama luka širom sveta su bermudski luk, šalotka, crni luk, biserni luk, luk Giarratana i luk torpedo.
Bermudski luk
Bermudski luk je vrsta luka koja je dostupna tokom cele godine, ali najbolje uspeva u proleće i leto. Okruglog je i spljoštenog oblika sa ravnim vrhom, a ukus mu je sladak, dok je tekstura sočna. Bele je ili žute boje i ima nizak sadržaj sumpora, pa se često koristi u salatama i drugim jelima. Od trenutka setve do formiranja luka prođe svega 30-ak dana, a punu zrelost dostiže posle 95 dana od dana setve.
Šalotka
Šalotka, poznata i kao ljutika, je vrsta luka koja se sadi u jesen ili rano proleće, u zavisnosti od oblasti na kojoj je zasađen. Za uzgoj šalotke važno je izabrati dobro drenirano zemljište, bogato organskom materijom i pH vrednosti 5,0 - 6,8. Sadi se na dubinu od oko 2 - 3 cm, a formiše se u grozdovima. Važno je napomenuti da se zemljište ne đubri neposredno pre sadnje, jer to može da negativno utiče na rast i kvalitet luka.
Šalotka može narasti 20 - 30 cm, a njihova težina varira 5 - 25 g. Obično su manji od drugih vrsta luka i imaju duguljasti oblik. Boja može da varira od zlatno braon, crvene do sive, a ukus je blag i sladak, ali i blago ljut. Može da se koristi u pripremi mnogih jela, a često se koristi i kao dodatak salatama zbog svog delikatnog ukusa. Šalotka se može čuvati na temperaturi od 0 - 4°C najmanje 6 meseci, što ga čini idealnim za dugotrajno skladištenje i korišćenje.
Crni luk
Crni luk je višegodišnja biljka poznata i kao egipatski luk, vekovni luk, drveni luk ili luk krompir, koji se uzgaja u tropskim uslovima i najbolje uspeva na punom suncu. Cela biljka je jestiva, a neobično je da lukovice nisu formirane pod zemljom, već su grupisane u vidu grozdova na stabljici, raspoređenih celom dužinom stabljike. Na dnu stabljike formiše se grupa od 6 - 10 lukovica, dok će se na vrhu njihov broj smanjiti na 6 - 8.
Crni luk se sadi na dubini od 3 cm, a rastojanje između njih tokom sadnje treba da bude 15 - 20 cm. Najbolje uspeva na bogatoj ilovači, a može se saditi od maja do decembra. Nakon branja može se čuvati na hladnom i suvom mestu do 12 meseci. Luk je oštrog ukusa i široko se koristi u kuhinji, kao sastojak raznih jela i soseva. Takođe je poznato da ima mnoge zdravstvene prednosti i da je bogat antioksidansima, vitaminima i mineralima.
Biserni luk
Biserni luk, poznat i kao mali luk, je biljka koja se uzgaja uglavnom u Nemačkoj, Holandiji i Italiji, a koristi se za kiseljenje i kao dodatak koktelima. Ova vrsta luka je okruglog oblika i bele boje, dok postoje i sorte žute ili crvene boje. Biserni luk ima sladak ukus i obično ne prelazi veličinu od 10 cm. Takođe ima antiinflamatorno dejstvo i snižava nivo šećera u krvi. Od trenutka setve do žetve prođe oko 90 dana.
Idealno vreme za sadnju bisernog luka je proleće ili jesen, na temperaturi 21 - 24°C. U proleće ga je potrebno saditi oko mesec dana pre poslednjeg mraza, dok je u jesen preporučljivo saditi 4 - 6 nedelja pre prvog mraza. Da bi biljka uspešno rasla potrebno joj je 10 - 12 sati sunca dnevno.
Giarratana luk
Giarratana luk je vrsta belog luka koja je dobila ime po sicilijanskom gradu. Ova sorta ima glavice koje mogu da teže do 3 kg, spljoštene su i slatkog ukusa. Sadi se ručno u periodu od marta do oktobra, a najbolje vreme za presađivanje je između februara i marta da bi konačna berba bila završena u martu. Posebno je popularan u italijanskoj kuhinji kao dodatak pici ili salati.
Torpedo luk
Torpedo luk je vrsta luka koja je popularna u italijanskoj kuhinji. Ime je dobila po karakterističnoj dužini 10 - 20 cm, jajolikom obliku i hrskavoj teksturi. Crvenkaste je boje i dostupna je skoro tokom cele godine, od zime do leta. Osim što je blagog ukusa, bogat je izvor vitamina, kalcijuma, fosfora i magnezijuma. Torpedo luk zahteva mnogo sunca i obično se bere 6 meseci nakon sadnje. Nakon berbe, luk se može čuvati 2 - 3 meseca na suvom i tamnom mestu. Otporan je na sušu i podnosi slabe mrazeve, dok minimalna dnevna temperatura mora da bude oko 10°C, a idealna oko 12 - 27°C.
