Badem ili slatki badem (lat. Prunus dulcis, sin. Amygdalis communis), engleski naziv almond, je višegodišnje listopadno drvo, koje pripada porodici ruža (Rosaceae), iz roda Prunus i podroda Amygdalus. Poznat je još i pod nazivima bajam, mindul, mjendul, mendula, mendul, omiendul. Smatra se da spada u grupu orašastih plodova i da su mu bliski rođaci orah, kikiriki, lešnik, pistacija i ostalo orašasto voće, međutim, badem spada u koštnjičavo voće, tako da su mu bliski rođaci višnje, kajsije, breskve i šljive.
Badem se naziva Mediteranskom biljkom, a prvi put je procvetao na Bliskom Istoku, tačnije u Iranu, odakle su ga mnogi svetsku putnici preneli u Južnu Evropu i Severnu Afriku. Veoma je cenjen zbog svog sadržaja i svoje korisnosti kako na domaćem, tako i na inostranom tržištu. Danas se gaji najviše u Italiji, Španiji, Grčkoj, Maroku i u Sjedinjenim Američkim državama, konkretno u Kaliforniji. Plodovi badema sadrže masnoće, belančevine, ugljene hidrate, vitamine, minerale poput gvožđa, fosfora, kalcijuma, magnezijuma. Badem takođe sadrži i selen, cink, bakar i nijacin i spada u najhranljivije voće.
Drvo badema je listopadno i raste do 8 m visine, a u dobrim uslovima može da naraste i do 12 m. Podseća često na drvo breskve. Rasteći u visinu stvara široku krošnju u obliku piramide. Stablo je prečnika do 30 cm, kora mu je u mladsti veoma glatka i sivo zelene boje, a kasnije postaje svetlo siva i ljuskava. Koren mu je dobro razvijen.
Listovi su na drvetu smešteni naizmenično i nalaze se na peteljkama dugim od 2 do 3 cm. Cvetovi badema imaju pet latica, bele ili svetlo roze boje, i formirani samostalno ili u parovima, a zanimljivo je da se pojavljuju pre listova tokom ranog proleća. Plod badema je veličine 3 - 6 cm, ima zelenu opnu koja se raspukne kad dođe do zrenja, a nalazi se na kratkoj dršci. Boja koštice badema i jezgra koja se nalazi unutra uglavnom varira i to zavisno od sorte, kao i od uslova u kojima je rasla. Životni vek badema traje i do 130 godina.
Srodnici
Vrste badema
Postoje dve osnovne vrste badema, tj. grupe sorti, a to su slatki badem i gorki badem. Slatki badem je vrsta koja se jedina koristi u ishrani, dok je gorki nejestiv i od njega se pravi bademovo ulje.
Slatki badem
Slatki badem (lat. Prunus amygdalis dulcis) je vrsta koju koristimo redovno. Njegov plod je veoma bogat belančevinama i nezasićenim mastima, kao i kalcijumom, fosforom, cinkom, ali i vitaminima E, B1 i B2. Plodovi slatkog badema se jedu sirovi, prženi, a dodaju se i raznim jelima i prerađuju za dobijanje bademovog maslaca, bademovog ulja i bademovog mleka. Što se ove vrste badema tiče, najpoznatije sorte koje se gaje kod nas su Supernova, Aromatični badem, Texas, Feranjez, Carski pozni badem, Markona i Tuoano.
Supernova
Supernova je sorta čije je jezgro krupno i nalazi se u veoma krupnim plodovima - veličina jezgra je preko 40% od ploda. Radi se o samooplodnoj sorti tako da nema potrebe za dodatnim sortama oprašivača. Vreme dozrevanja plodova sorte Supernova je početkom septembra.
Aromatični badem
Ovo je srednje krupna sorta badema, sa još krupnijom jezgrom. U odnosu na druge sorte cveta kasnije i zato što ga preporučuju za gajenje na našim prostorima. Plodovi se beru tokom leta, tačnije krajem avgusta. Ovoj sorti su potrebni oprašivači.
Texas
Texas je veoma dobar oprašivač u većim zasadima i ova sorta je selekcionisana u Sjedinjenim državama. Rađa veoma dobro, plodovi su malo sitniji od proseka, pa s tim su mu i jezgra sitnija. Ukus ove sorte je dobar i ima aromu karekterističnu za bademe. Sazreva krajem septembra.
Feranjez
Feranjez (Ferragnes) je veoma poznata francuska sorta kojoj su potrebni oprašivači, a jezgra je krupna i čini oko 40% ploda. Feranjez spada u slatke sorte i veoma je cenjen u industriji izrade slatkiša. Plodovi imaju izduženi oblik i mogu se brati u prvoj polovini septembra.
Carski pozni badem
Carski pozni badem je sorta koje ima dosta na hrvatskim ostrvima, a sami plodovi su veoma krupni i spada u grupu onih koji cvetaju malo kasnije nego inače.
Markona
Markona je srednje veličine i cveta kasnije, samooplodna je sorta, ali samo delimično, tako da su joj oprašivači potrebni.
Tuoano
Tuoano je sorta sa krupnim plodovima i odličnog je ukusa, koristi se u prehranbenoj industriji. Berba ove sorte se obavlja početkom septembra. Spada u samooplodne sorte badema.
Genco
Genco je sorta koja cveta kasno, sazreva u prvom delu septembra i rađa srednje. Plodovi imaju veoma tvrdu koru, veoma su privlačnog izgleda i vrlo često se koriste u prehrambenoj industriji. Spada u samooplodne sorte.
