Ogrozd

Ogrozd (lat. Ribes uva-crispa) pripada porodici Grossulariaceae, zajedno sa ribizlom (crvenom, planinskom, crnom) i joštom. U narodu su odomaćeni i nazivi gloginje, greš, ogrešta, grešpin. Poreklo vodi iz severoistočne Kine i Sibira.

Takođe pripada bobičastom voću, kao i aronija,  borovnica, dud, grožđe, jagoda, malina, kupina, oskoruša, ribizla...

Ogrozd je listopadni žbun, srednje visine, do 1 m u proseku. Grane su mu razgranate, mogu biti povijene ili uspravne, prekrivene su trnjem. Kora je tanka, sa pukotinama, boje je sivosmeđe, kada se oljušti dobija svetlosmeđe trake. Pupoljci su duguljasti i imaju crvenkasto ili zelenkasto smeđe ljuske. Listovi su jednostavni, dužine 2 - 5 cm, sa dlačicama na površini. Lisna drška je duga oko 2 cm.

Cvetovi su viseći i dvopolni, na kratkim drškama. Mogu biti u grupama od 2 - 3 cveta ili pojedinačni. Imaju zvonast oblik i tučak sa više zametaka semena. Cvetovi se razvijaju pojedinačno u pazuhu listova tokom aprila i maja. Plodovi su mu okrugle bobice prekrivene dlačicama, zbog toga spada u bobičasto voće. Boja im može biti bela, žuta, zelena ili crvena, a prečnik najčešće oko 1 cm. U sebi imaju više semenki i sazrevaju od jula do sredine avgusta.

Prirodno uspevaju u Evropi, Aziji i severozapadnoj Africi. Najčešće nastanjuje svetlije šume, ivice puteva i brdske predele uz doline reka. Moguće ih je sresti i na Alpima. Uopšteno, raste na vlažnim, krečnim zemljištima, bogatim humusom.

Sorte ogrozda

Sorte ogrozda stvarane su vekovima, pa danas postoji mnogo sorti. Razlikuju ih izdržljivost, prinos, boja, veličina i ukus plodova. Postoje sorte otporne na štetočine, visoke temperature, senku, ili mraz. Takođe postoje sorte čiji su plodovi slađi i oni koji su kiseliji. Zbog toga je važno proučiti osobine sorti pre nego što se odlučimo za sadnju.

Sorte se prema poreklu dele na evropske i američke. Evropske sorte imaju veće plodove, blagog ukusa i prijatne arome, osrednje su otporne na štetočine i bolesti. Američke sorte dobro podnose zimu i presađivanje, odlikuje ih velika otpornost prema bolestima i štetočinama. Imaju veću količinu trnja od evropskih, a plodovi su manje ukusni. U daljem tekstu možete pročitati osnovne karakteristike sorti koje se gaje na našem području.

Žuta najranija

Ova sorta vodi poreklo iz Engleske, veoma je bujna i ima mnogo trnja. Rano cveta i dospeva za berbu i dobro podnosi kasne mrazeve u proleće. Ima veliku otpornost na niske temperature i daje veliki broj plodova. Plodovi su sitni do srednje krupni, zlatnožute boje. Kožica na njima je tanka i prekrivena sitnim flekama. Ukus plodova je sladak, sočni su i sazrevaju već polovinom juna.

Zeleni fenik

Ova sorta je najviše rasprostranjena u zemljama srednje Evrope i Rusiji, kao i u svim zemljama u Zapadnoj Evropi. Poreklo ove sorte nije poznato. Veoma je bujnog habitusa, žbun joj je širok i razgranat. Izuzetno je rodna sorta i jedna biljka može dati i do 30 kg ploda. Prinos je 15.000 - 17.000 kg/ha. Plodovi su dosta krupni sa zelenom pokožicom. Kada sazru, menjaju boju u žućkasto crvenu. Plodovi se mogu upotrebiti sveži ili idu u dalju obradu. Ova sorta veoma dobro podnosi niske temperature.