Uzgoj luka
Luk je popularna biljka koja se uzgaja širom sveta i može se razmnožavati semenom ili reznicama. Poreklom potiče iz tropskih i suptropskih oblasti gde se temperature kreću između 12 - 23°C. Za uzgoj luka važno je obezbediti mu minimalno 8 sati sunčeve svetlosti dnevno i zaliti ga po potrebi da se gornji sloj zemlje ne bi osušio.
Sadi se u jesen ili proleće, u zavisnosti od klimatskih uslova. Za prolećnu sadnju najbolje je sačekati da prođe prvi mraz, dok se jesenja sadnja preporuča oko mesec dana pre prvog mraza. Tokom leta, luk je potrebno više zalivati da bi se brže osušio. Nakon jesenje berbe, luk se ostavi da se osuši tako što se zelena stabljika pocepa do visine od 1 cm.
Zemljište
Zemljište je jedan od najvažnijih faktora u uzgoju luka. Luk preferira dobro drenirano zemljište, što znači da se na površini zemlje ne zadržava previše vode, ali da se zadržava dovoljno vode da bi biljka mogla da raste. Zemljište bogato organskom materijom obezbeđuje dovoljno hranljivih materija za rast luka. Zemljište sa pH između 6,2 i 6,8 je idealno za uzgoj luka, a ako pH tla padne ispod ovog opsega, treba dodati mleveni krečnjak da bi se podigao nivo pH. U slučaju da je pH vrednost previsoka, preporuča se dodavanje tresetne mahovine da bi se smanjila pH vrednost.
Peščano zemljište se smatra idealnim za uzgoj luka jer je rastresito i omogućava da voda brzo prodre u zemlju. Glinena zemlja je takođe dobra za uzgoj luka jer dobro upija i zadržava vodu. Glineno zemljište, iako bogato hranljivim materijama, može da izazove probleme zbog zadržavanja vode i dovesti do truljenja lukovica.
Temperatura
Luk je biljka koja najbolje uspeva u umerenim tropskim i suptropskim klimama i zahteva mnogo dnevne sunčeve svetlosti. Međutim, različite vrste luka imaju različite potrebe za sunčevom svetlošću. Pored toga, luku je za rast potrebna vlažnost od oko 70% i temperatura između 12 i 23°C. Uprkos tome, luk je izdržljiva biljka koja može da izdrži temperature do -6°C, posebno ako je lukovica zaštićena slojem malča. Luk preferira područja sa godišnjim padavinama između 650 i 750 mm, jer ispod ili iznad ove vrednosti luk može da trpi.
Vreme sadnje
Luk se može saditi u proleće od sredine marta do sredine aprila posle poslednjeg mraza ili u kasnu jesen pre prvog mraza, u zavisnosti od vrste. Sadnja u posudu koja se drži u zatvorenom prostoru kao u stakleniku je moguća ranije, nekih 6 - 8 nedelja pre poslednjeg mraza. Ako se sadi semenom, preporuča se krajem oktobra uz očekivanje nicanja u periodu 7 - 10 dana. Luku zasađenom iz reznica potrebno je 90 - 120 dana da nikne nova lukovica.
Pre sadnje važno je odabrati zemljište koje je dobro drenirano, vlažno i bogato organskom materijom, sa pH vrednošću između 6,2 - 6,8. Idealna zemljišta za sadnju luka su peskovita, ilovasta i glinasta, iako glinasto zemljište može da formiše lokve zbog zadržavanja vode. Ako je pH zemljišta ispod 6,2, može se dodati mleveni krečnjak, a ako je visok, tresetna mahovina pomaže u smanjenju pH.
Plodored
Luk je biljka koja se može saditi u plodoredu sa drugim povrćem ili u kontejnerima ako je reč o manjim sortama. Kada se poseje potrebno je plitko saditi na oko 2,5 cm, sa razmakom između redova 30 - 45 cm. Uzgajanje luka je isplativo jer se može kombinovati sa različitim vrstama biljaka, kao što su druge vrste luka, kupus, paradajz, paprika, patlidžan, krompir, zelena salata, voće i začinsko bilje poput kamilice, kopra, peršuna i nane.
