Majoran

Majoran (lat. Origanum majorana) ili mažuran je niski žbun 50 - 80 cm visine. Biljka je iz porodice usnatica (Lamiaceae), koja obuhvata biljke poput bosiljka, nane, origana, žalfije, ruzmarina, majčine dušice, lavande i dr., a pominje se još u starom Egiptu. Majoran se redovno koristi kao začinska biljka u zemljama Evrope. Osim toga, čest je u sastavu kozmetičkih proizvoda.

Poreklom je iz Indije. U arapske i evropske, a najčešće mediteranske zemlje, majoran se proširio zbog svog lekovitog dejstva. U našim krajevima ne raste samonikla. Zanimljivo je da ova, inače jednogodišnja biljka, na Mediteranu raste kao višegodišnja. Umerena klima joj odgovara zbog toga što je osetljiva na mraz. Takođe, ne sme biti izložena ni jakim vetrovima.

Majoran kao mediteranska biljka samoniklo raste u toj klimi. Uzgaja se skoro u svim zemljama Evrope, osim na krajnjem, hladnom severu.

Koren majorana je tanak i razgranat. Stabljike su takođe tanke i razgranate i uglavnom crvenkaste boje. Maleni listovi su srcolikog oblika i obrasli dlačicama. Cvetovi su lepi i beli, žuti, ljubičasti ili svetlo crveno-ružičasti. Na vrhu stabljike je grupisano 7 - 9 cvetova. Zbog toga što su bogati etarskom uljem, omiljeni su kod pčela. U zavisnosti od mesta na kom raste, majoran cveta leti tokom jula i avgusta. Osim što raste u baštama, ima ga svuda po mediteranskom kršu i svojom lepotom ga ulepšava i čini čak i romantičnim.

Vrste majorana

Zbog svog lekovitog svojstva i specijalne arome koju dodaje svim jelima, majoran je danas često uzgajana biljka.

Baštenski majoran

Baštenski majoran se najčešće sadi u baštama. Listovi su srebrnozeleni, veličine jednog do dva centimetra i ovalnog oblika. Stabljike imaju crvenkaste mrlje.

Gurmanski majoran

Smatra se da je ovo jedna od najproduktivnijih vrsta. Raste u bogatim grmovima koji dostižu do 60 cm visine. Listovi su mu jajasti ili ovalni. Ima jak miris.

Termos majoran

Ova vrsta majorana ima nešto niže stabljike, do 40 cm, srebrnosive boje. Listovi su sitni i zeleni.

Kreta majoran

Kreta majoran raste u niskim plavičastim grmovima. Ova sorta ima neobičan ukus koji podseća na ukus limuna.

Bajkalski majoran

Ova vrsta majorana je popularna u Rusiji i poseduje izuzetnu otpornost na jako niske temperature. Odlikuju ga mali, beli cvetovi jakog mirisa. Listovi su mu sitni, glatki i zeleni, dok je sam žbun visine do 55 cm.

Tušinski Semko majoran

Tušinski majoran je karakterističan po stabljikama zanimljive ljubičasto-sive boje, koje uspravne dostižu do 60 cm visine. Ima bele cvetove koji cvetaju duguljasto. Od vremena nicanja ove vrste majorana do njegove berbe prođe 128 dana.

Scandi majoran

Žbun raste do visine od 60 cm. Ima manje, glatke i ovalne listove. Odlikuje ga veoma jak ukusom.

Uzgoj majorana

Ova jednogodišnja biljka se uzgaja u plodoredu, ali ista površina prestaje da mu odgovara posle dve godine. U ranu jesen zemljište treba da se preore na dubinu od 30 cm. U proleće se ponovo vrši obrada zemljišta, površinski. Monokulturna proizvodnja se ne preporučuje. Uglavnom se bira uzgoj iz sadnica da ne bi došlo do neuspele setve semena.

Plodored

Biljka majoran dobro uspeva na površinama gde su ranije bili zasađeni krompir, kupus, mahunarke ili luk i uopšteno sorte koje ne ostavljaju zemlju punu korova. Majoran je biljka koja se generalno dobro slaže sa bilo kojom biljkom i koja čak podstiče rast i razvoj druge biljke.

Zalivanje

Iako ova biljka dobro podnosi sušu, plantaža majorana zahteva redovno zalivanje. Veoma je zahtevna što se tiče obezbeđivanja potrebne količine vode, potrebno joj je 600 - 650 mm padavine po m2. Nedostatak vlage negativno utiče na rast i razvoj biljke. Rasteresito zemljište omogućava bolji protok kiseonika i hranljivih materija do korena.