Hauton

Ova sorta je veoma popularna, zato što je otporna kako na niske temperature, tako i na pepelnicu. Gaji se širom Sjedinjenih Država i Evrope. Raste uspravno i ima brojne izdanke i grane. Cveta u isto vreme kao ostale sorte, ali polodovi sazrevaju dosta kasnije. Plodovi su krupniji i mogu se koristiti sveži.

May Duke

Ovo je rana sorta, koja dospeva za berbu vrlo rano. Plodovi su joj izrazito slatki, tamnocrvene boje i bez dlačica. Rast joj je usravan i laka je za orezivanje.

Whitesmith

Ova sorta je srednjerana i uspravnog rasta. Plodovi su joj svetlozeleni i glatki, slatkog ukusa. Često se koriste u daljoj preradi za izradu variva i džemova.

Hinnonmaki Red

Ova sorta je visokorodna, plodovi su joj krupni i crveni. Veoma su slatki i najčešće se konzumiraju sirovi. Odgovaraju joj hladniji predeli, a otporna je na mnoge bolesti.

Leveller

Ova je zelena sorta, veoma ukusnih plodova. Dospeva za berbu od kraja juna do sredine jula. Ima krupne plodove, teške do 10 g. Može se koristiti u svežem stanju ili prerađen. Ova sorta je otporna na većinu bolesti.

Pax

Pax je sorta bez trnja, što je čini pristupačnom za berbu. Plodovi su crveni, teški 7 g u proseku. Sazrevaju početkom jula i mogu se konzumirati sveži ili u prerađenom obliku. Imaju sladak ukus. Biljka je srednje otporna i kako bi se sprečila pojava bolesti, potrebno joj je redovno orezivanje.

Whinham's Industry

Ovo je sorta koja se gaji već decenijama. Uspravnog je rasta i kasnorodna, plodovi dospevaju za berbu u julu. Plodovi su crveni i imaju manje dlačica nego kod drugih sorti, što ih čini pogodnim za konzumiranje u svežem stanju. Krupni su i teški u proseki 10 g. Mogu se koristiti i prerađeni. Odgovaraju joj teška glinovita zemljišta i dobro uspeva u Velikoj Britaniji.

Hibridni ogrozd

Hibridni ogrozd (lat. Ribes x nidigrolaria) je nastao ukrštanjem crne ribizle i ogrozda i poprimio je dobre osobine od obe vrste. Nije mu potrebna dodatna zaštita, jer je veoma otporan na bolesti, pa se ne tretira hemijskim sredstvima. Sadrži mnogo vitamina i minerala. Samooplodna je vrsta, koja cveta u aprilu, a dospeva za berbu u julu. Plodovi su joj krupniji nego kod ribizle, a stablo je bez trnja. Jedan grm daje u proseku 3.6 kg plodova. Sadi se pomoću reznica.

Uzgoj ogrozda

Ogrozd nema prevelike zahteve kod gajenja, iz zdravih sadnica lako se dobija biljka koja će dati visok prinos. Postoje ipak neka pravila koja dovode do maksimalnog prinosa i kojih bi se trebalo pridržavati.

Plodored

Ogrozd nije zahtevan što se tiče plodoreda. Dobro uspeva kada se gaji pored paradajza i nevena. Ako se sadi na mestu sa mnogo sunca, uglavnom se gaji kao međukultura. Kako bi se dobila potrebna senka, u zasad se može posaditi i nekoliko redova drugog voća.

Zalivanje

Kada se uzme u obzir prosečna godišnja količina padavina, ogrozdu je navodnjavanjem potrebno obezbediti oko 800 mm vode. Pravilan sistem za navodnjavanje omogućava da se ova količina vode ravnomerno rasporedi tokom godine. Zaliva se u proseku na svakih 14 dana. Na taj način se omogućava da zemljište ostane vlažno i hladno, što je ogrozdu potrebno.

