Boranija (lat. Phaseolus vulgaris) je biljka koja raste jednom godišnje. Pripada porodici mahunarki (Fabaceae) kao i pasulj, grašak, bob i druge. Boranija kao biljka, tj. kada se govori o njoj, je ustvari biljka običnog pasulja, i uzgaja se zbog njenih nezrelih mahuna. One mogu biti žute ili zelene, koje u sebi imaju, tj. sadrže takođe nezrele plodove.
Zahvaljujući svojim lekovitim svojstvima i biološkom sastavu, boranija se nalazi na zavidnom mestu na svakoj trpezi. Postoji veliki broj vrsta, a jedne od najpoznatijih su tiber, lodi, šumadinka, zlatna olovka, kineska i italijanska boranija. Postoje visoke i niske sorte, ali se više gaje niske jer su manje zahtevne za uzgajanje.
Ona je veoma hranljivo povrće iz roda mahunarki. Smatra se da je poreklom iz Meksika, ali se koristi u ishrani skoro u svim zemljama sveta. Boranija je doneta u Evropu u 16. veku. Preporučuje se kao ishrana zbog svojih bioloških i lekovitih sastojaka.
Sorte boranije
Boranija se gaji kao domaća i odomaćena strana sorta visokog i niskog rasta, koja je pogodna za potrošnju ne samo u svežem stanju, već i u različite vidove prerade. Njihove zajedničke osobine su kvalitetna sorta mahune, dobra rodnost i veoma dobra otpornost prema velikom broju bolesti. Ona se može podeliti na niske i visoke sorte. Niske se gaje više zato što su jeftinije za uzgoj i daju veće prinose.
Po boji boranija može biti žuta, bledožuta, zelena, ili šarena. Po dužini može biti dugačka, srednja ili kratka, a po obliku šiljata, okrugla ili široka.
Puterica
Puterica je boranija žute boje, pljosnatog tipa, mesnate srednje duge mahune, sa nekoliko zrna koja mogu kasno da narastu. Ona je najukusnija kada je sveža, ali čak i prilikom zamrzavanja ona ne gubi mnogo na kvalitetu. Semenka je bele boje kod hibridnih sorti i slabijeg je kvaliteta. Ona je tvrđa, kraća i ima manje plodova.
Roze puterica
Roze puterica je bele boje koja je uža što se mahune tiče, vremenom dobija roze boju. Ima tanju mahunu, manje mesnatu, duža je i retko ima končić. Najbolje je da se iskoristi kada je sveža.
Trešnjevka
Trešnjevka je sorta visoke boranije koja je polupljosnatog tipa mahune. Ima ljubičastie crtice, bledozelene boja koja se preliva do belo-žute nijanse. Meka je, uvek je bez konca, dosta je krta. Ima više semena nego bela puterica. Trebalo bi da se koristi isključivo sveža, jer zamrzavanjem može dosta da omekša.
Ljubičasta visoka boranija
Ljubičasta visoka boranija (lat. Triumfo) vrlo je karakteristična zbog mahune koja je ljubičaste boje i pljosnatog tipa. Poreklom je iz Italije, stara sorta koja je kod nas gotovo nepoznata. Definitivno je najrodnija sorta starijeg tipa. Lepog je ukusa, i koristi se dok je plod mlad. Brzo očvrsne i stvori konac. Ne gubi na kvalitetu prilikom zamrzavanja i daje dobar prinos.
Uzgoj boranije
Boranija, odnosno pasulj ili grašak, su botanički ista vrsta, a razlikuju se iz dva pravca selekcije: botanički zrelo zrno i tehnološki zrela mahuna. Vodi poreklo iz Južne Amerike, odakle su je preneli Španci po celoj Evropi. Ona je, inače, jednogodišnja biljka i izučava se u okviru povrtarstva. Što se tiče ishrane, koristi se kao svež plod, za čorbe, i još na dosta različitih načina (domaći i industrijski) prerađena, i jedna je od najznačajnijih sirovina za prerađivačke kapacitete. Sa medicinske strane gledano, naročito je značajna zbog balastnih materija, kao i u ishrani kod dijabetičara, a dosta pomaže i kod bubrežnih bolesti, bešike i arteroskleroze.
Plodored
Boranija zauzima treće mesto u plodoredu. Može da se proizvodi samo na zemljištu na kojem u prethodne tri godine nisu gajene mahunarke kao šta su soja, rogač, kikiriki, pasulj i grašak ili iza deteline i lucerke, zbog toga što su navedene mahunarke domaćini za mnoge patogene gljivice čije prisustvo dovodi do oboljenja korena boranije.
