Vresak

Vresak ili kaluna (lat. Calluna Vulgaris) je zimzeleni polugrm iz istoimene porodice vresova. Porodica vresova je mnogobrojna i čini je više od sto rodova i nekoliko hiljada poznatih vrsta. U ovu porodicu takođe spadaju poznate biljke kao što su borovnica, brusnica, rododendron i sve vrste vresova.

Svoje latinsko ime je dobila od reči kallynein što u prevodu znači čistiti, pošto se ova biljka koristila za izradnju metli i od reči vulgaris, što u prevodu znači običan. Na našim prostorima koristimo nazive vresak, kaluna, gorska metvica ili brezina.

Vresak može da naraste do 50 cm, obično u nepravilnim žbunovima. Stabljike su pri donjem delu drvenaste, a prema gore stabljika postaje zeljasta i tanka. Drvenasti deo je sivosmeđe boje. Listovi su tamnozeleni i zimzeleni, poređani unakrsno na grančici. Korenski sistem je razvijen i adaptiran na rast u stenovitim i strmim područjima.

Cvetovi su mali, bele ili tamno roze boje i formiraju grozdaste cvatove. Vresak obično cveta od početka jula do početka novembra, ili barem sve dok ne počnu prvi mrazovi. Plod vreska izgleda kao dlakava kapsula sa sitnim semenkama i sazreva tek u septembru ili oktobru.

Rasprostranjen je delom Evrope i Jugozapadne Azije, a najviše se javlja na planinskim područjima gde je toplo i brdovito. Nalazi se sve do 2.000 m nadmorske visine i to najčešće na pustim livadama, suvljim pašnjacima i ređim šumovitim predelima. Zaštićen je zbog svog značaja i retkosti, pa je zabranjeno branje i čupanje. Dozvoljeno je brati u malim količinama, sa potpunom pažnjom da se ne ošteti ili iščupa koren.

Vrste vreska

Vresak je svojim uslovima rasta i izgledom vrlo nalik na eriku (vres) iz iste porodice, međutim, među njima postoje sitne morfološke razlike, kao što je broj i veličina latica i veličina listova. Vresak ima sitnije listove i cveće. U prirodi postoji nekoliko vrsta vreska koji su se adaptirali područjima u kojima rastu. Vresak sam po sebi je pogodan za stvaranje različitih sorta i hibrida koji se uglavnom koriste u komercijalne svrhe. Sledeće vrste se mogu naći i u prirodi, a i u našim predelima.

Primorski vresak

Primorski vresak se od davnina koristi kao začin i takođe se koristio za konzerviranje mesa. Raste na suvim, kamenitim i sunčanim padinama. Zapaljiv je, pa se njegov rast u suvljim predelima kontroliše.

Veliki vresak

Veliki ili drvenasti vresak se koristi kao dekorativni grm u baštama i vrtovima zbog svojih mnogobrojnih, sitnih cvetova. Zimzelen je i može narasti sve do 4 m visine. Pre su se od drveta ove vrste izrađivale lule, zato što je drvo tvrdo i otporno na toplotu.

Mnogocvetni vresak

Mnogocvetni vresak je botanički sličan ruzmarinu i borovnici. Cvetovi su sitni i ružičasti, i obično cvetaju od januara do aprila. Zbog svojih cvetova se koristi kao dekorativna biljka u vrtovima. Javlja se u zapadnoj Srbiji.

Prolećni vresak

Prolećni vresak je karakterističan po svojim zvonastim cvetovima. Uzgaja se u estetske svrhe, ali je i medonosna biljka. Naziva se takođe i zimskom ružom.

Uzgoj vreska

Vresak se većinom koristi kao ukrasna biljka, ali se zbog svojih osobina uzgaja i u komercijalne svrhe. Nije zahtevna biljka, međutim, treba obratiti pažnju na određene uslove.

Plodored

Pošto je vresak zimzelena biljka, gaji se na jednom mestu više godina. Da bi se biljke mogle razgranati i raširiti, potrebno je ostaviti 20 - 30 cm između svake pojedinačne biljke, kao i 1 m između redova.

