Običan divlji kesten (lat. Aesculus hippocastanum) je jedino samoniklo drvo na balkanskom poluostrvu. Potiče iz iste porodice kao i javor, a to je Hippocastanaceae. Naziva se još i kostanjem ili konjskim kestenom. Drvo je listopadno i čini deo listopadnih šuma na Balkanu, ali se zbog estetskih razloga sadi i u gradovima i drvoredima.
Drvo divljeg kestena može da dostigne visinu od 35 m. Krošnja može biti prečnika do 10 metara, a stablo prečnik od 2m, pa je izuzetno korisno za upotrebu i preradu. Divlji kesten ima gustu, razgranatu krošnju i isti takav koren, ali on ne ide toliko duboko koliko se nalazi na površini. Dok je drvo mlado, kora je tamno braon i glatka, a kako stari, postaje ispucana. Na lisnoj dršci se nalazi 7 listova koji se sužavaju pri osnovi, a sami listovi mogu biti dugački do 20 cm i nalaze se na dugoj peteljci. Tokom jeseni dobiju zlatno-žutu boju. Cvetovi su raspoređeni u bele grozdove dugačke od 20 - 30 cm.
Plod divljeg kestena je tobolac sa bodljikavim oklopom, a iznutra sadrži jedno ogromno glatko seme braon boje.
Divlji kesten je autohtona vrsta na Balkanu, ali je inače poreklom iz Persije. Posebno se ceni zbog lepote lišća i stabla, dok plod nije za konzumiranje. Popularan je kao dekorativno drvo u gradovima, gde se sadi sam po sebi ili kao deo drvoreda.
Vrste divljeg kestena
Divlji kesten ima nekoliko razvijenih ukrasnih vrsta koje su adaptirane na različite uslove. Međusobno se razlikuju po obliku lista i po obliku u kojem se gaje. Najčešći oblici divljeg kestena su:
Crvenocvetni kesten
Crvenocvetni kesten je nastao ukrštanjem običnog divljeg kestena i američkog crvenog kestena. Cvetovi su mu crveni, a listovi imaju crveno-zelenu boju. Može da istrpi teške uslove i niske temperature, ali raste sporije.
Albovariegata
Ovu vrstu posebnom čine bele pruge koje ima na sebi, pa je prilično popularan za gajenje u baštama i u gradovima. Prija mu humusna zemlja i umerena klima.
Incisa
Incisa ima dvostruko nazubljene listove, kao i krupniji plod. Oklop ploda je bodljikav ali su bodlje deblje i ređe.
Pyramidalis
Krošnja ove vrste ima piramidalni oblik. Pyramidalis je hibrid koji ima u sebi i delove javora i bukve. Vrlo je pogodan za uzgoj u gradovima i dobro podnosi zagađen vazduh.
Pendula
Pendula je vrsta koju odlikuju jako savijene grane. Posebna je jer ima manji plod i manji list, ali isto dobro trpi teške uslove.
Umbraculifera
Vrsta koju krasi gusta krošnja okruglog oblika. Ima nadprosečno krupnije plodove i daje dobru hladovinu.
Uzgoj divljeg kestena
Divlji kesten se uglavnom gaji kao ukrasno drvo u parkovima zato što ima lepo stablo, ali ipak treba da se uloži trud kako bi ova biljka uspela.
Plodored
Divlji kesten uglavnom voli da raste samostalno. Čak i kada raste u šumi, on je odvojen od drugih stabala i nalazi se na obodu šume. Bitno je da se sadi samo divlji kesten u plodored, da bi mu okoliš odgovarao. Ispod njegovog stabla može da se gaji trava ili detelina, koja zemlju hrani azotom. Isto tako može da raste i uz brezu. Divlji kesten ne može da se sadi blizu četinara ili oraha jer oni kisele zemljište.
