Susam (lat. Sesamum indicum L.) je popularna biljka koja nosi naziv i indijska pšenica. Potiče iz porodice susama koja obuhvata deset vrsta koje rastu uglavnom u Indiji gde se koristi uglavnom prehrambene ili industrijske svrhe. U poređenju sa drugim uljaricama, susam ima veći procenat ulja u semenu, čak i do 60%. Međutim, gaji se i zbog drugih vrlina.
Susam je jednogodišnja biljka koja raste uglavnom u suptropskim i tropskim krajevima. Koren je vretenast i slabije razvijen, sa manjom snagom usisavanja. Stabljika može dostići do 2 m visine i može biti četvorougaona ili osmougaona u poprečnom preseku. Listovi su široki i ovalnog oblika na donjem delu stabljike, dok su pri gornjem delu dugački i uzani. Cvetovi su zvonastog oblika, obično beli, ali mogu da variraju od roze do ljubičaste.
Period cvetanja susama je u julu. Mogu se formirati pojedinačni cvetovi ili mogu biti u grupama. Posle cvetanja na jednoj biljci se formira 50 - 100 tobolaca. Tobolac je oko 3 cm dužine, izdužen je, okrugao i spljošten. Svaki tobolac razvija 50 ili više ovalnih semenki. U zavisnosti od sorte, seme može biti od svetlo žute do crne boje.
Susam je poreklom sa Bliskog istoka, a prirodno voli toplije krajeve. Međutim, danas se gaji širom sveta, najviše u Aziji. Nekoliko biljaka se može uzgajati za ličnu upotrebu kao začin, ali može da se gaji i za komercijalnu proizvodnju. Interesantan je zbog svoje sposobnosti adaptacije na vremenske i klimatske uslove, a i nije skup za proizvodnju.
Vrste susama
Pošto je susam vrlo prilagodljiv na klimatske uslove, a i zato što je među najstarijim gajenim uljaricama na svetu, susam se izdvaja sa otprilike trideset sorti. Međutim, puno sorti su prilično retke i gaje se u udaljenijim delovima Azije ili radi nekih lekovitih svojstava osim semenki. Razlikujemo sorte susama po mestu rasta, pa postoje afričke i azijske divlje sorte koje su se kasnijim gajenjem izmešale jedna sa drugom i razvile plodnije i otpornije sorte za komercijalno gajenje.
Indijski susam
Indijski susam je najrasprostranjenija sorta koja se gaji pre svega zbog semena. Seme je svetlo žute boje i može da se koristi u proizvodnji ulja jer sadrži veliku količinu. Pored ulja, korisna je sorta za pravljenje margarina, kao i testenina i raznih jela koja imaju kulturni značaj. Veruje se da je jedna od najstarijih uljarica i gaji se širom sveta. Ima mnogo sorti koje se razlikuju po intenzitetu boje semena.
Crni susam
Crni susam je dobio naziv po svojim crnim semenkama. Poreklom je iz centralne Afrike, gde se i danas široko gaji, a uzgoj se proširio i na delove Azije. Pored semena, konzumiraju se i kuvani ili sirovi listovi. Odlično podnosi toplu i suvu klimu, a odlikuje se ljubičastim zvonastim cvetovima. Seme se jede celo ili mleveno u pastu. Seme je poznato je kao protivotrov za ubod škorpije.
Divlji susam
Kao što mu ime nalaže, divlji susam raste samo u divljini. Može da se prilagodi suvim uslovima, pa neretko raste u pustinji. Prilagodio se i peščanom zemljištu. Njegovo seme je puno ulja, ali sadrži manje ulja nego druge vrste. Takođe, bitan je i ljudima u pustinji jer se suši njegovo korenje i od njega pravi melem kao protivotrov za ujede zmija.
Sasamum alatum
Takođe može da se gaji u komercijalne svrhe. Gaji se zbog jestivih semenki, a odlikuje se tankim listovima i sitnijim cvećem koje je obično ljubičasto.
Uzgoj susama
Gajenje susama ne zahteva mnogo ulaganja vremena ili para da bi prinos bio visokog kvaliteta. Međutim, ima nekoliko saveta koji mogu da pomognu oko gajenja i pružanja biljci uslova u kojima može da razvije bogat plod.
Plodored
Susam koji se seje radi semena odlikuje relativno kratkim vegetativnim periodom, pa se seje iza ranijih useva, kao što su rani krompir, rani pasulj, uljana repica i ječam. Dobro toleriše prisustvo nekih žitarica kao što su pšenica, ovas i proso.
