Bosiljak

Bosiljak (lat. Ocimum basilicum) је višegodišnja zeljasta biljka iz porodice usnatica (Lamiaceae), među kojima su najpoznatije majčina dušica, origano, nana, ruzmarin, lavanda i žalfija. Smatra se da potiče iz Indije, a danas se najviše upotrebljava u Francuskoj i Italiji.

Lekovita je, začinska i "sveta" biljka. Zapisi pokazuju da su za nju znali još u drevnom Egiptu. Reč bosiljak dolazi od grčke reči "basilikon" što znači kraljevski ili poštovanje starih kultura prema njegovom postojanju.

Jednogodišnja je biljka i može da naraste do 80 cm visine. Listovi su jajasti s oštrim vrhom, a stabljika uspravna. Veličina se listova povećava od vrha stabljike prema njenom podnožju. Cvetovi su u gornjem delu biljke veoma sitni i bele boje. Koren je osrednje razvijen, ali je razgranat iako prodire relativno plitko, do 40 cm dubine. Biljka zahteva dosta vlage, svetlosti i toplote, kao i plodna zemljišta.

Vrste bosiljka

U zavisnosti iz kog dela sveta potiču, razlikuju se mediteranski, indijski, afrički tip bosiljka i drugi. Među njima postoji više desetina sorti bosiljka, međusobno različitih po veličini, obliku, boji, mirisu i ukusu. Niže sorte su aromatičnije.

Jedna od najpoznatijih je sorta Genovese, najčešće se koristi u kulinarstvu i od suštinskog je značaja za pripremu italijanskog pesto sosa. Sorta Clasico raste nisko i veoma je prodornog mirisa. Upotrebljava se u kuhinji, ali se primenjuje i u baštama za odbijanje insekata. Sorta bosiljka Purpurea je crvenih listova i izuzetno dekorativna. Iako su sve vrste bosiljka lekovite, smatra se da je Sveti bosiljak (Tulsi) najlekovitiji. Razlikuje se po po ljubičastoj nijansi listova. Istraživanja su pokazala da se upotrebom svetog bosiljka poboljšava opšte stanje organizma.

Tako se osim vrsta s karakterističnom aromom bosiljka, koja može biti "slađa" kod zelenih i "oporija" kod obojenih verzija, može naći i bosiljak s aromom limuna (citriodorum), cimeta (cynnamonum) ili anisa (licorice).

Bosiljak Clasico

Bosiljak Clasico (lat. Ocimum basilicum) ima veoma jak i prodoran miris i zbog toga se najčešće u kuhinji koristi njegov list. Od načina čuvanja zavisi koliko će dugo sveže ubrani listovi sačuvati svoja svojstva. Neposredno nakon branja listovi se pomešaju sa malo vode, stave u posudu za led i tako zamrznu. Drugi način je konzerviranje u maslinovom ulju, tako što se listovi bosiljka naređaju u tegle, posole i preliju maslinovim uljem, a zatim ostave na hladnom i tamnom mestu. Sadi se u bašti radi odbijanja insekata. Takođe se od njega prave i čajevi i drži se u saksijama kao aromatično bilje. Naraste maksimalno do 40 cm u visinu.

Italijanski ili slatki bosiljak

Italijanski ili slatki bosiljak se upotrebljava za dekoraciju jela, za pesto, jela sa testeninama, salate i supe. Raste visine 40 - 60cm. Koristi se u jelima sušen ili svež. Ova vrsta bosiljka se najčešće koristi u terapeutske svrhe.

Bosiljak Genovese

Bosiljak Genovese (lat. Basilico Genovese) je najpopularnija i najzastupljenija vrsta bosiljka u kulinarstvu, jer ima izuzetno jaku aromu, privlačan miris, sladak, delikatan i osvežavajući ukus koji se ne gubi ni posle dužeg kuvanja. Basilico Genovese čini osnovni sastojak sosa Pesto alla Genovese koji je odličan u toplim pastama i hladnim salatama. Neotporan na mraz i jake vetrove. Ova vrsta raste grmasto visine 20 - 60 cm. Razlikuje se od slatkog bosiljka jer ima šiljastije listove koji su aromatičniji, dužine 6 cm.