Đubrenje

Majoran treba đubrenje azotnim đubrivom dva puta godišnje. Prvi put pri drugom okopavanju, a zatim odmah posle prve žetve. Utroši se 150 - 200 kg/ha KAN azotnog đubriva, a da bi se đubrivo što bolje izmešalo sa zemljom i pomoglo rastu biljke, površinu je potrebno prekopati odmah nakon đubrenja. Ako je površina godini koja prethodi sejanju bila đubrena stajnjakom, dovoljno je koristiti 400 - 500 kg/ha mineralnog đubriva NPK 15-15-15.

Razmnožavanje

Majoran razmnožavamo iz semena ili sadnica. Sadnice su mlade biljke za presađivanje. Uzgajaju se u klijalištu, a proizvode u toplim lejama, staklenicima ili plastenicima. Vreme za setvu je kraj februara ili početak marta. Pošto su semenke majorana jako sitne, mešaju se sa peskom ili drugim nosačem.

Posle setve, seme se prekriva vrlo tankim slojem zrelog stajskog đubriva. Ubrzo posle toga, na temperaturi od 10 - 15°C, seme će i proklijati. Sadnice trebamo ostaviti u lejama do početka maja. I za sve vreme ih redovno zalivati, pleviti i prihranjivati.

Presađivanje

Majoran je takav da mu je potrebno dosta sunca i toplote. To je nešto što se ne može uvek obezbediti u vrtu. Zbog toga je moguće sadnicu presaditi u posudu i držati je kod kuće da ne bi došlo do smrzavanja tokom perioda sa niskom temperaturom. Takođe je moguće obrnuti postupak sadnje, odnosno posejati seme u saksiju, a kasnije presaditi u rastresito zemljište u maju.

Zemljište

Za majoran je potrebno rastresito zemljište bogato humusom, neutralno ili blago kiselo. To nije biljka preporučljiva za gajenje u monokulturi. Kao pretkulture, bilo bi odlično da se koriste usevi koji imaju hebricidno delovanje. Pored prolećne obrade zemljišta i đubrenja, potrebna je i jesenja obrada zemljišta na dubinu od 30 - 40 cm.

Klima

Majoran voli topliju klimu i neophodno mu je mnogo svetlosti i toplote. Tako u toplijim mediteranskim uslovima raste kao višegodišnja biljka. U našim uslovima umerene i hladnije klime raste kao jednogodišnja biljka, odnosno ne može da prezimi kad su niske temperature. U južnim krajevima zimi ne postoji opasnost da će majoran smrznuti.

Sadnja majorana

Prilikom sadnje majorana pravi se razmak između rupa od najmanje 20 cm. Razmak između redova treba da bude najmanje 40 cm. U jednu rupu se postave najviše 3 sadnice. Čim se posadi, biljku treba zaliti jer suvo zemljište može da joj naškodi.

Čim se primi sadnica, okopava zemlja oko mladice i to prvo okopavanje se vrši jako pažljivo da se ne bi oštetila nežna biljka. Drugo okopavanje treba izvršiti nakon tri nedelje, kada je majoran već ojačao, a da bi se uklonio korov. Tlo postaje rastresito čime se poboljšava rast ove biljke. Da li treba ponovno okopavati i plijeviti zavisi od pojave korova.

Vreme sadnje

Za klijanje semena najbolja temperatura je 20 - 22°C. Ako se desi da padne ispod 10°C, biljka staje sa rastom.

Majoran se sadi u proleće kada nema rizika od mraza. Ako bi temperatura pala ispod nule, biljka bi smrzula. Zemljište se u jesen izore do 30 cm u dubinu, prezimi pa površinski tretira pre sadnje u proleće.

Sadnja iz semena

Seme se može sejati nasumično ili u redove sa razmakom od 6 - 7 cm. Majoran ima seme koje je sitno, tamno i okruglo. Treba se iskoristiti što pre jer posle tri godine gubi klijavost. Sadnja iz semena preporučljiva je samo u južnim krajevima gde ima dovoljno sunca da uspe. U drugim uslovima, nedostatku sunca i toplote, gaji se iz sadnica.

Sadnja sadnice

U maju se sadnice majorana, izrasle u saksijama, presađuju u baštu na razmak od 15 cm. Zemlja u bašti treba da bude rastresita i prethodno đubrena. Znamo da su sadnice su spremne za presađivanje kada izrastu na 10 - 15 cm.

Uzgoj u bašti

Preporučuje da se majoran sadi u delu bašte koji je ceo dan izložen suncu, a ne na mestu između drveća ili građevina. Biljka se neće normalno razvijati ukoliko nema dovoljno sunčeve svetlosti, i neće imati onaj jako aromatičan ukus.

Uzgoj u plasteniku

Sadnice se proizvode u toplim lejama, staklenicima ili plastenicima gde dobijaju potrebnu negu, odnosno đubrenje, plevljenje i zalivanje. Od marta se mogu gajiti u stakleniku i s dolaskom toplog maja presaditi u baštu. Kod uzgoja u stakleniku, smatra se da je jednostavan i da se samo prenose spoljašnji optimalni uslovi za rast i razvoj biljaka.