Đubrenje

Pre đubrenja, poželjno je izvršiti analizu zemljišta i listova. Primenjuje se u proseku 250 kg azotnog đubriva, 30 kg kalijumovog i 300 - 400 kg fosfornog. Stajsko đubrivo se primenjuje na dve ili tri godine, u količini od 30 - 60 t, ili se zaoravaju biljke za zeleno đubrenje. Kalijum se dodaje u toku vegetacije, jer je ogrozd osetljiv na njegov nedostatak.

Razmnožavanje

Ogrozd se najčešće razmnožava reznicama, a moguće ga je razmnožiti i semenom. Najčešće se razmnožava položenim reznicama, od kojih se dobija više sadnica. Najbolje je biljku razmnožavati u jesen kada zemljište nema previše vlage i voda se ne zadržava u njemu.

Zemljište

Ogrozd najbolje uspeva na teškim zemljištima, kao što su peskovite ilovače, bogate krečnjakom. Ne odgovaraju mu peskovita i topla zemljišta. Zemljište treba da bude hladnije, umerene vlažnosti i dobro drenirano. Najviše mu odgovara pH zemljišta između 5,5 i 7.

Klima

Ogrozd ne podnosi visoke letnje temperature, dok je na niske prilično otporan. U fazi mirovanja zimi podnosi temperature do -25°C, a smrzava tek na oko -35°C. U fazi cvetanja je osetljiv na nagle promene temperature, koje mogu uticati na smanjenje prinosa. Najviše mu odgovaraju mesta u senci, na kojima ima dovoljno vazduha, ali da nije izložen jakim vetrovima.

Sadnja ogrozda

Prilikom sadnje ogrozda, potrebno je voditi računa o načinu i vremenu sadnje. Najčešće se sadi pomoću reznica, u hladnijim i vlažnijim zemljištima. Odgovaraju mu niže temperature za gajenje. Takođe se može dobiti i setvom semena.

Vreme sadnje

Sadnja ogrozda se obavlja u jesen, od novembra, do decembra. Reznice pomoću kojih se sadi, uzimaju se sa matične biljke u jesen, pre opadanja listova.

Sadnja reznica

Pre nego što se pristupi sadnji, priprema se zemljište. Duboka obrada se vrši na bar 40 cm, zemljište mora imati dobru drenažu, i biti bez korova. Pri obradi se zaorava u proseku 500 kg NPK đubriva, odnosa 7:20:30, po 1 ha. Nakon dubokog oranje, obavlja se zaoravanje stajskog đubriva, u količini od 10 t/ha. Zatim se priprema sadni materijal.

Za uzimanje reznica, biraju se mladice koje su izrasle za jedno leto i odsecaju se od matične biljke. Ukoliko se biraju starije reznice, potrebno ih je odrezati na 30 cm, i očistiti od trnja i pupoljaka na donjem delu. Ostavljaju se samo vršni pupoljci. Nakon toga, reznice se mogu saditi.

Sade se u brazde, na 1/4 dubine. Razmak između redova treba da bude 0,6 - 0,75 m, a u redu 8 - 15 cm.

Sadnja semena

Moguće je dobijanje ogrozda i sadnjom semena. Kako bi se podstaklo klijanje, seme se pre sadnje potapa u toplu vodu. Pre nego što se posadi, potrebno ga je osušiti. Nakon sadnje, zemljište se obilno zaliva. Dubina sadnje ne bi trebala biti prevelika, jer seme u tom slučaju neće nići.

Gajenje u stakleniku

Za gajenje u stakleniku, reznice se uzimaju u proleće, početkom maja. Vlažnost vazduha u stakleniku bi trebala biti stalno oko 90%. Temperatura zemljišta bi trebala biti oko 18°C, a vazduha oko 2°C. Reznicama uzgajanim u stakleniku treba ista nega kao i onima koje se gaje na otvorenom. Potrebno im je redovno zalivanje, i pravilno đubrenje. Treba im u proseku 3 nedelje da se ukorene, nakon toga se staklenik može provetravati u toku dana.