Sveti bosiljak

Sveti bosiljak (lat. Ocimum sanctum) je vrsta čija je primena najveća u Indiji za medicinske svrhe. Da sveti bosiljak s pravom nosi naziv i "kralj biljaka" govori i činjenica da mu se Hindusi naročito klanjaju kao biljci sa ogromnim svetim i lekovitim moćima. Iz tog razloga ga upotrebljavaju isključivo za lečenje bolesti i u znak poštovanja ne koriste ga u redovnoj ishrani. Stabljike su veće i dlakave, sa ružičastim cvetovima, ljubičastim ili roze listovima, čiji miris podseća na karanfilić.

Thai bosiljak

Thai bosiljak je vrsta čiji ukus podseća na nanu i anis, a najviše se koristi u azijskoj kuhinji. Intenzivniji je od običnog bosiljka, bolje zadržava ukuse i miriše tokom kuvanja. Ima manje i tamnije listove. Zahvaljujući krupnom ljubičastom cvetu, sve se češće čuva i kao cvetnica.

Uzgoj bosiljka

Drvenasta i razgranata, bosiljak je jednogodišnja biljka koja brzo raste na visokim temperaturama. Kod uzgoja bosiljka treba imati na umu da će dve ili tri biljke dati dovoljno svežeg lišća za četveročlanu porodicu. Može se mešati razne vrste bosiljka i moguće ga je brati u bilo koje vreme. Takođe je odličan za uzgoj u saksijama.

Zemljište

Bosiljak zahteva rastresita i plodna zemljišta, a kod nas mu najviše odgovaraju gajenjače, černozeme i aluvijalna zemljišta, dok se uz redovno zalivanje i đubrenje, uspešno gaji i na peskovitim zemljištima. Voli sunčana i od vetra zaštićena staništa. Veoma dobro uspeva na dubokim i propusnim, srednje plodnim tlima, međutim zahteva veliki udio humusa. Što se tiče pH vrednosti tla, bosiljak podnosi dosta širok raspon 4,3 - 8,2. Troši veoma malo hranjivih materija, a vrlo brzo nadrasta okolne korove. Treba napomenuti i da je osetljiv na ostatke herbicida u zemljištu. Takođe, zahteva površine koje imaju dobar vodni kapacitet i tlo koje se brzo zagreva.

Klima

Bosiljak najbolje uspeva na vlažnim i toplim područjima gde preovladava umereno topla klima. Najidealnija temperatura za podsticanje klijanja je 18 - 20°C, iako može da proklije i pri temperaturama od 12°C. Uz to, važno je da je posađen na delu zaštićenom od mraza. Bosiljak ne podnosi hladno i kišovito vreme, a mladice i starije biljke smrzavaju se na temperaturama od 0°C.

Vreme sadnje

Preporučljivo je da se setva obavlja početkom maja, jer lako strada od kasnih prolećnih mrazeva. U područjima gde nema opasnosti od mrazeva setva se može obavljati već krajem aprila. Većina baštovana preskače sezonu rasta i počinje da uzgaja bosiljak u saksijama iz semena u zatvorenom prostoru čak i 4 - 8 nedelja pre poslednjeg datuma mraza.

Plodored

Budući da je jednogodišnji usev bosiljak se dobro uklapa u skoro sve plodorede. Pored toga, preporučljivo je da se posadi na istom mestu svake druge ili treće godine. Najbolji predusevi za bosiljak su mahunarke, primerice pasulj, grašak, soja i sočivo.

