Bršljan (lat. Hedera helix) je višegodišnja biljka iz porodice bršljana koju čine 17 vrsta zimzelenih penjačica i puzavica. U Srbiji raste samo jedna vrsta, obični bršljan, dok su i druge vrste prisutne širom Evrope i sveta. Ime ove biljke je nastalo od grčke reči hedra u značenju podloga baš zbog toga što su njegov koren čvrsto vezan za zemlju. Popularni nazivi su i zelengora ili zimzelen. Raste tako da se penje ili puzi po zemlji, širi se i može narasti do 30 m. Veruje se da ova biljka može da živi i do hiljadu godina.
Bršljan je zimzelena biljka. Na početku meka i gipka, stabljika sa rastom postaje drvenasta. Može imati prečnik do 20 cm. Koren se grana i raste plitko. Tu gde stabljika dodiruje zemlju, pušta koren. Ovi mali koreni se pričvršćuju za zemlju ili kamen po kojima puzi. Mladi pupoljci su joj zeleni i dlakavi, a kad stabljika odrveni, postaje pepeljastosiva. Listovi koji kod nje rastu naizmenično su nazubljeni i sa 3 - 5 režnjeva. Stabljika je kratka i naraste do 6 cm. List je sa lica tamnozelen, eventualno prošaran belim prugama, dok mu je naličje svetlije.
Cveta kasno u godini, u periodu od septembra do novembra. Cvet bršljana je mali, bele do zelenkaste boje i raste u malim grupama na dužoj dršci. Ima plod tamnoplav, u obliku bobice, a on sadrži belo-sivo seme. Sazreva kasno, tokom zime. Bobice su dobar izvor hranljivih materija za ptice.
Najbolje podnosi umerenu i vlažnu klimu, pa se najčešće nalazi u takvim predelima, iako ima vrsta bršljana i u drugačijim klimatskim uslovima. Raste u šumi, na stenama i zemlji, ali takođe i u gradu, gde puzi po zidovima, raste iz pukotina i u napuštenim prostorima. Podnosi čak i kontaminirana područja, prilagodio se različitom staništu.
Vrste bršljana
Bršljan je evropska biljka koja se vremenom proširila svetom i u različitim klimama poprimala određene karakteristike i otpornost. Neke od najčešćih vrsta dobile su svoj naziv prema oblasti u kojoj su pronađene. U Srbiji raste samo engleski bršljan koji je jedan od karakterističnijih na svetu. Pored ove vrste, ima ih još 17 iz ove porodice biljaka. Razlikuju se po izgledu. Mnoge se gaje iz estetskih razloga. Navodimo vam neke od najpoznatijih vrsta i sorti.
Engleski bršljan
Najpoznatija i najrasprostranjenija vrsta od svih bršljana. Njegovi listovi su zeleni do tamno zeleni, ispresecani beličastim šarama. Najčešća je od vrsta koje rastu u Evropi i tu se gaji kao ukrasna biljka koja krasi neupadljive delove bašte. Bobice koje su gorkog ukusa i otrovne, dok su listovi lekovitog svojstva.
Irski bršljan
Irski bršljan je zimzelena penjačica sa nešto većim listovima koji pokrivaju površinu na kojoj raste. Može da se razvija i na svetlijim i na senovitim područjima i prilično je nezahtevna. Dobro podnosi hladnoću, mraz kao i slabo prihranjivanje. Može dostići visinu do 8 m. Zbog visine i raširenosti, dobra je da se oblikuje kao živa ograda ili prekriva zidove.
Alžirski bršljan
Ukrasna biljka velikih listova svetlije boje u sredini i zelenih ivica. Ovaj bršljan ima stabljiku koja može narasti i do 7 m i crvenkaste je boje. Pušta vazdušne korene i može formirati živu ogradu. Najviše joj odgovara zemljište humusno i plodno i dosta sunčeve svetlosti.
Kavkaski bršljan
Raspostranjen u Aziji, a najviše na Kavkazu. Odgovaraju mu sunčana područja, međutim može rasti i u senci. Može se razvijati i u planinskim predelima, a karakterišu ga krupni listovima do 20 cm i brz rast.
Conglomerata
Vrsta koja se uzgaja u teglama ili kao sobna biljka i malih je dimenzija i patuljastog oblika. U početku je uspravan i raste u visinu, kasnije postaje puzavica. Njegovi mali listovi su gusto raspoređeni u dva reda i tamno zeleni, bez šara.