Gorki badem
Gorki badem (lat. Prunus amygdalus Stoker) je vrsta badema koja potiče iz Male Azije i Mesopotamije, odakle se potom proširio u mnoge Sredozemne zemlje. Raste kao poludivlja biljka na primorju, kao i Makedoniji. Gorkom bademu odgovaraju suva i topla staništa. Raste u visinu 5 - 8 m. Ima izdužene listove, bele cvetove koji se javljaju u martu i aprilu tako da cveta u rano proleće, a plod je duguljasta koštica, tzv. endokarp koji sadrži jednu, ponekad dve semenke. Gorki badem je otrovan jer sadrži u sebi cijanid kiselinu i nije jestiv, ali se koristi za dobijanje bademovog ulja.
Uzgoj badema
Iako je badem izuzetno zahvalna biljka za održavanje, sadnja i razmnožavanje kroz seme zahteva obnovu starih zasada. To uključuje uklanjanje izobličenih, iscrpljenih i starih stabala, kalemljenje i podmlađivanje starih stabala i sadnju novih sorti koje kasnije cvetaju i imaju redovniji rod. Kasnocvetne sorte zahtevaju pravilnu poljoprivrednu tehniku, redovno obrezivanje i đubrenje.
Podmlađivanje se preporučuje u rano proleće, a podrazumeva sečenje svih skeletnih grana starih stabala, osim jedne grane koja će ostati kao “ventil”. Ta grana će preuzeti ishranu korenovog sistema i sprečiti gušenje korena.
Zemljište
Bademu odgovaraju dobro rastresita zemljišta, jer ima razvijen koren koji ide do 4 m dubine. Takođe, voli drenirana, peskovito-ilovasta ili samo ilovasta zemljišta bogata humusom, mineralnim materijama i koja imaju neutralnu, slabo kiselu ili slabo neutralnu reakciju. Pre sadnje zemljište treba pripremiti dubokim oranjem, dok se mineralno đubrivo ravnomerno rasipa, a zemljište se ore na dubini od oko 40 cm. Za jesenju sadnju priprema zemljišta se obavlja tokom leta, dok za prolećnu sadnju priprema se obavlja između leta i zime, zavisno od vlažnosti zemljišta.
Temperatura
Badem spada u heliofitne voćne vrste, tj. vrste kojima je potreba velika količina svetlosti, tako da, da bi se postigao dobar kvalitet, bademu je potrebno mnogo svetlosti i toplote u vreme kad plodovi sazrevaju. Badem cveta već u februaru, tako njegovi nežni i setljivi cvetovi uvek propadaju zbog jakih mrazeva i vetrova. Zato je neophodno odabrati kasno cvetajuće sorte za sadnju kako bi se izbegle nepovoljne vremenske prilike tokom februara. Oštećenja od niskih temperatura nastaju kod nekih sorti tek na -27°C.
Inače, cvetovi pre otvaranja mogu izdržati temperaturu do -3,5°C, a kod nekih sorti i do -4°C. Otvoreni cvetovi i mladi plodovi badema stradaju na temperaturi -1 do -2°C. Odlično podnosi visoke temperature, tako da prolazi bez oštećenja i do 50°C.
Gaji u krajevima sa umerenom klimom, ali se pojavljuju sorte koje uspevaju na oštrijoj klimi. Badem se gaji na različitim nadmorskim visinama. U srednjoj Aziji, na Kavkazu se gaji i do 1.200 m visine. U Sredozemlju se gaji do 600 m. Iznad 1.000 m nadmorske visine na našem području zbog povećane vlažnosti ne uspeva, dok ga u regionu ga ima duž celog Jadranskog primorja.
Vreme sadnje
Badem se sadi u jesen pre nego što padnu temperature. Smatra se da je proleće nepovoljno vreme za sadnju pošto rano kreće sa svojim razvojem. Za jesenju sadnju je neophodna priprema zemljišta tokom leta, a za one koji se ipak odluče za sadnju u proleće, pripremu zemljišta treba obaviti između leta i zime, zavisno od količine vlage u zemljištu.
Plodored
Bademi su često karakterističan element u baštama, dok su ostali usevi obično raspoređeni oko drveta. Ispod badema se preporučuje saditi detelinu, mačju travu i koprivu. Ipak, treba izbegavati sadnju krompira i paradajza, jer ove biljke koriste hranljive materije iz zemlje koje su potrebne i bademima, što može dovesti do gušenja badema.
Kao prateće biljke za orašaste plodove (kao što su orasi i pekani), najbolji izbor su koštičavo voće kao što su breskve, glog, dren, lokvat, nektarine, kajsije, šljive, trnjine, višnje i trešnje. Koštunjavo voće pomaže bademima privlačeći oprašivače, stvarajući hlad na tlu, zadržavajući podzemne vode, razbijajući zbijeno zemljište i obezbeđujući prirodni malč (od grančica i lišća).
Popularne prateće biljke za koštičavo voće su vlašac, neven, maslačak, divlje cveće, gavez, lavanda, ruzmarin i žalfija, kao i maline. Ove biljke se lako mogu saditi i uzgajati uz biljke orašastih plodova. Pored toga, stabla duda pružaju slične prednosti kao i koštičavo voće, uključujući zadržavanje podzemnih voda, poboljšanje zdravlja tla i stvaranje malča. Cvetovi ovih biljaka takođe privlače oprašivače za orašaste plodove, koji uglavnom zahtevaju oprašivanje oprašivanjem drugih stabala.