Zalivanje
Divlji kesten može da istrpi periode suše, ali dugi periodi bez vode mogu naneti štetu krošnji i dovesti do privremenog opadanja lišća. Bitno je obilnije zalivati biljku dok cveta da bi se podstakla proizvodnja ploda. U prirodi, kesten često raste u dolinama reka, ali u gradovima treba da se obezbedi sistem navodnjavanja. Najbolji metod je kap po kap, koji će ravnomerno navodnjavati biljku. Kesten ima plitko korenje pa je ovaj način dobar za održavanje vlage.
Đubrenje
Pre nego što se kesten posadi, željeno mesto treba nađubriti organskim đubrivom. Dok kesten raste, treba ga prihranjivati mineralnim đubrivom da bi imao dosta hranljivih materija za pravilan razvoj. Divlji kesten koji nema dovoljno hranljivih materija može rano da izgubi listove. Isto tako, efektivno je i posaditi detelinu ispod stabla, jer ona obogaćuje zemlju azotom. Kada procveta i dostigne maksimalnu visinu, detelinu treba uzorati u tlo. Tako se sprečava erozija zemljišta i ujedno se zemljište obogaćuje azotom.
Razmnožavanje
Divlji kesten se razmnožava reznicama i semenjem. Seme je samooplodno i od njega može nastati nova biljka kada padne na zemlju ispod samog stabla. Te mlade biljčice se kasnije presade na novo mesto jer tad imaju više šanse da narastu. Reznice se uzimaju u vidu jednogodišnjih izdanaka koji se zatim presađuju u humusno tlo da bi se koren razvio. Mlade reznice moraju imati dosta vode i treba ih prihranjivati mineralnim đubrivom dok koren ne ojača. Manje uobičajen način razmnožavanja je deljenje korena, jer kesten sam niče.
Zemljište
Divlji kesten može da uspe na siromašnom i suvom zemljištu, ali najbolje rezultate daje kad se gaji na humusnoj, dubokoj zemlji. Voli rastresito zemljište zbog svog plitkog korena. Da bi se poboljšao rast, zemlja treba da se okopava. Ne smeta mu ni voda koja ostaje u zemlji zato što mu prija vlažna zemlja i blizina vode.
Klima
Za divlji kesten je najbolja umerena klima i dovoljna količina sunca, međutim, može da uspe i u senci. Na Balkanskom poluostrvu vrlo dobro uspeva, a može da istrpi i veće razlike u temperaturi. Adaptirao se na različite krajeve, pa tako može da se nađe i u dolinama reke i na planinama.
Sadnja divljeg kestena
Divlji kesten sam niče u prirodi i oko njegovog drveta mogu da se nađu mlade biljke koje kasnije mogu da se presade. Međutim, ako se kesten sadi radi estetike ili potrebe, preporučuje se nekoliko stvari koje će obezbediti uspeh.
Vreme sadnje
Divlji kesten može da se sadi u proleće radi bržeg nicanja. Bitno je sačekati prve mrazove da prođu, da bi mlada biljka bila sigurna. Moguće je kesten saditi i na jesen kao sadnicu, ali je bitno prekriti ga malčem ili drugim pokrivačem da se ne bi smrznuo preko zime. Ako ima snežni pokrivač, može da podnese i veće minuse.
Kalemljenje
Za divlji kesten je najbolje odabrati humusnu i duboku zemlju koja može dobro da zadržava vlagu. Baš iz tog razloga se divlji kesten u prirodi nalazi u gustim šumama gde je zemlja rastresita i humusna, ali mu prija i blizina vode ili dolina reke. Ne smeta mu ni aluvijalno područje ili suva područja, međutim, ne može da opstane na kiselom krečnjačkom zemljištu, pa ona itekako nisu pogodna za gajenje kestena. Osim direktne sadnje u zemlju, divlji kesten može da se nakalemi na drugo drvo, najčešće divlje voćke ili bukve. Ovogodišnja mladica mora da se odreže 2 nedelje pre kalemljenja i da se ostavi u vodi kako bi pustila pupoljke. Kalemljenje mora obavezno da se vrši na proleće da bi kalemljena reznica imala dosta hranljivih materija.
