Leska (lat. Corylus avellana) pripada porodici breza (Betulaceae) zajedno sa crnom jovom, grabom i crnim grabom, ostriopsisom i brezom. Nosi još i naziv i lešnik. Ne zna se odakle leska tačno potiče, veruje se da dolazi iz Male Azije. Kasnije se proširila po Evropi i Severnoj Americi.
U pitanju je sredozemna kultura koja raste kao nisko stablo od 15 - 20m ili kao listopadni žbun koji dostiže visinu do 4m. Koren joj je dosta plitak, na dubini od nekih 30 cm, ali je uprkos tome dobro razvijen. Listovi leske su dvostruko nazubljeni, jednostavni i naizmenično poređani.
Muški i ženski cvetovi se javljaju na istoj biljci, što lesku čini jednodomom biljkom. Ženski cvetovi su jedva uočljivi jer su svega 0,5 cm, a muški cvetovi su grupisani u 2 - 4 rese dužine 5 - 7 cm. Muški cvetovi se formiraju preko jeseni a otvaraju se tokom ranog proleća, kada se šire rese i dostižu dužinu i do 20 cm. Ženski cvetovi, međutim, liče na zbijene tamnocrvene pupoljke.
Leska je karakterističn po tome što ne cveta u proleće kao mnoge druge vrste, nego cveta zimi. Period cvatnje je od decembra do marta. Ako se u trećoj ili četvrtoj godini uspešno opraši vetrom, proizvodi smeđe plodove - lešnike. Lešnik je eliptičnog oblika sa čvrstim drvenastim oklopom. Veličina im je 1,5 - 2,5cm i u njima se nalazi jedno seme. Lešnik sazreva u avgustu i septembru.
Životni vek leske je od 70 - 100 godina, a može da se nađe u raznim gustišima, na obodima šuma i u zonama ariša, bukve i jasena. Pored nizija, može da raste i u područjima do 1.800 m nadmorske visine. Njeno prirodno stanište je umerena zona Evrope i jugozapadne Azije.
Vrste leske
Pored evropske tj. obične leske koja je prethodno opisana (Corylus avellana), razlikujemo još deset vrsta leski. Najbitnije su istarska ili makedonska, medveđa i kavkaska leska. U rod Corylus inače spada jedanaest vrsta, ali je širom sveta poznato i do nekih 300 sorti leske. Na našim prostorima se izdvajaju haleška i rimska leska. Poznajemo i kvalitetne italijanske sorte kao što su tonda romana, tonda gentile delle langhe i tonda di giffoni.
Kavkaska leska
Pontska ili kavkaska leska (lat. Corylus pontica) dostiže visinu do 4,5 m, pa se time ubraja u stabla srednje visine. Listovi su joj okrugli i srcoliki. Plodovi su krupni i formiraju skup 6 - 8 komada. Potpuno ih obavija omotač, a može biti cela ili isečena. Kavkaska leska se nalazi na kavkazu i na prostoru oko Crnog Mora u Maloj Aziji.
Istarska ili makedonska leska
Corylus maxima, tj. makedonska ili istarska leska, nosi još i naziv duguljasta leska jer su joj plodovi veliki i duguljasti sa omotačem dužim od ploda. Gaji se na našim prostorima i dobro izdržava niske temperature. Raste veoma bujno ali više liči na žbun jer raste u širinu.
Za razliku od ostalih vrsta, istarska leska je posebna po tome što je kod nje sigurna redovna i bogata berba. Isto tako, otporna je na štetočine više nego druge vrste jer ima tvrđi oklop. Težina ploda je oko 3,4 g.
Medveđa leska
Corylus corna ili medveđa leska ima bujnu i zaobljenu krošnju koja može da naraste do 20 m. Stablo može imati prečnik od 100 cm. Mladi izdanci su prvo žuti i čupavi, a kasnije poprimaju svetlo sivu boju. Pupoljci su tamnobraon boje i krupniji su.
Ima jednodome i jednopolne cvetove. Ženski cvet je sitan pupoljak sa crvenim nitima, a muški cvet je viseća resa. Medveđa leska cveta u martu i aprilu, a plod je okruglog oblika i veličine od 1 - 2 cm. Može se naći širom sveta, od Kavkaza, Male Azije do Balkana i Avganistana.