Aureovariegata
Ukrasna vrsta bršljana malih zelenih listova sa belim ivicama. Pušta vazdušne korene iz stabljike. Lako se obrazuje i može oblikovati u baštenske skulpture.
Uzgoj bršljana
Nije potrebno mnogo brige i truda oko bršljana s obzirom na njegovu otpornost. Može se uzgojiti i ne veoma nepristupačnim predelima. Daćemo vam nekoliko saveta koje mogu pomoći u uzgoju.
Plodored
Bršljan se sadi obično sadi kao ukras i to najčešće pored drugih biljaka da bi se penjala ili rasla uz njih. Nije prijavljeno da mu smeta blizina biljaka za rast ili kultivaciju i da se može uzgajati gotovo nakon bilo koje predkulture. Bršljan ponekad može da bude invazivan i uništiti druge biljke, tako da treba imati na umu šta mu je potrebno da ne bi nasilno izazvao uvenuće drugih biljaka pored sebe. Sadnja kaktusa i paprati se ne preporuča jer će ih bršljan ugušiti pre nego što se razviju.
Puzava ivica je slična biljka i pored niske temperature voli i visoku vlažnost, pa se preporuča sadnja pored engleskog bršljana. Među najpopularnijim biljkama koje se takođe mogu saditi sa bršljanom su rododendron, planinski lovor i azaleja. Sve biljne vrste su šarene i pružaju kontrast svojim bojama velikim grmovima zimzelenog bršljana.
Pošto je često napadaju gusenice, preporučuje se sadnja prirodnih repelenata poput nane, lavande, pelina i žalfije, koji imaju odličan miris i jestivi su. Ali kada su grinje u pitanju, majoran, majčina dušica, ruzmarin, kamilica i limunska trava će ih držati dalje od bršljana.
Zalivanje
Poseduje izdržljivosti u teškim uslovima. Ali, svakako, za njegov pravilan i gust rast potrebno je više zalivanja u letnjim mesecima. Slabo raste na suši. Navodnjavanje prskanjem tokom vrelina obezbeđuje mu zadovoljavanje potrebe za vodom, koju upija preko malenih korena. Biljku treba zalijevati u proleće kada niče, u leto svakog dana, a s jeseni umanjiti zalivanje.
Đubrenje
Nije mu potrebno stalno djubrenje, osim pripremanja zemlje za sadnji i tokom vegetativnog rasta. Neke vrste uspevaju i na siromašnim zemljištima. Ako je zemljište bogato i humusno, to će obezbiti najbolji rast i razvoj. Organska đubriva treba ostaviti u zemlji tokom zime da bi je obogatila. Pošto se posadi, u proleće se dodaje đubrivo zbog koje će listovi rusti gušće. Od đubriva najbolje je mineralno na bazi azota, kao i dodatak kalijuma.
Razmnožavanje
Razmnožava se semenom i vegetativno. U divljini je to najčešće semenom jer ptice jedu zrelo voće i tako šire seme. Za uzgoj se razmnožava vegetativno, tako što se uzimaju mlade reznice dužine do 10 cm i sade u humusno zemljište. Ako se reznice drže u vodi nedelju dana, razviju koren i posle dve do tri nedelje, sade se u zemlju. Retko se za uzgoj sadi iz semena.
Presađivanje
Presađuje se u zavisnosti od namene kasnijeg korišćenja, a najčešće ako želite brže da prekrijete veću količinu podloge. Za presađivanje koristimo zrele sadnice sa razgranatim korenom, obično dužine do 1 m. Presađivanje je najbolje obaviti tokom proleća kad je zemlja vlažna i biljka ima najbolje šanse da uspe.
Podmlađivanje
Podmlađivanje je jako pogodno za rast i razvoj biljke. Vrši se tako što se uklanjaju stare grančice i stabljike sa osušenim listovima. Bršljan dobro reaguje na podmlađivanje, posebno ograda od bršljana ili ukrasna skulptura.
Zemljište
Što se podloge tiče, bršljan nije zahtevna biljka, on može rasti čak i na kiselijim i siromašnim zemljištima. Ako raste na humusnom zemljištu, dobijamo brži i zdraviji rast useva. Na peskovitom tlu, njegov koren se lakše grana i razvija.
