Paškanat

Paškanat (lat. Pastinaca sativa) je dvogodišnja gajena biljka, koja se koristi kao začin ili kao povrće. Veoma je stara kultura i još se naziva pastrnjak ili paštrnjak. U prvoj godini paškanat razvija zadebljali koren koji izgledom podseća na veći koren peršuna.

Koren ima krem belu boju, vretenastog je oblika i u najširem gornjem delu je prečnika do 10 cm. Može biti težak i do 500 g. Stablo je skraćeno, a perasti listovi rastu u formi bujne rozete. U drugoj godini, tokom jula i avgusta, razvija stablo koje je razgranato i grane se završavaju štitastim cvastima sastavljenim od zlatnožutih cvetova. Seme veoma brzo gubi klijavost, pa se prilikom setve najčešće koristi jednogodišnje seme.

Paškanat se smatra lekovitom biljkom i kod nas se u tradicionalnoj kuhinji dodaje raznim jelima. Koristi se i u mnogim kuhinjama širom sveta. Po izgledu se lako može pomešati sa peršunom ili šargarepom, iako se njihov sastav prilično razlikuje.

Paškanat vodi poreklo iz Evrope, a gajili su ga još u Starom Rimu. Taj prvi paškanat nije bio naročitog kvaliteta, a gajenje kvalitetnijih sorti paškanata započelo je u srednjem veku, kada je imao veliki značaj u ishrani. Kasnije su ga zamenili šargarepa i krompir. Danas su najveći proizvođači paškanata Skandinavija, Engleska i Irska. U ostatku Evrope se gaji mnogo manje, uglavnom u baštama.

Vrste paškanata

Najviše sorti paškanata može se sresti u Engleskoj i Skandinaviji. Kod nas se najčešće gaje dve sorte paškanata.

Podravkin beli paškanat

Ova sorta je veoma krupna, koren je konusnog oblika i dužine 30 - 35 cm, na gornjem kraju prečnika 8 - 10 cm. Koren je bele boje, kako spolja, tako i iznutra i veoma je aromatičan. Sadrži velik procenat suve materije, pa se najčešće prerađuje sušenjem. Otporan je na trulež korena, pa se može dugo skladištiti i neće promeniti ukus nakon vađenja.

Dugi beli paškanat

Ova sorta nema velike zahteve, najviše joj odgovara duboko i plodno zemljište sa većim sadržajem krečnjaka. Ne podnosi stajsko đubrivo. Vegetacija traje 160 - 180 dana. U gornjem delu je prečnik korena 6 - 8 cm, a dužina korena iznosi oko 30 cm. Spolja je koren krem bele boje, a unutrašnjost je bela i veoma aromatična. Za ishranu se osim korena koriste i aromatični listovi. Semenu je potrebno oko 28 dana da isklija, a koren se razvija do kasno u jesen. Dobro podnosi niske temperature, pa preko zime može da ostane u zemljištu.

Uzgoj paškanata

Paškanat je kultura koja je veoma jednostavna za gajenje. Jedino je važno da bi se uspešno gajila, da zemljište bude duboko i kvalitetno, da bi koren mogao nesmetano da se razvija.

Plodored

Paškanat ne bi smeo da se sadi na istom mestu minimalno 4 godine. Zbog svoje duge vegetacije, gaji se kao glavni usev, posle strnih žita - pšenice, raži, ovsa i ječma. Na taj način zemljište je dobro pripremljeno za ranu setvu paškanata. Kao međukultura, između redova se mogu sejati rotkvice ili zelena salata. Ne odgovara kao pretkulutra za rane useve, kao što su pšenica i ječam, jer je berba paškanata kasno u jesen. Izbegavajte sadnju uz šargarepu.

Zalivanje

Paškanatu je potrebno dosta vode u fazi formiranja korena. U toku vegetacije, mogu uzimati vlagu iz dubljih slojeva zemljišta, jer imaju dubok koren. Može se gajiti bez navodnjavanja na zemljištima u blizini reka. Ako mu nedostaje vlage, rast se usporava, listovi dobiju svetlu boju, a koren može da popuca i postaje grub i vlaknast. Ako su redovne padavine u toku vegetacije, nije ga potrebno navodnjavati.