Rimska leska
Rimska leska se obično nalazi u kontinentalnim zonama zato što dobro izdržava niže temperature. Ima karakteristično bujno stablo sa malom količinom izdanaka. Ženski cvetovi rimske leske počinju cvetati sa hladnijim vremenom. Sorta je samooplodna i smatra se dobrim oprašivačem za ostale standardne sorte.
Plodovi su joj dosta krupni i težina im iznosi nekih 3,1 g. Pošto vrlo slabo razvija izdanke, može da se gaji kao drvo na sopstvenom korenu. Jedina mana ove sorte je mogućnost alternativnog uroda, ali to može da se ublaži odgovarajućim agrotehničkim merama.
Haleška leska
Haleška, tj. halska leska je isto tolerantna prema niskim temperaturama i zbog toga je zahvalna za sadnju u kontinentalnim delovima. Haleška leska ima umereno bujno stablo i nema veliku količinu izdanaka. Samooplodna je sorta, a cvetovi se javljaju srednje kasno.
Da bi se obezbedila oplodnja među sortama, haleška leska se najbolje slaže sa istarskom i rimskom leskom. Plod ima debelu, čvrstu ljusku ali lako ispada iz omotača. Plod je braon sa uočljivim prugama i težina mu je nekih 3,4 g.
Tonda di giffoni
Tonda di giffoni je italijanska srednje bujna sorta koju karakteriše redovna rodnost. Isto tako, postaje produktivna veoma rano i plodovi koje rodi su veoma cenjeni. Kod ove vrste je moguća mehanička berba zato što zreo plod ispada iz ljuske.
Tonda gentile delle langhe
Srednje bujna italijanska sorta. Postaje produktivna rano i redovno rađa plodove. Zreo plod ove sorte ispada iz ljuske pa i on može mehanički da se bere.
Tonda romana
Tonda romana je srednje bujna italijanska leska. Redovno rađa i daje prvi plod vrlo rano. I kod nje isto ispadaju zreli plodovi iz ljuske, pa može mehanički da se bere.
Uzgoj leske
Leska nije previše zahtevna biljka. Međutim, uzgoj će biti uspešniji ako se znaju pravila o plodoredu i razmnožavanju, sa naglaskom na kombinovanje različitih sorti leske. Isto tako, bitno je i zalivati i gnojiti zasađene biljke radi što boljeg rezultata.
Plodored
Leska dobro ide uz ovas, lupinu i gorušicu. U šumama leska najčešće raste sa hrastom, bukvom, grabom, jasenom i drugim drvećem.
Uz lešnik je idealno posaditi orah, pošto orasima treba čak do 10 godina od sadnje da počne davati plodove, dok je lešniku potrebno samo 2 godine zbog čega je sadnja lešnika ekonomski prihvatljivije i isplativije rešenje.
U toku sadnje, bitno je zasaditi nekoliko različitih sorti koje mogu da oplode jedna drugu. Na primer, obično se sadi jedna ili dve dominantne sorte, a pored njih dva ili tri oprašivača. Međutim, može biti i jedna glavna sorta i jedna sorta koja oprašuje.
Zalivanje
Leska mora imati vlažnost u toku cele godine. Što se padavina tiče, lesci je dovoljno od 800 - 1.200 mm padavina. Najviše joj je potrebno padavina u periodu vegetacije, znači u aprilu i septembru. To je nekih 350 - 500 mm. Malo manje, otprilike 280 mm, joj treba u fazi kasnije vegetacije do jula.
U prvim godinama razvoja leske, navodnjavanje i zalivanje je posebno bitno. U slučaju da se desi duži sušni period, mlade biljke moraju konstantno da se navodnjavaju. Isto tako, navodnjavanje je neophodno i u toku plodonošenja radi stabilnog i velikog prinosa. Evidentno je u praksi da navodnjavanje tokom juna ima pozitivne efekte na rast i veličinu ploda, a navodnjavanje u avgustu ima pozitivan efekat na masu zrna.
Trebalo bi spomenuti da vreme navodnjavanja i količina vode zavise od starosti i generalnog stanja biljke. Takođe zavisi i od tipa zemljišta, obradi zemljišta i staništu. Kap po kap je najbolji sistem navodnjavanja, u podzemnom i nadzemnom obliku.
