Bagrem

Bagrem (lat. Robinia pseudoacacia) je listopadna biljka iz familije mahunarki (Fabaceae) kao i albicija i glicinija. Vodi poreklo iz Severne Amerike, a danas se može sresti u celom svetu. Nosi nazive i obični bagrem, kao i akacija. Stablo može dostići visinu od 30 m, pa je jedna od najviših biljnih vrsta koje nastanjuju naše šume. Često se gaji u parkovima, kao i dvorištima i baštama. Ima karakteristične mirisne grozdaste cvasti, koje su medonosne, dok je plod mahuna.

Bagrem ima veoma razgranatu krošnju čije su grane okrenute prema gore, blago izuvijane i prekrivene trnjem. Kora mladog drveta je glatka, a sa starenjem postaje izbrazdana. Koren je prilično plitak, ide do dubine od 1,5 m. Ima velik broj bočnih korenova koji mogu biti dugi čak 20 m.

Listovi bagrema su složeni, neparno perasto deljeni i imaju 9 - 25 naizmenično smeštenih listića jajastog oblika. Cveta pre nego što prolista, u maju. Cvetovi imaju jak i prijatan miris, grupisani su u viseće grozdove bele ili svetlocrvene boje, po 15 - 20 u jednom. Bagrem je medonosna biljka i privlači pčele, kao i druge oprašivače. Plodovi su mahune duge 5 - 10 cm, pljosnate i viseće. U svakoj mahuni može se naći 5 - 10 semenki smeđe boje.

Drvo bagrema spada u veoma čvrsta, pa se koristi u drvnoj industriji i zbog toga se i sade bagremove šume. Gaji se i kao vrsta u mešovitim šumama i kao pojedinačno drvo u baštama, parkovima, drvoredima i kao vetrozaštitni pojas. Često se sreću manji šumarci bagrema. Najviše mu odgovara rast u niziji ili brdovitom području, na umereno vlažnom zemljištu.

Vrste bagrema

Bagrem je dekorativna biljka, pa su se razvile mnoge sorte različitih osobina. Najčešće podvrste su Pendula, Decaisneana i Pyramidalis.

Pendula

Ova sorta se često gaji u drvoredima ili baštama. Grane su joj povijene i viseće. Boja i oblik listova je razlikuju od običnog bagrema, listovi su smeđecrveni i krupni dok su mladi.

Pyramidalis

Ova sorta, kako joj i ime kaže, ima krošnju koja je piramidalnog ili valjkastog oblika. Grane nemaju trnje, zbog čega se rado gaji kao ukrasna biljka, jer je pogodnija za rukovanje i obavljanje neophodnih zahvata.

Decaisneana

Ono što ovu sortu razlikuje od ostalih je boja cvetova, koji su bledoružičasti. Nije toliko otporna na niske temperature i mraz, pa joj najviše odgovara gajenje u južnim krajevima. Često se gaji kao ukrasna biljka, u baštama i drvoredima.

Uzgoj bagrema

Bagrem je višegodišnje drvo koje se često koristi u pošumljavanju. Sadnice bagrema rastu brzo i nemaju velike zahteve. Može se gajiti i u baštama, ali pre toga treba pažljivo odabrati mesto, jer biljka veoma dugo živi i visoka je. Često se gaji i zbog toga što je veoma medonosna biljka, od koje se dobija dosta meda.

Plodored

Bagrem tipično ne ulazi u plodored, jer živi veoma dugo, nekoliko decenija. U šumarstvu predstavlja vrstu koja je dobra pretkultura nekim drugim vrstama šumskog drveća, kao što je grab, hrast lužnjak, poljski jasen, divlja trešnja. Dobra je pretkultura jer obogaćuje zemljište azotom, pa je vrsta koja obogaćuje zemljište za vrste koje će se gajiti pored ili nakon njega.

