Frezija

Frezija (lat. Freesia) je biljka koja pripada familiji perunika (Iridaceae), višegodišnja je i zeljasta. Vodi poreklo sa rta Cape u Južnoj Africi. Ovom rodu pripada oko 1.800 vrsta, ali je priznato samo 16.

Najprepoznatljivija je po svojim cvetovima koji su zvonasti, intenzivnog mirisa i ljubičasti, ružičasti, beličasti, žuti, narandžasti ili crveni. Od davnina se gaji širom Evrope i predstavlja veoma popularnu biljku, raznolikih boja cvetova koji su nastali procesom selekcije i ukrštanja.

Često se koristi za cvetne aranžmane, a pitome vrste su bujinijeg i višeg rasta od vrsta koje rastu u prirodi, a cvetovi ne mirišu tako intenzivno. Kultivirane vrste se gaje pre svega zbog svoji raznolikih boja i kao takve su omiljene u baštama.

Koristi se za izradu buketa, kao rezano cveće, jer u vodi mogu dugo ostati sveže i preko deset dana i na taj način ukrašavaju unutrašnje prostore.

Vrste frezija

Frezijama najviše odgovara gajenje na sunčanom i toplom mestu i na zemljištu sa dobrom drenažom, jer takve uslove imaju i u prirodnom staništu. Na otvorenom ih je dobro saditi uz biljke koje će im pružiti delimičnu senku, jer ne podnose direktno sunce. Gaje se na otvorenom, ali i kao saksijske biljke u zatvorenom prostoru koji oplemenjuju svojim mirisom i bojom.

Freesia andersoniae

Ova vrsta je otporna na niske temperature i mraz. Dostiže visinu od 10 - 25 cm, cvetovi su sakupljeni u cvasti klasa, dugi 5 - 6 cm, beli do svetlobež. Miris im je jak i podseća na miris ljiljana.

Freesia caryophyllacea

Ovo je niska vrsta koja naraste 3 - 10 cm, cvetovi su veliki 3 - 4 cm, skupljeni u klasove od po 3 - 10,  boja im je bela ili bledoljubičasta. Cvetanje traje mesec dana, od aprila do juna. U prirodi se sreće na šljunkovitim terenima, u priobalju i uz krečnjačke stene.

Freesia corymbosa

Nosi naziv i Freesia armstrong i uspeva na ilovastim i peskovitim zemljištima. Dostiže visinu od 15 - 40 cm, u klasu ima 6 - 10 cvetova, a klas je horizontalno postavljen. Cvetovi su u bojama od bele, preko žute, do tamnoružičaste. Pri stvaranju hibrida se koriste uglavnom varijante sa ružičastim cvetovima. Najpoznatija sorta je Cardinal koja dostiže visinu od 70 cm, a cvetovi imaju izrazito crvenu boju. Ukrštanjem Freesia refracta i Freesia armstrong dobijena je Freesia Hybrida koja danas ima najveću popularnost.

Freesia refracta

Ova vrsta je sitnija, dostiže visinu od maksimalno 40 cm. Cvasti su klasovi, sastavljeni od 2 - 5 cvetova koji su bele ili žuto-narandžaste boje. Poznate sorte su Freesia refracta odorata (mirisna) i Freesia Alba. Freesia Alba se odlikuje velikim belim cvetovima, čija unutrašnjost je žuta, a prašnici ljubičasti, a mirisna frezija ima cvetnu dršku sa 3 - 7 cvetova žuto-narandžaste boje.

Freesia fergusoniae

Ova vrsta uspeva na obogaćenim glinovitim zemljištima i naraste do visine od 6 - 20 cm. Cvetovi su grupisani u klas koji može biti viseći ili uspravan. Boja cveta je svetložuta ili krem, na donjoj strani latica ljubičasta, miris im je veoma intenzivan. Predstavlja jednu od omiljenih vrsta frezije i često se koristi za stvaranje novih hibrida.