Đubrenje
U slučaju da se u toku sadnje utvrdilo da zemlja nije snabdevena dovoljnom količinom hranljivih materija i u skladu s tim obavilo meliorativno đubrenje, zemlja u prve 4 godine treba da se đubri samo azotom. Đubrenje azotom treba da se vrši rano u proleće pre vegetacije. Područje treba da bude malo šire od oboda krošnje. Tokom prve godine se dodaje 0,5 kg azota, tokom druge 0,6 kg mineralnog đubriva, a u trećoj godini se povećava na 0,8 kg. U četvrtoj godini se dodaje 1 kg mineralnog đubriva.
Posle četvrte godine i sve do osme godine, zasad leske mora da se đubri mineralnim kompleksnim NPK đubrivima ujedno sa KAN-om. Takvo đubrenje mora da se sprovodi na celoj površini. Kompleksno NPK đubrivo treba da se pospe tokom jeseni, a takav način prihrane podrazumeva dodavanje nekih 20 kg/ha fosfora i 150 kg/ha kalijuma. Zatim, u proleće se dodaje azot u količini od 100 kg, tj. 350 kg/ha KAN-a. Posle osme godine, leska se đubri isto kao posle četvrte, samo što se količine povećavaju za otprilike 35%.
Razmnožavanje
Razmnožavanje leske može da se vrši na više načina, na primer semenom, reznicama, izdancima i kalemljenjem. Generativno razmnožavanje, tj. semenom, se većinom radi u naučnim ustanovama u cilju stvaranja novih sorti i u toku pravljenja novih podloga za kalemljenje. S obzirom na to, preporučeni način razmnožavanja leske su reznice i izdanci zato što je najefikasnije i najjeftinije.
Razmnožavanje reznicama se vrši na jesen. Treba uzeti reznice duge do 20 cm i držati ih u mokrom pesku preko zime, na temperaturi od 10°C. Reznice se na proleće sade u vlažan supstrat. Nakon toga se presađuju na zaštićeno mesto gde će ojačati. Kada je reč o razmnožavanju položenicama, obavlja se na jednogodišnjim izdancima koji se stave u zemlju i onda pokriju zemljom.
Kad se sadi leska, uvek mora da se zasadi nekoliko sorti zato što jedna sama po sebi ne može da se oplodi. Treba joj druga sorta kao oprašivač. Pošto leska cveta preko zime, oprašivanje se vrši pomoću vetra i dugo cvetaju. U cilju osiguranja sigurne oplodnje, uvek se sade minimum 3 međusobno oplodne sorte.
Zemljište
Leska ne traži puno toga kada dođe do zemljišta. Ipak, najviše voli plodnu i krečnjačku zemlju. Može da uspe i na siromašnijoj zemlji. Najbolje zemljište za gajenje leske je srednje duboko i srednje vlažno zemljište. Pored toga, zemljište mora imati dobru strukturu, a što se tiče pH vrednosti, odgovara joj 5.0 - 8.0. S obzirom na to, skeletna zemljišta i karbonatne ilovače se ističu kao dobar izbor.
Klima
Da bi leska imala redovan i bogat prinos, treba joj sunčeva svetlost. Leske gajene u senci će slabo rađati. Isto tako, ne podnosi najbolje niže temperature. S obzirom na to, temperature od -3 do -5°C mogu da srmznu pupoljke listova na početku vegetacije, a temperature od -7 do -10°C mogu da izazovu smrzavanje otvorenih cvetova oba pola. Cvetovi mogu da se smrznu i dok još nisu otvoreni, a to se dešava na temperaturama od -18 do -16°C. Temperature koje su i niže od toga, do nekih -25°C, mogu da oštete vegetativne pupoljke, a -30°C smrzne jednogodišnje izdanke.
Sadnja leske
Potrebno je poznavati pravilne uslove i načine sadnje za uspešno gajenje leske. Treba poznavati vreme sadnje, tipove zemljišta i pogodne temperature i stanište.
Vreme sadnje
Vreme sadnje leske je obično na jesen, na primer na početku oktobra, da bi stigla razviti koren dok ne počne zima. Međutim, može da se sadi u bilo kom periodu tokom godine, ali moraju da se izbegnu letnje vreline i zimski mrazovi.