Paradajz je odlična biljka za sadnju pored bosiljka jer oboje vole iste uslove, a bosiljak takođe pomaže u zaštiti paradajza od štetočina. Paprika je još jedna dobra biljka za bosiljak. I jedni i drugi vole sunčevu svetlost i njihovo sađenje zajedno može poboljšati ukus obe biljke.

Špargla je takođe dobar saputnik bosiljka jer privlači bubamare, koje su prirodni predatori lisnih vaši, a bosiljak odbija šparglovu zlaticu koja može ozbiljno da ošteti tek iznikle vrhove špargle. Neven se često koristi kao biljka za pratnju bosiljka jer može pomoći u odvraćanju raznih štetočina, uključujući nematode, lisne uši, japanske bube i puževe.

Bosiljak i krompir ili čak beli luk su odlična kombinacija, ne samo zato što su odličnog ukusa kada se kombinuju, već i zato što dobro rastu zajedno. Korenasto povrće kao što su šargarepa i cvekla su takođe odlične biljke za bosiljak jer poboljšavaju rast i ukus ovih useva.

Budući da je bosiljak začin, odlično se slaže sa drugim začinima kao što su origano, vlašac, kamilica, korijander, boražina, peršun i majoran.

Biljke koje se ne preporučuje saditi uz bosiljak su krastavac jer dele iste bolesti, zatim komorač, majčina dušica i rotkvica.

Faza mirovanja

Bosiljak je jednogodišnja biljka i, iako faza mirovanja ili dormantnost obično treba da bude tokom zime, ako se biljka ne unese u zatvoreni prostor, treba je ostaviti da cveta i ponovo odumre, a zatim ponovo posaditi sledeće godine.

Sadnja bosiljka

Pre sadnje biljke uvek je potrebno znati najpovoljnije vreme i zahteve za zemljištem koje će biti najpogodnije za kultivaciju. Osim toga, bosiljak se može saditi semenom ili sadnicama, a podjednako dobro uspeva i na većim spoljašnjim prostorima i u manjim prostorima, kao što su balkoni ili terase porodičnih kuća i stanova.

Sadnja semena

Seme se sadi plitko u zemlju, a nakon sadnje brzo proklija, pa mlade biljke mogu da niknu već posle desetak dana. Cveta u periodu od juna do septembra, cvetovi su bele ili ružičaste boje. Berba bosiljka se obavlja neposredno ili u toku cvetanja, pošto je aromatičnost najveća.

Preporuča se kupovina zemlje visokog kvaliteta u specijalizovanim cvećarama. Biljka se može posaditi u manju saksiju ili kutiju. Dubina sadnje treba da bude 10 - 15 cm. Na dno saksije stavi se šaka peska ili kamenčića koji će služiti kao drenaža. Nakon što se zasade semenke, biljke se drže na toplom dok ne niknu. Preporuča se zalivanje mlakom vodom, a najbolje mesto za držanje saksije je na balkonu ili prozorskoj dasci zbog toplote i svetlosti. Kada biljka bude visoka 10-ak cm treba odrezati vršni deo da bi se podstakao razvoj bočnih izdanaka.

Sadi se obično 7 semenki bosiljka. Prirodnom selekcijom dve semenke neće proklijati, a od preostalih pet, tri će se razviti u mlade biljčice. Dve najslabije semenke se uklanjaju. Kada preostale tri narastu 10-ak cm i ojačaju, odreže se gornji deo stabljike tako da ostanu 2/3 listića na biljci (fotosinteza). Tako se biljka podsiče da potera bočne izdanke i ojača.

Sadnja sadnice

Sejanje semena za rasad se obavlja najčešće u toplim lejama, na isti način kao i proizvodnja rasada povrća. Krajem februara ili početkom marta, potrebno je posejati seme u redove na rastojanju 10 - 15 cm. Temperature u toplim lejama ne smeju biti ispod 15°C. Pri takvim uslovima seme proklija za 5 - 6 dana, a 10 - 15 dana pre rasađivanja leje se otkrivaju danju da bi se biljke privikle na spoljašnje uslove.