Klima
Kao veoma otporna biljka koja dobro podnosi većinu klimatskih promena, to je jedna od retkih biljaka koja se prilagodila čak i urbanim prostorima i betoniranim površinama. Preferira umerenu klimu sa vlažnim prolećem i jeseni. Dobro raste na nadmorskim visinama do 1.500 m. Odgovaraju mu šume i polusenovita područja, malo manje mesta sa suvom i vrućom klimom.
Sadnja
Lako se nađe u divljini kao samonikla gde se brzo raširi. Gaji se u lične svrhe kao ukras i u svrhu pokrivanja neugledne površine. Saveti za uspešnu saradnju nalaze su nastavku teksta.
Vreme sadnje
Sadnji je najbolje pristupiti na proleće ili jesen. Ne smetaju mu niske temperature, gde se može posaditi čim se sneg se topi i biljka bude spremna za uzgoj. U kontinentalnom predelu, sadnja se može obaviti u martu a u jesen u mesecu septembru. Najbolja temperatura za sadnju reznica je od oko 15°C.
Kalemljenje
Kalemljenje nije uobičajeno, bršljan je biljka koja niče iz zemlje. Jako se retko koristi tehnika kalemljenja u cilju održavanja vrste ili dobijanje novih karakteristika.
Sadnja iz semena
Retko se uzgaja iz semena. Svaki plod bršljana sadrži do 5 malih semenki koje ostaju u sluzi radi zaštite od raspadanja. Tim plodom se hrane ptice i tako prenose seme okolo. Međutim, da bi se razvila nova biljka iz semena, potrebno je da ih bude više od jednog.
Sadnja sadnice
Ovo je najčešći način uzgoja bršljana. Kupuju se u kontejnerima gde se koren već razvio. Takva sadnica se sadi direktno u zemlju pošto se koren pažljivo razgrana i sa njega otrese višak zemlje. Zemlja u kojoj se sadi treba biti rastresita i bez korova i drugog korena. Najbolji period za sadnju sadnice je proleće, i time omogućavamo biljci da se bolje privikne na podlogu i pripremi za hladnije mesece.
Uzgoj u bašti
Bršljan se često gaji na kraju bašte ili kao ograda. Sunčana ili polu-osunčana mesta su dobra za uzgoj, dok senovita i ne baš. Nedostatak sunca neće biti problem ukoliko biljka pusti dobar koren.
Koren joj je dovoljno jak da bi mogao ostavljati tragove i oštetiti fasadu zgrade ili zida. Bršljan se brzo širi i raste u visinu. Treba ga posaditi na mesto gde se može kontrolisati njegov rast.
Jedna sadnica bršljana je dovoljna da bi se ozelenila površina ili zid od 2 m2. Ukoliko od bršljana želite da oblikujete skulpturu ili napravite ogradu, potrebno je obezbeđivanje oslonaca ili umotavanje grančica u željeni pravac. Umotavanje se vrši sve dok se cela struktura ne pokrije, a posle se može obrezivati i tako održavati željeni izgled skulpture.
Uzgoj u plasteniku
U plasteniku, bršljan se gaji za dalju prodaju ili uzgoj, kako bi se koren razvio pre proleća i biljka mogla presaditi. Tokom rasta iz oformljenog i jakog korena, plastenik joj nije potreban jer bršljan nije osetljiv na mraz i niske temperature. A i zahteva mnogo prostora za rast.
Za uzgoj u plasteniku, reznice se sade tokom septembra i treba održavati temperaturu od 15°C. Sade se svaka u svoj kontejner jer koren mora dobro da se razvije. Zalivanje se vrši prskanjem kišnice tri puta nedeljno. Biljke zasadjene u septembru, spremne su za dalju distribuciju već u februaru.
Uzgoj u saksiji
Može se gajiti u saksijama i teglama kao sobna biljka. Potrebno joj je humusno zemljište i sunčano ili polu-sunčano mesto. Sunčeva svetlost koja ne ide direktno na listove, ne može je oštetiti.
Ukoliko se prostorija u kojoj je biljka greje zimi, poželjno je zalivati je dva puta nedeljno i podizati nivo vlažnosti pomoću ovlaživača. Čisti vazduh od toksina pa je zato korisno gajiti je u saksiji. Održava se čistom skidanjem prašine sa listova izduvavanjem ili špricanjem vodom.