Zalivanje

Bagrem najviše voli zemljišta koja su dobro drenirana i srednje vlažna, pa treba obratiti pažnju na zalivanje. Najveće potrebe za vodom ima nakon sadnje. U tom periodu ga je potrebno češće zalivati, da bi se dobro ukorenio. U toku prve godine, zemljište bi trebalo biti umereno vlažno, dok kasnije može dobro podneti i sušu, pa se zaliva samo ako sušno razdoblje potraje duže. Kada vladaju normalni klimatski uslovi, uglavnom usvajaju dovoljno vlage iz okoline. Da bi zemljište zadržalo vlažnost i u toku sušnih perioda, preporučljivo je prekriti zemlju oko stabla organskim malčem.

Đubrenje

Bagrem nema velike zahteve u pogledu đubrenja, jer može da fiksira azot iz atmosfere. Pri sadnji ili presađivanju, u rupu za sadnju se može staviti organsko đubrivo, kao što je humus ili kompost. Prihrana najčešće ne mora da se obavlja. Ako je kiselost zemljišta nestalna i nepovoljna, može se đubriti amonijačnim đubrivima.

Razmnožavanje

Bagrem se razmnožava vegetativno - podzemnim izdancima. Ponekad se može i previše razmnožiti i predstavljati problem, pa rast mladica ispod glavnog stabla treba kontrolisati. Može da se razmnožava i putem semena. Kod gajenja pojedinačnih biljaka u baštama, najlakše je razmnožiti ga pomoću izdanaka.

Presađivanje

Kada mlada biljka naraste do visine od najmanje 1 m, treba je presaditi na otvoreni prostor. Presađivanje se obavlja u proleće. Iskopa se duboka rupa za presađivanje sadnica. Prilikom presađivanja, dno treba prekriti organskim đubrivom i dobro zaliti.

Zemljište

Bagremu najviše odgovaraju suva, peskovita ili umereno vlažna zemljišta. Ne odgovaraju mu vlažna i krečnjačka zemljišta. Za bagrem je najvažnije da zemljište bude dobro drenirano. Zemljišta koja zadržavaju vodu kao što su glinena, zatim erodirana i zbijena, bagrem ne podnosi. PH vrednost pri kojoj uspeva je 4,6 - 8,2.

Klima

Bagrem u prirodi raste u oblastima sa umereno vlažnim zemljištima. Podnosi klimatske uslove sa manje padavina, brdske, kao i klimatske krajeve. Potrebno mu je mnogo sunca, dok senku ne podnosi. Zbog toga se često sreće po ivicama šuma i u suvim i retkim šumama. Minimalno zahteva 6 sati direktnog sunčevog svetla dnevno. Sreće se širom sveta, u Evropi, Severnoj Americi, Aziji, Australiji i Severnoj Africi.

Sadnja bagrema

Prilikom sadnje bagrema, najvažnije je dobro odabrati mesto na kome će se posaditi. Ako je zasađen na odgovarajućem mestu, neće mu biti potrebne skoro nikakve dodatne mere nege. Može se razmnožavati putem semena ili iz sadnice. Sadnja sadnica se češće primenjuje, naročito kod gajenja pojedinačnih stabala.

Vreme sadnje

Sadnju bagrema je najbolje obaviti u proleće ili jesen, jer su tada najpovoljniji uslovi. Temperature i količine vlage su umereni, što odgovara rastu bagrema. Sadnica bagrema mora da se prilagodi pre nastupanja visokih letnjih i niskih zimskih temperatura. Prolećna sadnja se obavlja kada prođe opasnost od mraza, kada temperatura zemljišta dostigne oko 10°C.

Sadnja iz semena

Seme za sadnju može se sakupiti od bagrema koji rastu u prirodi. Bira se seme koje je sazrelo. Pre sadnje, seme se skarifikuje, tretiranjem vrućom vodom, ili brusnim papirom. Ako se seme tretira brusnim papirom, to se radi dok se ne pojavi bela boja semena, što znači da je tvrda spoljašnja ljuska semena uklonjena. Da bi se skratilo vreme do klijanja, seme se potapa u vodu na 24 sata pre setve.