Rasad se proizvede za 5 - 6 nedelja. Tako će biti spreman u najoptimalnijem periodu za rasađivanje bosiljka, od 1. do 10. maja. Rasađuje se kada rasad ima 3 - 4 para listića i dostigne visinu od 10 - 12 cm, jer se u tom stadijumu najbolje prima. Obično se sadi ručno ili sadilicom, na rastojanju između redova od 50 cm i u redu na razdaljini 30 - 40 cm. Rasađivanje se obavlja po vlažnom i oblačnom vremenu, a ako je sunčano vreme, onda se rasađuje u kasno popodne ili uveče i posle toga se zemljište odmah zalije.

Uzgoj u bašti

Biljkama bosiljka potrebno je da se čuvaju unutar kuće dok se ne prođe svaka opasnost od mraza, a zatim ih treba ojačati kako bi se prilagodile vanjskim uslovima. Potrebno im je toplo, sunčano i zaštićeno mesto za sadnju sa dobro dreniranom zemljom ili posudom napunjenom višenamenskim kompostom. Još jedna važna stvar koju treba imati na umu kod sadnje bosiljka na otvorenom je izbor mesta gde biljke mogu da dobiju dovoljno sunčeve svetlosti.

Uzgoj u stakleniku

Bosiljak se takođe može gajiti u stakleniku ili plasteniku, posebno uz paradajz. Kod sadnje u stakleniku potrebno je zadovoljiti sve uslove za uzgoj. Biljke je potrebno održavati grmolikim i produktivnim redovnom žetvom vrhova mladica i uklanjanjem svih cvetova koji počinju da se razvijaju. Bosiljak ne voli mokro korijenje, pa ga je potrebno zalivati ujutro.

Uzgoj u saksijama

Za gajenje bosiljka u saksijama, od velike važnosti je pripremiti supstrat (zemljišnu mešavinu) za gajenje biljaka u saksiji. Ovakvi supstrati se sastoje od dva dela sterlisane baštenske zemlje, jednog dela treseta i jednog dela peska (ili perlita). Radi boljeg napretka, mešavini se može dodati neko od đubriva koja u svom sastavu imaju fosfor, kalijum i kalcijum.

Da bi se posadilo seme bosiljka u saksiju, potrebno je prvo očistiti saksiju i napuniti je kvalitetnim tlom ili višenamenskim đubrivom, posejati seme na površinu tla i lagano pritisnuti prstima ili štapićem te zaliti da se osigura da su sva semena dobro navlažena. Biljke treba držati na toplom i sunčanom mestu, redovno ih zalivati i hraniti. Kada biljke porastu i počnu da se razvijaju, mogu se presaditi u veće saksije ili u baštu.

Održavanje zasada

Bosiljak je biljka koju je potrebno održavati okopavanjem, jer je osetljiv na herbicide. Okopavanje služi za rahljenje zemljišta i uništavanje korova. Korov je važno suzbiti pre prvog sečenja, jer će se posle toga biljka raširiti i granati, a korov više neće moći da raste. Prvo okopavanje se vrši otprilike 2 nedelje nakon presađivanja, a drugo oko 3 nedelje nakon prvog okopavanja. Na manjim površinama okopavanje se može obaviti ručno, dok je za veće površine potrebno koristiti odgovarajuće mašine.

Održavanje i nega

Potrebno je redovno održavanje useva, tj. redovno uništavati korov okopavanjem i kultivisanjem zemljišta. Za zadovoljavajuće prinose i kvalitet, najveće potrebe za vodom su u fazama nicanja i rasta, a naročito u vreme grananja i cvetanja. Za klijanje zahteva temperaturu od najmanje 12°C. Najbolja temperatura za rast i razvoj je 18 - 20°C. Niske temperature ne podnosi, pa tako i mlađe i starije biljke stradaju već na 0°C.