Freesia fucata

Freesia fucata je endemska vrsta koja uspeva na rtu Cape u Južnoj Africi. Ima uske listove, 4 - 5 mm koji su grupisani u trostruke brakteje. Dostiže visinu od 15 - 30 i izgleda slično kao Freesia Alba, ali je unutrašnjost njenih cvetova limun žute boje sa smeđim štraftama.

Freesia grandiflora

Ova vrsta najbolje uspeva u uslovima suptropske klime, ali se dobro prilagođava, pa se može gajiti i u područjima sa umerenom klimom. Dostiže visinu 20 - 60 cm, cvetovi su joj tamnocrveni ili tamnoružičasti sa tamnocrvenom mrljom na donjim laticama. Karakteristično za ovu vrstu je da kasnije u toku vegetacije formira podzemne korenove - rizome. Seme je, dok je sveže, tamnonarandžasto, a kasnije dobija tamniju boju. Ima dve podvrste - Freesia grandiflora ssp. Occulta i Freesia grandiflora ssp. Grandiflora.

Freesia laxa

Ova vrsta podseća na freziju grandiflora, ali je nižeg rasta, 15 - 30 cm. Cvetovi su prečnika 2 cm, crvene su boje, ali se mogu javiti i beli ili svetloplavi. Veoma je otporna i lako se prilagođava, pa dobro uspeva u svim uslovima, osim u područjima sa jako niskim temperaturama.

Freesia hybrida

Ova vrsta je visoka, može narasti i do 100 cm. Ima jednobojne ili dvobojne cvetove koji su prečnika 5 - 7 cm. Poznate su sledeće podvrste:

• Fresia hybrida ballerina ima bele cvetove sa svetložutom osnovom, a latice su talasaste. Klas je sastavljen od oko 12 cvetova, čija je veličina 5 - 6 cm. Cvetovi su nežnog mirisa.
• Rose Marie ima cvast koju čini oko 7 cvetova, velikih oko 4.5 cm. Boja cvetova je grimizno crvena, a visina cvetne drške je oko 25 cm.
• Pimperina ima velike cvetove, 5 - 6 cm, a visina cvetne drške je 15 - 20 cm. Ima blago talasaste latice, crvene boje, sa tamnijim ivicama. Miris im je nešto blaži nego kod ostalih vrsta.

Freesia marginata

Ova vrsta se smatra ugroženom, jer gubi svoje prirodno stanište, zbog razvoja poljoprivrede. U prirodi se sreće u Južnoj Africi, gde uspeva na šljunkovitom i peskovitom zemljištu. Niska je i dostiže visinu od 4 - 10 cm. Cvetovi su bele boje, naličje im je svetloružičasto, a unutrašnjost žutonarandžasta sa tamnom linijom po sredini. Cveta od maja do juna.

Freesia leichtlinii

Ova vrsta ima prave klasove i cveta od maja do oktobra. Nosi naziv i bela frezija. Jedan klas se sastoji od 2 - 8 cvetova. Cvetovi su bele boje, na naličju ljubičasti, prošarani žutim. Ova vrsta frezije se odlikuje najjačim mirisom.

Freesia occidentalis

Ova vrsta uspeva na suvim kamenitim ili ilovastim zemljištima, među niskim rastinjem, a cveta od sredine avgusta do septembra. Listovi su sa tupim vrhom i ima membranske brakteje. Cvetovi su sakupljeni u vodoravno postavljene klasove, boja im je svetložuta, mada može biti i ljubičasta ili ružičasta. Miris joj je veoma prijatan i intenzivan.

Freesia sparrmanii

Ova vrsta dostiže visinu od 11 - 25 cm, ima uspravne listove kojih je 5 - 9. Cvetovi su mali, bele boje, sa donje strane ljubičasti i bez mirisa, grupisani u klasove. Cveta od septembra do oktobra, a naziv joj je dao švedski botaničar Andreas Sparrman 1775. godine.

Freesia speciosa

Ova vrsta se takođe svrstava u ugrožene i endemične biljke. Dostiže visinu od 11 - 20 cm, a listovi su joj široki i deblji. Cvetovi su krem boje, grupisani po 3  - 6 u razgranati klas. Na donjim laticama se uočava smeđa središnja linija. Cvetovi su prijatnog i intenzivnog mirisa.