Sadnja iz semena
Semenke divljeg kestena su krupnije od semenki pitomog kestena, a oblik im je okrugliji i više su spljoštene. Divlji kesten se razmnožava oprašivanjem i samonikla je biljka. U slučaju da se seje, zemlja u kojoj se to odvija mora biti rastresita i humusna, a seme može da se poseje u jesen ili proleće. Pre setve, seme treba da se potopi preko noći da bi lakše isklijalo. Seme se polaže u zemlju na 2 - 3 cm dubine i ostavi se da nikne. U toplijim krajevima klijaće za 2 - 3 nedelje.
Sadnja sadnice
U prirodi, mlade biljke tj. sadnice mogu da se nađu ispod samog drveta divljeg kestena. Sadnicu treba nežno izvaditi iz zemlje i pripaziti da se izvuče ceo koren. Rupa u kojoj se sadnica sadi treba da bude 10 - 20 cm veća od trenutne veličine korena biljke. Nakon toga se prekriva humusnom, rastresitom zemljom. Pored sadnice se može staviti kolac da je podržava dok raste. Moguće je saditi i na proleće i na jesen, samo je bitno da koren bude prekriven malčem u slučaju da je zima hladnija bez snega.
Uzgoj u bašti
Divlji kesten voli tople krajeve, pa bi mu u bašti trebalo obezbediti mesto na suncu. Koren se grana ali je plitak, pa trebate pripaziti na biljke koje su neposredno pored kestena. U slučaju da se sadi u drvored, minimalni razmak između stabala mora da bude 7 m da se ne bi ispreplitali. Mora se vršiti redovna rezidba.
Uzgoj u stakleniku
Gajenje divljeg kestena u stakleniku je moguće, ali samo kao privremena faza radi proizvodnje sadnica. Na taj način, kesten se lakše uzgaja zato što imate kontrolu nad temperaturom i vodom. Kesten može da provede 5 godina u stakleniku, od sejanja semena u saksije do rasta za dalje presađivanje. Kada vidite da je koren prevelik za saksiju ili da je porastao iznad visine staklenika, to znači da treba da se posadi na konačno mesto.
Uzgoj u saksijama
Divlji kesten se ne gaji u saksijama, osim ako se priprema za dalje presađivanje. U tom slučaju se seje u saksije, u kojima će se razviti mlada biljka za dalje gajenje. Saksija od 50 cm je pogodna za prve tri godine rasta, a kasnije postoji mogućnost da biljka uvene jer nema dovoljno prostora.
Održavanje i nega
Nije zahtevno održavati divlji kesten, jer je biljka samonikla i uglavnom je otporan na mnoge klimatske uslove.
Održavanje zasada
Najbolje zemljište za divlji kesten je rastresito zemljište, pa zato treba da se okopava zemlja na kojoj je kesten posađen da bi dobijao dovoljno kiseonika, pritom pripaziti na to da se koren ne ošteti. Zemlja se prekopava do 10 cm dubine i proces može da se vrši ručno u slučaju da ima nekoliko stabala, ili ako je u pitanju drvored, onda to može i mehanički. Ako su mlada stabla, trava mora da se kosi jer može previše da naraste i tako uguši mlado drveće. Pored toga, treba se obezbediti dovoljno prostora drvetu za rast.
Orezivanje
Ako se ne gaji u dekorativne svrhe, divlji kesten ne mora da se oblikuje. Ipak, ako želite oblikovati ili urediti krošnju, to je dosta uraditi jednom na proleće. Ima mnogo vrsta kestena i sve se oblikuju na specifičan način. Prilikom rezidbe se treba pripaziti na to da se ne odstupa od prirodnog izgleda. Rezidba može biti i način proređivanja, u svrhu ostavljanja prostora za nove izdanke. Onda se uklanjaju suve, bolesne grane i one se spaljuju da ne bi došlo do bilo kakvih zaraza i bolesti.