Dud se odlično slaže sa lukom, belim lukom, nevenom i nasturcijumom, pa će uspešno rasti i pod bademom. Luk, beli luk i vlašac pripadaju istoj porodici i zbog prirodnog sumpora imaju intenzivan miris koji odbija štetočine. Koriste se i kao prirodna sredstva za odbijanje bakterija i gljivica.
Kaki je odlična biljka za orašaste plodove jer raste u sličnim klimatskim uslovima, privlači oprašivače, razbija zbijeno tlo i stvara malč. Druge biljke kao što su ogrozd, ribizla i grožđe takođe su pogodne kao prateće biljke za orašaste plodove.
Orašasti plodovi proizvode hemikaliju poznatu kao juglon, pa se preporučuje izbegavanje sadnje biljaka iz iste porodice. Kupine su osetljive na juglon, dok su maline, uključujući i crne maline, imune na supstancu. Maline takođe imaju veću sposobnost oprašivanja i deluju kao prirodna barijera, što ih čini odličnim izborom grmlja za orašaste plodove. Biljke koje su otporne na juglon, kao što su bergamot, maćuhice, ljubičice, dinje, šargarepa, repa, kukuruz, hrast, brest, javor, hikorija, smrča i glog mogu poslužiti kao neutralna barijera između stabala koja proizvode juglon i onih koja su osetljiva.
Oblikovanje krune
Prilikom uzgoja badema, izbor odgovarajućeg uzgojnog oblika i oblikovanja krune igra ključnu ulogu. U intenzivnom uzgoju preporučuje se primena kombinacije površinskih i prostornih oblika gajenja. Na primer, u Španiji i Kaliforniji, najpopularniji oblik uzgoja je vaza, dok se u Italiji često koriste popravljene piramide i vaze. Sve manje se koristi obična palmeta sa kosim granama.
Istraživanja su pokazala da uzgojni oblik obične palmete sa kosim granama ima nekoliko nedostataka. U prvim godinama razvijaju se dugi jednogodišnji izdanci, dok u fazi pune plodnosti vegetativni rast značajno slabi, čime se ne iskorišćava puni genetski potencijal biljke. Takođe, oblikovanje krune u ovom rastućem obliku je teže i zahteva više troškova, a mehanička berba može biti otežana.
Na osnovu mišljenja stručnjaka i iskusnih uzgajivača, preporučuje se uzgoj badema u obliku popravljene vaze.
Stanje mirovanja
Stanje mirovanja kod badema obuhvata period kada biljka ne cveta i ne donosi plodove, obično traje od oktobra do februara i predstavlja vreme odmora i pripreme za narednu sezonu cvetanja i plodnosti. U ovoj fazi biljci je potrebno manje vode i hranljivih materija, pa se u ovom periodu preporučuje smanjenje zalivanja i đubrenja.
Sadnja badema
Badem se sadi u jesen, a potreban razmak između sadnica je oko 6x6 m. Smatra se da odlično podnosi sušu, mada se za komercijalnu proizvodnju koristi sistem navodnjavanja. Bitno je da zemljište bude rastresito, jer koren badema ide do 4 m dubine, a da bi davao što veće i što kvalitetnije prinose, neophodno je da u zemljištu ima puno azota, fosfora i kalijuma.
Setva semena
U našim krajevima razne vrste badema se uglavnom razmnožavaju semenom, što rezultira nestabilnom i slabom proizvodnjom. Rano cvetanje dovodi do gubitka cvetova i mladih pupoljaka. Iako su objektivni uvjeti i mogućnosti za širenje uzgoja badema u Srbiji povoljni, uzgajivači se često susreću s problemom loše kvalitete ploda, koji se javlja prvenstveno zbog generativnog razmnožavanja semenom. Drveće se razlikuje po razvoju i starosti, a krošnje su oblikovane na prirodan način. Prinos jezgra badema je 25 - 30%, što rezultira ukusom gorkog badema, a većina ima tvrđu ljusku. Zbog toga je potrebno obnoviti stare zasade kako bi kasnocvetale sorte redovno davale plodove.
Sadnja sadnice
Jesen je idealno vreme za sadnju sadnica badema, što omogućava da drvo počne da raste pre dolaska prolećne vegetacije. Druga najbolja opcija je sadnja od kasne zime do ranog proleća. Međutim, drveće koje se uzgaja u saksiji može se saditi na otvorenom u bilo koje doba godine.
Prilikom sadnje iskopava se rupa koja je dovoljno široka da se korenje širi. Vrh grude korena treba da bude na nivou zemlje, a drvo treba da bude čvrsto postavljeno i oko njega stavite malč od komposta ili iseckane kore da bi se poboljšalo zadržavanje vlage i sprečilo rast korova. Da bi drvo bilo stabilno, potrebno ga je pričvrstiti za kratak kolac pod uglom od 45 stepeni.
Kalemljenje
Na našim prostorima moguć je izbor različitih supstrata za uzgoj badema, kao što su supstrati breskve, druge vrste badema i šljive. Izbor zavisi od hemijskog sastava zemljišta na kojem se planira sadnja. Većina voćara preferira seme gorkog i slatkog badema, koje dobro uspeva na suvim, kamenitim i karbonatnim zemljištima, sa sadržajem aktivnog kreča ne više od 15%. Sadnja badema na semenu gorkog badema daje snažan rast i dobre prinose, a stabla na ovoj podlozi su otporna i na sušu.
