Ribizla (lat. Ribes) je višegodišnja biljka koja pripada porodici ogrozda (Grossulariaceae). Životni vek joj iznosi otprilike 20 - 30 godina i zajedno sa ogrozdom i leskom, po podeli prema nadzemnim organima, spada u žbunaste biljke.
Žbun se odlikuje krošnjom koja se stvara iznad površine zemlje, a za razliku od drveta, između korena i krošnje nema stabla. Spada u jagodičasto voće, zajedno uz aroniju, malinu, jagodu, kupinu, borovnicu, dud, grožđe, oskorušu...
Može dostići visinu do 2 m, u uspravnom položaju. Žbun se odlikuje naizmeničnim rasporedom listova u obliku dlana sa nepravilnim ivicama. Gornja površina lista je glatka, a na poleđini se nalaze sitne dlačice. Cvetovi ribizle su mali i dvopolni i formiraju grozd. Cvetaju u toku aprila i maja. Ima bobičast plod prečnika oko 1 cm, koji može biti beli, crven, žut ili crn. Bobica ribizle se razvija samo iz plodnika, pa je to čini pravim plodom, kao što su na primer trešnja ili breskva.
Bobice, tačnije 10 - 12 bobica se javlja iz grozdastih cvasti na manjim grozdovima. Nastaju na kratkom rodnom izdanku od jednogodišnje biljke. Bobice se prvi put pojavljuju 1 - 3 godine posle sadnje. Što je biljka starija, pravi više plodova. Jedan žbun može da proizvede 3 - 5 kg bobica.
Široko je rasprostranjena, nalazi se u Aziji, Severnoj Americi i Evropi, odakle potiče. Gaji se prvenstveno zbog finih, kiselih bobica i retko se može naći u prirodi. Ribizla voli topliju klimu. Najlepše uspeva na mestima gde pola dana dobija sunce, a pola dana hlad. Pogoduje joj vlažna, plodna zemlja sa pH vrednošću 6 - 6,5.
Vrste ribizle
Širom sveta je poznato više od 150 vrsta kultivisane ribizle. U našim krajevima se obično nalaze crvena ribizla (Ribes rubrum), bela ribizla (Ribes album), crna ribizla (Ribes nigrum) i ogrozd (Ribes uva-crispa).
Crvena ribizla
Ribes rubrum ili crvena ribizla je bogata vitaminom C i K, kalijumom i odličan je prirodni antioksidans. Pored toga što je bogata vitaminima, popularna je zbog slatko-kiselog ukusa i zbog toga se koristi za proizvodnju svakakvih sirupa, kolača, sokova i slatkiša. Plod je tamno crvena okrugla bobica, ima delimično providnu opnu i prečnika do 1 cm. Neke od najplodnijih i najkvalitetnijih sorti crvene ribizle su "Jonkheer Van Tets", "Perfection", i "Red Lake".
Bela ribizla
Belu ribizlu (lat. Ribes album) odlikuje manjak kiselosti u plodovima. Najbolje sorte imaju skoro providne i veoma slatke bele bobice. Uprkos tome što ima visok sadržaj vitamina C, nutritivna vrednost joj je manja nego kod crvene i crne ribizle. Pošto su bogate pektinom i veoma slatke, najčešće se upotrebljavaju u proizvodnji svakakvih kolača i pekmeza. Neke od boljih sorti su "White Grape", "Versailles Blanche" i "Blanka".
Crna ribizla
Ribes nigrum ili crna ribizla za razliku od samooplodnih vrsta, crvene i bele ribizle, zahteva unakrsno oprašivanje. Tokom sazrevanja se bobice pretvore u veoma tamno plavu, skoro crnu boju i imaju jak ukus. Opna ploda je deblja od opni ostalih vrsta ribizle. Plod je bogat vitaminom C, flavonoidima, beta karotenom, fenolnom kiselinom i luteinom. Najpoznatije sorte su "Boskoop Giant", "Noir de Bourgogne", kao i "Titanica" i "Ben Sarek" sa velikim sočnim bobicama.
Ogrozd
Ogrozd (lat. Ribes uva-crispa) je poreklom sa Sibira i severoistoka Kine, a danas se gaji u Evropi, Aziji i severozapadnoj Africi. Voli plodnu, vlažnu zemlju i mesta gde će polovinu dana provesti na suncu a drugu polovinu u hladu. Nižeg je rasta od ostalih vrsta Ribes, a žbun dostiže otprilike 1,2m. Period cvetanja traje od marta do maja, a bobice sazrevaju od jula do polovine avgusta. Plodovi su žuto-zelene, dlakave, okrugle bobice sa prečnikom do 1 cm. Interesantno je što mlado lišće ogrozda sadrži toksin hidrogen cijanid, koji u malim dozama može imati pozitivan efekat na naš organizam, kao npr. poboljšanje varenja, a u većim dozama dovodi do otkazivanja disajnog sistema i smrti.