Zalivanje

Bosiljak ima razgranat i izuzetno plitak koren, pa je važno obezbediti mu veliku količinu vlage, posebno u fazama nicanja i razvijanja pupoljaka. Tokom vegetacije potrebno mu je 600 - 650 mm2 padavina. Za navodnjavanje se koriste sistemi za plavljenje, kanali, veštačka kiša i navodnjavanje kap po kap. U područjima sa umerenom klimom, navodnjavanje se vrši svakih 7 - 10 dana.

Kada je u pitanju zalivanje bosiljka u bašti ili u saksijama, važno je pratiti vlažnost zemljišta i zalivati samo kada je zemlja suva. Zalivati ga treba bliže dnu stabljike, izbegavajući direktno zalivanje listova. Tokom vrućeg vremena, može se zalivati svaki dan jer će se zemlja brzo osušiti.

Đubrenje

Bosiljak treba đubriti prema utvrđenim i ispitanim odnosima. Za osnovno jesenje đubrenje treba kombinovati 35 - 45 kg/ha fosfora i 80 kg/ha kalijuma. Za početno, prolećno đubrenje treba obezbediti 40 - 60 kg/ha azota i 18 - 20 kg/ha kalijuma. Takođe se preporučuje prihranjivanje zemljišta posle prvog košenja sa 30 ili 50 kg/ha azota. Ako se bosiljak gaji u zatvorenom prostoru, preporučuje se đubrenje zemljišta samo jednom mesečno i izbegavanje đubrenja ako temperatura padne ispod 16°C.

Razmnožavanje

Bosiljak se može razmnožavati direktnom setvom semena i proizvodnjom rasada u toplim lejama. Bolji i uspešniji način je razmnožavanje sadnicama jer se dobijaju dve žetve godišnje. Setvu treba obaviti krajem februara ili početkom marta, a sadnice bi trebalo da budu spremne za presađivanje početkom maja. Za reprodukciju je važno da temperatura u lejama ne bude niža od 15°C. Najbolji uslovi uključuju temperaturu tla od 20°C i temperaturu vazduha od 25°C. Na 1 m2 dobije se približno 1.000 - 1.200 biljaka, a za setvu se koristi 2 ili 3 g/m2 semena. Za 50 - 80 m2 potrebno je 150 - 250 g semena. Poslednjih 10 - 15 dana pre presađivanja gredice treba da budu izložene svetlu i spoljnim uslovima tokom dana kako bi se biljke prilagodile novom staništu.

Presađivanje

Bosiljak se brzo i lako ukorenjuje u vodi, a kada sadnice imaju malu masu korena dužine nekoliko centimetara, mogu se saditi u zemlju ili presađivati na otvoreno. Presađivanje se može obaviti ako biljka ima najmanje 2 prava lista i ako koreni dodiruju dno posude. Ovo nije strogo pravilo, ali generalno će pojedinačne sadnice biti dovoljno jake da podnosu proces presađivanja. Sadnice se mogu podeliti ranije, samo treba imati na umu njihovo delikatno stanje.

Proređivanje

Da biste proredili biljku, potrebno je iseći manje stabljike malim makazama na granici tla. Nakon toga, stare sadnice mogu nastaviti da se uzgajaju u staroj saksiji. Odsečene sadnice će uvenuti i više se neće takmičiti za vodu ili hranljive materije, već će obogatiti zemljište organskom materijom.

Podmlađivanje

Bosiljak se može podmladiti na nekoliko načina. Jedan od načina je razmnožavanje sadnicama. To se može uraditi tako što se sadnice koje se pojave između starih biljaka posade u saksije sa zemljom i kada imaju dovoljno korena presađuju na drugo mesto. Takođe, biljka se može podmladiti tako što se svake godine u proleće odseče svo staro i suvo lišće i granje kako bi biljka ponovo izrasla.