Takođe, luk se može kombinovati sa cvećem kao što su neven, ruža i amarant. Međutim, postoji i nekoliko biljaka koje se ne preporuča saditi pored luka iz raznih razloga, kao što je spor rast. Na primer, biljke kao što su žalfija, špargla, grašak i pasulj ne treba saditi pored luka.
Luk je dvogodišnja ili trogodišnja biljka, a gajenje u kontejnerima je idealno za manje sorte. Tokom kultivacije, važno je pratiti temperaturu i vlažnost zemljišta kako bi se osigurali optimalni uslovi za rast.
Stanje mirovanja
Postoje vrste luka koje se sade u zimskom periodu, najčešće od decembra do februara, a koje prolaze kroz fazu odmora koja traje između 4 i 6 nedelja. Tokom ovog perioda, luk ne reaguje na promene u okruženju niti se dešavaju bilo kakve promene u biljci, kao što su prevremeno nicanje ili propadanje. Preporuča se da se zemlja na kojoj je zasađen luk malčira da bi se sprečilo smrzavanje lukovica ako temperatura padne ispod -6°C. Ova vrsta luka je obično manje osetljiva na niske temperature i ne voli teška zemljišta, jer bi u takvim uslovima bila veća verovatnoća pojave bolesti.
Sadnja luka
Luk je najbolje saditi na otvorenom, na mestima gde će biljka biti izložena suncu ili delimičnom suncu. Pre sadnje potrebno je pripremiti zemljište i napraviti dobru drenažu, a zatim lukovicu ili seme posaditi u rupu koja je prethodno iskopana i napunjena zemljom i drenažnim materijalom. Dubina sadnje je oko 2,5 cm, a nakon sadnje biljku je potrebno zaliti. Luk raste relativno brzo tokom proleća i leta i preferira sunčano područje gde se može kombinovati sa drugim jednogodišnjim biljkama.
Koreni su plitki i osetljivi, pa se preporuča ostavljanje razmaka između sadnica i redova. Osim što se sadi na otvorenom, luk se može saditi i u saksiji koja se može uneti u zatvoreni prostor tokom zime kada temperature padnu ispod -6°C, a zatim vratiti napolje kada temperature porastu iznad 0°C. Za bolji rast i razvoj biljaka, nakon sadnje, preporuča se malčiranje zemljišta organskim kompostom poput slame, sušene trave ili lišća.
Setva semena
Ako se seme luka seje u saksiji u zatvorenom prostoru, to bi trebalo da bude 8 - 10 nedelja pre poslednjeg mraza. U ovom slučaju, unutrašnja temperatura treba da bude između 21 - 23°C da bi se obezbedilo optimalno klijanje. Zemljište u koje se sadi seme luka treba da bude vlažno i da ima najmanje 12 sati sunca.
Seme luka koje se seje direktno na otvorenom treba posejati na dubinu od najviše 5 cm, nakon čega ga treba lagano prekriti slojem zemlje. Kada izađu sadnice, potrebno ih je prorediti kako bi se obezbedilo optimalno rastojanje između sadnica. Tokom sadnje luka zimi, seme se seje u kontejner sa drenažnim rupama koji je prekriven providnim filmom ili poklopcem, a nakon klijanja poklopac se skida i biljka se zaliva po potrebi.
Kada je u pitanju sadnja luka, važno je imati na umu da ga je potrebno posaditi na mesto gde će imati puno ili delimično sunce, u dobro drenirano zemljište koje je posle sadnje malčirano organskim kompostom. Lukovica ili seme se sadi u prethodno iskopanu rupu do dubine od oko 2,5 cm, a nakon sadnje biljku je potrebno zaliti. Luk preferira sunčano područje, a korenje mu je veoma plitko i osetljivo, pa se savetuje ostavljanje određenog razmaka između sadnica i redova da bi se obezbedio njihov optimalan rast.
Sadnja setova
Sadnja luka iz setova je način gajenja luka koji se odnosi na male i nezrele lukovice, koje su prethodne godine uzgajane iz semena i koje se drže u stanju mirovanja. Ovakav način sadnje se vrši 2 - 4 nedelje pre poslednjeg mraza, a lukovice se sade na dubini od 2 cm i na rastojanju 10 - 15 cm, u zavisnosti od vrste luka. Razmak između redova treba da bude 25 - 30 cm. Drugi metod sadnje setova podrazumeva postavljanje crne opne i sadnju kompleta kroz proreze u njoj, što sprečava oštećenje lukovica tokom vađenja i ne zahteva plevidbu. Međutim, ovaj način sadnje često može dovesti do nerazvijenosti biljke, a što su lukovice manje, veća je šansa da nicanje uspe.