Ako se seme skarifikuje vrućom vodom, seme se potopi u posudu sa vrućom vodom (ne sme biti vrela), na 24 sata. Nakon toga, seme se seje u saksije, u vlažnu zemlju, na 2 cm dubine. Nakon ispravno obavljene skarifikacije, seme bi trebalo da proklija u roku od nekoliko dana. Optimalna temperatura za klijanje je 15 - 20°C. Biljke ostaju u saksijama dok im ne izrastu prvi pravi listovi, a zatim se presađuju napolje, na stalno mesto rasta.

Sadnja sadnice

Sadnice bagrema je moguće nabaviti u rasadnicima ili ispod starijih stabala, gde izrastaju kao mladice. Sadnice sa golim korenom se sade u jesen da bi imale dovoljno vremena da se dobro ukorene do kretanja vegetacije u proleće. Ako postoji opasnost od mraza, prve godine je potrebno zaštiti mlade biljke. Pre sadnje se priprema zemljište, uništavaju se korovi i okopava, ako se sadi na težim zemljištima.

Kod sadnje bagrema, kopa se rupa koja je nešto dublja od dužine korena, a uz sadnicu se stavlja i organsko đubrivo ili kompost. Nakon sadnje se dobro zalije. Ako se sadi više od jednog stabla, optimalno rastojanje između stabala je 1 - 2 m. Pre sadnje se uklanjaju korovi i okopava zemljište. Bagrem u prvoj godini dostiže visinu do 1 m, a počinje da cveta posle 4 - 6 godina.

Uzgoj u bašti

Bagrem je veoma koristan za baštu, jer fiksira azot i obogaćuje zemljište. Ne formira gustu krošnju, pa se ispod njega mogu saditi druge biljke. Potrebno je obratiti pažnju na mlade izdanke koji izbijaju iz podnožja stabla i mogu veoma  brzo da se rašire, pa ih je potrebno redovno seći. Bagrem raste brzo, pa se sadi i za vetrozaštitne pojaseve, kao senka i zaštita za životinje na pašnjacima. U vreme cvetanja privlači pčele i druge oprašivače, pa je i zbog toga korisno imati ga u bašti.

Uzgoj u stakleniku

Bagrem se retko gaji u staklenicima. Izuzetak je proizvodnja mladih sadnica u oblastima sa niskim zimskim temperaturama i dugim periodom mrazeva. Ovakve sadnice treba što pre posaditi na stalno mesto na otvorenom, sa dosta sunčeve svetlosti.

Uzgoj u saksijama

Bagrem nije pogodan za gajenje u saksijama, jer ima veoma razvijen korenov sistem koji brzo raste i preraste saksiju. Takođe je biljka koja je adaptirana na spoljašnje uslove. U saksijama se gaji privremeno, u slučajevima kada se biljka gaji iz semena. Saksiju treba postaviti na sunčano mesto i redovno zalivati čim se primeti da je zemlja suva. Temperatura bi trebala biti najviše 20°C, a potrebna joj je i dobra cirkulacija vazduha, da ne bi došlo do zadržavanja vlage.

Održavanje i nega

Bagrem je biljka koja ne traži posebne mere nege. Najčešće se sprovodi orezivanje da bi se dobio željeni oblik krošnje. Osim toga, uklanjaju se bolesne i suve grane, kao i mladice koje teraju iz dna stabla i mogu se previše raširiti.

Faza mirovanja

Bagrem ulazi u fazu mirovanja u oktobru ili novembru i tada mu opadaju listovi. Može se malčirati organskim malčem ili senom, a može se obaviti i đubrenje u jesen. U ovo vreme je potrebno pratiti vremenske uslove i ako postoji mogućnost mraza, naročito pred kraj ove faze, treba zaštititi stablo dodatnim slojem malča i prekrivanjem mladih biljaka.