Ako je tlo rastresito i lakše, preporučuje se uzgoj badema na breskvi, gde sadržaj aktivnog kreča ne bi trebalo da prelazi 5%. Voćke posađene na ovoj podlozi imaće bujan rast i otpornost na sušu.
Na karbonatnim zemljištima nije moguće koristiti podloge badema i breskve jer su podložne virusima. Ako je sadržaj aktivnog kreča u zemljištu između 5% i 12%, preporuča se upotreba supstrata koji je ukrštanje badema i breskve (GF 677). Ova podloga će biti uspešnija u otpornosti na sušu u poređenju sa podlogom breskve.
Sadnja u bašti
Kada se sadnica presađuje napolje, važno je redovno zalivati drvo tokom sušnih perioda tokom prve godine, obično svakih nekoliko dana, kako bi se podstakao razvoj dubokog korenovog sistema. Tlo oko osnove drveta treba očistiti od trave i korova. Idealno je naneti sloj od 5 - 8 cm trulog kompostnog malča na područje oko korena drveta kako bi se podstaklo ukorenjavanje. Plodovi badema se beru sredinom jeseni, a pucanje ljuske ukazuje na njihovu zrelost.
Sadnja u stakleniku
Drveće badema je prirodno prilagođeno da raste na otvorenom, gde zahtevaju minimalnu negu i održavanje. Međutim, važno je napomenuti da su osetljivi na niske temperature, posebno ako padnu ispod 10°C. U područjima sa hladnom klimom preporučuje se uzgoj sadnice (iz semena) u stakleniku kako bi biljka mogla da razvije snažan i otporan korenov sistem pre nego što bude izložena spoljnim uslovima.
Ova početna faza rasta u zaštićenom okruženju pruža dodatnu zaštitu i pomaže da se biljka uspešno uspostavi pre nego što je premestite napolje. Kada se sadnica razvije i koren dovoljno ojača, može se bezbrižno presaditi na željeno mesto na otvorenom, gde će nastaviti da raste i razvija se u optimalnim uslovima.
Sadnja u saksije
Drvo badema je najbolje posaditi direktno u zemlju, jer ima specifičan cilj - proizvodnju plodova koji se koriste kao vredna namirnica. Da bi se postigao optimalan razvoj ploda, drvo mora dostići određenu visinu i starost. Međutim, u nekim situacijama uzgoj badema u saksijama i kontejnerima može biti praktično rešenje. U ovom slučaju, važno je obezbediti dovoljno veliki kontejner koji će omogućiti da prostor stabla badema raste i razvija se.
Odabir pravog kontejnera ili saksije je ključan da bi se osiguralo da korenje ima dovoljno prostora za širenje i rast. Preporučljivo je izabrati duboku i prostranu posudu, sa odgovarajućom drenažom kako bi se izbeglo zadržavanje viška vode. Takođe je važno obezbediti kvalitetan supstrat koji će obezbediti dovoljno hranljivih materija i dobru strukturu zemljišta za rast korena.
Treba napomenuti da drvo badema koje se uzgaja u saksiji može imati ograničen rast i produktivnost u poređenju sa onim zasađenim direktno u zemlju. Ograničen prostor i ograničen pristup vodi i hranljivim materijama mogu uticati na potencijal drveta da dostigne svoj puni genetski potencijal. Zbog toga, ako je moguće, preporučuje se sadnja badema u zemljište gde će imati optimalne uslove za rast, razvoj i visoku produktivnost.
Takođe je važno redovno pratiti stanje i potrebe bademovog drveta u posudi. Obezbeđivanje pravilnog zalivanja, đubrenja i održavanja opšteg zdravlja biljke ključno je za postizanje najboljih rezultata.
Briga o zasadima
Briga o zasadima badema zahteva redovne aktivnosti kao što su zalivanje, posebno tokom sušnih perioda, redovno prihranjivanje đubrivima organskog ili mineralnog porekla, posebno da bi se podržao rast i cvetanje, orezivanje stabla svake godine u jesen ili rano proleće da bi se održala kompaktna forma i podstakla plodnost i kontrolu štetočina i bolesti. Takođe je važno zaštititi drvo badema od jakih vetrova koji mogu da oštete grane i cvetove i redovno uklanjati suve ili oštećene grane kako bi se podstakao rast zdravih izdanaka.
Zalivanje
Tokom intezivnog rasta vegetativnih i generativnih organa badema potrebne su dovoljne količine padavina. Inače, badem se kod nas ne navodnjava, osim za komercijalnu upotrebu kada je neophodno osigurati visoke i stabilne prinose, jer se oni na taj način mogu povećati i do 40%. Tokom sazrevanja nema potrebe za navodnjavanjem, jer sam plod badema ispušta vodu. Od svih voćnih vrsta badem jedini i najbolje podnosi sušu, i zato se naziva još i "kralj sušnih područja" ili "Rey del secano".
Đubrenje
Za pravilno đubrenje badema važno je izvršiti analizu zemljišta i lista, a preporučuje se da se ova analiza sprovodi tri puta godišnje. Osnovno đubrenje se vrši u jesenjim mesecima tokom obrade zemljišta, kada se dodaju fosfor i kalijum. U tu svrhu koriste se đubriva sa visokim sadržajem ovih elemenata, najčešće u količini od 100 - 120 kg/ha. Takođe, svake treće godine preporučuje se đubrenje organskim ili stajnjakom.