Ne postoji puno biljaka od kojih susam ne može da raste, međutim, treba da se udalji od nekih biljaka koje mogu da ga uguše. Ne slaže se najbolje sa bosiljkom i ruzmarinom.
Zalivanje
Susam može dugo da preživi bez vode. Međutim, za gajenje je potrebno obezbediti navodnjavanje tokom dužeg perioda suše. Najbolji metod navodnjavanja susama je kap po kap, vrlo blizu korena biljke. Susam može da razvije dug koren, do 1 m, koji koristi za snabdevanje podzemnom vodom. Bitno je obezbediti dobar protok vode i zaštitu od poplave radi izbegavanja truleži korena.
Đubrenje
Đubrenje susama treba obaviti pre setve i podeliti na dva dela. Obično su mu potrebni azot, kalijum i fosfor. Pre đubrenja treba obaviti analizu zemljišta kako bi se utvrdili tačni odnosi đubriva. Kalijumova i fosforna đubriva se dele na pola, a prvi deo se dodaje tokom osnovne pripreme zemlje, a drugi deo tokom pripreme zemlje za setvu. Preporučuje se dodavanje azotnih đubriva tokom pripreme zemljišta za setvu radi poboljšanja klijanja.
Razmnožavanje
Razmnožavanje susama se vrši semenom. Seme za dalju setvu se gaji kao glavni usev da bi se prinos što bolje zaštitio od bolesti preduseva. Seme koje je namenjeno za dalju setvu mora da se skloni na hladno i suvo mesto radi sprečavanja klijanja. Može se odmah tretirati fungicidima kako bi se sprečio mogući prenos bolesti na usev.
Zemljište
Prirodno stanište susama u divljini je savana i pustinja gde zemljištu nedostaju minerali i gde je zemlja peskovita, pa se lako prilagođava raznim vrstama zemljišta. Međutim, za bolji prinos, trebalo bi da izaberete rastresitu i plodnu zemlju koja ima dobru drenažu. U slučaju da se seje kao glavni usev, već u leto treba dobro očistiti zemljište od predkultura. Najbolji prinos se dobija kada se zemljište dobro preore i kasnije usitnjava. Može da toleriše slabo kisela zemljišta, ali treba da se izbegava stajaća voda ili poplave koje izazivaju potpuno propadanje biljke.
Klima
Susam prirodno raste u toplijim krajevima i brzo se adaptira teškim uslovima rasta u pustinjama. Ima autohtonih vrsta koje žive u pustinji Kalahari i uspešno se odupiru siromašnoj zemlji i nedostatku vode. Međutim, topla i stabilna klima je idealna za gajenje susama. Obično raste u tropskim i suptropskim regionima, mada može da se prilagodi i drugačijim uslovima. Glavni razlog za to je razvoj sorti koje se lako prilagode raznim klimatskim uslovima.
Sadnja susama
Susam je posebno rasprostranjen na područjima jugoistočne Azije, centralne Afrike i južne Amerike. Pošto imaju slične klimatske uslove, gajenje susama se tamo isplati. Međutim, uz pomoć nekoliko saveta, susam može da se gaji i u našim krajevima.
Vreme sadnje
Za gajenje susama treba obezbediti visoke temperature. Idealna temperatura za klijanje je 30°C, ali se to može desiti i na 15°C. To bi značilo da setva može da se obavi već polovinom maja. U našim krajevima, gajenje je preporučeno u južnim regionima. U kontinentalnoj zoni, takve temperature mogu da se obezbede jedino u plastenicima ili setvom početkom juna. Treba mu otprilike 3 meseca do sazrevanja i ne toleriše nagle temperaturne promene ili mrazeve. Prilikom ranijeg gajenja, treba se koristiti zaštitna foliju koja se skida u junu.
Kalemljenje
Susam je zeljasta jednogodišnja biljka koja ne mora da se kalemi na druge vrste radi uspeha. Međutim, ako seme ima slabiji potencijal klijanja kada se posadi direktno na mesto gajenja, radi poboljšanja klijavosti se setva obavlja u regulisanim uslovima pa se onda tek nakon nekog vremena presađuje na željeno mesto.
Sadnja iz semena
Obično je gajenje susama započeto sejanjem iz semena. Seme se mora kontrolisati i tretirati protiv bolesti za setvu, u cilju sprečavanja kasnijeg razvoja bolesti ili neuspelog useva. Susam koji se gaji radi proizvodnje semena može da se seje kao glavni usev, ali može da se gaji i kao podkultura. Bitno je pravilno pripremiti zemljište za setvu.