Održavanje zasada

U održavanje zasada ili samostalnih stabala bagrema, spada kontrola širenja mladih izdanaka. Suvišne mladice se uklanjaju kosidbom ili rezanjem, da ne bi došlo do njihovog prekomernog razvoja. U održavanje spada i blagovremena zaštita od štetočina i bolesti, koje se javljaju, kao i zalivanje u toku sušnih letnjih meseci, uklanjanje bolesnih i suvih grana i održavanje oblika krošnje, naročito ako se gaji kao živa ograda.

Proređivanje

Kod bagrema se proređivanje vrši odstranjivanjem grana koje su suve i vise, i to u periodu kada biljka miruje, u jesen ili zimu. Može se obaviti i obimnije proređivanje, ako se želi postići određeni oblik, i kako bi grane unutar krošnje dobile dovoljno svetlosti.

Orezivanje

Ako se bagrem gaji u formi grma, održava se tako da se seče do zemlje svake 2 - 3 godine. Orezivanje se obavlja u jesen kada opadne lišće. Prolećno orezivanje se kod bagrema ne preporučuje. Osim grana koje su previše gusto izrasle, mogu se uklanjati i trnovi na granama zbog lakše berbe cvetova ili plodova. Takođe se uklanjaju bolesne, suve i oštećene grane, kao i one koje se međusobno ukrštaju tako da se odseče grana koja je slabije razvijena.

Berba

Kod bagrema se najčešće beru cvetovi i listovi. Cvet se bere neposredno pre nego što se otvori, u maju. Listovi se beru u proleće, dok su mladi. Bere se ručno, najbolje rano ujutro, ili kasno popodne. Preporučljivo je nošenje zaštitnih rukavica, jer grane na sebi imaju veliki broj oštrih trnova.

Skladištenje

Cetove bagrema treba upotrebiti u kratkom roku nakon branja, jer se ne mogu dugo čuvati. Sveži cvetovi se mogu koristiti za izradu pekmeza ili sirupa, kao i za pohovanje, slično cvetovima zove. Za čaj se koriste prethodno osušeni cvetovi, suše se na tamnom mestu, sa dosta vazduha i na umerenim temperaturama. Listovi se mogu koristiti za razne svrhe, a mogu se koristiti u svežem stanju ili se osušiti slično kao i cvetovi.

Bolesti

Bagrem je prilično otporna biljka i kod nas se retko dešava da ga napadne neka bolest, dok u Severnoj Americi to nije redak slučaj. Najčešće se javljaju bolesti koje izaziva parazitska gljiva Phellinus robiniae ili virus Chlorogenus robiniae koji izaziva srčanu trulež.

Parazitska gljiva

Phellinus robiniae se naziva i polipora i pripada familiji Hymenochaetaceae. Razvija se naročito na biljkama koje je napao bagremov skakavac i u kori stabla napravio tunele, čime je pomaže širenje ove gljive. Ona je višegodišnja gljiva, žilava, sa smeđim do crnim klobukom, dok su joj pore takođe smeđe, ali menjaju nijanse u zavisnosti od ugla pod kojim se posmatraju.

Parazitira na živim stablima biljaka koje pripadaju rodu Robinia, ali je i saprofitni organizam koji se može hraniti na mrtvom drvetu. Klobuk je velik i do 40 cm u prečniku, visok je do 20 cm, polukružnog oblika, konveksan, kod starijih gljiva postaje ispucan u vidu koncentričnih brazda. Boje je raznih nijansi smeđe do crne. Pored bagrema, raste i na stablima bukve i hrasta. Ispod gljive ostaju spore u vidu smeđih pruga. Može se odstraniti hemijskim ili mehaničkim putem.