Uzgoj ribizle
Najbitnije je obratiti pažnju na selekciju zemlje prilikom gajenja ribizle. Bolje je izbegavati plitku zemlju, koja je inače dobra samo u planinskim područjima gde je veća količina padavina. Takođe, redovno đubrenje i navodnjavanje ima veći urod i veće bobice kao rezultat. Napade štetočina i bolesti treba rešavati hemikalijama.
Zalivanje
Kap po kap metoda navodnjavanja je najbolja, za razliku od npr. nadzemnog navodnjavanja, koje može imati negativan efekat na pojavu bolesti listova. Proleće je najbolji period za navodnjavanje, da bi se sprečila nestabilna rodnost ili opadanje bobica. U vlažnim područjima, potreba za redovnim navodnjavanjem je umanjena. Nepravilno zalivanje može izazvati pucanje opne bobica.
Đubrenje
Ribizla se đubri višenamenskim đubrivom. Radi što boljeg razvoja biljke, dobro je đubriti sa više kalijuma, s obzirom na to da manjak kalijuma ne utiče dobro na biljku jer dolazi do uvijanja listova. Preporučeno je korištenje NPK đubriva 7:14:21, od 400 - 800 kg po ha. Stajnjak treba da se unese u zemlju i treba se preorati svake 3 - 4 godine, u količini od 30 - 40 t/ha. Isto tako, treba prihranjivati azotnim đubrivom, dvaput u toku godine, rano u proleće i na kraju vegetacije.
Razmnožavanje
Razmnožavanje ribizle može da se obavlja zelenim i zrelim reznicama. Reznice treba uzeti rano u proleće pre izbijanja pupoljaka ili kasno u jesen. Dužina reznica bi trebala da bude od 15 - 20 cm i treba da imaju 4 - 5 pupoljaka. Reže se direktno ispod pupoljka, dok vrh treba da bude odrezan ukoso, jedan centimetar iznad pupoljka. Dok se sadi, treba obratiti pažnju na to da samo 2 pupoljka budu iznad zemlje, a ostali se pokriju zemljom. Treba godinu dana za grananje korena i za razvijanje 2 - 3 grane.
Zemljište
Tokom gajenja ribizle treba obratiti pažnju na to da zemlja bude srednje duboko ilovasta, ilovasto-glinasta i glinasto-ilovasta sa minimum 3% organskih materija. Idealna zemlja je blago kisela do neutralna. Rastresita zemlja je najpogodnija za razvoj korena. Teška i zbijena zemlja nije dobra za razvoj ribizle.
Klima
Ribizla može da uspe na 700 - 1.200 m nadmorske visine, a odgovara joj do 85% vlage u vazduhu u toku proleća. Tokom sazrevanja ploda vlaga u vazduhu mora da bude 70 - 80%. Sve navedene osobine ukazuju na planinska područja kao idealno stanište za uzgoj ribizle. Ribizla može biti vrlo tolerantna na veoma niske temperature u toku zimskog mirovanja, čak do -30°C. Najviše štete za mladu biljku mogu da uzrokuju prolećni mrazovi. Najbolja temperatura za gajenje ribizle je od 17 - 20°C, a može da uspe i u toplijem području. U slučaju da se gaji na Mediteranu, treba je navodnjavati jer će nedostatak vlage dovesti do sitnijih bobica. Ako je smanjen protok vazduha, doći će do povećanja vlage u vazduhu oko listova i ploda, što je vrlo pogodno za razvijanje bolesti izdanka i za trulež ploda.
Sadnja ribizle
Pre nego što se ribizla posadi, mora se odabrati plodna, blago kisela zemlja. U cilju povećanja prinosa, u toku pripremanja zemlje za sadnju, preporučeno je dodavanje stajnjaka i veštačkog mineralnog đubriva i preorati ih. Proverene i kvalitetne sadnice se sade u već pripremljene rupe. Dubina rupa mora da bude duplo veća od dužine korena. Zatim, treba obratiti pažnju da razmak u redu bude najmanje 1 m, da bi biljka mogla bolje da se razvije.