Freesia verrucosa

Ova vrsta formira male kolonije, uz puteve i na kamenitim terenima. Dostiže visinu od 20 cm, ima kratke brakteje 4 - 5.5 mm i svetloružičaste boje. Cveta od kraja avgusta do oktobra i karakteristično za nju je da se noću njeni cvetovi zatvaraju.

Freesia viridis

Dostiže visinu od 10 - 30 cm i cvetovi su joj zelene boje sa smeđim nijansama, grupisani u povijene klasove. Ne uspeva na temperaturama nižim od 18°C. Ako ima odgovarajuće uslove, lako se širi, jer je samooplodna biljka, pa može postati i invazivna. Listovi su joj gorkog ukusa, pa je stoka i druge životinje ne koriste za ishranu. Ima dve poznate podvrste - Freesia viridis viridis i Freesia viridis crispifolium.

Uzgoj frezije

Frezija vodi poreklo iz tropskih krajeva, ali se lako prilagođava uslovima umerene klime. Potrebno joj je dosta svetlosti i zemljište sa dobrom drenažom, kako bi što uspešnije rasla. Mogu dobro da uspeju i u polusenci i ako se gaje u zatvorenom prostoru, najviše im odgovara mesto na prozoru koji ima dosta svetlosti i okrenut je ka jugu.

Plodored

U cvetnim lejama, frezije dobro idu uz harlequin cvet (sparaxis tricolor) i vrkutu. Mogu se gajiti i sa udovičicom i uresnicom.

Zajedno sa biljkama kao što su neven i hajdučka trava, frezije zbog svog mirisa privlače insekte oprašivače, pa je korisno saditi ih uz povrtarske kulture, kao što su krompir, celer, luk, bob, grašak, uljana repica i repa.

Od cvetnih biljaka najbolje se slaže sa dalijom, perunikom, narcisom, lalom, klivijom, gladiolom, ružom, makom, agavom.

Zalivanje

U periodu intenzivnog rasta i cvetanja, freziji je potrebno redovno zalivanje, ali umereno. Zemljište mora imati dobru drenažu, jer joj ne odgovaraju ni suvo, ni previše vlažno zemljište. U fazi cvetanja, potrebno joj je obilnije zalivanje, a tokom jeseni i zime, kada su listovi suvi, zalivanje se obustavlja. Takođe se smanjuje zalivanje ako listovi počnu dobijati žutu boju i venuti.

Đubrenje

Freziji odgovara uravnotežena prihrana koja se prvi put primenjuje kada niknu prvi izdanci iz lukovice. Prihranjuje se dva puta mesečno đubrivima sa kalijumovim solima ili superfosfatima. Đubrenje se nastavlja nakon faze formiranja pupoljaka. Najbolje je primenjivati tečna đubriva.

Kada se biljka gaji na otvorenom, prihranjuje se azotnim đubrivom, dve nedelje nakon sadnje. Drugo đubrenje se obavlja kada se pojave cvetni pupoljci, a treće u fazi intenzivnog cvetanja. Prihranjivanje se vrši mineralnim đubrivima.

Razmnožavanje

Frezija se može razmnožavati pomoću semena i putem deljenja lukovica. Seme je pre setve potrebno tretirati fitosporinom ili kalijum permanganatom, a zatim se stavlja na dubinu od 3 - 4 mm. Deljenje lukovica je češći način razmnožavanja frezije. Lukovice se vade nakon završetka vegetacije i ostavljaju na suvo mesto, a u proleće se sade. Jedna lukovica može dati 3 - 5 mladih lukovica koje se pažljivo razdvajaju da bi se iz njih dobile nove biljke.

Presađivanje

Presađivanje frezije se vrši tako što se nove lukovice odvajaju od matičnih i sade u zemlju sa dobrom drenažom. Presađivanje se obavlja u proleće. Saksija se nakon sadnje lukovice drži u prostoriji na temperaturama ne višim od 15°C. Posle 2 - 3 nedelje od presađivanja, pojavljuju se novi izdanci koji će dati nove biljke.