Kalemljenje
Lesku je moguće uspešno gajiti na sopstvenom korenu i na taj način može kvalitetno da se razvije. Podloga je ista kao predviđena podloga za gajenje vinove loze. Što se tiče uzgojnog položaja, leska može da raste na mestima 1.500 - 1.800 m nadmorske visine. Međutim, u našim kontinentalnim oblastima su optimalni položaji iznad 140 m sa odgovarajućim reljefom.
Sadnja sadnica
Pre svega, treba se pripremiti zemlja pre sadnje sadnice. U pripremu zemlje spada duboko oranje i ravnanje, a u slučaju plantažnog i intenzivnog gajenja, bilo bi dobro proveriti hemijski sastav i kvalitet zemlje. U slučaju da je zemlja previše kisela ili da ima nedovoljno hranljivih materija, kao npr kalijum i fosfor, onda se preporučuje dodavanje mineralnih đubriva po celoj površini zemlje.
Ako se leska sadi na jesen, treba obaviti duboko oranje ranije, tj. preko leta, jer tada povremene kiše i vrućina utiču na mrvljenje zemljišta. Proleće se ne smatra dobrim razdobljem za sadnju leske. Preporučeno je koristiti samo proverene i kvalitetne sadnice za sađenje leske, kao i sorte koje mogu međusobno da se oplode. Sve u svemu, treba saditi više od jedne sorte jer ona ne može samu sebe da oplodi.
Tokom sadnje, treba da se kombinuje paran broj redova sorti. Rastojanje između redova zavisi od osobina zemljišta, bujnosti sorte, karakteristika stabla i od reljefa. Sadnice se uobičajeno sade na malom razmaku, otprilike 4x3 m. U slučaju nagnutih terena, može biti i manji razmak. Koren leske je plići, pa sadnice ne moraju da se sade preduboko. Ako su preduboko zasađene, mogu rasti sporije.
Sadnja iz semena
Metod sadnje iz semena duže traje nego kad se sade sadnice. Seme može da se uzme iz zrelih lešnika. Optimalno vreme za sakupljanje semenki je kada oklop može lagano da se skine sa lešnika. Lešnik u sebi obično sadrži jedno seme koje može da se odvoji ručno.
Posle toga, seme mora da se stavi u određenu posudu u kojoj se prethodno pripremila smeša od vlažnog peska i šljunka. Seme se pokriva tom smešom i ostavlja se na mestu u senci. Seme se ujedno s peskom izliva svakih 25 - 30 dana u drugu posudu da bi se provetrilo. Čim pokaže znakove klijanja, sadi se u rupu duboku od 5 - 7 cm.
Održavanje i nega
U održavanje i negu leske spada obrada zemlje i održavanje sadnica. Posebno se naglašava mera orezivanja i oblikovanja, jer direktno utiče na uzgojni oblik biljke, ali i na njenu prinos.
Održavanje zasada
Održavanje zasada pre svega podrazumeva obradu zemlje među redovima, a zatim i okopavanje sadnica u toku prve i druge godine gajenja, i korišćenje herbicida za zemlju. Tu negde posle šeste godine kultivacije, može se oblikovati travnjak u prostoru između redova. Ovo se posebno odnosi na mesta koja dobiju dovoljnu količinu kiše u letnjim mesecima. U formiranje travnjaka spada redovno malčiranje i ispravno đubrenje. Isto tako, leska mora da dobije dosta svetlosti jer ona dobro utiče na količinu plodova.
Orezivanje
Kod leske postoji četiri standardna uzgojna oblika. Radi se o obliku prirodnog žbuna, žbunolike vaze, standardne vaze i piramide. Najčešće upotrebljavan oblik je žbunolika vaza, oblik bez stabla. Uzgojni oblik se formira u prvim godinama života stabla, po pravilu da ima četiri glavne grane od kojih se formiraju ostale, skeletne grane.
Sekundarne skeletne grane moraju imati međusobni razmak od 50 cm. Tako će se obezbediti prirodni uslovi rasta i omogućiti da sve grane dobiju dovoljno svetla. To je vrlo bitno zato što grane koje dobijaju dovoljno svetla proizvode 2 - 3 puta više ploda nego grane koje su u senci.
Berba
Leska prve plodove dobija posle tri ili četiri godine. Ipak, tad još ne ostvaruje svoj pun potencijal. To se postiže posle sedam ili osam godina. Pun rod samo jednog stabla leske je 8 - 12 kg, a 50% te mase su ljuske. Uzgojni oblik utiče na prinos, gustoća sadnje i starost biljke, ali se obično radi 2,2 - 3,6 t/ha.