Đubrenje

Ako se gaji na plodnom zemljištu, paškanat ne treba đubriti, naročito ako su pretkulutre đubrene. Kako paškanat ima veliku lisnu masu i veliku rodnost, treba ga prihranjivati tokom rasta, 3 - 4 puta do branja.

Đubri se sa 220 kg azota, 150 kg fosfora i 300 kg kalijuma po hektaru, da bi se dobili prinosi od 45 t/ha.

Zemljište

Paškanat najbolje raste na srednje teškim zemljištima sa dosta ilovače i neutralnom pH vrednošću, od 6.5 - 7. U kontinentalnim oblastima je najbolje gajiti ga u dolinama reka kako bi se dobili najveći prinosi.

Klima

Paškanatu za rast najviše odgovaraju temperature od 16 - 18°C, ali može rasti i na temperaturi od 4°C. Prilično je otporan na visoke temperature, ali one usporavaju njegov rast. U kontinentalnim oblastima može provesti zimu u zemljištu. Da bi prešao iz vegetativne u generativnu fazu, potrebno je da duži vremenski period temperature budu 1 - 10°C.

Sadnja paškanata

Paškanatu je potrebno mnogo vremena da bi isklijao, pa je za njegovo gajenje potrebno dosta strpljenja. Razlog za sporo klijanje je previše rano sejanje i veoma sitrno seme.

Vreme sadnje

Paškanat ima veoma dugu vegetaciju, pa mu odgovara rana setva, početkom oktobra, a može trajati do sredine aprila. Biljka dobro podnosi niske temperature, do -15°C, a sporije raste pri visokim temperaturama. U kontinentalnim krajevima može da prezimi u zemljištu.

Sadnja iz semena

Paškanat se isključivo gaji setvom semena direktno u zemljište. Redovi za setvu treba da budu na međusobnom razmaku od 40 - 50 cm, a razmak u redu 10 cm. Najbolje je sejati seme iz prethodne godine, jer ima dobru klijavost i tako se izbegava neujednačeno nicanje biljaka u redovima.

Pre setve je moguće pripremiti seme. Jedna od metoda za pripremu je da se seme potopi u vodu na 2 - 3 dana. Voda se povremeno menja da ne bi došlo do kvarenja semena. Pre setve seme je potrebno dobro osušiti.

Drugi način za pripremu semena je tretiranje otopinom pepela. Prethodno se u 1 l vode otope 2 kašike pepela, promeša se i u tome se ostavlja seme da prenoći.

Sadnja sadnica

Sadnice paškanata se lako mogu pomešati sa peršunom ili celerom, ali paškanat je svetliji i dosta veći. Visina biljke će zavisiti od mnogo faktora, kao što su temperatura, zemljište, nega i sorta koja se sadi. Visina se kreće od 50 - 100 cm.

Za sadnju sadnica je potrebna rastresita podloga. Može se koristiti univerzalno zemljište za sadnice ili se pripremiti sopstvena mešavina od baštenskog zemljišta, treseta i peska. Da bi paškanat normalno rastao, potrebno mi je 14 sati dnevnog svetla. Sadnice treba zalivati, ali paziti da ne bude previše vlage u zemljištu.

Uzgoj u bašti

Paškanat nije zahtevna biljka, i lako se gaji u sopstvenoj bašti. Dobro uspeva u umerenoj klimi i nema velike zahteve u pogledu toplote. Za klijanje semena potrebna je temperatura od 3 - 4°C, a optimalna temperatura za rast je 20°C. Seje se već u februaru ili martu.

Pre setve se vrši đubrenje složenim mineralnim NPK đubrivima. Izbor sorte će zavisiti od vrste zemljišta. Za teža zemljišta se uzimaju sorte sa okruglastim korenom, a za lakša sorte sa vretenastim korenom.

Uzgoj u saksijama

Paškanat najbolje uspeva kada se seje direktno u kompost, a sadnice se presađuju na razmak koji je naznačen na pakovanju. Za gajenje sadnica, najboljeje odabrati saksiju višu od 45 cm, kako bi se sprečio napad larvi muva, jer im je to prevelika visina da bi polagale jaja. Seju se 2 - 3 semenke zajedno, a kompost ne bi smeo biti preterano vlažan.