Pogodan je za sađenje sa biljkama sličnih zahteva i potreba. Ako se sadi u kasnu jesen za zimu, može da se sadi sa bršljanom, koji je isto zimzelena biljka, ili sa ljubičicama. Takođe se lepo slaže sa rododendronima, kamelijom i hibiskusom. Prija mu prisustvo borova, čempresa i sličnog zimzelenog drveća, pa je idealan za pokrivanje površine u vrtovima ispod njih.

Zalivanje

Vresku nije potrebno mnogo vode, može rasti u suvim područjima, ali je tokom perioda razvijanja korena potrebno vlažno tlo. Dva meseca nakon sadnje je potrebno redovno zalivati biljku. Potrebno je obezbediti dobru drenažu za biljku kako se ne bi zadržavao višak vode. Zalivanje je poželjno obavljati predveče i najbolje bi bilo koristiti kišnicu. Neće mu škoditi duži period bez zalivanja, međutim, listovi ili cvetovi mogu izgledati razređenije.

Đubrenje

Vresku nije potrebno puno đubriva za uspešan rast. Ako se biljka uzgaja u komercijalne svrhe, đubrivo može pomoći u jačanju korenskog sistema i stanja biljke. Pre nego što se biljka zasadi, potrebno je da se u zemlju doda organsko đubrivo i da ono prezimi kako bi učinilo zemlju rastresitom. Dok biljka raste, dovoljno je jednom mesečno dodati mineralno đubrivo u tečnom obliku ili u obliku peleta kako bi se zemljište obogatilo azotom.

Razmnožavanje

Vresak se razmnožava na više načina: reznicama, položenicama, semenom iz plodova ili vegetativno iz korena. Kod razmnožavanja korenom, potrebno je izvaditi celu biljku iz zemlje i onda odvojiti koren za dalji razvoj biljke. Najlakši način je setva semena zato što se u svakom zrelom plodu nalazi otprilike njih deset.

Razmnožavanje položenicama je čest način razmnožavanja za žbunovite biljke. Potrebno je uzeti zdravu, jednogodišnju granu i delimično je položiti u zemlju. Najbolje je uzeti granu koja već prirodno ide ka dole i naleže na zemlju. Zemljište oko grane je potrebno vlažiti. Biljka će pustiti korenje posle dve nedelje. Kada biljka pusti koren, ona se seče od matične biljke na mestu koje je najbliže novom korenu. Reznice se uzimaju tek krajem leta pa se ostavljaju u vodi kako bi pustile korenje i nakon toga zasadile u zemlju.

Presađivanje

Vresak se presađuje kad biljka razvije koren. Kada se presadi, biljka se dalje širi i raste. Ima mogućnost da postane invazivna, pa nije loše ograditi deo na kojem je planiran uzgoj ove biljke. Tokom presađivanja, biljka se vadi sa čitavim korenskim sistemom i, ako je potrebno, koren se odvaja. Dubina se ne menja prilikom presađivanja biljke. Narednih mesec dana je potrebno pažljivije zalivati biljku kako bi se koren ponovo primio.

Podmlađivanje

Kako je vresak biljka niskog i žbunastog rasta, on se prirodno brže širi pa ga je potrebno podmlađivati kako bi zadržao svoju estetiku. To se može učiniti deljenjem korena i smanjivanjem u manje, samostalne žbunove, ili uklanjanjem starih i oštećenih grana.

Zemljište

Pošto raste na kamenitim predelima, vresak se vrlo lako prilagodi različitim tipovima zemljišta. Odgovara mu kiselo zemljište sa pH vrednošću 4 - 5. Dodavanjem kreča ili jedinjenja na bazi kalcijuma se lakše postiže željena kiselina. Vresku isto odgovara mešavina kiselog i peskovitog zemljišta u koje se može dodati i humus. Najbitnije je obezbediti dobru drenažu da bi se višak vode iscedio.

Klima

Vresak najviše voli umerene do toplije klime. Ne prija mu ravničarska klima. Bolje uspeva na planinskoj ili visinskoj klimi. Dobro podnosi visoke koncentracije soli u tlu i umeren vetar, a takođe može da opstane i na niskim temperaturama i jačem vetru. Najviše mu prija mesto na suncu ili delimična hladovina.