Uzgoj u saksiji

U saksijama se majoran gaji na otvorenom ili kod kuće a imaće tada nešto manji grm nego inače. Soba će od njega dobijati poseban miris. Treba jednaku negu kao i druge kućne biljke. Sadnice se sade u vlažnu zemlju, koju prethodno obogatimo organskim materijama. Seme sadimo u saksiju u martu. Tokom meseca maja sadnicu presadimo u nađubreno i rastresito zemljište.

Održavanje i nega

Čim se sadnica primi, vrši se prvo okopavanje. Neophodno je pažljivo kopati kako ne bi oštetili nežnu, mladu biljku. Posle tri nedelje, kada je biljka ojačala, vrši se drugo okopavanje i njime uklanjanja korova. Rastresita zemlja pozitivno utiče na rast i razvoj biljke. Biljka zahteva redovno zalivanje i dohranu.

Faza mirovanja

Pre zime, biljku pripremamo za period mirovanja tako što je skraćujemo na jednu trećinu. Može stajati i u zatvorenoj prostoriji. Po potrebi treba brati njegove listove, mada je najbolje pre cvetanja.

Održavanje zasada

Obrada zemljišta je neophodna pre direktne setve, jer je rastresitost zemljišta izuzetno važna. Posle 10 - 12 dana od sadnje, zemljište treba opet obraditi i okopati, i ponavljati postupak posle jake kiše.

Berba

Biljka se bere kad je u cvatu. Bere se cela, a ne samo listovi. Nakon branja stavlja se u neki hlad na sušenje. Ukoliko se pravilno uskladišti, u dobro zatvorenim kontejnerima, moguće je da se čuva godinama.

Berba majorana se obavlja dva puta godišnje i jako je bitno da se bere tokom suvog vremena i cvetanja. Prvu berbu obavljamo krajem jula, koseći na 8 - 10 cm iznad zemlje. Ovako omogućavamo biljci da se razgrana i bude bujnija pred drugu berbu.

Drugu berbu obavljamo krajem septembra ili početkom oktobra i to košenjem tik iznad zemlje (odnosno najniže moguće). Ako smo majoran uzgajali u saksiji, za berbu koristimo oštar kuhinjski nož ili baštenske makaze.

Sušenje

Posle berbe, pokošena biljka se ostavi na zemlji da se osuši. Pre sušenja se majoran rasporedi po zemlji u tankom sloju, u hladu i na mestu koje je prozračno. Druga opcija su sušare u kojima temperatura ne bi trebalo da prelazi 45°C, ali su namenjene pre svega profesionalnim uzgojivačima majorana.

Skladištenje

Nakon sušenja, biljku treba zdrobiti i, ono što je bitno, pravilno je skladištiti. Da bi što duže održala svežinu, treba je čuvati na hladnom i tamnom mestu, a u hermetički zatvorenim teglama ili staklenim posudama.

Bolesti

Iako majoran nije preosetljiv, treba obratiti pažnju da ne dođe do bolesti. Ako se primete simptomi neke bolesti, majoran, kao i svaku biljku, treba lečiti. Najpoznatija bolest koja napada majoran i koja se najčešće sreće je crna pegavost lista.

Važno je paziti na gljivicu Alternaria sp. Prisustvo gljivice izaziva bolest -  crnu pegavost. Bolest se prepoznaje po tome što biljka prestane da raste i dođe do pojave belih mrlja na listu. Tada biljku treba tretirati nekim sredstvom namenjenim za to.

Alternaria se može pojaviti u uslovima prekomerne vlage i nedovoljnog dreniranog tla ispod žbuna. Za izlečenje biljke potrebni su fungicidi.

Štetočine

Osim bolesti, majoranu štetu mogu naneti i određene vrste štetočina. Najpoznatija je majoranov moljac. Takođe, tu su i insekti koji uništavaju stabljike i listove.

Ova štetočina (lat. Hvpsolophus schmidiellius v. Heid.) je vrsta gusenice. Dugačka je oko 1 cm. Ona napada početkom leta tako što mlade izdanke prekriva paučinom, usled čega oni polako venu i na kraju uginu.

Upotreba majorana

Osim toga što je majoran jedan od osnovnih začina u kulinarstvu, koristi se i u medicini i  kozmetici. Zbog čega se smatra tako korisnom biljkom možete da pročitajte u nastavku teksta.

Kuhinja

U kulinarstvu se uglavnom koristi sitno seckan suvi začin majorana, ali nekad i svež ili kombinovan sa drugim začinima. Majoran je jedna od retkih biljaka koja ima jači ukus kad se osuši. Suv začin se dodaje jelu na početku kuvanja, a svež majoran bi bilo bolje dodati na kraju spremanja jela i onda zadržava svoju aromu.