Održavanje i nega
Više truda je potrebno uložiti u oblikovanje odrasle biljke, nego u sam razvoj. Ipak, jako je zanimljiv za aranžiranje i vizuelno upečatljiv, a zbog svog zimzelenog svojstva, krasi baštu tokom cele godine. Neki saveti koji bi pomogli u tome da ostane bujan i zdrav, nalaze se u sledećem delu teksta.
Faza mirovanja
Bršljan ulazi u fazu mirovanja tek u mesecu decembru. Pošto cveta tek oko septembra, plodovi kasno sazrevaju i opadaju. Faza mirovanja traje dok su temperature ispod nule i u tom periodu bršljan ne raste. U ostatku godine sa dovoljno vode, bršljan raste bez problema. U fazi mirovanja, ostaje mu zelena boju i snaga stabljike, ali nema potrebu za hranljivim materijama i rastom. Mirovanje biljke prestaje krajem februara i nastavlja joj se rast.
Održavanje plantaža
Održavanje zasada bršljana uključuje košenje okolnog korova i okopavanje zemljišta. Okolni korov može uništiti mladu biljku, pa joj prilikom sadnje treba dati dovoljno vazduha. Takođe, okopavanje zemlje će bršljanu pomoći da buja i lakše uzima kiseonik iz vazduha. Bršljan može da živi i sto godina, a čim mu glavno stablo odrveni, biljka nema mnogo zahteva za održavanjem, koliko samo oblikovanjem.
Proređivanje
Bršljan ne treba proređivati jer je cilj da se dobije što deblji pokrivač. Ako raste na mestu gde nije poželjan, treba je redovno i temeljno uklanjati da bi se iskorenio. Ako se negde posadi jedna biljka na 2 m2, korov nije potrebno dalje uklanjati.
Orezivanje
Bršljan je jedna od retkih biljaka kojoj orezivanje jako pomaže. Ovo činimo tako što uklanjamo stare grane da bi ih zamenile mlađe i bujnije. Takođe, orezivanje se vrši i radi dobijanja željenog izgleda skulpture ili ograde. Može se skraćivati i održavati da bi pokrio samo jedan određeni deo površine podloge. Nije bitno u kojoj sezoni se orezuje, može sve do sezone mirovanja.
Berba
Sa bršljana se beru samo listovi koji se koriste u kozmetičke ili medicinske svrhe. Mogu se brati tokom cele godine, do sezone mirovanja. Preporučuje se berba ovogodišnjeg lišća. Za preradu se najčešće koriste listovi ubrani u maju ili junu.
Skladištenje
Bršljan je biljka koja se prerađuje ili koristi sa uljima ili u kremama, pa je najbolje koristiti je odmah dok se ne osuši. Za korišćenje kao ukras može da se osuši na suncu i koristi tokom cele godine. Svež bršljan se čuva u raznim preparatima.
Bolesti
Bršljan je biljka otporna na spoljašnje uslove. Ipak, nije potpuno otporna na sve bolesti. Neke od najčešćih bolesti koje mogu napasti bršljan i oštetiti je naveli smo u nastavku teksta.
Xanthomonas
Ovo je bakterijska bolest. Jedna od najčešćih koje napadaju bršljana. Simptomi se javljaju u vidu smeđih mrlja na listovima koje se vremenom šire. Simptomi su uvijanje stabljike ili opuštanje biljke. Može se sprečiti sadnjom zdravih biljaka i uklanjanjem njenih obolelih delova.
Rhizoctonia
Gljivično oboljenje biljke koje uzrokuje posvetljavanje listova. Bolest se pojavljuje na korenu, koji vremenom bude sve više smeđe i trune. Biljka oslabi, raste sporo, i vremenom može uvenuti. Za gljivice je najbolje kad je toplo i vlažno vreme. U cilju borbe protiv ove bolesti, zemljište treba tretirati fungicidom i pre sadnje obezbediti svežu zemlju.
Antraknoza
Antraknoza je jedna od uobičajenih biljnih bolesti. Uzrokuje je nekoliko gljivica. Najbrže se širi kad joj uslovi za to pogodiju, a ona voli vlažno i toplo vreme. Tačkice na lišću joj budu prvi znak da je nastupila, i one se vremenom umnožavaju. Prevencija su zdrave sadnice, tretiranje fungocidom i dobra odvodnja vode iz zemljišta.