Prilikom korišćenja ovog načina sadnje važno je odabrati kvalitetne setove i proveriti da li su zdravi i bez oštećenja. Luk iz setova ima prednost što se brže razvija i obično ima veću verovatnoću uspešnog nicanja od luka posađenog iz semena. Takođe, može se saditi grupno ili pojedinačno i kombinovati sa drugim vrstama biljaka u bašti.
Sadnja u bašti
Sadnja luka u bašti može biti veoma uspešna, ali je važno obratiti pažnju na neke specifičnosti u uzgoju. Na primer, sadnja luka u bašti može biti uspešan do kasne zime, u zavisnosti od vrste luka. Idealno je saditi luk u proleće ili jesen, a za to je potrebno pripremiti rupu dubine oko 10 cm i prethodno je popuniti drenažnim slojem. Tokom sadnje, lukovice je potrebno posaditi na dubinu od oko 2,5 cm, a mesto sadnje mora da obezbedi veliku količinu dnevne sunčeve svetlosti. Zemljište treba da bude dobro drenirano i bogato, a važno je da bude vlažno, ali ne previše vlažno.
Uzgajanje luka na podignutim lejama je takođe popularn metod uzgoja. Uzdignute leje su idealne za sadnju ove biljke, a između leja se najčešće nalaze rovovi za zalivanje biljke. Ako se luk sadi setvom, moguće ga je saditi na manjem rastojanju od 10 cm, što će rezultirati većim prinosom. Važno je napomenuti da se luk može gajiti u kombinaciji sa drugim povrtarskim biljem kao i sa nekim vrstama lekovitih biljaka koje imaju jednostavan korenov sistem.
Nakon sadnje potrebno je obratiti pažnju na redovno održavanje biljke, uključujući zalivanje i uklanjanje korova. Kada luk naraste do visine 12 - 15 cm, preporuča se sečenje vrhova na 7- 10 cm.
Sadnja u plasteniku
Luk se sadi u posude gde se temperatura održava na 13 - 24°C, oko 10 - 12 nedelja pre nego što se presađuje napolje. Pre setve potrebno je pripremiti posudu tako da se ispod nje nalazi grejni kabl ili ploča, što će pomoći bržem nicanju. Luk će niknuti za 10 - 12 dana, nakon čega se mora održavati na temperaturi 15 - 18°C tokom dana, dok noćna temperatura ne sme pasti ispod 12 - 15°C.
Luk zasađen u plasteniku može da se bere u roku od 30 dana ako je zasađen kao lukovica, a zasađen iz semena može da se bere za 40- 50 dana. Idealna veličina luka za berbu je oko 15 cm visoka i 2,5 cm široka. Pored toga, neophodno je obratiti pažnju na količinu vode koju luk dobija da bi se izbeglo preterano vlažno zemljište, a takođe je važno održavati dobru ventilaciju da bi se sprečio razvoj bolesti i štetočina.
Sadnja u saksije
Luk se može saditi i u kontejnerima na balkonima, terasama ili unutar kuće, pa je veoma pogodan za one koji žive u urbanim sredinama bez bašte. Najbolje vreme za sadnju luka u saksije je kraj zime ili početak proleća kada su temperature oko 15°C, jer će tada luk bolje rasti.
Za sadnju luka u saksiju potrebna vam je saksija dubine najmanje 25 cm i prečnika oko 20 cm, a u veće može stati više biljaka luka. Važno je da se skoro do vrha napuni mešavinom zemlje za saksije i organskog komposta, ostavljajući oko 2,5 cm do vrha. Zatim se sadi na dubini od 2,5 - 7 cm, a razmak između njih treba da bude 10 - 12 cm.
Nakon sadnje, potrebno je temeljno napuniti posudu vodom i dozvoliti da višak vode izađe kroz drenažne rupe. Kontejner sa lukom zatim treba staviti na sunčano mesto gde će biljka dobiti dovoljno svetlosti. Kako luk raste, potrebno ga je hraniti organskim đubrivom oko mesec dana nakon sadnje. Redovno uklanjanje korova je važno tokom rasta luka da bi se osiguralo da biljka dobije dovoljno hranljivih materija i vlage.
Kada luk dostigne visinu od oko 15 cm i širinu od 2,5 cm, spreman je za berbu. Ako se sačuva za kasnije, može se iskopati zajedno sa korenom, sušiti na vazduhu nekoliko dana i potom čuvati na suvom i hladnom mestu.
Briga o zasadima
Kod brige o zasadima luka najvažnije je voditi računa o navodnjavanju. Luk treba redovno zalivati, ali previše vode može dovesti do truljenja korena i oštećenja biljaka, zbog čega je važno uskladiti navodnjavanje sa potrebama biljaka i vremenskim uslovima. Pored toga, važno je redovno održavati zasad luka uklanjanjem korova, što pomaže u održavanju zdravog rasta i povećanju prinosa. Takođe, važno je voditi računa da se ne ošteti zasad tokom berbe.