Pripreme zemljišta kreću već na jesen. Obavlja se duboko oranje, na više od 20 cm. Pre setve, bitno je da se zemlja obradi tanjuračom na dubini od 10 cm i da se usitni. Setva se obavlja u redovnim redovima, sa minimalnim međurednim razmakom od 45 cm ako je u pitanju proizvodnja semena, a 25 cm ako je u pitanju setva za potrebe tržišta. Setva se vrši sejalicama za sitnosemenske kulture koje utroše do 5 kg/ha semena.
Dubina setve ne treba da prelazi 1,5 cm, a bitno je utisnuti seme u zemlju valjkom posle setve, radi bolje klijavosti. Prekrivaju se usitnjenom, rastresitom zemljom koja se potom navlaži. Ne treba biti jako mokro jer može doći do truleža.
Sadnja sadnice
Sadnja putem sadnice je bolji metod za manje površine jer se više isplati i lakše klija. Sadnice se sade 4 nedelje nakon setve semena. Bitno je postaviti ih u plodored sa razmakom od 15 cm među sadnicama i međurednim razmakom od 30 cm. Sadnice se sade ujedno sa zemljom u kojoj su do tad rasle, da ne bi došlo do oštećenja korena. Možete ih presaditi u zemlju tokom juna. Treba produbiti tlo za minimum 20 cm pre sadnje i pokriti koren rastresitom zemljom. Tlo oko sadnica treba da se pokrije zaštitnom plastičnom folijom.
Uzgoj na otvorenom
Susam treba da se gaji na mestu gde dobija direktnu sunčevu svetlost. Susam je biljka kratkog dana, ali mnoge sorte uspevaju i u klimi dugog dana. Raste u područjima do 1.200 m nadmorske visine, a može uspeti i u brdovitim predelima i ravnicama. Međutim, na padinama je važnije izabrati južne padine gde dobija više svetla.
Uzgoj u plasteniku
Uprkos tome što postoje pokušaji gajenja susama u plasteniku, ova metoda u finalnom uzgoju nije uobičajena i češće se plastenik koristi kao faza za gajenje sadnica koje se kasnije presade na otvoreno. Prilikom uzgoja sadnica, bitno je sejati seme u podignute gredice. Zemlja treba da bude humusna i rastresita. U plasteniku se setva može obaviti i ranije, međutim, bitno je obezbediti temperaturu veću od 17°C.
Isto tako, bitno je obezbediti minimum 8 sati svetlosti po danu i da se susam ne drži pod tamnim pokrivačem. Može pretrpeti periode bez zalivanja i tolerantan je na sušu, pa je dovoljno zalivati ga jednom nedeljno kišnicom u zatvorenim prostorima.
Uzgoj u saksiji
Susam može da se gaji u saksiji u vidu sezonske ili jednogodišnje biljke. Prilikom gajenja, bitno je koristiti saksiju dublju od 40 cm jer koren može dostići čak 60 cm. Takođe je bitno obezbediti dobru drenažu da se voda ne bi akumulirala i izazvala trulež korena. Susam se sadi u saksijama na razmaku od 15 cm. Treba koristiti rastresitu zemlju pomešanu sa peskom koji je labav i dobro dreniran. Neophodno je biljku držati u zatvorenom prostoru dok spoljni uslovi ne budu idealni za gajenje i kasnije je premestiti na mesto gde dobija sunčeve svetlosti.
Održavanje i nega
Samonikli i divlji susam je veoma otporan na različita staništa i uslove, a kultivisani susam je preuzeo mnoge njegove karakteristike. Međutim, pravilna nega plantaža može doneti bolju žetvu.
Održavanje zasada
Održavanje zasada susama podrazumeva lomljenje pokorice, valjanje semena u zemlju, navodnjavanje tokom duže suše i uklanjanje korova. Uvaljanje semena u zemlju vrši se odmah posle setve radi boljeg upijanja semena u zemlju, s obzirom da se radi sa sitnim semenom.
Navodnjavanje se mora vršiti i prilikom gajenja na zatvorenom i na otvorenom u slučaju da nema vlage duže od dve nedelje. Ako se desi da pada veća količina kiše praćena sunčanim periodom, moguće je formiranje pokorice koja smanjuje klijavost biljaka. Pokorica se lomi drljačama, čime se omogućava veći dotok kiseonika do biljaka.