Orezivanje

Da bi biljka zdravo i uspešno rasla, važno je da se listovi bosiljka iseku na pravilan način. Nikada se ne sme ukloniti više od 2/3 listova odjednom. Orezivanje listova može početi kada biljci izraste najmanje 6 listova i bude visoka 15 - 20 cm. Listove je najbolje iseći sa vrha.

Zaštita preko zime

Bosiljak je povrtarska kultura koja je uglavnom kratkotrajna i nije otporna na hladnoću, pa ako se gaji u zemlji, treba ga zaštititi preko zime. To se može uraditi tako što se preko biljke stavi netkani materijal ili agrotekstil ili se biljka prekrije lišćem ili drugim materijalima koji će je zaštititi od hladnoće. Ako se bosiljak gaji u stakleniku ili plasteniku, onda ga nije potrebno štititi od hladnoće, jer se biljka u ovim uslovima može gajiti tokom cele godine.Takođe se može pustiti da procveta i uvene, a zatim posaditi nove biljke. Seme se može sakupljati i za setvu sledeće godine, a priprema za setvu podrazumeva prihranu zemljišta.

Bolesti

Najčešće bolesti koje zahvataju bosiljak su pepelnica, pegavost lista i plamenjača. Treba tretirati preventivno fungicidima na bazi mankozeba ili cineba, svakih 8 - 10 dana.

Pepelnica

Manifestuje se u obliku brašnasto beličaste prevlake na licu lista, stablu i pupoljku. Ispod brašnaste prevlake pojavljuje se propadajuće tkivo braon boje. Listovi se savijaju, suše i opadaju. Cvetni pupoljci se takođe suše. Hemijski preparati za preventivno suzbijanje pepelnice su na bazi sumpora,

Pegavost lišća

Na listovima se javljaju okrugle tačke sa žutim rubovima koje se polako šire i postaju crne nekom čega se listovi ubrzo osuše. Stabljike i koren se mogu zaraziti i istrunuti. Te simptome uzrokuje gljivica Alternaria koja se razvija u leto i jesen kad je vazduh vrlo vlažan. Potrebno je biljku istretirati sredstvom na bazi bakra i ponoviti postupak. Prihrana listova u leto ubrzava oporavak biljke.

Plamenjača bosiljka

Čim se jednom zarazi ovom bolešću, bosiljak više nije pogodan za tržište ili preradu. Prvi simptomi teško se primećuju i uglavnom prođu neopaženo. Budući da listovi menjaju boju u žućkastu, može se pomisliti da biljci nedostaje hranljivost. Takvi se listovi potom uvijaju i otpadaju. Od zaraze do potpunog propadanja biljke potrebno je samo 7 -10 dana. Osnovna mera zaštite je uklanjanje zaraženih biljnih ostataka.

Štetočine

Štetočine koje se najčešće pojavljuju su žičari i gundelji i njih tretiramo zemljišnim insekticidima.

Žičari

Žičari (lat. Elateridae) su insekti od kojih ovde stvarnu štetu zapravo nanose larve (žičnjaci) koje žive u zemljištu, hraneći se korenjem biljaka. Šire poznat naziv ovih insekata jeste i skočibube. Spadaju u grupu insekata koji se uspešno mogu dugoročno prognozirati u pogledu brojnosti, a jedna generacija traje nekoliko godina što omogućava precizno praćenje i predviđanje kako pozitivne, tako i negativne faze u prisustvu ovog insekta.

Gundelj

Gundelj (lat. Melolontha melolontha) poznat i pod imenima hrušt, kokica i majska buba. Dugački su 25 - 30 mm, dok je šumski gundelj malo manji, 20 - 25 mm. Obe vrste su braon boje. Ženke imaju šest, a mužjaci sedam "listića" na antenama. Sve vrste gundelja hrane se lišćem.