Podmlađivanje

Podmlađivanje se vrši orezivanjem. Svrha orezivanja je da se biljka frezije podstakne da što više cveta, a obavlja se tako što se odstranjuju precvetali cvetovi i suvi listovi.

Zemljište

Freziji ne odgovara kiselo zemljište, pa ga treba pomešati sa drvenim pepelom, kako bi mu se povećala alkolnost. Takođe ne voli glinovita i zbijena zemljišta, pa mu se dodaje pesak i treset. Najbolje raste na zemljištima koja su plodna, rastresita i sa dobrom drenažom.

Klima

Frezijama najviše odgovaraju dnevne temperature u rasponu 16 - 21°C i noćne 7 - 13°Ci. Ne opstaju na niskim temperaturama, pa će ih temperature niže od - 4°C verovatno uništiti. Treba im zaštita od promaje i jakih naleta vetra. Da bi što lepše i duže cvetala, idealna temperatura je 22°C. Na višim temperaturama se može desiti da dođe do prestanka cvetanja.

Sadnja frezije

Pre sadnje frezije treba obezbediti seme ili lukovice, supstrat i saksije. Dnevno je biljkama potrebno oko 12 sati sunca da bi bujno cvetale, pa im treba pronaći i odgovarajuće mesto.

Vreme sadnje

Frezija se sadi rano u proleće ili rano u jesen. Kada će se saditi zavisi od temperaturnih uslova i od toga kada se planira cvetanje. Frezija cveta krajem jula i početkom avgusta ako se gaji na otvorenom, a cvetanje traje 1,5 - 2 meseca.

Kalemljenje

Razmnožavanje frezije se u najvećoj meri obavlja deljenjem lukovica. Pre sadnje se lukovice čiste od gornjeg suvog sloja i preventivno tretiraju fungicidima, a u saksiju se sadi tako da gornja ivica lukovice bude poravnata sa ivicom saksije. Ako se razmnožava putem semena, najbolje je to obaviti rano u proleće.

Sadnja semena

Razmnožavanje putem semena je ređe nego sadnja lukovice, između ostalog i zbog toga što biljci treba više vremena da se razvije. Najbolje vreme za setvu semena je rano u proleće. Pre setve se potapa u vodu na 24 sata, a zatim se postavlja u supstrat i zagrće tankim slojem mešavine supstrata sa tresetom, peskom i humusom.

Potrebno je održavati vlažnost pomoću prskalica. Sadnicama je potrebno oko mesec i po dana za nicanje, a onda se rasađuju na razmak od 3 - 5 cm.

Sadnja lukovice

Ako se lukovica sadi na otvorenom, postavlja se na dubinu od 3 cm, a rastojanje između biljaka treba da bude oko 15 cm. Lukovicu je potrebno dobro utisnuti u zemljište da se ne bi stvarali vazdušni džepovi koji će sprečiti da se biljka ukoreni.

Frezija ne uspeva u uslovima gde je zemljište previše vlažno, pa se mora obezbediti dobra drenaža. Ako se sadi u saksije, korisno je odstraniti spoljašnji sloj lukovice da ne bi došlo do razvoja gljivičnih bolesti.

Kada se gaji u zatvorenom, frezija može da cveta u različito vreme - od sredine avgusta do sredine oktobra, od maja do sredine avgusta, što se smatra ranim cvetanjem i kasnije, od sredine novembra, do sredine februara.

Uzgoj u bašti

Freziji je potrebno obezbediti bar 12 sati sunčevog svetla u toku dana i nije otporna na niske temperature. Ako mogu da joj se obezbede ovi uslovi, može da bude ukras u bašti. Kada se posadi na otvorenom, treba je pokrivati narednih 3 - 5 dana da bi se adaptirala na uslove. Njena lepota se najviše ističe kada se sadi u cvetnim lejama sa drugim biljkama, naročito ako se može prolaziti sa svih strana i tako uživati u njihovoj lepoti.