Berba lešnika se vrši od kraja jula i sve do oktobra. Podrazumeva se da vreme berbe zavisi od područja gajenja i o sorti koja se gaji. Treba obratiti pažnju na znakove da je lešnik zreo, kao što je promena boje omotača iz zelene u braonkastu boju i lako ispadanje iz oklopa. Berba kod nekih sorti može biti otežana jer plod teško ispada iz omotača, a nekada ne sazrevaju svi plodovi u istom momentu. Pored plodova, mogu se brati i rese od kojih se nekada izrađuje brašno.
Sušenje
Ubrani plodovi imaju ljusku i sadrže oko 30-35% vode. Treba da se suše na temperaturi od 32 - 24°C da bi se sadržaj vode smanjio do 8 - 10%, što olakšava odvajanje ploda od ljuske. Period sušenja traje od 6 - 8 dana i plodove treba povremeno mešati.
Plodovi koji i dalje imaju ljusku moraju da se skladište na zatvorenom, u sloju od nekih 30 cm. U tom stanju treba da se skladište 10 - 12 dana, uz neprestano mešanje radi bržeg sušenja i bržeg odvajanja ljuske.
Skladištenje
Lešnici najduže traju kada se odlažu u ljusci, u čvrsto zatvorenoj plastičnoj posudi ili kesi. Pravilno osušeni lešnici mogu trajati i do 2 - 3 godine, ali najčešće gube na boji i masi posle jedne godine. S obzirom na to, preporučuje se da se čuvaju najviše godinu dana. Moraju se odlagati u suve i osvetljene prostorije. Treba izbegavati vlažne prostorije jer u takvim uslovima lešnik brže propada i gubi na kvalitetu i masi.
Lešnici moraju biti poslagani u tankim slojevima u odgovarajućim prostorijama, i treba ih ponekad promešati. Isto tako, preporučuje se paliti sumpor u prostoru u cilju uništavanja određenih gljivica, i da bi se sačuvao živi kreč koji sprečava višak vlage u prostoru. Električni ventilator je takođe dobar način regulacije vlage.
Bolesti
Potrebno je znati bolesti koje mogu da naškode leski kako bi se ona uspešno gajila. Ima nekoliko različitih bolesti i štetočina, a slede načini na koje se s njima može izboriti.
Najčešće bolesti koje napadaju lesku su smeđa trulež lešnika, trulež jezgra lešnika, pepelnica leske i bakterioza leske, od koje se izdvajaju bakterijski rak i bakterijska palež leske.
Smeđa trulež
Radi se o bolesti koja je uzrokovana gljivicom iz roda Monilia spp. Pojavljuje se na plodovima, a manifestuje se u vidu svetlo braon ili kestenjastim flekama na ljusci lešnika. Ove fleke se šire i mogu da pokriju celu površinu ploda. U slučaju da rano napadne plod, može dovesti do otpadanja ploda. Retko kad ostaju na grani do jeseni. Kao mere zaštite se izdvajaju skupljanje i paljenje trulih plodova. Pored toga, zaraženi plodovi se mogu zaoravati.
Pošto gljivice koje pripadaju rodu Monilia ne mogu da prodru u nezaraženo tkivo, bitno je zaštititi plod od drugih štetočina. Može se primeniti određeni fungicid. Čim se primete prvi znaci oštećenja ploda, obavlja se zaštita, a to je otprilike kraj maja ili početak juna.
Trulež jezgra lešnika
Ova bolest je česta u našim krajevima,a uzrokuju je gljive Nematospora coryli, koja se povezuje sa stenicama. Zaraženi plod je žute boje na vrhu, a zaražena ljuska na vrhu je braon. Pored toga, događaju se promene i u plodu, a zavise od toga u kom periodu razvoja je biljka postala inficirana.
U slučaju da su se ubodi stenice rano dogodili, negde u maju ili junu kada se tek formira jezgro lešnika, onda jezgro prestaje da se formira i crni. Zatim se suši i postaje prazno. Posle toga se javljaju smeđe kapljice na unutrašnjoj strani ljuske. Ako se radi o neparazitskim faktorima koji su izazvali odsustvo formiranja jezgra i semena, onda ne nastaju smeđe kapi.