Zalivanje
Održavanje odgovarajućeg nivoa zalivanja je važno za uspešan rast i razvoj luka. Luk se može zaliti jednom ili dva puta nedeljno, u zavisnosti od vremenskih uslova, najbolje rano ujutro ili kasno uveče. Prekomerno zalivanje može da izazove trulež korena i propadanje biljaka, tako da je važno održavati tlo vlažnim dodavanjem oko 2,5 cm vode pri svakom zalivanju.
Tokom sadnje luka potrebno je ostaviti rovove između redova, preko kojih se biljka kasnije zaliva. Ovaj sistem omogućava plodu da uzme onoliko vode koliko mu je potrebno. Takođe, nakon sadnje luka, preporuča se zalivanje i malčiranje zemljišta nekim organskim kompostom, koji će pomoći da se zadrži vlaga u zemljištu.
U letnjim mesecima, kada su visoke temperature, posebno je važno izbegavati zalivanje u najtoplijem delu dana kako bi se izbeglo oštećenje biljke i prevremeno uvenuće. Mnogi baštovani preferiraju metod zalivanja kroz rovove, iako je moguće koristiti i sistem kap po kap.
Đubrenje
Đubrenje luka igra ključnu ulogu u njegovom rastu, veličini, težini i kvalitetu. Najbolje vreme za đubrenje luka je prva nedelja nakon sadnje, a prihrana je važna da bi se obezbedile neophodne hranljive materije. Elementi kao što su kalcijum i bor su posebno važni za sprečavanje truljenja i obezbeđivanje dužeg radnog veka. Azot, kalijum i fosfor su najvažniji elementi za luk i potrebno ih je obezbediti u odnosu 10-10-10 ili 6-8-4.
Prvo prihranjivanje treba da pokrije oko 40% potreba za hranljivim materijama i može se primeniti do 4. nedelje nakon sadnje. Drugo prihranjivanje je važno u fazi rasta biljaka. Koštano brašno je dobar izbor za startovanje sadnica jer sadrži fosfor i kalcijum, dok se tokom prolećne vegetacije koristi izbalansirano đubrivo. Tečno đubrivo obezbeđuje biljci hranljive materije, ali se često ne savetuje da se koristi zbog brzog raspadanja. S druge strane, zrnasto đubrivo u kombinaciji sa vodom polako oslobađa hranljive materije i duže ostaje u zemljištu.
Razmnožavanje
Luk se može razmnožavati na tri načina: semenom, reznicama ili setovima. Setva se može obaviti do dubine od 10 cm, ali je najbolje da se seme zaseje na dubinu od 2,5 cm. Neophodno je održavati tlo vlažnim da bi se podstaklo klijanje semena. Ako se luk sadi u zatvorenom prostoru, trebalo bi da prođe 8 - 10 nedelja pre poslednjeg prolećnog mraza.
Lukovice se sade 2 - 4 nedelje pre poslednjeg mraza na odgovarajućoj dubini i na rastojanju od 10 - 15 cm. Mesto za sadnju mora da obezbedi dovoljnu količinu sunca i dobro drenirano zemljište. Preporuča se da se tlo popuni organskom materijom ili zemljom za saksije pre sadnje i koristi đubrivo sa sporim oslobađanjem kako bi se sprečio prekomeran rast zelenih vrhova koji mogu oštetiti lukovice.
Reznice se mogu razmnožavati iz zrelih, zdravih biljaka. Najbolje vreme za uzimanje reznica je proleće ili jesen. Reznice se sade na dubini od 2,5 cm u dobro drenirano zemljište. Setovi luka su male lukovice koje rastu iz matične lukovice, a sade se u proleće u plitke brazde na dubini od oko 2,5 cm i na rastojanju od oko 10- 15 cm između njih.
Presađivanje
Presađivanje luka se obično vrši u maju, a lukovice se sade u rupe duboke oko 10 cm, a na dno rupe se stavlja organski kompost ili đubrivo. Lukovice se postavljaju na dubinu od 2,5 cm u tlo koje je rastresito i vlažno, idealno na uzdignutim lejama. Zemljište treba da bude blago kiselo sa pH vrednošću između 6,2 i 6,8. Presađivanje treba obaviti 4 - 6 nedelja pre poslednjeg mraza, a između leja se prave rovovi za zalivanje luka.