Đubrenje badema se vrši u prolećnim mesecima sa fokusom na azotna đubriva. Kod mladih voćaka prihranjivanje se vrši u toku formiranja krošnje, najčešće u količini od 150 - 200 kg/ha, dok se kod zrelih, visokoprinosnih zasada sa navodnjavanjem koristi odnos 100 - 200 kg/ha.
Razmnožavanje
Većina sorti badema ne može se razmnožavati semenom. Seme nekih hibrida je sterilno, dok će seme drugih sorti biti održivo, ali neće dati plod. Stoga, najčešće metode razmnožavanja badema uključuju upotrebu reznica mekog drveta ili kalemljenje pupoljaka.
Metoda razmnožavanja badema reznicama podrazumeva odsecanje i podsticanje mladih izdanaka drvenastih biljaka da razviju korenje. U proleće, kada drvo badema odbaci lišće i stvori nove izdanke, bira se nekoliko mladih, savitljivih izdanaka za sečenje reznica mekog drveta.
Pre sečenja izdanaka, treba da pripremite posudu sa mešavinom komposta i zemlje i izbušite rupe olovkom u zemlji za smeštaj reznica. Oštrim i sterilnim nožem izdanci se seku odmah ispod lisnog čvora. Odabrani izdanci treba da budu dugački oko 7,5 - 10 cm. Svi listovi ili pupoljci se zatim uklanjaju sa donje polovine reznice. Nakon primene odgovarajućeg hormona za korenje, reznice se stavljaju u saksiju sa zemljom, zemlja se čvrsto sabija oko reznica, a zatim nežno ali pažljivo zaliva.
Reznicama mekog drveta obično je potrebno 5 - 6 nedelja da se ukorene. Tokom ovog perioda, važno je održavati vlagu komposta ili mešavine za saksije na pravom nivou, a ne previše vlažnom. Postavljanje reznica u staklenik ili njihovo pokrivanje prozirnom plastičnom kesom može pomoći u održavanju konstantne vlažnosti.
Još jedna uobičajena metoda razmnožavanja badema je kalemljenje pupoljaka. Ovom metodom, bademovi pupoljci se kalemljuju na osnovu kompatibilnog drveta. Podloge koje se mogu koristiti za kalemljenje badema uključuju druge bademe, kao i breskve, šljive ili kajsije. Kalemljenje pupoljaka se obično vrši krajem leta.
Pažljivim rezovima nožem za kalemljenje, pupoljci badema se kalemljuju na odabranu podlogu na dva načina: T-pupovanjem ili kalemljenjem kalemom/štitom. Kod T-pupanja, na podlozi se pravi rez u obliku slova T, a zatim se bademov pupoljak stavlja ispod kore reza. Pupoljak je pričvršćen trakom za kalemljenje ili debelom gumom. Kod kalemljenja strugotine/zaštitnog pupoljka, štitni čip se iseče sa supstrata i zamenjuje pravilno pričvršćenim štitastim čipom koji sadrži bademov pupoljak. Ovaj pupoljak se zatim fiksira na mestu rasta pomoću trake za kalemljenje.
Presađivanje
Preporučljivo je izbegavati presađivanja zrelih stabala uopšte. To je zbog činjenice da što je drvo veće, to je veći rizik od oštećenja korenskog sistema kada se iskopa iz zemlje. Neravnoteža između korena i nadzemnih delova drveta može dovesti do situacije u kojoj listovi drveta traže više vode nego što poremećeni korenov sistem može da obezbedi. Ovo može izazvati stres od suše na drvetu, što može dovesti do uvenuća i propadanja drveta.
Podmlađivanje
Postoje različiti pristupi podmlađivanju bademovog drveta, a oni uključuju orezivanje za uklanjanje starih i suvih izdanaka i podsticanje rasta novih grana. Orezivanje se obično obavlja svake godine u jesen ili rano proleće. Takođe, može se primeniti i metoda izbojavanja koja podstiče pojavu novih grana iz korena biljke. Ovo se postiže razbijanjem zemlje oko korena biljke oštrim predmetom poput noža ili motike.
Postoje i radikalnije metode podmlađivanja koje podrazumevaju uklanjanje svih starih grana i izdanaka, zadržavanje samo mlade i zdrave vegetacije i proces kalemljenja, kojim se novi klon ukorenjuje na postojećem stablu. Ova metoda se primenjuje kada je potrebno promeniti sortu ili kada je staro drvo bolesno ili neplodno. Takođe, moguće je potpuno ukloniti staro stablo i posaditi novo kao jedan od metoda podmlađivanja.
Važno je napomenuti da su sve navedene metode radikalne i da treba pažljivo razmotriti potrebu za podmlađivanjem drveta. U zavisnosti od stanja drveta i vrste, neke od ovih metoda možda nisu preporučljive, pa je preporučljivo konsultovati stručnjaka kako bi se izabrala odgovarajuća metoda podmlađivanja.
Proređivanje
Proces proređivanja stabla badema uključuje uklanjanje viška grana da bi se poboljšala cirkulacija vazduha i svetlosti i obezbedila bolja proizvodnja voća. Ovo uključuje uklanjanje suvih i oštećenih grana kako bi se podstakao rast zdravih grana, orezivanje da bi se eliminisali stari i suvi izdanci i podsticanje rasta novih grana. Takođe, proređivanje se odnosi na uklanjanje prekomerne gustine grana kako bi se obezbedila bolja cirkulacija vazduha i svetlosti, kao i na uklanjanje grančica koje rastu u nepravilnim smerovima ili se preklapaju sa susednim granama.