Opet, ako stenica ubode lešnik kada je jezgro već formirano, onda ono poprima braon ili žutu boju i dobija kiseo, neprijatan ukus. To u potpunosti uništava jezgro lešnika i nije upotrebljivo više. Unutrašnjost ploda može biti obolelo, dok se spolja to ne primećuje.
Radi preventive i zaštite, trebaju se suzbijati stenice i slične štetočine koje mogu da ugroze plod.
Pepelnica leske
Pepelnica leske uglavnom napada list, a uzrokovana je gljivom Phyllactinia guttata. Najčešće se pojavljuje od polovine avgusta i sve do oktobra. Prvo se na gornjoj strani lista pojavljuju prljave, bele zone i mogu se formirati nekroze na zaraženim mestima. Opet, na donjoj strani lista se pojavljuje pepelasti, rastresiti sloj koji se brzo širi.
Na taj način se u mreži micelijuma formiraju svetlo braon kleistotecije koje posle toga postaju crne. U slučaju jačeg napada, može doći do isušivanja celog lista. Vlaga 70 - 80% je pogodna za razvoj ove bolesti. Što se tiče mera zaštite, mogu se koristiti fungicidi na bazi sumpora, penkonazola, meptildinokapa i strobiluruna.
Bakterioze leske
Dve vrste bakterioze mogu da se pojave na leski. Prva je bakterijska palež, a druga bakterijski rak leske. I jedna i druga napadaju čitavu biljku, a manifestuju se u vidu tamnih pega. Uzrokuju rak-rane na granama, a na zaraženim delovima se javlja kao bakterijski iscedak. U kišnim i vlažnim periodima je bolest intenzivnija. Na biljku deluje tako što izaziva sušenje nekih njenih delova, a ponekad i čitavo stablo.
Kada je reč o merama zaštite, treba skloniti delove biljke koji su zaraženi, tj. grane pa na taj način smanjiti infekciju. Pored toga, mogu da se koriste fungicidi na bazi bakra, na početku vegetativnog perioda, kada se otvaraju pupoljci. U slučaju da je potrebno još jedno tretiranje, može da se obavi na kraju leta ili na početku jeseni. Onda treba da se primeni organski fungicid, kao na primer na bazi metirama, kaptana i mankozeba.
Štetočine
Pored bolesti, leska može biti napadnuta i od strane nekih štetočina. To su uglavnom leskova grinja i lešnikov žižak, koji napadaju plod i pupoljke. Zasad leske može da se zaštiti određenim merama.
Leskova grinja
Leskova grinja neretko ugrožava lesku. Radi se o sitnoj beloj grinji koja napada pupoljke. Obično se pojavljuju tokom vlažnih, hladnih proleća i razmnožavaju se preko jeseni i zime. Ima nekoliko generacija u toku godine.
Napadnuti pupoljci oteknu i ne otvaraju se. Ako i dođe do otvaranja, iz njih se razvijaju deformisani listovi koji se posle toga suše. Za zaštitu je preporučena upotreba endosulfana, sumpronih sredstava ili akaricida, kada se na izdanku formira 3 - 5 novih pupoljaka. U slučaju veće štete, tretiranje može da se obavi ponovo za 15 dana.
Lešnikov žižak
Pored leskove grinje, ovo je jedan od najgorih štetočina leske. On izaziva crvljivost i otpadanje ploda. Radi se o insektu 6 - 9mm velikom. Crveno-braon boje je i ima žućkaste dlačice na sebi. Ima karakterističnu izduženu glavu i uski usni aparat, a na vrhu njega su usta. U autohtonom zasadu može da uzrokuje od 10 - 40% ukupne štete. U proleće, ova štetočina se pupira tako da odrasle bube izlaze u maju. Kao zaštitna mera se preporučuje preparat za zaštitu od bakterioze.
Upotreba leske
Lešnici su vrlo popularni u medicini i kulinarstvu. Vrlo su cenjeni kao orašasti plod zato što u sebi imaju puno hranljivih sastojaka za ljudski organizam i zdravlje. Mogu da se konzumiraju na više načina i da se koriste u raznim jelima.