Takođe, treba izbegavati gajenje zelene salate, krompira, paradajza, kupusnjača i vrežastih vrsta pre ili posle boranije da bi se smanjilo prisustvo preparata Sclerotinie u zemljištu. Gajenje pšenice ili kukuruza tokom godina smanjuje prisustvo istog. Pre boranije treba izbegavati, pored mahunarki, i kupusnjače (gajene i korovske) zbog prisustva bakterijske vrste (lat. Xanthomonas campestris).
Boranija najbolje uspeva posle lukovičastog i povrća sa korenjem ili posle strnina. Kao kultura koja se stiže kasnije, boranija se seje posle ranog krompira, kelerabe, zelene salate, spanaća, ranih strnina.
Zalivanje
Boranija se seje na dubini od 5 - 7 cm kod lakših zemljišta ili na 3 - 4 cm kada su teža zemljišta. Setva se uglavnom obavlja u redove. Boranija se seje na 4 - 6 semena i to na 50 do 100 cm razdaljine, kako bi bilo dosta prostora za odrasle biljke. Navodnjavanje je obavezno, naročito za drugu setvu, jer su tada i više temperaturе, а boranija zahteva dosta vlage. Ona može podneti kratkotrajnu sušu, ali je osetljiva na suv vazduh. Navodnjavanje se radi tako da ide uz brazdu a nikako po listu i veštačka kiša ne dolazi u obzir, jer dolazi do pojave bolesti po listovima.
Visoke temperature i suv vazduh mogu biti uzrok opadanjа cvetova. Đubrenje se ne radi stajnjakom, nego mineralnim đubrivom. Leti tražimo sorte sa kraćim periodom vegetacije, do 2 meseca. I leti i u proleće boranija daje mahune koje su pogodne za preradu ili za potrošnju. Cena boranije je tada pristupačna, tako da i proizvodnja može biti isplativa.
Đubrenje
Kultiviranje se inače obavlja kada se ukažu redovi, i to najčešće tri puta. Preporučuje se da biljke budu suve kada se obavlja kultiviranje ili okopavanje. Takođe, potrebno je da se obavi i folijarna prihrana (đubrenje preko lista) i to jednom pred cvetanje i jednom 14 dana kasnije.
Razmnožavanje
Boranija nema posebne načina razmnožavanja. Sve sorte se razmnožavaju i uzgajaju iz semena.
Zemljište
Boranija je prilično nezahtevna biljka, i može da raste na rastresitom, ne kiselom plodnom tlu. Najbolje bi bilo da se sadi na lakom ili srednjem tlu. Teško tlo sa visokom podzemnom vodom nije pogodno za ovakvu vrstu povrća. Preporučuje se da se svake godine boranija sadi na novo mesto, kako bi se zaštitila biljka od antracnoze.
Klima
Boranija je biljka kojoj prijaju topli krajevi, pa samim tim i u našim uslovima ima povećane zahteve što se tiče toplote. Kako bi boranija uspela i nikla, potrebna je optimalna temperatura od oko 22°C. Ukoliko je temperatura veća od 35°C i manja od 6°C boranija počinje da odbacuje cvetove. Može da podnese kratkotrajnu sušu, ali je veoma osetljiva na vazdušnu sušu, posebno u vreme kada cveta. Ukoliko ima viška vode u vazduhu i zemljištu, utiče na produživanje vegetacije. Boranija može da uspeva i na većim nadmorskim visinama, a pojedine sorte kod nas mogu da se gaje i na visini do 1.300 metara iznad nivoa mora.
Sadnja boranije
Bašta puna raznovrsnog povrća nije još uvek prava bašta. Da bi to postala, ona mora imati plastove od pritki koje obavija boranija i koje liče na zeleni breg. Pune listova, sitnih, belih, žutih i roze cvetova. Ono što je čini još bogatijom jesu mahune koje neprekidno od juna pa sve do jeseni pristižu za branje u velikim količinama.
Vreme sadnje
Kod boranije sadnja počinje oko 20. aprila. Naredni rokovi opredeljuju se prema metodi toplotnih jedinica ili metodom "setva posle nicanja". Ova druga metoda obavlja se tako što se setva u svakom narednom roku obavlja posle nicanja iz prethodnog roka, sve do kraja maja. Letnja setva počinje 25. juna i traje do 15. jula. U uslovima navodnjavanja radi obezbeđenja neprekidne berbe boranije iz prolećne i letnje setve, seje se svakih 7 - 10 dana od kraja aprila do 10 - 15. jula. Za setvu na razmaku od 50 x 4 - 5 centimetara (sklop od 40 - 50 biljaka/m²) potrebno je 100 - 150 kg semena po hektaru.