Uzgoj u plasteniku

Frezija može da se gaji i u plastenicima. U plastenicima u Holandiji se uzgaja najveći deo potrebnih količina za svetsko tržište. Ako se lukovice posade sredinom ili krajem oktobra u zagrejanim plastenicima, počeće da cvetaju tokom februara. Da bi se frezija uspešno razvijala, potrebno je da su u plasteniku zadovoljene sve potrebe za temperaturom i svetlošću.

Uzgoj u saksijama

Freziji odgovara gajenje u saksijama koje moraju imati prečnik od bar 30 cm. U takvu saksiju može biti zasađeno do 5 lukovica. Gajenje u saksijama ima prednosti, jer je biljka osetljiva na niske temperature, a posađena u saksiju se može premestiti na toplije mesto kada se temperature spuste.

Saksije moraju imati na dnu otvore koji obezbeđuju drenažu. Na dno saksije se postavlja šljunak ili komadići keramike. Saksija se napuni supstratom koji treba da bude rastresit i lukovice se postavljaju na 5 cm dubine. Ako se fuksija gaji iz semena, može da se stvori efekat staklenika tako što se saksija prekrije folijom.

Održavanje i nega

Frezija je višegodišnja biljka koja ima lukovice a ako se održava na odgovarajući način, mnogo godina će ulepšavati baštu ili unutrašnji prostor. Da bi biljka što duže živela, treba joj održavanje koje podrazumeva odstranjivanje precvetalih cvetova i uvelih listova. Kako se lako lomi, treba joj obezbediti oslonac uz koji će rasti da bi mogla da podnese težinu cvetova.

Faza mirovanja

Kada se završi faza cvetanja koja obično potraje oko mesec dana, nastupa faza mirovanja. Lukovica u tom periodu sazreva, pa se smanjuje zalivanje i prestaje sa prihranjivanjem biljke.

Održavanje zasada

Frezija dobro raste na sunčevoj svetlosti, ali previše jako sunce može da ošteti cvetove, pa se zasadi smeštaju u polusenku. Okolno zemljište povremeno treba podrljati ručnim alatima da bi voda i hranljive materije lakše prodrle u zemljište.

Proređivanje

Proređivanje se vrši tako što se odstranjuju uveli listovi, cvetovi i cvetne drške. Na taj način se podstiče cvetanje i biljka ima bujniji izgled. Cvetovi se uklanjaju čim počnu da se suše da biljka ne bi trošila energiju na njih.

Orezivanje

Orezuju se pre svega cvetovi koji su uveli, kako bi biljka što pre stvarala nove. Listovi se orezuju tek kada su skroz požuteli, jer ako se odrežu dok još vrše funkciju, može doći do slabijeg cvetanja u sledećoj sezoni.

Berba

Frezije koje se gaje na otvorenom cvetaju tokom avgusta, ali ako se gaje u saksijama i u staklenicima, mogu cvetati i ranije ili kasnije. Cvetovi koji počinju da venu se uklanjaju, kako biljci ne bi oduzimali hranljive materije.

Cvetovi se beru u drvene posude i sklanjaju sa direktnog sunca koje može da ih ošteti. Treba ih skladištiti na tamnom mestu sa dobrim protokom vazduha, a zatim idu na dalju obradu, ako će se koristiti za pravljenje esencija.

Skladištenje

Mirisne esencije koje se dobijaju od frezije se sipaju u tamne staklene bočice i ostavljaju na mestu na kome nema previše svetlosti. Lukovice frezije se skladište na tamnom i hladnijem mestu i ne treba ih stavljati u zatvorene plastične vrećice da se ne bi razvile gljivične bolesti.

Priprema za sledeću sezonu

Kada cvetovi uvenu, odstranjuju se celi da ne bi oduzimali biljkama hranljive materije. Ako se biljka gaji u toplim regionima, mogu ostati u zemljištu na otvorenom, a ako je klima hladnija, potrebno ih je vaditi iz zemlje i uskladištiti, pa ih posaditi kada krene novi ciklus vegetacije.

Bolesti

Kada se biljka frezije održava na odgovarajući način, ona je veoma lepa i predstavlja ukras. Veoma je otporna, ali ipak postoje bolesti i štetočine koje joj mogu naneti štetu. Najčešći problemi podrazumevaju određene štetočine i bolesti koje se mogu uspešno lečiti.