Srčana trulež

Ovu bolest izaziva virus Chlorogenus robiniae. Manifestuje se kao truljenje kore bagrema, pa biljka postaje manje otporna na spoljašnje uslove. Javlja se u vidu izraslina u obliku metle, pa nosi naziv i bolest veštičje metle. Jedina je bolest koja ima većeg značaja kod bagrema. U nekim delovima Sjedinjenih Država se ne preporučuje sađenje bagrema, jer je bolest veoma rasprostranjena. U južnim Apalačima je izazvala truljenje većeg dela stabala bagrema. U našim krajevima je vrlo mala verovatnoća da će bagrem oboleti od ovog virusa, naročito primerci koji se sade u baštama pojedinačno.

Štetočine

U šumama, zbog velike raznolikosti biljaka i dobre otpornosti, bagrem je veoma retko napadnut u većoj meri štetočinama. U zavisnosti od vremenskih i ekoloških uslova, mogu se desiti intenzivniji napadi bagremovog moljca i skakavca.

Bagremov skakavac

Ova štetočina često izaziva desetkovanje populacije bagrema kod plantažnog gajenja. Najčešće napadaju starija stabla, a kod mlađih od 10 godina nisu primećeni intenzivniji napadi. Mlada stabla verovatno ne napadaju jer imaju glatku koru, a skakavcima je potrebna kora sa brazdama, kakva je kod starijih biljaka, da bi mogli položiti jaja.

Kada se skakavci izlegu, zimu provode u kori stabla hibernirajući. U proleće, larve počinju da prave tunele, duge oko 10 cm i široke 7 mm. U takve tunele vetar često nanese spore gljivice Phllinus robiniaea. Kao posledica ovih oštećenja i infekcije gljivom, stabla lako podležu naletima jačeg vetra. Osim tunela koje larve buše u kori, skakavac uništava i krošnju stabla. U Sjedinjenim Državama, skakavac je uspeo uništiti velike bagremove šume. Mogu se uništiti karbarilom kojim se tretiraju jednokratno, u avgustu ili septembru, kada su odrasli insekti najviše aktivni.

Moljac

Ecdytolopha insiticiana je insekt koji pripada familiji Tortricidae i napada bagrem. Najviše štete naneo je šumama bagrema u Severnoj Americi. Odrasla jedinka ima raspon krila 2 - 2,5 cm, a njihova aktivnost se primećuje najviše od maja do avgusta. Jaja polažu na mladim izdancima. Larve imaju sedam generacija, a poslednja zimu provodi u čaurama na listovima. Štete nanose larve koje se hrane unutrašnjim delom kore bagrema, kao i mladim granama i izdancima.

Upotreba bagrema

Upotreba bagrema je prilično široka, a od delova biljke se najviše koriste cvet i list. Kora je otrovna za ljude i životinje, pa treba biti oprezan prilikom upotrebe. Cvetovi sadrže jedinjenja akacin, bikvercitin, bikrobin, robinin i etarsko ulje. Listovi, kora i semenke sadrže flavonoide, vitamine C i A, tanine i albumine fazin i rozin koji su otrovni i izazivaju grčeve, povraćanje i pospanost.

Kuhinja

Kod bagrema se za jelo koriste cvetovi. Zbog štetnih jedinjenja koja bagrem sadrži treba ih konzumirati u umerenim količinama. Mogu se pohovati, slično kao cvetovi zove, i budu meki i slatki. Cvetovi sadrže 40 mg vitamina C, a u nektaru jednog cveta ima 2 mg šećera. Mahune se sastoje od 22% ugljenih hidrata, 15% proteina i 6% masti, a semenke 38% proteina i oko 13% ulja.