Važno je napomenuti da sve ove metode zahtevaju preciznost i stručnost, pa se preporuča da se proređivanje obavlja pod nadzorom stručnjaka. U zavisnosti od vrste badema, neke metode mogu biti efikasnije od drugih. Takođe, važno je voditi računa o fazi rasta biljke prilikom proređivanja i izbegavati prekomerno proređivanje koje bi moglo oštetiti stablo.
Orezivanje
Rezanje badema se vrši da bi se dobio željeni oblik krošnje drveta i najčešće se koristi oblik popravljene piramide, a on prirodno formira piramidalnu krošnju. Nakon sađenja sadnice treba skratiti na 90 cm, a zatim ukloniti sve pupoljke koji su nikli ranije nego što treba. Prve godine nakon sađenja se ostavljaju od tri do četiri dobro razvijena pupoljka, dok se ostali pupljci uklanjaju da bi se podstakao vegetativni rast sadnice i kako bi se oblikovala krošnja.
Takođe, kad drvo počne da rađa treba ukloniti sve one grane koje nisu rodile uopšte kako bi se izbegao neželjeni rast drveta i tako će krošnja drveta imati više svetlosti i vazduha. Ovo rezanje se obavlja tokom zime kada se isto režu i suve grane. Takozvano zeleno rezanje se vrši tokom leta i tada se odstranjuju sve one grane koju su jače od primarnih grana, kao i grane vodopije.
Zaštita od vetra
Odraslim stablima badema nije potrebna zaštita od vetra, ali za nove mladice, za koje su rast i razvoj presudni, važno je obezbediti adekvatnu zaštitu kako bi pravilno rasle i razvile se u stabilna i zdrava stabla. Vetar može oštetiti mladice, posebno ako su još krhke i slabe, što dovodi do pucanja ili oštećenja kore ili grana.
Postoje različiti načini za zaštitu mladica badema od vetra. Ovo uključuje sadnju mladica u zaštićenom prostoru, kao što je mesto uza zid ili žbun, korišćenje zaštitnih omotača oko mladica, postavljanje stubova za koje se mladica drži kako bi bila uspravna i stabilna, i nanošenje malča da bi se očuvala vlaga u zemljištu i stabilizovati strukturu tla. Važno je naglasiti da mladice badema ne treba preterano štititi, jer to može sprečiti njihov prirodan razvoj.
Zaštita od mraza
Badem je biljka koja ima prirodnu otpornost na hladnoću i sposobna je da preživi u hladnim klimatskim uslovima. Međutim, da bi se obezbedio opstanak drveta tokom zime, neophodno je preduzeti određene mere zaštite. Pre dolaska zime važno je da zemljište oko stabla bude dobro nađubreno i da ima dobru drenažu kako bi koreni biljke imali dovoljno hranljivih materija i vode.
Takođe se preporučuje uklanjanje svih listova sa drveta pre nego što temperatura padne ispod nule. Dodatna mera zaštite može uključivati postavljanje netkane tkanine ili crne plastične folije preko drveta kako bi se zaštitilo od mraza. Takođe je korisno redovno uklanjati sneg sa drveta kako bi se izbeglo lomljenje grana pod težinom snega.
Bolesti
Prevencija i suzbijanje bolesti badema podrazumeva primenu preventivnih mera kao što su pravilna higijena bašte, uklanjanje zaraženih listova i plodova, redovno orezivanje radi poboljšanja cirkulacije vazduha i primena fungicida po potrebi.
Monilija
Monilija je jedna od najopasnijih i najčešćih gljivičnih bolesti i posebno je izražena i opasna kod koštunjičavog voća. Povoljni vremenski uslovi za infekciju monilijom su visoka vlažnost i hladno vreme tokom cvetanja. Monilia može smanjiti rod badema i do 50%.
Rupičavost lista
Rupičavost lista, latinski naziv Cladosporium carpophilum, poznata je i pod nazivom crvena pegavost. Javlja se u područjima sa povećanom vlagom tokom proleća ili početkom leta. Bolest se vidi na lišću, izbojcima, pupoljcima, cvetovima i plodovima. Tokom proleća se na listovima prave crveno smeđe fleke koje se posle pretvaraju u krugove. Na listovima ostaju samo rupe, a suzbija se preparatima na bazi bakra.
Narandžasta pegavost
Narandžasta pegavost na listovima je uobičajena gljivična bolest koja se javlja samo na listovima badema. Manifestuje se žućkastim mrljama koje postepeno prelaze u narandžaste, crvene i braon. Kako u Srbiji nema registrovanih fungicida niti preparata za prevenciju ove bolesti, zaštita se zasniva na primeni fungicida krajem aprila.
Rđa
Bademova rđa je bolest koja se može videti na zaraženim listovima. Na licu lista pojavljuju se žućkaste pege, dok se na poleđini pojavljuju sitni smeđi grozdovi, koji tokom leta potamne. Prva pojava simptoma zahteva upotrebu zaštite. Pošto nema registrovanih preparata, mogu se koristiti preparati sumpora koji su efikasni protiv pepelnice.