Sadnja vreska

Vresak je široko rasprostranjen i u prirodi se nalazi na mnogim staništima, ali na mestima gde nije autohton, gaji se najčešće u estetske ili komercijalne svrhe. Sledi nekoliko saveta za postizanje najboljih rezultata prilikom gajenja ove biljke.

Vreme sadnje

Vresak se sadi u rano proleće ili jesen. Poželjno je da temperatura premašuje 10°C, ali je bitno da je zemlja razrađena i spremna za obrađivanje. Kada se biljka sadi u proleće, ona procveta posle sadnje, a kada se sadi na jesen, ona se zakoreni i cveta tek naredne godine.

Kalemljenje

Vresak je popularan zbog svoje izdržljivosti, kao i zbog svoje estetike. Zbog toga se tokom godina često ukrštao sa sličnim vrstama kako bi se dobila biljka sličnih karakteristika, ali različitih boja cvetova. Za ukrštanje se upravo uzimaju vrste sličnih osobina i drugačijih boja cvetova. Potrebno je uzeti zeljastu reznicu i staviti je pod koru ili u rupu gde se umotava kako bi isterala koren i spojila se sa matičnom biljkom. Vresak je otporan na spoljašnje uslove sredine, pa se često koristi i za kalemljenje.

Sadnja semena

Sadnja iz semena je relativno laka kada je reč o vresku. Potrebno je koristiti zrelo i stratificirano seme za sejanje. Pošto je sitnije seme, seje se na gušće pa se potom biljke proređuju. Seje se na 1 cm dubine, pa ga treba pokriti zemljom i zaliti. Vresak klija na temperaturi većoj od 10°C. Rezultati su vidljivi nakon 7 - 10 dana.

Sadnja sadnice

Ovaj način sadnje je najlakši za uzgoj vreska. Sadnice se sade na jesen kako bi imale vremena da proteraju koren i pirpreme se za vegetaciju. Koristi se kontejnirana sadnica sa dobro razvijenim korenskim sistemom. Sadnica se vadi sa celim korenskim sistemom i zatim se ukopava u rupu koja je duboka otprilike 30 cm, pa se pokriva zemljom. Kada se uzgajaju više vrste, potrebno je podupreti ih sa kolcem ili lestvicama.

Uzgoj u bašti

Vresak je višegodišnja zimzelena biljka koja može lepo rasti u vrtovima i baštama. Voli mesta na suncu i savršena je biljka za kamenjare ili kao višegodišnja biljka za jesenje uređenje. Kada se gaji napolju, ne zahteva puno vode ili specijalno zemljište i može da se prilagodi i težim uslovima rasta. Rast vreska se može usmeravati određenim pomagalima kao što su lestvice za penjanje. Vresak u vrtu može sam rasti i širiti se godinama.

Uzgoj u stakleniku

Vresak je veoma otporan na teže uslove rasta, međutim, kada se biljka gaji u komercijalne svrhe onda se praktikuje i uzgoj u stakleniku kako bi se osigurao pravilan razvoj korena i spremnost za dalje presađivanje. Preko leta je bitno da staklenik ima stalan protok svežeg vazduha i dosta svetlosti. Vresak zahteva redovno zalivanje prilikom povišenih temperatura. Preko zime je bitno da temperatura u stakleniku ne dostigne ispod 5°C.

Uzgoj u saksiji

Pošto je vresak biljka sa velikim brojem sorta, često se gaji u saksijama i posudama. U saksijama se gaji samo napolju, zato što mu unutra smeta veštačko grejanje, pa se isuši. Prilikom ove vrste uzgoja, važno je da saksija bude minimalno 30 cm duboka i da ima dobru drenažu, što se može postići dodavanjem komadića keramike ili sitnog šljunka. Vresak voli rastresito, kiselo zemljište. Nije potrebno dodavati puno đubriva, ali nije na odmet dodati azotno đubrivo. Vresak najbolje uspeva na sunčanom mestu ili u delimičnom hladu. Potrebno ga je redovno zalivati. Preko zime ga treba staviti na zaštićeno mesto kako bi uspeo da prezimi.