Kako paškanatu treba dosta vremena da nikne, pored njega se može posejati i nekoliko glavica zelene salate, koje će dospeti za berbu taman kad paškanat nikne.

Održavanje i nega

Paškanat se kultivira u toku vegetacije, sve dok ne dođe do zatvaranja redova. Ako nastupe sušni periodi, potrebno ga je navodnjavati 2 - 3 puta, da bi se dobili visoki prinosi.

Održavanje zasada

Ukoliko se pregusto posejao, zasad se proređuje da bi koren mogao nesmetano da se razvija. Biljke koje se tom prilikom iščupaju ne mogu da se zasade na drugo mesto, jer paškanat ne reaguje dobro na presađivanje. Nije potrebno okopavanje, jer se mogu ukloniti pojedinačno.

Berba

Paškanat dostiže punu zrelost tek kasno u jesen i tada se odmah bere. Ukoliko se na vadi odmah, paškanat može da ostane u zemljištu i da se vadi tokom zime ili rano u proleće. Ako se gaji na velikim površinama, vadi se kombajnima za šećernu repu ili šargarepu.

Skladištenje

Pre skladištenja, potrebno je odstraniti zelene delove sa korena. Neoprani koren se čuva na tamnom i hladnom mestu, kao i šargarepa. Najbolje bi ga bilo čuvati u podrumu ili garaži. Mora biti udaljen od izvora toplote, jer je optimalna temperatura za skladištenje 0°C, a relativna vlažnost vazduha oko 95%. Ne bi ga trebalo čuvati blizu jabuka i krušaka, jer one ispuštaju materiju od koje paškanat može dobiti gorak ukus.

Bolesti

Za sprečavanje bolesti veoma je važan izbor zemljišta koje nije previše vlažno. Ukoliko je potrebno, može se sprovesti drenaža zemljišta. Uništavanje korova je takođe veoma važno, naročito divlje šargarepe. Listovi se ponekad tretiraju fungicidima na bazi bakra.

Pegavost lista

Pegavost lista (lat. Intersonilia pasinacea) je najopasnija bolest koja napada paškanat. Razvoju bolesti pogoduje kišovito vreme i hladno i vlažno zemljište. Na listovima se prvo uočavaju vodenaste mrlje, koje se povećavaju i postaju smeđe i nepravilnog oblika. Na ivicama mrlja se javljaju tamniji krugovi.

Prvi znaci bolesti se uočavaju na mestu gde sekundarni korenovi rastu iz glavnog korena. Boja korena se menja i primećuju se male, smeđe tačke.

Kasnije površina pega postaje hrapava i crvenkastosmeđe boje. Zahvaćena mesta na korenu pocrne i stvaraju se udubljenja, koja pogoduju nastanku saprofitskih organizama koji izazivaju potpuno istrunuće korena.

Šupljine na korenu

Ovu bolest uzrokuje gljivica Pythium spp. Na korenu se uočavaju sive, eliptične lezije. Koren spolja popuca i javljaju se izdužene, tamne lezije, a na šupljinama se mogu javiti male pukotine. Gljivica može opstati u zemljištu i do nekoliko godina, a aktiviranje bolesti se dešava kada je zemljište jako vlažno. Na poplavljenim zemljištima dolazi do stvaranja velikog broja šupljina na korenu.

Kako bi se sprečila pojava bolesti, paškanat ne treba saditi na zemljištima na kojima je pre toga bila gajena šargarepa, i trebalo bi izbegavati preterano đubrenje biljaka. Gljivice se mogu kontrolisati i primenom odgovarajućih herbicida.

Štetočine

Štetočine retko napadaju paškanat, ali ipak treba održavati nasade i vršiti kontrolu eventualne pojave štetočina.

Mrkvina muva

Mrkvina muva spada među najopasnije štetočine koje napadaju paškanat, ali i peršun, šargarepu i celer. Boja im je crna, imaju smeđu glavu, veličine su do 5 mm. Štetu prave larve ove muve, koje su velike 6 - 8 mm. Prva generacija ovog insekta se javlja u maju i junu, a druga, koja pravi veće štete, u julu. Larve buše tunele kroz biljku i ostavljaju u njima izmet, pa se takva biljka ne može upotrebljavati. Muva završava svoj razvoj za 3 - 6 nedelja i učauri se u zemljištu. Nakon zime, dolazi do napada druge generacije, koji pravi još veću štetu nasadu paškanata.