Kovrdžanje lista
Kovrdžanje lista badema nastaje kada su uslovi povoljni za rast parazita, posebno tokom kišnih perioda. Simptomi se manifestuju uvijanjem listova, a zaraženi delovi listova su često deformisani, ljubičastocrvenkaste boje, suše i otpadaju. Preventivne mere obuhvataju prskanje bakarnim preparatima u jesen i rano proleće, dok se preparati na bazi zirama primenjuju nakon pojave pupoljaka.
Antraknoza
Antraknoza je gljivična bolest uzrokovana Colletotrichum acutatum koja izaziva slične promene kao Monilija. Simptomi se javljaju na različitim delovima biljke, gde na listovima dolazi do nekroze, mladice venu, a na plodovima se stvaraju pege i iscedak, koji se mumificiraju i deformišu. Zaštita obuhvata mehaničko uklanjanje svih zaraženih plodova i izdanaka i njihovo uništavanje van površine voćnjaka. Nažalost, u Srbiji još nema registrovanih preparata za suzbijanje ove bolesti.
Nekroza
Sušenje izdanaka i pupoljaka, koje izazivaju gljive Diaporte amigdali, Fusicoccum amigdali i Phomopsis amigdali, manifestuje se tokom proleća. Zaraženi pupoljci se ne otvaraju, kora postaje smeđa, a pupoljci se suše. Nekroza se može javiti i na debljim granama, sa stvaranjem karakteristične smole. Infekcija se obično javlja u jesen tokom opadanja lišća, a ako se infekcija dogodi tokom leta, simptomi se mogu primetiti tek sledeće godine. Na listovima se pojavljuju eliptične ili ovalne mrlje sa nekrotiziranim središtem, dok ivice ostaju crvenkaste ili žućkaste, a na njima se mogu formirati piknidi.
Zaštita obuhvata mehaničko uklanjanje zaraženih grana i izdanaka rezidbom i njihovo spaljivanje van voćnjaka. Takođe se preporučuje prskanje preparatima na bazi bakra u jesen nakon opadanja 50% listova.
Štetočine
Važno je pratiti prisustvo ovih štetočina u plantaži badema i preduzeti odgovarajuće mere zaštite kako bi se smanjila šteta i sačuvalo zdravlje biljaka.
Lisne vaši
Lisne vaši su štetočine koje su velika opasnost na brojnom voću, povrću, ratarskim usevima, lekovitom, kao i ukrasnom bilju. Brzo se razmnožavaju, imaju veliki broj generacija tako da brzo formiraju kolonije na biljkama. Hrane se vršnim listovima gde je najintenzivniji protok biljnih sokova. Ova štetočina dovodi do deformisanja, zastoja u porastu, sušenja i propadanja cele biljke.
Narandžasti crv
Narandžasti crv, (lat. Amyelois transitella) je vrsta leptira-moljca čije larve prave veoma veliku štetu. Napada koštunjičavo voće, a prvi znaci da je narandžasti crv napao biljku su male rupice na plodu. Dok se crv razvija u plodu javlja se sve veća količina svilenkaste paučine. Ključnu ulogu igraju redovni pregledi voćnjaka u suzbijanju ove štetočine.
Bademova muva
Bademova muva (lat. Carpomiia vesuviana) je štetočina koja polaže jaja u zrele plodove badema. Larve se hrane plodom, što dovodi do propadanja i truljenja ploda. Preventivne mere obuhvataju praćenje prisustva muva i primenu insekticida u odgovarajućem periodu.
Bademov moljac
Bademov moljac (lat. Cadra cautella) polaže jaja u plodove badema, a larve se hrane semenom unutar ploda što dovodi do pogoršanja i smanjenja kvaliteta plodova. Preventivne mere obuhvataju praćenje prisustva moljaca i primenu insekticida u odgovarajućem periodu.
Bademova uš
Bademova uš (lat. Eriosoma amigdali) su mali insekti koji se mogu primetiti na donjoj strani listova badema. Hrane se sokom biljke, što može izazvati deformaciju listova i smanjiti rast biljke. Kontrola uključuje primenu insekticida ili korišćenje prirodnih neprijatelja kao što su bubamare ili ose.
Bademova osa
Bademove ose (lat. Euritoma amigdali) polažu jaja u mladice i pupoljke badema. Larve se hrane iznutra, uzrokujući deformaciju izdanaka. Preventivne mere obuhvataju rezidbu i uklanjanje zaraženih izdanaka i primenu insekticida u odgovarajuće vreme.
Bademov cvetožder
Bademov cvetožder (lat. Anthonomus amigdali) je sićušni žižak koji je veoma teško uočljiv u plantaži. Crvenkaste je do tamnosmeđe boje i ima belu prugu na koricama. Ženka polaže jaja u cvetni pupoljak, nakon čega se larva razvija i hrani se sadržajem pupoljka. Njegovo prisustvo se često primećuje tek nakon što je učinjena ozbiljnija šteta.
Trips
Trips (lat. Taeniothrips meridionalis) je štetočina čija se pojava primećuje u vreme cvetanja kada cvetovi venu i vise, suše se, a delovi čašice i plodišta postaju nekrotični. Mali insekt tamne boje koji se brzo kreće lako se može uočiti između osušenih latica.
Grinje
Grinje (lat. Tetranichus spp., Panonichus spp.) čiji se simptomi napada mogu uočiti na listu tokom jula, kada listovi poprimaju srebrnu boju, a na poleđini se nalazi veliki broj ovih štetočina koje sišu biljne sokove. sa lista. Tokom avgusta na listovima se javljaju znaci nekroze i dolazi do opadanja listova.