Odabir podloge za sadnju
Boranija u odnosu na druge mahunarke ima veće zahteve u pogledu plodnosti zemljišta. Za prolećnu setvu jesenja obrada se izvodi u jesen, na dubini od 30 centimetara, a pred setvu zemljište se kultivira i priprema za setvu. Za letnju (kasnu) setvu, kada je boranija naknadna kultura, posle skidanja prethodne kulture primenjuje se letnje oranje na 18 centimetara, a zatim površinska, predsetvena priprema. Boranija u plodoredu najbolje uspeva posle korenastog i lukovičastog povrća ili posle strnina.
Boranija sa prinosom od 10t/ha iznosi iz zemljišta 75 kg azota (N), 20 kg fosfor pentoksida (P2O5) i 70 - 90 kg kalijum oksida (K2O). Potrebe boranije za đubrenjem zemljišta su 60 - 80 kg/ha NPK (azot, fosfor i kalijum).
Prihranu treba izvršiti u fazi 3 - 4 prava lista. Istraživanja su pokazala da primena bakterijalnih đubriva za inokulaciju semena kod boranije daje pozitivne efekte.
Sadnja iz semena
Boranija je biljka koja uspeva u toplim krajevima, i zato ima povećane zahteve za toplotom. Seme niče na temperaturi od 10-12°C, ali tada niče veoma sporo. Neka optimalna temperatura za nicanje ove biljke je oko 22°C. Za razvoj vegetativnih organa (do formiranja cvetova) potrebna je temperatura od 18-20°C, a za formiranje generativnih organa od 22-25°C.
Uzgoj na otvorenom
Visoke sorte boranije se uglavnom gaje pored kuće jer zahtevaju neku vrstu potpore da bi se mogle pravilno razvijati. Zbog većeg rasta omogućavaju dobijanje više prinosa po jednoj biljci. Međutim berba je malo komplikovanija jer se boranija bere ručno. Bez obzira da li se boranija gaji samo za kućne potrebe ili se jedan deo planira prodavati, preporuka je da se obavlja postepena setva (sukcesivno). Ona se obavlja u nekoliko navrata, tako da se pravi razmak od 7 dana, pa se zrenje biljaka obavlja postepeno.
Za razmak između redova se ostavlja po 60cm, dok između “kućica” ide po 30 cm. U svaku od njih se ubacuje oko 5 semenki. Da bi se visoke sorte boranije mogle dobro razvijati, koristi se nešto za potporu, najšešće su to pritke koje se međusobno povezuju. Može da se koristi i špalir od stubova između kojih se nalazi zategnuta žica za koju se veže mreža.
Uzgoj u plasteniku
S obzirom na kratku vegetaciju (60 - 70 dana), boranija predstavlja veoma interesantnu kulturu za sadnju u plastenicima. Pri gajenju (u jesen ili u proleće), mogu da se koriste objekti bez grejanja, a u toku zime i ranog proleća koriste se isključivo objekti sa grejanjem, jer je boranija toploljubiva kultura, kojoj je za razvoj i rast potrebna temperatura od 20 - 22°C. Što se tiče jesenje proizvodnje boranije, setva se obavlja krajem jula i pocetkom avgusta, a stiže u oktobru i početkom novembra. Kada je u pitanju proizvodnja u zimu, planira se prema mogućnosti grejanja. Proizvodnja u proleću počinje setvom krajem februara i berbom u aprilu.
Uzgoj u saksijama
Ovo sigurno znate još od osnovne škole. Boranija je povrće koje se najbolje uzgaja u saksijama. Da bi je negovali, potrebna je saksija od 30cm dubine. Za što bolji razvoj boranije i povrća generalno, morate proveriti dubinu korena.
Održavanje i nega
Kao što smo već pomenuli, boranija je biljka iz porodice mahunarki. To znači da voli topliju klimu, a kao takvoj, ekstremno visoke temperature i suv vazduh mogu da izazovu opadanje cvetova. Ovo povrće najbolje uspeva u umereno vlažnom podneblju, a u plodoredu se gaji nakon okopavanja. Mere nege tog povrća jesu okopavanje 2 - 3 puta, a to sve zbog cilja uništavanja korova.