Preporuča se izbegavanje sadnje luka u rovovima, a širina rova treba da bude oko 40 cm. Pored toga, nakon presađivanja, važno je redovno održavati tlo vlažnim i primenjivati đubriva da bi se obezbedilo dobro snabdevanje hranljivim materijama i podstakao rast biljaka.
Podmlađivanje
Podmlađivanje biljaka luka igra važnu ulogu u obezbeđivanju zdravog i kvalitetnog rasta biljaka. Najčešće se primenjuje na dugačke sadnice koje imaju tendenciju da se petljaju i gube boju. Podmlađivanje se može postići orezivanjem sadnice za 12 - 15 cm, čime se obezbeđuje bolji rast korena i gušće zelenilo. Ovim postupkom se obezbeđuje i pravilna cirkulacija vazduha između sadnica, što dodatno doprinosi zdravlju biljke.
Proređivanje
Proređivanje crnog luka je postupak koji se primenjuje na gusto zasađen luk koji se nalazi semenom. Ova procedura uključuje branje mladih izdanaka kako bi se omogućio pravilan razmak između biljaka i pravilan razvoj korena. Proredom se obezbeđuje dovoljno prostora za svaku biljku, čime se smanjuje mogućnost širenja bolesti i štetočina.
Prilikom proređivanja luka treba paziti da se ne uklone sve biljke na jednom mestu, već da se između njih ostavi dovoljno prostora za rast i razvoj lukovica. Uklonjeni izdanci se mogu koristiti kao svež začin ili kao sastojak salata i drugih jela. Važno je na vreme prorediti luk da bi se postigao optimalan rast i smanjila verovatnoća bolesti. Ako se ne izvrši proređivanje, biljke će se takmičiti za hranljive materije i vodu, što će usporiti rast i razvoj lukovica, a samim tim i smanjiti prinos. Proređivanje se može obaviti ručno ili pomoću alata za proređivanje.
Priprema za iduću sezonu
Da biste se pripremili za sledeću sezonu, važno je razmotriti nekoliko stvari. Prvo, ako želite da koristite seme luka, važno je da pustite cvet da sazri, a zatim ga uklonite da biste sačuvali seme za sledeću godinu. Drugo, ako imate proklijalu sadnicu, možete je posaditi kasnije sledeće godine. Da biste to uradili, uklonite prethodno formirani cvet i posadite luk u posudu sa zemljom.
U rupu koju ste napravili u zemlji stavite luk, a zatim ga prekrijte zemljom. Redovno zalivajte luk i stavite ga na sunčano mesto. Za kuvanje možete koristiti klice koje se pojavljuju. Takođe je važno pripremiti zemljište za sledeću sezonu, kao što je đubrenje i otpuštanje tla kako bi se obezbedili optimalni uslovi za rast.
Bolesti
Luk, iako nije preterano podložan bolestima, kao i druge biljke, može biti izložen određenim bolestima koje mogu naneti znatnu štetu usevu. Jedna od najčešćih bolesti luka je pegavost, koja se javlja u uslovima visoke vlažnosti i temperature, a manifestuje se pojavom pega na listovima koje kasnije žute i suše. Druga bolest koja može da pogodi luk je meka trulež korena, koja se obično javlja u uslovima prekomerne vlage u zemljištu, što dovodi do truljenja korena i propadanja biljke.
Plamenjača
Plamenjača je gljivična bolest koja može da napadne širok spektar useva, uključujući i luk. Gljiva Stemphilium vesicarium izaziva pojavu sitnih mrlja na listovima koje su prvo žute, a zatim tamne boje. Listovi se uvijaju i padaju na zemlju, ali bolest je ograničena samo na listove. Temperatura između 18 - 25°C i jaka kiša idealni su uslovi za razvoj plamenjače. Treba održavati rastojanje između biljaka da bi se osigurala cirkulacija vazduha, što pomaže u sprečavanju širenja infekcije. Zaražene sadnice treba ukloniti i zakopati da se infekcija ne bi širila. Za sprečavanje širenja bolesti moguće je koristiti fungicide.