Košenje
U širokorednoj proizvodnji, košenje korova se vrši mehanički, ili okopavanjem i čupanjem među redovima. Prilikom čupanja, treba pažljivo iščupati korov, posebno kod mladih biljaka, da ne bi došlo do oštećenja korova.
Orezivanje
U slučaju da se sadi u plodoredu na određenoj udaljenosti, susam ne treba da se proređuje. Međutim, previše gusta sadnja može da uguši biljke u razvoju i povećava rizik od razvijanja bolesti. Da bi se ovo sprečilo, najbolje je prorediti susam na svakih 15 cm. Te biljke se ponovo mogu presađivati na veće rastojanje. Proređivanje se vrši kada susam razvije 4 - 6 listova.
Berba
Žetva susama obično počinje u septembru, međutim, pošto ne sazreva jednolično, ne zna se uvek tačno vreme. Trebalo bi početi sa berbom kada dođe do sazrevanja tobolca na donjoj trećini biljke. Zrele tobolce odlikuje braon boja, suvoća i lako pucanje. Da bi se omogućila ujednačena berba, biljka može da se pripremi isušivanjem ili desikacijom (postupkom prskanja herbicidom gde dolazi do prekida vegetacije i smanjenja osipanja biljke).
Žetva susama se vrši kombajnom. Biljke se vezuju u snopove i pokrivaju se zaštitnom folijom. Tokom ovog procesa samozagrevanja, mekšaju se tobolci i lišće otpada. Nakon toga se sušenje snopova odvija na vetru i suncu, a sazrevanje semena se završava. Tada dolazi do pucanja većine tobolaca, što dovodi do lakog prosipanja semena po betonu ili ceradi, pa samim tim i do lakšeg sakupljanja. Prosečan prinos je 500 kg/ha, ali gušća setva i proces desikacije mogu doneti i doprinose od 1.000 - 1.500 kg/ha.
Skladištenje
Posle berbe, seme mora da se suši 10 dana na suncu da bi ostalo na najviše 8% vode i da bi bilo spremno za dalje skladištenje ili prerađivanje. Seme se odlaže u platnene kese na hladnom i suvom mestu do 3 meseca za transport ili dalju proizvodnju. Semenke spremne za upotrebu se pakuju u plastične ambalaže i skladište se na suvo i toplo mesto.
Bolesti
Susam je izuzetno otporan na većinu bolesti i štetočina koje napadaju useve koji se tradicionalno gaje u našim krajevima. Međutim, ima nekoliko bolesti koje mogu štetiti usevu, pa je bitno da ih sprečite na vreme.
Gljivična infekcija lista
Kako joj ime nalaže, ova bolest je izazvana gljivicama koje se razmnožavaju u toplim i vlažnim uslovima. Višak vlage otežava rast biljke, a gljivična infekcija može izazvati truljenje korena. Već dugo nije zabeležena ova gljivica zbog upotrebe zdravog i kvalitetnog semena. Međutim, ako dođe do pojave, biljka treba da se tretira fungicidom. Ako dođe do većeg napada, usev treba spaliti.
Pegavost lista
Pegavost lišća je bolest takođe izazvana gljivicama. Listovi su najpodložniji napadu. Bolest se manifestuje preko žutih i smeđih fleka na listovima koje mogu dovesti do sušenja biljke. Širenje bolesti se suzbija se poštovanjem razmaka i upotrebom kvalitetnog semena.
Štetočine
Osim bolesti, nekoliko štetočina takođe napada susam koje mogu da naškode celom usevu ukoliko se ne reše na vreme.
Žučna muva
Žučna muva je najveća štetočina susama. Ovaj insekt polaže jaja na listove, koja se kasnije razvijaju u mlade muve. Mlade muve se hrane sokom i za sobom ostave sekret koji slepljuje listove. Muve se takođe uvlače u tobolac i lepe semenke, koje nakon toga više nisu za upotrebu. Takođe, sisanje može dovesti do oslabljenja i isušenja biljke. Preporučeno je ukloniti ih insekticidima.
Ljiljci
Ljiljci su moljci koji polažu jaja na listovima biljke. Sok biljke pruža izvor hrane za gusenice koje kasnije pupiraju na biljci, što dodatno oštećuje stabljiku i listove. Obično se javljaju u malim količinama, međutim, odrasle jedinke se hrane mladim listovima i mogu naneti štetu na nekoliko biljaka.