To je začin idealan za dijetalna neslana jela baš zbog bogatog ukusa koji ima. Pored toga što se koristi u spremanju pizze, koristi se u supama, krompir salati, uz mahunarke, belo meso, ribu, suvo i sveže voće, a i u sosovima, jelima s puterom i patlidžanom i salatama.

Kombinacija majorana i timijana upotrebljava se za pripremu jela od iznutrice, a kombinacija majorana i bobica kleke za pripremu divljači.

Majoran u kombinaciji sa timijanom je neizostavan začin kobasica. Nemci ga nazivaju Wurstkraut, odnosno biljka kobasica, i jako ga cene. Grci redovno koriste majoran u pečenju mesa, pre svega jagnjetine i jela s paprikom. U Sjedinjenim Američkim Državama se koristi za mariniranje lososa. U Meksiku se koristi kombinacija majorana i čilija. U zemljama Bliskog istoka je deo začina za pripremu ovčetine i pečenje hleba.

Kozmetika

Upotreba majorana u kozmetičke svrhe je široka pre svega zbog lekovitog svojstava koje poseduje. Kao sastojak losiona i krema za negu kože pomaže u borbi protiv akni. U preparatima za kosu pojačava sjaj vlasi i sprečava perut kože glave.

Zbog svog karakterističnog mirisa, uključen je u industriju parfema. Sadrži 0,8 - 2% etarskog ulja koje se dobija destilacijom svežeg majorana. Koristi se u aromaterapiji i masaži bolnih mišića. Ulja od majorana se priprema tako što se šaka sušenog majorana prelije sa 100 ml hladno ceđenog maslinovog ulja, posle dve nedelje procedi i sipa u tamnu flašu. Ulje je svetložuto boje i prijatanog mirisa.

Zdravlje

Majoran je efikasan protiv mučnine, grčeva, nadimanja, dijareje, gubitka apetita, ubrzanog rada srca, čak i nesanice i može se koristiti u obliku čaja, vode za ispiranje grla, ulja, masti, tinkture i vina. Vino od majorana se pravi tako što se 30 g suvog majorana prelije sa 700 ml belog vina i pomaže u borbi protiv nesanice i za opuštanje.

Tinktura majorana ima dobar učinak kod problema sa varenjem i disajnim putevima. Priprema se veoma lako i to tako što se 50 g majorana prelije sa domaćom rakijom ili alkoholom.

Zbog antiseptičkog i antibakterijskog svojstva, majoran se koristi protiv prehlade, proširenih vena i rana koje teže zarastaju. Mast od majorana ublažava reumu i artritis. Čaj ima široku primenu kod bolnih menstruacija, glavobolje, migrene, zubobolje, bolesti disajnih puteva, lošeg varenja, ali i nedostatka apetita.

Majoran je odličan čistač organizma zbog svojstva podsticanja znojenja, mokrenja i uopšte oslobađanja od štetnih materija. Međutim, treba obratiti pažnju da ne dođe do prekomerne konzumacije majorana što može dovesti do vrtoglavice i glavobolje.

Zanimljivosti

Brojni filozofi, poput Hipokrata, proučavali su lekovita svojstva majorana. Za stare Egipćane, ovo je bila sveta biljka. Evropljani je uzgajaju još od 14. veka. Kod starih Grka i Rimljana majoran je bio simbol sreće, a Grci su mladencima majoran nanizan na vrpcu kačili oko vrata. Grčki bog braka je prikazan je vencem majorana a za boginju ljubavi i lepote Afroditu, ta biljka je bila simbol zadovoljstva.

Zanimljivo je da je svež majoran mnogo manje aromatičan od sušenog, tako da se svež dodaje na kraju kuvanja. Majoran je u Rusiji popularan zbog uspešnog rasta na niskim temperaturama, ali i mirisne arome, divnog ukusa kao i zbog svog izgleda.

Veruje se da ova biljka blagotvorno deluje ne samo na fizičko, već i emocionalno i duhovno zdravlje jer doprinosi osećaju mira i utehe.

Manje iskusni poznavaoci začinskih biljaka mogu lako zameniti majoran origanom ili nekom drugom popularnom biljkom iz porodice nane. Međutim, među njima postoji razlika u mirisu i aromi. Iako je pomalo gorkog ukusa, majoran miriše slatko, čak i cvetno, te je poznat i kao mirišljavac. Zbog česte upotrebe u pripremi pizze, mnoge ljude majoran asocira na to popularno jelo, međutim majoran je mnogo više od začina za pizzu.

Mirišljavac, mažuran, babina duša, divlji mažuran, sve su to nazivi ove izuzetne biljke koja se gaji i upotrebljava od davnina.

Foto: Hans / Pixabay