Mali junski gundelj (lat. Amphimallon solstitialis L) je insekt svetlomrke boje, dužine tela 15 mm. Larva je grčica, ima beličasto telo, a kada se razvije duga je preko 40 mm. Ovaj gundelj pretpostavlja suva otkrivena prostranstva, sa biljnim pokrivačem karakterističnim za stepu.

Mali prolećni gundelj (lat. Rhizotrogus aequinoctialis Hrbst.). Odrasli insekti su žućkastomrke boje, dužine tela do 20 mm. Larva je grčica, ima beličasto telo, kada se sasvim razvije duga je oko 45 mm. Ova vrsta spada u najčešće gundelje oranica.

Parazitske osice, pauci, stenice

Preporučuje se upotreba prirodnih predatora kao što su parazitske osice, pauci, stenice i sl. Oni mogu uvelike pomoći kako bi se štetnici držali pod kontrolom..

Upotreba bosiljka

Bosiljak ima aromatičan, osvežavajuć i pomalo pikantan ukus. Najbolje je koristiti svežu biljku. Bogat je materijama koje deluju protivupalno, a poznato je da može pomoći kod bolesti bubrega kao i da pruža podršku organizmu kod problema sa varenjem i disajnim tegobama.

Berba

U većini slučajeva se beru uglavnom razvijeni, odrasli listovi i to po potrebi kada su najjači, odnosno kada dostignu najveći stepen aromatičnosti, pre ili tokom cvetanja od juna do avgusta. Na mestu ubranih listova izrastaće novi izdanci i na taj način se produžava vreme berbe.

Ako se bosiljak sadio na većim površinama, potrebno je kositi ga dva puta godišnje,  početkom jula i krajem septembra, na visinu 10 - 12 cm. Ako se kosi na ovaj način očekivani prinos nakon dva otkosa je otprilike 6 - 8 t svežeg bosiljka po 1 ha ili 1,3 - 1,7 suve usitnjene materije. Time se podstiče nicanje više bočnih grana, pa će biljka biti mnogo veća i razgranatija kada dođe vreme za drugo košenje krajem septembra ili već krajem avgusta.

Bosiljak uvek treba seći kada je suvo i sunčano vreme, a pokošeni usev može ostati u polju 4 - 6 sati dok ne uvene.

Sušenje

Ako se odlučite da sušite bosiljak, preporučuje se da pre sušenja operete i očistite listove kako biste uklonili eventualne nečistoće. Treba napomenuti da bosiljak gubi do 43% svoje arome kada se suši na sobnoj temperaturi. Da biste sprečili gubitak ulja, najbolje je sušiti ga na višoj temperaturi (do 40°C). Može se sušiti cela biljka vezana u snop i okačena na suvom, hladnom i provetrenom mestu.

Skladištenje

Osušeni bosiljak se obično čuva u laganoj ambalaži otpornoj na vlagu kako bi se sprečio gubitak ulja i promena boje. Obično se pripremaju i čuvaju listovi bosiljka, i to u frižideru umotani u vlažnu krpu 2 - 3 dana, a u zamrzivaču mogu da izdrže i do 3 meseca. Takođe, listovi se mogu čuvati u teglama sa hermetičkim poklopcima, ali u tom slučaju ih treba posoliti sa malo soli i premazati maslinovim uljem. Listovi će vremenom da potamne u frižideru, ali dobro aromatiziraju maslinovo ulje. Bosiljak osušen na vazduhu može se čuvati na sobnoj temperaturi do 2 godine.

Kulinarstvo

Bosiljak je svetski poznat začin koji je sastavni deo gotovo svakog jela u Italiji i italijanskoj kuhinji. Za aromatiziranje se najčešće koriste sušeni celi ili iseckani listovi, ali su ipak najbolji sveži listovi. Kao takav, uobičajen je začin u mnogim sosovima, testeninama, povrću, jelima od paradajza itd. Takođe je redovan sastojak raznih supa, svežih salata, namaza, soseva za kuvanje ili prženje ribe. Odlično se slaže i sa jelima od krompira, kukuruza i karfiola. Kada se bosiljak koristi kao začin, treba ga dodati pred kraj kuvanja, jer će mu duže kuvanje samo oduzeti pozitivan efekat i karakterističnu aromu.