Održavanje i nega

Vresak ne traži puno, nezavisna je biljka i relativno je lak za održavanje. Sledi nekoliko saveta kako održavati vašu biljku.

Faza mirovanja

Faza vegetacije je kod vreska duga, pa je faza mirovanja kraća. Dobro podnosi niske temperature pa ga nije potrebno pokrivati preko zime. Tokom mirovanja traži manje vlažnosti i ne treba mu đubrivo.

Održavanje sadnice

Prilikom održavanja sadnice vreska, bitno je redovno razbijati pokoricu, paziti na rastresitost zemljišta i okopavati ga od korova. Pokorica sprečava protok kiseonika u zemljištu, a obično se razbija drljačama. Isto tako je i sa labavljenjem zemljišta - bitno je da bude rastresito kako bi se povećala cirkulacija kiseonika u njemu. Okopavanje od korova se može raditi ručno, a bitno je kako bi se biljka pravilno razvijala bez smetnji.

Proređivanje

Vresak je gusta, žbunasta biljka, pa ga je potrebno prorediti svakih par godina. Vresak se proređuje tokom setve, kada se čupaju gusto zbijene biljke, da bi svaka mogla ispravno razviti korenski sistem. Najbolje je ostaviti 10-ak cm između svake biljke. U cvetnim ili vrtnim gredicama se mogu i bliže saditi bez problema. Biljke koje se vade tokom setve se nakon toga mogu zasaditi negde drugde.

Orezivanje

Vresak se može oblikovati tokom cele godine, zato što dobro podnosi sve estetske rezove. Ako želite formirati žbun, najbolje je oblikovati ga rezanjem mladih grana nakon cvetanja, u proleće. Posle par godina redovnog orezivanja vresak će zadržati oblik, a posle toga je bitno samo povremeno razređivati ga i uklanjati bolesne ili oštećene grane.

Berba

U prirodi je zabranjeno masovno brati vresak. Beru se sadnice i limitirane količine za ličnu upotrebu. Vresak se bere tokom cvetanja, njegovi cvetovi se beru ručno ili se seku vrhovi sa cvetovima. Nakon toga se stabljike ostavljaju na prozračnom i suvom mestu da se suše i svakodnevno okreću. Vresak cveta u julu i u avgustu.

Skladištenje

Osušeni vresak se čuva do 6 meseci na suvom i prozračnom mestu, i odlaže se u papirne kesice.

Priprema za sledeću sezonu

Ne zahteva puno priprema - treba pripaziti na sneg, kako ga ne bi oštetio i potrebno je ukloniti sve bolesne i oštećene grane kako bi se biljka pripremila za vegetaciju.

Bolesti

Vresak je vrlo zahvalna i otporna biljka, međutim, može da podlegne bolestima koje mu mogu načiniti štetu. Vresak najčešće napadaju gljivice i virusi, koje dobija od drugih vrsta. U nastavku saznajete kako ih sprečiti i kako se izboriti sa njima.

Pegavost lista

Pegavost lista je uzrokovana gljivičnom bolešću. Čini površinsku tj. estetsku štetu, ali kao posledicu može imati opadanje lišća. Pegavost lista se lako prenese među biljkama, pa je bitno da se prepozna u ranom stadijumu i ukloni s korenom. Pegavost lista se može sprečiti prskanjem fungicida dok je biljka još mlada.

Pepelnica

Pepelnica se često sreće u gustim žbunovima. Takođe je gljivično oboljenje. U pitanju je siva plesan koja napada grane i listove. Nema dugoročnih posledica, ali uzrokuje sušenje grančica. Više je estetski problem, zato što delovi biljke mogu potamneti. Uklanja se fungicidima ili kompletnim orezivanjem zaraženog dela biljke.

Truljenje korena

Koren najčešće trune kada biljka nema dobru drenažu, pa voda predugo stoji kod korena. Potrebno je obezbediti odvod viška vode, i biljku zalivati čistom vodom. Ako koren istrune, može propasti i cela biljka. U ranim fazama truljenja korena, istrunuli i crni delovi se još mogu ukloniti kako ne bi došlo do propadanja biljke. Osim viška vode, gljivice takođe mogu biti uzrok truljenja korena. U tom slučaju zemljište je potrebno tretirati fungicidom.