Meka trulež korena
Meka trulež korena je bolest koja napada luk i izazivaju je gljive Pythium i Rhizoctonia. Bolest pogađa bazalni deo luka i sprečava ga da dobije potrebnu količinu vode i hranljivih materija, što dovodi do pojave žutih listova i njihovog odumiranja. Zaraženi koreni postaju tamnobraon boje, a pojavljuje se neprijatan miris truleži. Najbolje se razvija na temperaturama između 25 i 27°C, a bolest može nastati i na zemljištu koje je već zaraženo. Da bi se sprečila pojava ove bolesti, potrebno je izbegavati sadnju biljke u zemljište koje je zaraženo. Takođe, plodove treba čuvati na temperaturi do 4°C i vlažnosti od oko 70% da bi se sprečilo širenje ove bolest
Ljubičasta pegavost
Ljubičasta pegavost je bolest koja se pojavljuje na lukovicama i izaziva je gljivica Alternaria porri. Simptomi se javljaju kao male tačke u obliku elipse koje su u početku natopljene vodom, a kasnije postaju braon i šire se po listovima. Bolest može biti opasna za biljku jer izaziva žutilo i venuće listova. Gljiva može prezimiti na tlu i zaraziti lukovice kroz rane. Vlažni uslovi su idealno vreme za širenje ove bolesti i tada se pojavljuju pege. Ako je biljka zaražena, treba je ukloniti i zakopati da bi se sprečilo dalje širenje bolesti.
Štetočine
Osim što je otporan na većinu bolesti, luk je otporan i na štetočine, a jedini koji mogu da nanesu štetu su crv i trips. Crv je mala, beličasta glista koja oštećuje luk iznutra i tako ga uništava. Tripsi su, s druge strane, mali insekti koji oštećuju listove luka, a posebno su aktivni u toplim i suvim uslovima. Najbolje sredstvo za borbu protiv crva i tripsa je korišćenje prirodnih neprijatelja kao što su ptice, ali se mogu koristiti i insekticidi ako je šteta prevelika.
Crv luka
Crv luka je štetočina koja napada luk i može se pojaviti tokom cele godine, ali se najčešće javlja u proleće kada su temperature niže. Ženke ove štetočine polažu jaja, iz kojih se nakon nedelju dana izlegu crvi. Ovi crvi se hrane svim delovima crnog luka - korenom, stabljikom i lukovicom, posebno ako je još u razvoju, što može dovesti do propadanja biljke. Crv je otporan na niske temperature, ali temperature iznad 35°C mogu ga uspešno ubiti. Da bi se sprečila pojava ove štetočine, preporuča se odlaganje sadnje do pojave viših temperatura i prekrivanje zasađenih useva. Hemijska kontrola obuhvata primenu insekticida i prskanje u podnožju biljke.
Tripsi
Tripsi su štetočine koje sišu sok iz luka i hrane se tkivom listova i cvetova. Izbojci zelenog luka menjaju boju i dobijaju bele mrlje, a intenzivniji napadi mogu dovesti do toga da se pupoljci ne otvaraju. Zaraženi listovi luka moraju se ukloniti kako bi se sprečilo stvaranje povoljnih uslova za dalje napade ove štetočine. Tripsi uspevaju po suvom i toplom vremenu, ali redovno zalivanje i uklanjanje zaraženog biljnog materijala smanjuje mogućnost infekcije. Takođe se preporučuje kupovina organskih sprejeva ili upotreba insekticidnog sapuna ili nim ulja da biste se uspešno rešili ove štetočine.
Upotreba luka
Luk ima različite namene u ishrani i dugi niz godina je poznat kao ukusna i korisna biljka. Osim u kuvanju, luk se koristi i u kozmetici, gde se najčešće koristi za negu kose. Luk je poznat po mnogim prednostima za zdravlje ljudi, a njegova redovna konzumacija može poboljšati funkcionisanje sistema za varenje, smanjiti rizik od srčanih oboljenja i pomoći u jačanju imunog sistema. Takođe, luk ima antiinflamatorna svojstva i može pomoći u borbi protiv zapaljenskih procesa u telu. U kozmetici se sok od luka koristi kao prirodni tretman za negu kose, a preporučuje se kao sredstvo za jačanje korena kose i podsticanje njenog rasta.
Berba
Luk je spreman za berbu kada mu listovi postanu tanki, braon, posebno na vrhovima, i padnu na zemlju, obično krajem juna ili početkom jula. Pri vađenju luka mora se paziti da se ne ošteti, jer će oštećeni luk morati da se iskoristi za kratko vreme i ne treba ga čuvati. Ako se luk bere za skladištenje, potrebno je da 80% luka padne na zemlju, inače će nedozrele glavice istrunuti. Takođe, nije preporučljivo ostaviti ga na tlu dugo vremena nakon što je sazreo.
Nakon vađenja, luk se osuši, a njegov koren i vrh seče na oko 2,5 cm. Da bi se promenila struktura zemljišta, preporučuje se sadnja biljaka sa dubljim korenom kao što su cvekla, kukuruz, celer, krastavci, spanać, bundeva, tikvica, zelena salata itd.