Vreme sadnje
Optimalan period sadnje ribizle je u proleće posle obrade zemlje, a ako nisu izvršene pripreme zemlje na vreme, sadnja se može obaviti i na jesen. Za sadnju se upotrebljavaju ili zelene ili zrele reznice, a razlika između njih je vreme uzimanja reznica. Zelene se uzimaju u periodu vegetacije, a zrele posle otpadanja lišća u jesen.
Kalemljenje
Kada se bira sadni materijal, treba uzeti sertifikovane sadnice. Sertifikovane sadnice su sadni materijal visokog kvaliteta. Korišćenjem takve sadnice će se dobiti veći prinos. Kada se bira sorta crvene ribizle, biraju se sorte koje će se gajiti u cilju potrošnje svežeg ploda, dok se crna ribizla obično obrađuje. Bitan faktor je i otpornost na bolesti i štetočine, kao i veličina bobice. Najbolje je uzeti otporne sorte sa krupnijim bobicama.
Sadnja iz semena
Setva može da se obavi u bilo kom periodu godine, ali je to najbolje uraditi u proleće, kada i klija. Bitno je redovno zalivati zemlju jer ribizli pogoduje vlažna zemlja.
Sadnja sadnice
Sadnice ili reznice se drže u smesi stajnjaka,ilovače i vode pre sadnje. Uzimaju se u obzir samo sveže, zdrave sadnice koje imaju 3 - 4 malih korenova dužine do 20 cm. Treba preorati stajnjak i veštačko mineralno đubrivo u zemlju. Kada je zemlja tako pripremljena i rastresita, dolazi kopanje 40 cm dubokih rupa. Mora se obratiti pažnja na razmak među redovima i u samom redu. Razmak u redu mora biti od 1 - 1,5 m a međuredni razmak treba da bude 2 - 2,5 m. Na taj način svaka biljka dobije dosta vode, svetlosti, hranljivih materija i svog prostora. Pre nego što se sadnice polože u rupe, treba staviti malo stajnjaka u rupu, a posle toga zakopati zemljom i zaliti sa tečnim fosfornim đubrivom. Sadnice se režu od 15 - 20 cm iznad površine zemlje, tako da ostane po 2 pupoljka na svakoj sadnici. Vlažnost zemlje mora da se održava.
Uzgoj u bašti
Rezidba ribizle mora redovno da se sprovodi prilikom gajenja na otvorenom. Iako je vrlo otporna biljka, mora da se tretira ako pokaže znakove bolesti ili napada. Redovno prihranjivanje i navodnjavanje u periodu suše će imati veći prinos kao rezultat.
Uzgoj u plasteniku
Ribizla se obično gaji na otvorenom, ali i plastenik dolazi u obzir. Ova metoda gajenja ima puno prednosti, kao npr. regulisanje temperature i vlage. Ređe se razboljeva nego što bi to bilo na otvorenom, pa se samim tim i koristi manje zaštitnih hemikalija. Plastenik pruža zaštitu od vremenskih nepogoda kao što je npr. rani prolećni mraz. Takođe, moguće je očekivati mnogo veći prinos nego kod uzgoja na otvorenom.
Uzgoj u saksiji
Saksija koja je predviđena za gajenje ribizle mora biti saksija za minimalno 30 l, da bi korenje ribizle moglo u potpunosti da se razvije. Treba staviti kompost na bazi ilovače u saksiju. Svake 4 godine biljka mora da se premesti u saksiju sa svežim kompostom. Pre toga treba izvaditi što više stare zemlje. Optimalan period za presađivanje ribizle je od oktobra do marta.
Održavanje i nega
Negovanje i održavanje biljke je bitno zbog zaštite od bolesti i štetočina, ali i kao način poboljšavanja uroda.
Održavanje zasada
Jako je bitno paziti na nove, prolećne listiće koji su izrazito osetljivi na kasni prolećni mraz. Ribizla treba redovno da se navodnjava. Posebno treba obratiti pažnju na to da lišće ne bude mokro, jer se na taj način pojavljuju bolesti, pretežno gljivične. Ribizla mora redovno da se đubri i prihranjuje. Preporučeno je izbegavanje đubriva sa većim sadržajem azota, jer on utiče na rast vegetativnih delova ribizle i tako se zanemaruje plod. Preporučeno je stavljanje malča među redove radi sprečavanja rasta korova. Pupoljci se mogu pokriti u proleće radi zaštite od mrazova.