Bela buđ

Bela buđ se pojavljuje na gornjoj površini lista u vidu belog praška, a donji deo lista dobija crvenkastu boju. Preventivno se koristi fungicid, a uklanjanje se vrši kidanjem zaraženih listova ili delova biljke.

Štetočine

Štetočine najčešće nanose estetsku štetu vresku, međutim, može doći i do ozbiljnije štete. U nastavku sledi opis najčešćih štetočina vreska i kako se izboriti sa njima.

Biljne vaši

Biljne vaši su česte baštenske štetočine. Javljaju se u grupicama na mladim granama i hrane se sokom biljke. Jedna od nuspojava je kovrdžanje lista, ali glavni problem kod ovih štetočina je to što prenose belu buđ koja može naneti veću štetu biljci. Biljne vaši se mogu tretirati na organski način vodom i sapunom, ili se protiv njih može koristiti i insekticid. Najbolje je pripaziti čime se biljka tretira i ne koristiti jake hemikalije, pogotovo ako nameravate da biljku koristite u lekovite svrhe.

Gusenice

Gusenice vole vresak zbog sitnih i lako dostupnih listića. Ne prave veću štetu osim estetske kada ostavljaju tragove ugriza. Gusenice se mogu ručno sakupljati i uklanjati.

Ptice

Ptice se mogu zbuniti i pomešati intenzivno obojene cvetove vreska za plod. Ptice ne uzrokuju neku posebnu štetu, pa je protiv njih dovoljno postaviti mrežu.

Upotreba vreska

Vresak se ranije koristio za pravljenje metli, pa je po tome i dobio svoje ime, međutim danas ima i druge funkcije. Pre svega je medonosna biljka pa ima i velik lekovit značaj, ali je zaštićen, pa se ređe koristi u te svrhe. Osim za nas, koristan je i za ishranu životinja koje se hrane njegovim rascvetalim vrhovima. U nastavku saznajte neke od najznačajnijih upotreba vreska.

Kuhinja

Vresak se koristi najčešće u pčelarstvu. Cveta u vreme kada nema puno procvetalih biljaka, pa je odličan za kasnu ispašu pčela. Pored toga pomaže i prezimljavanju pčela. Prosečno se dobija 3 kg meda po jednoj biljci. Med je tamnožućkaste boje i nema jak miris, ali je prijatnog ukusa. Brzo se kristalizuje, ali je med od vreska redak pa je samim tim i cenjen.

Zdravlje

Vresak ima široku upotrebu u našoj narodnoj medicini. Najviše se suši pa se konzumira u vidu čaja, koji pomaže kod čišćenja bubrega, problema sa mokraćnim kanalima, i upale mokraće. Koristi se i protiv pojačanog znojenja. Takođe se upotrebljava i u kremama koje se koriste kod lečenja manjih površinskih povreda. Vresak može i da smanji posledice gihta i niskog pritiska i ima prijatno dejstvo na nervni sistem. Može i da se koristi u vidu kapi koje pomažu kod nesanice i stresa.

Zanimljivosti

Vresak i njegova upotreba vuče korene još iz stare Grčke. Koristio se u ishrani kao deo supa ili variva. U Zapadnoj Evropi se od vreska pravilo pivo kada je bila nestašica hmelja, pa je posebno bitan za ovo područje. Danas se vresak prostire u delovima Evrope i Azije gde se najviše koristi kao dekorativna biljka, ali se povećava i proizvodnja meda od vreska.

U Škotskoj rastu ogromne količine vreska, pa je zato ova biljka i nacionalni cvet Škotske. Takođe, upotrebljavaju ga i u izradi piva. Isto tako je i jedan od nacionalnih cvetova Norveške. Na Novom Zelandu je vresak invazivna vrsta pa je zabranjeno sađenje ove biljke zbog njenog brzog rasta i širenja.

Foto: nie podaje / Pixabay