Gajenje u saksijama

Ogrozd je voćka nižeg stabla, pa je moguće gajiti ga u saksijama. Saksije u kojima se gaji ogrozd trebale bi imati prečnik od najmanje 60 cm. Najviše odgovaraju drvene ili kamene saksije, jer plastične ili keramičke mogu popucati kada koren počne da se razvija i širi. Na dno saksije treba dodati šljunak, kako bi se obezbedila dobra drenaža i sprečilo zadržavanje vode, što može da ošteti korenov sistem, naročito za vreme hladnijih meseci.

Biljke se u saksijama sade u supstrat, koji bi trebao sadržavati dovoljno hranljivih materija. Mogu poslužiti prirodna đubriva, kao što je glistenjak ili guano, ili granulirana đubriva kojima su dodate alge. Biljke u saksijama treba dodatno đubriti organskim đubrivom svakog proleća, a kada počne da donosi plod, prihranjuje se svake nedelje.

Po pravilu, biljke koje se gaje u teglama, manje su izložene štetočinama, pa su za njihovu zaštitu najčešće dovoljna prirodna sredstva. U jesen mu se orezuju grane, kako bi bio bujniji i donosio više ploda. Dobro podnosi niske temperature, pa se preko zime može ostaviti na terasi, jedino ga treba zaštititi od jakog vetra. Saksija se može i termički izolovati, kako ne bi došlo do oštećenja korenovog sistema.

Održavanje i nega

Održavanje i nega zasada ogrozda obuhvataju obradu zemljišta koja će mu obezbediti pravilan razvoj. Osim toga, potrebno je i orezivati i oblikovati biljku.

Održavanje zasada

Obrada zemljišta za gajenje ogrozda potrebna je radi uništavanja korova i razbijanje pokorice. Izvodi se 4 - 5 puta godišnje. Korisno je zasad malčirati suvim lišćem, korom drveta, slamom, piljevinom, u sloju od 12 - 15 cm,ili ga pokriti agroteksitlom.

Orezivanje

Ogrozd se može gajiti u formi stabla, grma ili žive ograde. Najčešće se gaji kao grm,  sa razmakom 1,3 - 1,5 m ili 2 - 3 m. Orezuju se razvijene letnje grančice, kako bi krošnja bila prozračnija. One se skraćuju za trećinu ili polovinu, a uklanjaju se stare i zakržljale grane, kao i grane koje su slabo rodne. Ostavlja se 6 - 8 grana, starih od 3 - 6 godina. Na njima treba da se nalazi više rodnih grančica koje će davati rod 2 - 4 godine.

Berba

Ogrozd sazreva tokom leta, od početka jula, do sredine avgusta, a plodovi se beru kada imaju zelenkastu boju. U to vreme se beru i sorte crvenih plodova. Berba se obavlja ručno, a ubrani plodovi se moraju brzo sklanjati sa sunca da ne bi došlo do kvarenja. Korisno je nositi rukavice prilikom berbe, kako bi se ruke zaštitile od trnja.

Skladištenje

Plodovi se sortiraju dok se beru i stavljaju u korpe ili gajbe. Mogu se čuvati najduže 3 dana u provetravanim prostorijama. Ukoliko je potrebno čuvati ih duži vremenski period, mogu se čuvati na temperaturi od 0°C i vlažnosti vazduha od 85 - 90% i do nekoliko nedelja.

Bolesti

Najčešće bolesti ogrozda su pepelnica, koja oštećuje lišće i plodove i siva pegavost lista. Da bi se uspešno gajio, potrebno je poznavati simptome ovih bolesti i mere borbe protiv njih.