Faza mirovanja
Budući da se radi o jednogodišnjoj biljci, boranija nema fazu mirovanja. Kada završi sa germinacijom i nakon branja, pre zime zemljište se obrađuje i priprema za novu sadnju sledeće sezone.
Proređivanje
Kako vaša boranija raste, moraćete da ga proređujete kako biste osigurali jači prinos. Kad dostignu određenu visinu od oko 7 cm, slabije biljke isecite makazama u nivou tla. Kada je vreme da proredite grmlje, možete ih i oploditi i dodati malč ili seno na to područje što će pomoći u podsticanju sledeće faze rasta biljaka.
Berba
Kod berbe, niske sorte boranije se beru mašinski i to kada sazri oko 75% mahuna. Najšeće se proverava vizuelno, imajući u vidu karakteristike sorte koja je posejana. Oko ovoga je potrebno da se obrati dodatna pažnja, jer ranija berba može dati manji prinos, a zakasnela lošiji plod.
Kako boranija brzo vene, visoke sorte koje se sade na manjoj površini je zgodno sejati u nekoliko navrata sa pauzama između od najmanje nedelju dana. Na taj način, berba boranije se obavlja postepeno i u dužem periodu se može prodavati kao sveža.
Skladištenje
Boranija koja ide na zamzavanje treba na preradu da stigne za manje od 8 sati, odmah nakon berbe, nakon čega bi trebala da se ohladi do oko 7°C. Posle toga, zamrzavanje bi trebalo da se obavi naglim spuštanjem temperature da bi se izbeglo dodatno oštećenje mahuna.
Bolesti
Kada je u pitanju zaštita boranije, treba znati da probleme mogu napraviti iste bolesti i štetočine koje napadaju pasulj i grašak.
Antraknoza boranije
Antraknoza boranije (lat. C. lindemuthianum) je bolest koja napada sve delove biljke ali najviše napada mahunama. Tu se stvaraju ugrnute crno-crvenkaste pege, sa jasno izraženo crveno-crnom ivicom. Na lišću i stabljici se javlja deformacija i samom pojavom usporava rast biljke. Kada se pege spoje u obliku prstena, dolazi do sušenja biljke.
Rđa boranije
Rđa boranije (lat. Uromyces appendiculatus) se može pojaviti na celoj biljci, ali je najviše ima na listu boranije. Odmah nastaju žućkaste pegice i one se samim razvojem bolesti spajaju i zahvataju dobar deo listova.
Bakterijska pegavost lišća
Bakterijska pegavost lišća (lat. Xanthomonas phaseoli) je bolest koja napada sve nadzemne delove biljke. U početku se na listovima pojavljuju pege različitih veličina koje su bledo-zelenkaste, potom žute, i na kraju crne boje. Po mahunama se pojavljuju okrugle pege tamno-zelene boje. One kasnije postaju crne, udubljene i prekrivene žućkastom tečnošću. Kada bakterija sa mahuna prodire u seme, tu se takođe pojavljuju pege.
Oreolna pegavost lišća
Oreolna pegavost lišća (lat. Pseudomonas phaseoli) je bakterijsko oboljenje koje napada sve nadzemne delove boranije. Na listovima se javljaju pege bledo-zelenom bojom u obliku oreola, po čemu je i dobila ime. Na gornjoj strani lista, pege su masnog izgleda. Na njima se nalazi tečnosti koja je sluzava i tamno zelene je boje, poznatija kao bakterijska kolonija (eksudat). Seme se može zaraziti posredstvom zidova obolele mahune.
Štetočine
Što se tiče štetočina koje napadaju boraniju, izdvajamo:
Majski Gundelj
Majski Gundelj (lat. Melolontha) je krupan spori tvrdokrilac. Dugačak je 20 - 30mm, ima braon krila i crnu glavu. Jajašca su mu okruglasta bela, veličine oko 2mm. Odrasli insekti se hrane liscem, dok se larve hrane korenom. Najvecu štetu nanosi larva jer jede kao što smo naveli, koren biljaka. Veličina štete zavisi od uzrasta larve i biljke kojom se ona hrani. Odrasla jedinka se hrani lišcem, a šteta koju ona nanosi je mnogo manje od štete koju izaziva larva.