Orezivanje
U toku prve dve godine, ribizla mora da se oblikuje u formu koja liči na vazu. Tako će biljka dobiti više svetlosti i ujedno će se smanjiti rizik od gljivičnih bolesti. Pored toga, ima pozitivan efekat na razvoj bobica. U prvoj godini se moraju odseći sve manje stabljike, a ostaviti samo glavnu stabljiku i četiri koje rastu u suprotnim smerovima od glavne. U drugoj godini se dodatne četiri grane ostave koje isto rastu u suprotnom smeru od glavne, a sve ostale se seku. Svake naredne godine treba rezati nove stabljike čiji je rast usmeren ka unutra. Krajem svake godine se čuvaju četiri najbolja izdanka. U četvrtoj godini se uklanjaju sve stabljike iz prve godine. Mlada biljka i njeni bočni izdanci trebaju redovno da se orezuju.
Berba
Berba bobica ribizle se vrši kada bobice dobiju boju karakterističnu za njihovu sortu, a to može biti bela, crvena ili tamno plava. Bobice treba da budu blago mekane kada se beru. Berba se najčešće obavlja od jula do avgusta.
Skladištenje
Zrele bobice treba skloniti od direktnog sunca. Najbolje je zamrznuti ih ili ostaviti ih u frižider na nekoliko dana.
Bolesti
Prisustvo bolesti ima negativan efekat na rast i razvoj svake biljke, a može i smanjiti urod. Zbog toga se koriste hemikalije za lečenje, ali najproduktivniji način je sprečavanje razvoja bolesti.
Rđa ribizle
Najpodložnija ovoj bolesti je crna ribizla. Spore ove gljivice se formiraju u krošnji stabla i zatim se prenose do ribizle vetrom. Rđa ribizle se manifestuje javljanjem narandžasto-žutih fleka koje su malo ispupčene na listu. Posle nekog vremena počinje formiranje braon struktura koje su u obliku dlačica. Javljanjem više takvih struktura može doći do defolijacije lista. Bolest može da se suzbije hemijskim sredstvima ili gajenjem sorti otpornih na bolesti.
Plesan
Plesan je česta na žbunu ribizle. Na listovima, plodovima i stabljikama se može pojaviti sivkast prah. Plesan može izuzetno da oslabi žbun, pa može da postane osetljiviji na druge bolesti. Radi preventive obratite pažnju na to da listovi žbuna nisu izloženi vlazi, i redovno obavljajte orezivanje izdanaka.
Štetočine
Radi preventive i zaštite, mogu da se koriste razne hemikalije, a i biološka kontrola. U biološku kontrolu spadaju insekti koji se hrane štetočinama.
Biljna vaš ribizle
Biljne vaši odlikuje zeleno-žuta boja i dužina od 2 mm. Česta su pojava na lišću u toku letnjih meseci, koje se deformiše i formira crvene fleke zbog hranjenja biljnih vaši. Može se tretirati acetamipridom, azairachtinom, cyantraniliprolom i flupyridifuronom.
Ribizlina grinja
Napad ribizline grinje se može uočiti pojavom sasušenih, deformisanih pupoljaka. Dve ili tri grinje ulaze u jedan pupoljak. Pupoljci crne ribizle su najpodložniji napadu, a pupoljci crvene su najotpornije. Može se suzbiti primenom fungicida povišene koncentracije (do 2%).
Upotreba ribizle
Pošto sadrže vlakna u semenu, bobice regulišu rad digestivnog sistema. Može se napraviti ulje od semenja crne ribizle koje smanjuje visok holesterol, visok krvni pritisak, reumu i mnoge druge bolesti. Ribizla je prirodni antioksidans i ima visok sadržaj vitamina B6, B5, B1, A, E i C. Od ovih ukusnih i zdravih plodova prave se razni sokovi, sirupi i likeri. I dalje se koriste za kuvanje svakakvih marmelada i džemova, a i za pečenje finih kolača.
Zimnica
Zanimljivosti
Interesantno je da su u srednjem veku lekari visoko cenili ovu biljku. U Americi je dugi niz godina bilo zabranjeno gajenje crne ribizle jer se verovalo da pomaže širenju gljivica i da ima negativan efekat na drvnu industriju. Ponovo su počeli da uzgajaju crnu ribizlu tek 2003. godine. Sok od ovih bobica pomaže i onima koji pate od groznice. Ova voćka je veoma cenjena u celom svetu, zbog odličnog ukusa i hranljivih svojstava.
Foto: Capri23auto / Pixabay
Ostavite odgovor