Sušenje
Postoje tri metoda sušenja: sušenje na vazduhu, sušenje u dehidratoru i sušenje u rerni. Svaki metod zahteva drugačiju temperaturu i vreme sušenja. Sušenje na vazduhu je najduža metoda, ali zadržava najbolje arome i ukuse luka. Sušenje u dehidratoru i sušenje u rerni su brži metodi, ali zahtevaju pažljivo praćenje temperature da bi se sprečilo prekomerno sušenje.
Kada se luk potpuno osuši, može se čuvati u hermetički zatvorenoj posudi na suvom i tamnom mestu. Osušeni luk traje duže od svežeg luka i može se koristiti u raznim jelima.
Skladištenje
Izvađeni luk može da se čuva najviše tri meseca na hladnom i suvom mestu u korpama ili kartonskim kutijama, a umotan u foliju u frižideru i do godinu dana. Međutim, najbolji način za čuvanje luka je da ga pletete i okačite. Temperatura skladištenja treba da bude između 4 i 15°C, a skladištenje na tamnom mestu se izbegava jer to podstiče klijanje, dok temperatura ispod 4°C podstiče nicanje. Ako luk nije dobro osušen, treba ga držati na temperaturi 23 - 32°C u periodu 2 - 4 nedelje. Takođe se navodi da se luk može čuvati u konzerviranom obliku, u prahu ili pečen i zamrznut, da bi se posle koristio kao dodatak jelima.
Ishrana
Luk se koristi u svakoj kuhinji i ima različite oblike u kojima se može koristiti. Na primer, žuti luk se može koristiti u supama, sosovima i francuskim kolačima, dok se crveni luk najčešće koristi u salatama i može da se kiseli. Beli luk se često koristi u meksičkoj kuhinji zbog svoje snage. Slatki luk je odličan kao dodatak salatama i može se koristiti kao džem od luka. Čak i jelu od kelja, kao što su tople salate ili prilozi, luk može dodati dubinu ukusa i neophodnu slatkoću.
Zimnica
Kozmetika
Luk ima brojne prednosti za negu kože i kose, zbog čega bi trebalo da bude uključen u svakodnevnu rutinu nege. Luk sadrži antioksidante, minerale, vitamine A, C i E i selen koji pomažu u smanjenju upale kože i ubijanju bakterija. Posebno je od pomoći u lečenju akni i fleka od akni i u lečenju ožiljaka, posebno kada se kombinuje sa aloe verom. Maska od luka može pomoći da se koža navlaži, a sok od luka je bogat sumporom koji podstiče rast folikula dlake.
Lekovitost
Luk je namirnica koja se tradicionalno koristi u medicinske svrhe zbog širokog spektra lekovitih svojstava. Jedno od najistaknutijih svojstava luka je njegovo antiinflamatorno dejstvo, koje može pomoći u ublažavanju upalnih procesa u organizmu. Takođe, zbog svojih antibakterijskih svojstava, luk se često koristi kao prirodni lek za ublažavanje infekcija.
Pored toga, luk se smatra odličnim izvorom vitamina i minerala, kao što su vitamini A, C i E i selen. Ove supstance pomažu u održavanju zdravlja kostiju i creva i mogu pomoći u jačanju imunološkog sistema.
Istraživanja su takođe pokazala da redovna konzumacija luka može pomoći u regulisanju krvnog pritiska, što je važno za prevenciju raznih zdravstvenih problema. Takođe, luk je bogat vlaknima i masnim kiselinama koje mogu pomoći u održavanju zdravlja creva i regulaciji varenja.
Zbog svog lekovitog dejstva, luk se često koristi u tradicionalnoj medicini za lečenje raznih zdravstvenih problema, uključujući prehladu, grip, kašalj, glavobolju, probleme sa varenjem, artritis i druge. Međutim, pre upotrebe luka u medicinske svrhe, uvek se konsultujte sa lekarom ili lekarnikom.
Zanimljivosti
Prema istraživanjima, potrošnja luka u Americi porasla je za 50% u poslednjih 20 godina, što je interesantno s obzirom na mali broj proizvođača luka u Americi (manje od 1.000) i godišnje zasađenih 125.000 ha. Luk se koristi u kuhinji širom sveta, a poznat je još od bronzanog doba.
Egipćani su bili obožavatelji luka i slikali su ga na grobovima svojih vladara, a takođe su verovali da debljina ljuske luka može pomoći u predviđanju nadolazeće zime. Tokom antičkih Olimpijskih igara u Grčkoj, takmičari su konzumirali velike količine luka.
Španci su luk uneli u Zapadnu Indiju, odakle se brzo proširio širom Amerike. Na istoku je najpopularniji velški luk, koji se često naziva i japanski luk.
Foto: Mabel Amber / Pixabay
Ostavite odgovor