Berba
Plod kestena sazreva u septembru i oktobru. Plod se uzima sa zemlje, kada padne sa krošnje. Tako pukne bodljikavi omotač i onda je lakše uzeti plod rukama. Radi lakšeg sakupljanja, može se grabljama napraviti hrpica i posle opadanja kore nabrati ih u kesu.
Skladištenje
Plod divljeg kestena se uglavnom koristi u kozmetici, ali zato treba dobro da se odloži dok ne dođe do finalne prerade. Odlaže se u kese koje se drže na hladnom mestu. Bitno je da ne dolazi u dodir sa vlagom jer će se u tom slučaju pokvariti i istrunuti.
Bolesti
Bolesti koje napadaju pitomi, mogu lako da se prenesu i na divlji kesten. Nažalost, nekada ove dve vrste mogu naneti ogromnu štetu jedna drugoj.
Rak kestenove kore
Ova bolest uzrokuje propadanje zasada i zbog nje je prisustvo kestena u listopadnim šumama sve manje. Gljivica je uzročnik ovog raka, a ona se pojavljuje na stablu i izaziva formiranje nekroza i rakastih tvorevina na stablu. Zaraženo stablo se brzo isušuje, čak i kad je bilo potpuno zdravo pre toga. Sazreva plod koji je lošeg kvaliteta. Vremenom drvo sve više slabi dok ne dođe do potpunog isušivanja. Suzbijanje gljivice hemijskim sredstvima nije efektivno, jer je nemoguće da hemikalije dopru do svih delova, pa je jedini način suzbijanja dalje zaraze raskrčivanje zaraženih stabala i paljenje granja i stabla.
Tintna bolest
Prenosnik ove bolesti je gljivica i vrlo često smeta evropskom kestenu. Uzrokuje truljenje korena, mladih sadnica, pa i čitavih stabala ili zasada. Uzročnici, koji žive u zemlji, napadaju drvo preko korenskog sistema. Prve naznake zaraze su proređena krošnja i listovi, a i sitan plod koji ne pada na zemlju kada sazre. Ako se skine kora drveta, mogu se uočiti crne nekroze po stablu. Može da se suzbije tretiranjem stabla fungicidima, ali najčešće zaraženi delovi moraju fizički da se uklone.
Bolest opečenih listova
Ova bolest je nepatogena i česta je za vreme dužih suša i vrućina. Manifestuje se putem žutih i braon fleka na listovima, a zatim se taj list suši i otpada. Radi preventive, biljka treba redovno da se navodnjava i pravilno da se đubri.
Štetočine
Pored nabrojenih bolesti koje mogu da naštete čitavom zasadu, ima i nekoliko štetočina. Nisu brojne i ne dovode do oštećenja celog stabla, međutim, mogu da oštete plod.
Kestenova osa šiškarica
Ovo je relativno nova vrsta i napada samo kesten. Za nju je karakteristično stvaranje šiški na lišću i izdancima, gde se razvijaju larve koje rastu u ose. Šiške mogu da smanje prinos jer izdanak od njih ne može da raste pravilno. Veliki broj ovih osa može znatno da smanji prinos, pa njihovo prisustvo mora da se prijavi, jer se radi o karantinskoj vrsti.
Kestenov savijač
Kestenov savijač je vrsta leptira koja formira pupe na kestenovim listovima. Larve se razvijaju u gusenice koje jedu listove, ali nisu previše štetne. Plod trpi najviše štete zato što bude izbušen i ispunjen izmetom, pa nije više upotrebljiv. Biljka ne treba da se tretira insekticidima jer nije zabeležen nijedan slučaj ozbiljne najezde ovih gusenica.
Kestenov moljac
Takođe je vrsta leptira koja polaže jaja na kestenove listove. Larve mogu napraviti štetu ako ih je veći broj, jer se one hrane kestenovim listovima. Provode zimu u opalom lišću pa u proleće intenzivno polažu jaja. Sa njima se može izboriti korišćenjem insekticida na proleće i paljenjem suvog lišća.