Crna repina vaš
Crna repina vaš (Aphis fabae Scop) je veoma rasprostranjena vrsta i hrani se velikim brojem biljnih vrsta. Ova vaš uzima sokove iz svih organa biljke. Nakon napada vaši, nastupa savijanje listova i sušenje cvetova. Ona dosta škodi biljkama i prenosilac je velikog broja virusa. Kada se masovno javi može da izazove smanjenje prinosa i do 70%.
Lucerkina crna vaš
Lucerkina crna vaš (Aphis craccivora Koch) je jajastog oblika, duga oko 2,5 mm, sjajne crne boje. Lucerkina crna vaš je rasprostranjena u čitavom Palearktiku (stara kopnena područja). Kod nas oštećuje lucerku, crvenu detelinu, grahoricu, pasulj, bob, kikiriki, plavi patlidžan i druge biljke, uglavnom mahunarke.
Upotreba boranije
Ovo povrće sadrži specifičnu neesencijalnu amino kiselinu arginin, koja deluje slično insulinu i pomaže snižavanje nivoa šećera u krvi. Sa druge strane, zahvaljujući velikoj količini kalijuma, boranija deluje kao diuretik, reguliše krvni pritisak, povoljno deluje na rad srca i pomaže izbacivanju štetnih materija iz organizma. Ima veoma malu energetsku a visoku biološku vrednost. Za konzumiranje se mora prethodno skuvati jer nekuvana ima štetne sastojke.
Medicina
Boranija utiče na smanjenje mokraćne kiseline, zbog čega je dobra za osobe koje imaju problema sa gihtom. Povoljno deluje kod osoba koje imaju problema sa anemijom, bolestima zuba, bronhitisom, depresijom, ekcemima. Delotvorno se pokazala i kod impotencije, neplodnosti, krvarenja iz nosa, nesanice, osteoporoze, otvorenih rana i preloma.
Naročito je preporučljiva kod pada imuniteta, prehlade i gripa, stresa, hroničnog umora, raznih infekcija, sprečavanja bubrežnih oboljenja. Od svih sastojaka sadrži minerale kalijuma, kalcijuma, magnezijuma, fosfora, gvožđa. Kada je reč o vitaminima, ima provitamin A, kao i vitamine E, C i B grupe. Sadrži i oligoelement bakar, belančevine, biljna vlakna, biljne masti, saponine, ugljene hidrate, folnu kiselinu.
Kulinarstvo
Boranija ima veliku biološku, a relativno malu energetsku vrednost, pa je po sastavu sličnija više povrću nego mahunarkama. Zrno boranije se koristi tako što se kuva: sveža, smrznuta, sušena ili konzervirana.
Priprema se kao glavno jelo koje može biti bez mesa, ali se može spremiti i sa raznim vrstama mesa ili sa pečurkama, bademima, lešnicima. Tako kuvana koristiti se i kao dodatak salatama.
Boranija se mora prvo skuvati, jer nekuvana ima štetne sastojke. Preporučuje se za ishranu dece i trudnica.
Istorija
Arheološki nalazi fosilnih semena datiraju od pre 7.000 - 8.000 godina, i to u suvljim regionima, što znači da je ova vrsta mnogo pre toga gajena i prilagođena okolini u kojoj živi čovek. Na osnovu arheoloških nalaza i varijacija u tipu fazeolina - proteina u semenu, naučnici su zaključili da se divlji oblik boranije širio iz Meksika preko Ekvadora i Kolumbije sve do Anda i Argentine. Izuzetno je vredna i zdrava mahunarka. Poreklom je iz Južne i Centralne Amerike a odatle su je Španci u 16. veku doneli u Evropu.
Zanimljivosti
Sirova boranija je zapravo malo toksična. Nećete umreti ako ih jedete kuvane, ali ako ih pojedete sveže iz bašte, poješćete malo otrova! Toksini su više koncentrisani u semenima nego u mahunama, pa ako ćete ih jesti sirove, birajte mlade mahune sa malim semenkama. Kuvanje razgrađuje ove toksine i čini ga sigurnim za jelo.
Postoje dve glavne vrste boranije. One koje rastu na njivama penjući se po lozi i potreban im je kolac ili potpora. Dok se druga sorta grmasta boranija širi i do 2 m po zemljii ne zahteva strukturnu potporu. Boranije mogu biti zelene, žute, ljubičaste ili čak išarane crvenom bojom!
Boranija je treće najpopularnije povrće koje se gaji u baštama, nakon paradajza i paprike. To je vjerojatno zato što ih je prilično lako uzgajati u pravim uvjetima.
Foto: Ruslana Babenko / Pixabay
Ostavite odgovor