Pepelnica

Pepelnica je gljivična bolest koja napada mnoge biljke, pa i ogrozd. Simptomi se prvo uočavaju na listovima, a može ugroziti i mlade plodove. Na njima se pojavljuju bele navlake, koje se veoma brzo šire i poprimaju tamnocrvenu boju. Listovi se, kao posledica bolesti, suše i opadaju, a propadaju i plodovi. Zaražena biljka postaje neotporna na niske temperature. Kada se bolest pojavi, biljke se tretiraju preparatima na bazi sumpora, a može se primenjivati i preventivno. Komercijalni nazivi nekih od fungicida su Dynali, Universalis, Topas 100 EC

Siva pegavost lista

Ova bolest se prvo može primetiti na listovima. Pojavljuju se tačke, čiji izgled može biti raznolik. Uglavnom su u sredini svetlo sivosmeđe i imaju crvenoljubičasti rub. Veličine su od 3 - 5 mm. Najpre se pojavljuju pojedinačne pege, a kasnije se stapaju i izazivaju sušenje lista.

Do ove bolesti dolazi u kasnijim fazama vegetacije, pa ne umanjuje značajno rod. Zaražene  biljke će se ipak naredne godine slabije razvijati. Zaraženo lišće se uklanja i uništava. Ukoliko je bolest jače izražena, biljke se tretiraju fungicidima.

Štetočine

Najčešće štetočine koje napadaju ogrozd su ogrozdov plamenac, ogrozdova lisna vaš, ogrozdova grba, i ogrozdove ose listarice. Osim ogrozda, ove štetočine napadaju i ribizle.

Ogrozdov plamenac

Ogrozdov plamenac je leptir koji ugrožava plodove. Veličine je oko 30 mm, sivo smeđe boje. Ženka polaže jajašca na listove, cvetove i plodove. Nakon 10 - 15 dana legu se gusenice, koje napadaju plodove, a zatim ulaze u zemlju gde prezime.

Napadnuti plodovi dobijaju ružičasto crvenu boju. Protiv ovih štetočina primenjuju se insekticidi na bazi fentiona, diazinona, fentiona, pretroidima, malationa.

Ogrozdova lisna vaš

Ova štetočina napada listove i izdanke biljke, i može se sresti širom Evrope. Veličina je oko 1,8 mm, nema krila, tamnozelene je boje, sa svetložutim. Postoje i krilate lisne vaši, koje imaju zeleni trup sa tamnim linijama i crnu glavu. Jaja koja polaže su crne boje, a prezimljava na izdancima ogrozda.

Ogrozdova lisna vaš se često pojavljuje u aprilu, a razvija se od maja, pa do jeseni. Hrani se biljkama tako što isisava biljne sokove, što dovodi do ukovrdžavanja listova, deformacije biljaka i sušenja. Njene izlučevine privlače mravi, a dobra je podloga za razvoj gljivičnih oboljenja. Uništava se zimskim prskanjem, koje ubija jajašca lisne vaši. Najefikasnije je prskanje koje se izvodi neposedno pre početka vegetacije. Za prskanje se koriste mineralna ulja, u kombinaciji sa fosfornim pesticidima, ili samostalno.

Ogrozdove ose listarice

Postoje crna i žuta ogrozdova osa listarica. Obe se hrane listovima biljke. Pojavljuju se u aprilu, kada polažu jajašca na listove. Iz jajašaca se razvijaju gusenice koje se hrane listovima. Gusenice žive u grupama, čaure se u zemljištu, i mogu imati do 3 generacije u jednoj godini. Za zaštitu od ose listarice, koriste se preparati na bazi malatina, triklorfona, diazinona, pretroidima.

Ogrozdova grba

Ova štetočina napada listove i pupoljke ogrozda. Polaže jajašca na naličju lista, iz kojih se razvijaju gusenice, koje prezimljavaju u zemljištu. Gusenice se hrane listovima, na kojima prave rupe i grizu pupoljke. Čaure se u maju mesecu, na različitim delovima biljke. U junu se razvijaju u leptire. Kao mera zaštite primenjuje se sakupljanje gusenica mehaničkim putem i njihovo uništavanje. Ako je zahvaćena veća površina, tretira se insekticidima, na bazi diazinona, triklorfona i piretroida.