Upotreba badema
Bademi su bogati proteinima, ugljenim hidratima i mastima, od kojih su masti posebno važne jer sadrže više od 60% ulja, što ih čini visokoenergetskom hranom. Zrna badema ne sadrže holesterol i gluten, što ih čini pogodnim za pripremu jela za osobe sa intolerancijom na gluten.
Berba
Badem počinje da rodi u drugoj ili trećoj godini nakon sadnje, a puno rodi obično posle 8. godine. Vreme berbe zavisi od sorte, ali se obično odvija od sredine avgusta do sredine oktobra. Plodovi su spremni za berbu kada zelena ljuska pukne. Važno je napomenuti da plodovi ne sazrevaju u isto vreme, već prvi sazrevaju plodovi na spoljnim delovima krune.
Berba badema se tradicionalno obavlja ručno, posebno u manjim voćnjacima, ali se za berbu trešanja i maslina mogu koristiti i šejkeri ili mašine.
Sušenje
Pre sušenja, bademe treba oprati i osušiti pamučnom krpom ili papirnim ubrusom. Zatim se rašire na pleh i peku u rerni na temperaturi od 150 - 160°C uz stalno mešanje dok ne postanu hrskave. Takođe možete sušiti bademe na suncu, što će trajati nekoliko dana, redovno mešajući da se ne pokvari.
Skladištenje
Nakon berbe, plodovi se moraju očistiti i osušiti. Bademe treba čuvati na prozračnom mestu sa relativnom vlažnošću vazduha od 75% i temperaturom od 8 - 10°C.
Ishrana
Badem se može koristiti za grickanje, ali i za pripremu kolača i torti u mlevenom obliku, kao i za njihovu dekoraciju. Veoma kusna grickalica su bademi koji su preprženi sa cimetom Koristi se u pripremi marcipana i za pravljenje ušećerenog badema, kao i dodatak mnogim salatama i jelima.
Bademovo mleko se priprema od mlevenog badema i spada u jedno od najzdravijih mleka na svetu. Bademov puter je takođe veoma zdrav i jede se kao namaz na hlebu, kao dodatak kašama i smutiju. Takođe se može spremati junetina sa prelivom od badema, italijanski slatki hleb, kao i poznati liker pod nazivom amareto i dr.
Zimnica
Kozmetika
Badem se smatra eliksirom mladosti i lepote. Od njega se pravi bademovo ulje za lice, bademovo ulje za strije i bademovo ulje za nokte. Ulje badem sadrži vitamin A, B i E, te je zdravo za kožu. Ovo ulje održava vlažnost kože, hrani je, ali i ublažava sve iritacije na koži i čini je glatkom i mekanom. Pomaže protiv podočnjaka, a mešavina badema i limuna je odlična za čišćenje kože.
Bademovo ulje uklanja nečistoće, strije i mrtve ćelije kože. Pojava strija se sprečava ako se koža održava elastičnom, a ulje badema sadrži esencijalne masne kiseline koje hidriraju kožu i štite je da ne gubi vlagu. Bademovo ulje takođe hidrira nokte i čini ih jakim, jer sadrži u sebi cink i kalijum koji sprečavaju da se nokti lome i listaju.
Lekovitost
Sam sastav badema govori koliko je on zdrav. Smatra se da kontroliše šećer u krvi, smanjuje količinu slobodnih radikala, smanjuje nivo lošeg holesterola, poboljšava rad nervnog sistema, pomaže kod gastritisa i poboljšava moždane funkcije. Daje energiju, jača zube i kosti.
Zanimljivosti
Najstarije vrste badema potiču iz Kine odakle su putevima svile prenete u Grčku, severnu Afriku, Tursku i na Srednji Istok. U Španiju i Portugaliju su ih doneli arapski trgovci, gde se do današnjeg dana spremaju tradicionalne nacionalne kulinarske đakonije, dok su Francuzi još u 14. i 15. veku koristili bademovo mleko za pripremu deserta.
Zahvaljujući misionarima, drvo badema u 18. veku stiže i u Severnu Ameriku. Badem se u pisanim zapisima pojavljuje još od 3000. godine pre Hrista, što znači da spada u najstarije poznato koštunjavo voće.
Krajem 18. veka se u Evropi javlja i proizvodnja bademovog mleka od blanširanih, fino samlevenih badema namočenih u vodi. Tokom srednjeg veka u Evropi su se pripremali puding od pšenice i bademovog mleka, a služen je i sa mesom divljači.
U Indiji se smatra hranom za mozak i koristi kao nezaobilazan sastojak tradicionalnih indijskih poslastica.
Stari Rimljani su nosili na dar prijateljima ušećerene bademe, a na venčanjima su bacali na mladu i mladoženju bademe kao simbol plodnosti. Ovaj običaj se preneo kasnije i na celu Evropu gde je badem bio simbol ne samo plodnosti, već i ljubavi, simobl dobrog zdravlje i sreće
Šveđani i danas koriste badem za Božić. Jedan badem sakriju u puding od pirinča verujući da će onaj ko ga pronađe imati sreću tokom cele naredne godine. U svetu je pod bademom oko 1.100.000 ha zemlje, a od toga je jedna polovina u Sredozemlju.
Foto: Antonio Jose Cespedes/Pixabay
Ostavite odgovor