Upotreba divljeg kestena
Najčešća upotreba divljeg kestena je estetska, ali ima i lekovita svojstva zbog kojih je takođe važan.
Zdravlje
Tinkture pravljene od divljeg kestena se koriste u naučnoj i narodnoj medicini, za oporavak umornih vena i kapilara. Takođe može da se koristi za hemoroide i za bolesti sistema za cirkulaciju.
Seme kestena je bogato saponinom, pa se često koristi i za pravljenje kozmetičkih krema koje se koriste kod otečenih nogu. Tinktura se lako pravi, semenke se samelju ili iseckaju i preliju se rakijom. Ovako se dobije sasvim prirodan preparat koji pomaže kod ublaživanja bolova od reume.
Kuhinja
Divlji kesten je medonosan i pčele privlače njegovi cvetovi. Med od divljeg kestena ima svetlu boju i finog je ukusa. Može se dobiti 100 kg meda na 1 ha zemlje.
Međutim, za razliku od pitomog, plod divljeg kestena nikako nije jestiv. Konzumiranje ploda može da izazove dijareju, povraćanje, vrtoglavicu i nesvesticu. Ako se konzumira u većim količinama može doći do ozbiljnog trovanja.
Pored toga, oni su ipak korisni za ishranu stoke i pružaju dobar izvor hrane za svinje. Divljač voli da jede kestenje, i to im je glavni izvor hrane kad zahladni. Pored njih, i stočari ga sakupljaju da bi nadoknadili vitamin C preko zime.
Zanimljivosti
Divlji kesten vodi korene iz Persije, a prenosi se insektima. Na ovaj način se prenela i proširila u Evropi i na Balkanskom poluostrvu. U ovim krajevima je samonikla biljka i vrlo često se nalazi u prirodi.
U Srbiji se divlji kesten gaji kao dekorativna biljka, obično u drvoredima i parkovima. Osim estetskog značaja, pruža i hladovinu. Latinsko ime kestena u prevodu znači hrana, jer prehranjuje srne i ostale divljači. Vremenom se počeo koristiti i kao stočna hrana.
Ima još par načina na koje divlji kesten može da se iskoristi. Omotač, plod i zlatno lišće se koriste kao dekoracije u jesenskim aranžmanima.
Pupoljci divljeg kestena mogu da se izrađuju u Bahove cvetne kapi, koje su vrlo bitne u homeopatiji koja za cilj ima pronalaženje prirodnih sredstava za isceljenje.
Iako ima lekovita svojstva, divlji kesten nema ogroman ekonomski značaj zato što nije jestiv. Isto tako, drvo kestena nema veliku kalorijsku vrednost i ne koristi se često u izradi predmeta. Pored svega toga, i dalje je bitan sa estetske strane u parkovima i gradovima.
Listopadno drveće
Divlji kesten je samo jedna među brojnim listopadnim vrstama. Zajedničko za sve ove vrste je promena boje lista, koja se iz zelene prolećne boje pretvara u živahne narandžaste, žute, braon i crvene boje tokom jeseni. Kako im ime nalaže, ove vrste odbacuju lišće pre zime.
Listopadno drveće se razlikuje po visini do koje može da naraste, po kori drveta, obliku lista i krošnje, vrsti korena, izgledu cveta i ploda, itd. Veliki broj listopadnih vrsta na proleće formira aromatične cvetove koji su vrlo primamljivi bubama i tako dolazi do oprašivanja. Plodovi se razvijaju iz oprašenih cvetova, a od vrste zavisi da li je plod jestiv ili ne.
Pored divljeg kestena, najzastupljenije listopadne vrste u našim krajevima su topola, hrast, bukva, jasen, grab, lipa, dud, divlja trešnja, bagrem, jablan, platani, leska, pitom kesten, crna jova, javor, breza, brest, vrba i razne voćke.
Foto: Konevi / Pixabay
Ostavite odgovor