Upotreba ogrozda

Ogrozd je veoma zdravo voće i u bliskom je srodstvu sa ribizlom. Sadrži mnogo vitamina i minerala koji doprinose boljem zdravlju, pa se često koristi u izvornom stanju, ili prerađen. Dosta se upotrebljava u kulinarstvu.

Zdravlje

Ogrozd ima mnogo vitamina, naročito C i A, zatim kalijum, mangan i vlakna. U manjim količinama sadrži i fosfor, magnezijum, kalcijum, pantotensku kiselinu, bakar, tiamin.

Zahvaljujući visokom sadržaju vitamina, ogrozd je voće koje veoma povoljno deluje na imunitet. Vitamin A zajedno sa supstancama koje se nalaze u soku ogrozda pomaže u očuvanju zdravlja oka i poboljšava vid. Zbog sadržaja kalijuma, povoljno deluje na snižavanje krvnog pritiska i pomaže očuvanju mišićnog i nervnog sistema.

Ogrozd se često upotrebljava kod problema sa kožom. Zahvaljujući antibakterijskom dejstvu, koristi se kao tonik za čišćenje kože sklone aknama. Tečnost nastala potapanjem suvih plodova deluje na jačanje kose, dajući joj gustinu. Veruje se da sprečava opadanje kose.

Blagotvorno deluje na zdravlje srca jer poboljšava cirkulaciju i smanjuje holesterol. Dobar je za čišćenje organizma, ako se konzumira svakodnevno. U narodu se veruje da koren ogrozda ima diuretička svojstva i da pomaže kod snižavanja temperature.

Kuhinja

Ogrozd se koristi u kulinarstvu, ali njegova upotreba nije toliko raširena. Najčešće se konzumira svež, kao užina. Takođe, može biti sastojak kod pripreme različitih poslastica, torti i kolača. Sušeni ogrozd se najčešće dalje prerađuje, u sok ili pekmez. Za preradu su najbolji nedozreli plodovi ogrozda, koji sadrže više pektina, koji se ponaša kao prirodni želatin. Sadržaj pektina se smanjuje što su plodovi zreliji.

Zanimljivosti

U 16. veku ogrozd se koristio za lečenje groznice, pa čak i kuge, zbog velike količine vitamina C koju sadrži. U 15. veku se počeo gajiti u Velikoj Britaniji. Njegovi plodovi su bili prvi koji su dospevali u leto u severnim delovima Kraljevstva - na Šetlandskim i Orknijskim ostrvima. Bili su veoma popularni u Midlandsu i na severu Engleske. Nekada su tamo postojala udruženja koja su organizovala takmičenja za najbolji odgajeni ogrozd. Bila su mnogobrojna, smatra se da ih je bilo preko 170.

Ogrozd je, kao i crna ribizla, zabranjen za gajenje u delovima Amerike, jer se smatra da je prenosilac gljivičnih bolesti koje napadaju borove. 1911. godine u Sjedinjenim Državama bilo je zabranjeno gajiti bilo koju biljku iz roda Ribes. 1966. je taj zakon ukinut na nivou SAD i ostavljeno je svakoj pojedinačnoj državi da odluči da li će i koje biljke gajiti. Međutim, i danas postoje države u kojima je zabranjeno gajenje biljaka iz roda Ribes, kao sto je na primer u Masačusetsu.

Postoji staro narodno verovanje da su se u žbunovima ogrozda vile krile od opasnosti. Na engleskom jeziku, ogrozd (goosberry) ponekad nosi naziv i fayberry - prvi deo naziva aludira na vile (fairies).

U prirodi, ogrozd može živeti i donositi plodove i do 20 godina.

Foto: Erika Varga / Pixabay