Štetočine
Bršljan je osetljiv na štetočine samim tim što puzi po zemlji. Navešćemo neke od poznatih vrsta.
Gusenice
Gusenice se hrane njegovim sokovima. Ukoliko se namnože, mogu dosta naštetiti biljci. Ostavljaju rupe u listovima čineći ih podložnijim bolestima. Mogu biti žućkaste, zelene, ili ružičaste.
Puževi
Puževi čine veliku štetu. Hrane se lišćem bršljana i svojom najezdom uništavaju manju biljku. Svojim tragom sluzi po biljci, prenose parazite i bolesti. Način odbrane od ove štetočine jeste korišćenje hemikalije za suzbijanje puževa, pužomora.
Crveni pauk
Vrlo sitan pauk koji plete svilenkaste mreže između listova i vremenom napravi koloniju koja živi unutar biljke. Teško ga je videti bez lupe. Vremenom nastaju žute mrlje na lišću. Sredstvo protiv ove napasti jeste insekticid.
Upotreba bršljana
Kao što je već pomenuto, bršljan se uglavnom gaji kao pokrivač zemlje ili zidova ili za ukrašavanje bašta. Njegove bobice su otrovne i treba ih izbegavati, i jedino su pticama korisne u ishrani. Međutim, evo nekoliko načina upotrebe bršljana u kozmetici i medicini.
Kozmetika
Često ga koristimo za pravljenje ulja i krema koje se koriste u kozmetičke svrhe. Preparati od bršljana deluju na unutrašnje tkivo, pomažu u razgradnji masnih naslaga i celulita, izbacuju višak vode. Uljani macerat bršljana se najčešće pravi od bršljana ostavljanjem njegovih listova u ulju. Koristi se kao ulje za mazanje na regije sa celulitom.
Drugi preparat koji se pravi od bršljana su kupke, u koji stavljamo i eterična ulja. Međutim, treba biti oprezan sa korišćenjem jer neki ljudi mogu razviti kontaktni dermatitis. Ukoliko se pojavi problem, neophodno je prestati sa upotrebom i dobro isprati ostatke sredstva sa kože.
Medicina
Oduvek se smatralo da bršljan ima moć lečenja zbog njegove mogućnosti da se penje i drži za podlogu. Stari Grci su smatrali da ima isceliteljske duhove. Danas se najviše koristi kod kašlja i respiratornih bolesti. Njegovu pomoć kod kašlja otkrio je jedan lekar tokom 16. veka. On je primetio da deca koja piju mleko iz posuda od bršljana nemaju problema sa disanjem. Danas se koristi kao sastojak sirupa i tableta protiv kašalja ili za bronhitis.
Zanimljivosti
Bršljan je biljka koja ima dugu istoriju na evropskom kontinentu. Rimljani su ga voleli zbog njegovog izgleda. Ta prvenstveno ukrasna biljka je i čest motiv u narodnim vezama ili slikama. Tokom kolonizacije, raširila se svetom kao biljka za ukrašavanje pejzaža. Prilagodio se raznim klimatskim uslovima i stvorene su mnoge vrste koje služe za dekoraciju. Posebno je postao popularan ukras viktorijanskog doba kada se proširio na sve britanske kolonije.
Za bršljan se tvrdi da živi hiljadu godina. Iako je istina je da ima dug životni vek, nema potvrde o tolikoj starosti. Najstariji primerci bršljana stari su oko 500 godina.
Cvetovi bršljana su mirisni i primamljivi za pčele, koje od njih prave med. Iako je medonosna biljka, njen med nije toliko čest jer cveta relativno kasno. Med od cveta bršljana ima nešto intenzivniji ukus i tamniju boju, a to potiče od gorčine biljke.
Zanimljivo je posmatrati simboliku bršljana. Zbog pripijenosti za zemlju, smatra se simbolom vernosti u braku i često koristi kao dekoracija za venčanje. Zbog omotavanja oko predmeta oko kojeg raste, smatra se i simbolom ženstvenosti.
Bršljan je takođe imao simboliku u hrišćanskoj tradiciji. Hrišćani su svoje mrtve polagali na lišće bršljana, i to je čest motiv u ranohrišćanskim crkvama. Pored toga, često se pominje kao simbol plodnosti i besmrtnosti zbog svoje zelene boje.
Ostavite odgovor