Zimnica
Kuhinja
Lešnik se dodaje u mnoga jela, a može da se jede sirov ili pečen. Obično se stavlja u torte i kolače, a uostalom može da se nađe i u supama, testenini, prelivima, sladoledu i umacima. Ako želite pržiti lešnik, onda je dovoljno prepržiti ga blago na tiganju bez ikakvog ulja.
Lešnik odlično ide uz kafu i med, ili uz ovsene pahuljice. U Španiji se mleveni lešnik sa medom smatra autohtonom poslasticom, a najčešće se jede uz kafu ili tokom tradicionalnog dočeka gostiju. Pored toga, lešnik se kombinuje u raznim predjelima, na primer sa šparglom, peršunom, cveklom, sirom i paradajzom u formi umaka ili salate.
Isto tako, mleveni lešnik može biti zamena za brašno u kolačima, gde se obično meša sa maslacem, kakaom, čokoladom, šećerom i jajima. Lešnik je uopšteno sam po sebi dobra užina jer ima dovoljno kalorija. Pošto lešnik može biti alergen, kao i svi ostali orašasti plodovi, treba da se izbegava u slučaju da neko ima alergiju na njega.
Zdravlje
Lešnik je vrlo energetski bogata namirnica koja spada u orašaste plodove. U sebi sadrži puno bitnih vitamina kao što su B, C i E. Takođe sadrži i magnezijum, gvožđe, fosfor, kalijum, jod, cink i kalcijum. Pored ovih, sadrži i dijetalna vlakna i proteine.
Pošto sadrži oleinske masne kiseline, ima pozitivan efekat na sniženje visokog krvnog pritiska. Kiseline imaju pozitivan efekat i na generalnu aktivnost mozga i memoriju. Takođe, sadrži i omega-3 masne kiseline. Pošto je bogat vitaminom E, ističe se kao antioksidans, tj. poboljšava imunitet i zdravlje.
Mleveni lešnik se može pomešati sa medom i taj preparat može da se koristi protiv kašlja. Isto tako, može da se koristi i lešnikovo ulje kod masne i problematične kože. Pomaže i kod strija, ožiljaka i proširenih vena, pa se često nalazi u raznim kozmetičkim proizvodima.
Zanimljivosti
Ne zna se zasigurno odakle leska potiče. Neki veruju da je poreklom sa Grenlanda, a neki ipak smatraju da je iz Istočne Azije i Male Azije. Leska je počela da se gaji pre nekih 2000 godina, a Grci i Rimljani su navodno prvi primetili da se razlikuje pitoma i divlja leska.
Tačnije, prve beleške o lesci su zapisane od strane Teofrasta, Plinija i Kotona Starijeg. Te beleške navode da je pitoma leska doneta u Grčku iz Male Azije, a odatle je otišla u Italiju i Siciliju. Što se tiče Srbije, spada među vodećim zemljama za izvoz sadnice leske u Evropi.
Određene sorte leske mogu dostići i do 20 m visine, a krošnja je uglavnom iste širine koliko je stablo dugačko. Leska se smatra biljkom znanja i mudrosti, pa se zbog toga povezuje keltsko verovanje da su ljudi rođeni između 5. avgusta i 1. septembra izuzetno pametni. Po verovanju, osobe rođene u tom periodu imaju oštar um i dobro im ide zapažanje i pisanje. Isto tako, veruje se da su dobri organizatori i umetnici. Često su prikazane kao hladne, zatvorene osobe ali su zapravo vrlo brižni i iskreni sa bliskim ljudima.
Irsko narodno verovanje navodi da se u stablu leske sakrivala vila koja voli poeziju. Merkur, bog trgovine i medicine se prikazuje sa granom leske i dve zmije oko nje. Isto se veruje da su vračevi isterivali đavola iz opčaranih ljudi baš uz pomoć grane leske. Grančicom leske se takođe tražila voda i bilo je određivano mesto gde će se kopati bunar. Leska se smatra i simbolom mira, pa se u određenim selima u Italiji lešnik nudi gostima kao simbol prijateljstva.
U tokarstvu je prepoznata važnost leske, pa je leska korišćena kao drvo za proizvodnju raznih štapova, držača za kišobrane, ograda, bačvi, podova i tako dalje. U Srbiji, ime grada Leskovca potiče baš od drveta leske - prema legendi, jezero u blizini grada se isušilo i tu je nikla leska.
Foto: Myriams-Fotos / Pixabay
Ostavite odgovor