Celerova muva

Ova štetočina je glavni uzročnik propadanja listova kod paškanata. Larva muve u listovima buši tanke tunele. U listovima se razvija sitni beli crvić, dužine do 8 mm, koji se hrani listovima i izaziva njihovo propadanje. Svake godine se javljaju dve generacije muva, uglavnom od aprila, pa sve do jeseni. Na listovima se nalaze mehurići u kojima su smeštene štetočine. Ova mesta se postepeno suše, a ako je mnogo štetočina, suši se ceo list.

Upotreba paškanata

Paškanat pripada korenastim biljkama, ukus mu je veoma aromatičan i zbog toga se dodaje mnogim jelima kao začin. Izgledom podseća na peršun, pa se često pomeša sa njim prilikom kupovine. Ova biljka, osim ukusa ima i blagotvoran uticaj na ljudski organizam.

Kuhinja

U kuhinji se, osim korena, koriste i listovi paškanata. Koren služi kao dodatak supama i varivima, uglavnom svim jelima kojima se dodaje i šargarepa. Listovi se koriste kao začin za testenine, supe, umake i sl. Koren paškanata se odlično slaže sa krompirom, pa se često dodaje u pire i druga jela od krompira.

Sitniji koreni se ne gule, dovoljno ih je oprati pod mlazom vode. Veći korenovi mogu da se tanko ogule i takvi se kuvaju.

Paškanat se može čuvati u frižideru do nedelju dana u plastičnoj vrećici iz koje je izvučen vazduh. Eterična ulja iz paškanata mogu izazvati alergijske reakcije na koži, pa je važno nakon pripreme dobro oprati ruke.

Paškanat se osim za preradu, gaji i za sušenje. Nakon berbe u jesen, korenovi se dobro operu hladnom vodom i iseku na manje kolutove. Tako isečeni se poređaju na podlogu u jednom sloju. Može se sušiti i u rerni ili na prozorskoj dasci, koja ima dosta svetla. Osušena biljka se može čuvati do godinu dana.

Ako se bere divlji paškanat, treba biti oprezan, jer veoma podseća na kukutu i trbulju, a one su otrovne biljke. Paškanat koji se danas gaji vodi poreklo od divljeg samoniklog koji je raširen po čitavoj Evropi.

Zdravlje

Paškanat sadrži velike količine etarskih ulja, kao i minerala i vlakana. Takođe sadrži razne vitamine, kao što su vitamin C, B, K i E. Najznačajniji minerali su kalijum, magnezijum, fosfor i gvožđe. Većina etarskih ulja je sadržana u semenu i ona daju korenu specifičan miris i ukus.

Paškanat je bogat antioksidansima, kao što su vitamin C i poliacetileni, koji sprečavaju štetu koju izazivaju slobodni radikali. Paškanat ima veliki sadržaj vlakana, što povoljno utiče na probavu.

Ima nisku kalorijsku vrednost i sadrži veliki procenat vode, pa se koristi prilikom dijeta za gubljenje kilograma.

Zanimljivosti

Paškanat se uzgajao još u vreme Starog Rima, zbog svog aromatičnog korena. Poreklom je iz Evrope, a koristi se u kuhinjama širom sveta.

U Evropi je imao veliku važnost kao značajan izvor skroba i ugljenih hidrata u srednjem veku. Šećer je bio retka namirnica, a med je bio skup i teško dostupan. Krompir u to vreme još nije bio donesen iz Amerike. Skrobasti, slatki koren paškanata korišten je kao povrće i za zgušnjavanje i zaslađivanje raznovrsnih pudinga. Kako je šećer u Evropi postajao sve jeftiniji, paškanat je gubio na svom značaju.

Nekada se verovalo da konzumiranje paškanata može pomoći kod umornih stopala i ublažiti zubobolju, što je do danas pokazano kao netačno. Specifičan ukus paškanat dobija kada se skrob pretvara u šećer. Taj proces se odvija dok je povrće još u zemlji, nakon prvog mraza.

U Evropi, pre nego što je šećer ušao u širu upotrebu, paškanat se koristio za zaslađivanje kolača i džemova.

Foto: Peakpx