Nekroza lista frezije

Bolest se manifestuje u vidu pega i linija koje se prvo javaljaju na vrhovima listova, a zatim šire na ostatak lista. Zaražena područja postaju smeđa i sivkasta i nekrotična. Bolest se pre svega javlja na listovima, dok na cvetovima i lukovicama ne. Prenosi se putem zemljišta, pa je zaražene listove potrebno ukloniti.

Truljenje korena

Ovu bolest izaziva gljivica Fusarium oxysporum koje se nalaze na biljnim ostacima i u zemljištu. Najbolje se razvija kada je vreme vlažno i toplo. Biljka se može zaraziti i ukoliko se lukovice nepravilno skladište. Prvi znaci se javljaju na spoljašnjim listovima u vidu žutila, a zatim i ostali listovi dobijaju žutu boju, a biljka se deformiše i odumire.

Da bi se sprečila ova bolest, potrebno je ukloniti zaražene izdanke i biljke saditi u sveže zemljište sa dobrom drenažom, takođe se odbacuju i zaražene lukovice. Pre nego što se posade, zemljište treba tretirati rastvorom kalijum permanganata, a mogu se i lukovice držati u njemu 2 - 3 sata. Lečenje bolesti se vrši fungicidima.

Bakterijska meka trulež

Ovu bolest izaziva bakterija. Prvo se javlja u vidu vlažnih i mekih mrlja na listovima, stablima i cvetovima, a najbrže se razvija ako je zemljište loše drenirano i  ima previše vlage. Bolest se teško leči kada se pojavi, može se umanjivati vlažnost zemljišta, a zaražene biljke se sklanjaju da ne bi došlo do širenja bolesti.

Pegavost lista

Simptomi ove bolesti su sitne zelene i žute lezije koje rastu kada biljka započne cvetanje. Preventivne mere podrazumevaju biranje zemljišta sa dobrom drenažom. Ako se bolest razvije, obolele listove treba odstraniti.

Štetnici

Na freziji se od štetočina najčešće javljaju lisne vaši i puževi. Borba protiv njih se sastoji u prevenciji, jer mogu izazvati velike štete.

Puževi

Puževi se hrane listovima i cvetovima i mogu potpuno opustošiti biljke. Najefikasnija borba protiv njih je mehaničko uklanjanje tokom noći, a takođe se može koristiti i razblažena sapunica. Naseljavanje prirodnih neprijatelja koji se hrane puževima, kao što su ptice i gušteri, može takođe biti efikasno.

Lisne vaši

Ovi sitni insekti isisavaju sokove iz biljaka, zbog čega biljka požuti, cvetovi venu i opadaju. Napadnute biljke se mogu tretirati razblaženom sapunicom. Kako mravi utiču na povećanje populacije lisnih vaši, korisno je blizu biljaka postavljati klopke za mrave.

Upotreba frezije

Frezija se danas uglavnom gaji za potrebe cvećarstva, jer je veoma popularna kao rezano cveće. Od nje se pripremaju i mirisna ulja koja se koriste u izradi sapuna, krema, šampona i drugih kozmetičkih sredstava.

Frezija je biljka koja dugo može da zadrži prirodni miris, pa se mnogo koristi u industriji parfema. Miris može da varira, od slatkastog, do ljutkastog. Neke sorte imaju jači miris, a neke suptilniji.

Zanimljivosti

Freziju je prvi otkrio botaničar Ecklon, još 1830. godine i dao joj ime po svom prijatelju, nemačkom lekaru Friedrichu H. T. Freeseu. Zbog svog porekla, nosi naziv i Cape Lily.

Zbog svog izgleda predstavlja simbol nevinosti, bezuslovne ljubavi i nevinosti. U Sjedinjenim Američkim Državama, ovim cvetom se obeležava sedam godina braka.

Ballerina je svoj naziv dobila jer joj izgled asocira na obrise balerine.

Frezija spada u zigomorfne biljke, jer se cvetovi pojavljuju samo na jednoj strani biljke.

Foto: Sherri Barras / CC