Semenke se takođe mogu konzumirati u umerenim količinama. Blago su kiselkastog ukusa, obrađuju se kuvanjem, a nakon toga se mogu i pržiti i koristi kao zamena za kafu ili dodatak brašnu. Od cvetova se može praviti pekmez i vino, a kod nas se najčeće koristi čaj od cvetova bagrema, sirup, a u širokoj uporebi je bagremov med, svetle boje i proziran, neupadljivog mirisa i blagog i prijatnog ukusa. Ima veliki sadržaj fruktoze, pa može godinama ostati u tečnom stanju.

Kozmetika

U kozmetici se koriste semenke bagrema iz kojih se ekstrakcijom dobija ulje koje ulazi u sastav seruma. Pomaže u borbi protiv akni tako što se dodaje u ulje za lice ili u kremu. Sadrži veliku količinu vitamina, masnih kiselina i drugih hranljivih materija, pa se u kozmetici koristi za vraćanje čvrstine i elastičnosti koži.

Zdravlje

U lekovite svrhe koriste se cvetovi, listovi i kora bagrema. Koriste se za lečenje stomačnih smetnji, gastritisa i čira na želucu. Preparati od mladih listova pospešuju izlučivanje žuči, dok se čaj od cvetova koristi za ublažavanje grčeva u stomaku i za iskašljavanje. U homeopatskoj medicini se cvetovi koriste kao lek protiv smetnji nastalih usled viška želučane kiseline, za migrene i neuralgije živaca na licu.

Privreda

Bagremovo drvo je veoma mnogo korišteno u drvnoj industriji, jer je visokog kvaliteta, čvrsto, tvrdo, teško i otporno na trulež. Koristi se za izradu nameštaja i raznovrsnih drugih predmeta. Veoma je raširen u šumarstvu, jer služi kao biljka za pošumljavanje oblasti koje su opustošene požarima, a takođe je i biljka koja štiti zemljište od erozije.

Zanimljivosti

Bagrem vodi poreklo iz Sjedinjenih Američkih Država, a odatle je prenesen u Evropu i Aziju. Iz Amerike ga je 1601. godine preneo francuski baštovan Jean Robin po kome je vrsta dobila ime. Danas u nekim delovima Evrope i Amerike predstavlja invazivnu vrstu, jer je veoma otporan i brzo se razmnožava pomoću izdanaka.

Naziv Pseudoacacia je dobio po grčki rečima ak - oštar ili ake - trn, zbog svojih trnova, a pseudo se vezuje za sličnost sa mimozom (prava akacija).

Bagrem je bio prva vrsta koja je iz Severne Amerike donešena u Evropu zbog pošumljavanja.

Biljke bagrema koje rastu u nizijskim oblastima i na plodnim zemljištima, daju više nektara od stabala koja rastu u brdskim i planinskim predelima. Sa 1 ha šume pod bagremom, pčele mogu za jedan dan skupiti 15 kg nektara. Po košnici se može dobiti i do 70 kg meda.

Belogorično drveće

Bagrem pripada belogoričnom drveću i jedna je od mnogih vrsta. Zajedničko im je to što listovi tokom godine menjaju boju iz zelene, kakva se javlja u proleće pri nicanju, u žutu, narandžastu, crvenu ili smeđu sa dolaskom jeseni. Listovi pre dolaska zime opadaju sa drveta, pa se ovo drveće naziva još i listopadnim.

Vrste listopadnog drveća se razlikuju po svojoj visini, obliku krošnje, listova, kori drveta, tipu korena, cvetovima i plodovima. Uglavnom cvetaju u proleće i cvetovi su im mirisni i privlače insekte koji ih oprašuju. Nakon toga se razvijaju plodovi, koji kod nekih vrsta mogu biti jestivi, a kod nekih ne. Kod nas se najviše sreću, pored bagrema, i hrast lužnjak i kitnjak, grab, topola, jasen, divlji kesten, zova, jablan, platan, leska, lipa, bukva, pitomi kesten, javor, vrba, breza, brest, divlja trešnja i razne voćke koje se gaje.

Foto: valtercirillo / Pixabay