Medicina

Sok od listova bosiljka obično se koristi kod prehlada i upale uha ili bubnih opna, upale mokraćnog sistema, nesanice i napetosti, kao i za podsticanje apetita. Kada je reč o zvaničnoj medicini, istraživanja su pokazala da svež bosiljak uspešno pomaže kod bolnih, otečenih, aritritičnih zglobova.

Bosiljak ima jedinstvenu aromu koju ne može zameniti nijedna druga biljna vrsta, zahvaljujući eugenolu, kojeg ima najviše u azijskim sortama, a zapravo je ključni sastojak sa antiinflamatornim svojstvima.

U nadzemnim delovima bosiljak ima 0,5 - 1% etarskog ulja. Evropski tip etarskog ulja je najboljeg kvaliteta. Bitni sastojci ovog tipa ulja su monoterpen linalol (50 - 75% u uljima našeg podneblja) i fenilpropamid metil-kavikol (estralog 2,5 - 19%). Ostale komponente koje se mogu naći u većoj koncentraciji u ovom tipu ulja su: 1,8 cineol, eugenol, geraniol, germakren D, α-terpineol, β-kariofelin, ocimen, sabinen, tujon, γ-terpinen.

Osim etarskog ulja, biljka sadrži još vitamin B1 (0,1 - 0,2 mg/100 g), vitamin C (150 - 250 mg/100 g), karotin (1,2 - 2,8 mg/100 g) i gorke materije. Etarsko ulje je izuzetno popularno i koristi se u prehrambenoj i industriji parfema.

Zanimljivosti

Poreklo vodi iz Indije, a u Evropu su je u 12. veku doneli monasi. Mnoge regije bosiljku pripisuju božansku moć. Reč bosiljak dolazi od grčke reči bazilikon što znači kraljevski, a Rimljani su ga poistovećivali sa ljubavlju i odanošću, i verovali su da će muškarac zauvek voleti ženu od koje dobije grančicu bosiljka. U Indiji su grančicu bosiljka negovali kao simbol dobrodošlice. Na Haitiju, prodavci posipaju bosiljak oko svojih radnji da bi oterali zlo. Evropljani su tvrdili da bi bosiljak uvenuo ako ga neko sa nečistim srcem dotakne.

Kao što se u starom Rimu verovalo da donosi ljubav, tako se javlja i u našim narodnim verovanjima. Po predanju, devojka koja želi da zna za koga će da se uda treba da uzme nekoliko strukova bosiljka uoči Bogojavljenja, da svakom nameni po jednog momka i da ih zabode pored reke. Na kom struku bude ujutru inja, za tog momka će se udati; ako inja ne bude neće se udati, a ako je inje na svim strukovima bosiljka moći će da bira.

Bosiljak zaljubljenima daruje sreću, ali samo ako je ljubav iskrena i čista.

U pravoslavnoj crkvi se koristi u svim obredima, a u kući se tradicionalno čuva tokom cele godine i iznosi se kada sveštenik dodje da sveti vodicu, da bi njime poprskao ukućane.

U današnje vreme, bosiljak se uzgaja na većem području Sredozemlja. S obzirom da je korišćenje bosiljka na tradicionalnim krštenjima široko rasprostranjeno, postoji i verovanje da se nikada niko nije prehladio u ovom procesu, bez obzira na doba godine, jer ova biljka poseduje jako antizapaljensko i antiupalno dejstvo.

Nakon sažvakanog jednog lista bosiljka, smanjuje se želja za cigaretom.

Foto: Crepessuzette / Pixabay