Cicadellidae
Ovi insekti su slični skakavcu jer skaču, ali su mnogo sitniji. Imaju uzano, zeleno telo, pa se jedva može uočiti na biljci. Lako skače sa jedne na drugu biljku i hrani se mladim listovima, ali je i prenosnik bolesti. Može se primetiti kada su prisutni jer dolazi do uvijanja listova i sušenja listova, što može prouzrokovati veću štetu na biljci. Njihovi prirodni neprijatelj je pauk, ali veće infestacije treba rešavati insekticidima.
Upotreba susama
Pošto je susam među najstarijim uljaricama, ima široku primenu. Jednako je važna kultura i osnovna biljka u orijentalnoj kuhinji, ali se danas koristi u kuhinjama širom sveta. Slede neke značajnije upotrebe u kulinarstvu i narodnoj medicini.
Kuhanje
Semenke susama se najčešće koriste u kuvanju. Dobro je pre upotrebe pržiti semenke kako bi se uklonio protein koji otežava varenje. Seme se najčešće pospe po pecivima, salatama ili preko pečenih jela. Susam ima fin, orašast ukus pa se koristi u raznim jelima. Međutim, listovi se koriste u nekim delovima Afrike. Listovi se mogu koristiti sirovi ili kuvani kao dodatak u salatama ili mesu.
Od semena susama se najčešće pravi ulje koje se dobija metodom hladnog ceđenja. Osim kuhinje, upotrebljava se u kozmetičkoj industriji i kao ulje za masažu. Zbog lepog ukusa se dodaje u salate i marinade. Kada se presuju bele semenke dobija se svetlo ulje, a presovanjem prženih semenki se dobija tamnije ulje. Za prženje je pogodno i tamnije ulje.
Susam se može koristiti i za pravljenje drugih jela, kao npr. za tahini pastu, od koje se prave razni namazi. Izuzetno je popularan kao desert u orijentalnoj kuhinji, gde se od njega pravi halva, tj. tamna, slatka smesa. Halva je poznati kolač napravljen od susamove paste u koji se ubacuju pistaći ili bademi. Crno susamovo seme može da se koristi u smutijima.
Zdravlje
Susam ima antioksidativno dejstvo, pa je preporučeno da se konzumira svakodnevno. Najlakše je ubaciti ga u mešavine za hleb i peciva. Obiluje cinkom i nezasićenim masnim kiselinama, pa podstiče proizvodnju kolagena za zdravu i čistu kožu.
Vrlo je cenjeno i susamovo ulje koje je vrlo korisno kod opekotina i drugih oboljenja kože, pa se neretko nalazi u kozmetičkim proizvodima. Ima pozitivan efekat na snižavanje krvnog pritiska i kod sprečavanja razvoja dijabetesa, pa se preporučuje konzumiranje susama u toku trudnoće. Ulje susama održava generalno zdravlje desni i usne duplje. Zbog visokog sadržaja vlakana pozitivno utiče na probavni sistem.
Pošto sadrži puno selena, pomaže u regulisanju funkcionisanja štitne žlezde. Osim toga, vrlo je bogat kalcijumom, pa je preporučen za ljude koji nemaju dovoljno kalcijuma u kostima ili kod problema sa zarastanjem kostiju.
Zanimljivosti
Nije poznato odakle tačno susam potiče, ali se veruje da je to područje južne Azije ili centralne Afrike. Njegovo prisustvo u Mesopotamiji je potvrđeno arheološkim nalazištima. Nakon toga je bio donet u Indiju gde je započeto njegovo gajenje kao usev.
Korist i značaj susama su brzo bili primećeni, pa se njegov uzgoj i upotreba raširio po celom svetu, zbog čega nosi titulu "kralja uljarica". Danas, iz jugoistočne Azije i Indije potiče 60% uzgojenog susama, gde predstavlja vrlo bitnu izvoznu sirovinu u manje zemlje, kao npr. Mianmar i Bangladeš.
Pčele dolaze na cvet susama, pa se od njega može praviti fin med koji ima antioksidativno dejstvo. Predstavlja bitan deo određenih ceremonija i kultura, zato što se već dugo gaji.
U hinduizmu se veruje da je ulje susama sveto i predstavlja deo duhovnih rituala. U ajurvedskom verovanju, ulje navodno pročišćava negativnu energiju i reguliše rad unutrašnjih organa.
Preporučeno je mazanje male dece susamovim uljem, posle čega se izlažu suncu radi lakšeg upijanja i unošenja pozitivne energije, što ima dobar efekat na rad mišića.
Foto: TheUjulala / Pixabay
Ostavite odgovor