Pelargonija

Pelargonija ili Pelargonijum (lat. Pelargonium) je rod cvetnih biljaka koji obuhvata oko 280 vrsta višegodišnjih biljaka, sukulenata i žbunova koje se obično nazivaju geranijumi ili pelargonijumi. Geranijum je takođe botanički naziv i uobičajeno ime posebnog roda srodnih biljaka, takođe poznatih kao ždralovi. Oba roda pripadaju porodici Geraniaceae. Karl Line je prvobitno uključio sve vrste u jedan rod - Geranium, a kasnije ih je 1789. godine Charles Louis L'Heritier de Brutelle 1789. razdvojio u dva roda.

Dok su vrste geranijuma uglavnom umerene zeljaste biljke, koje zimi umiru, vrste pelargonijuma su zimzelene trajnice autohtone u toplim umerenim i tropskim regionima sveta, sa mnogim vrstama u južnoj Africi. Otporne su na sušu i toplotu, ali mogu tolerisati samo manje mrazeve. Neke vrste su izuzetno popularne baštenske biljke, koje se gaje kao kućne biljke i biljke u umerenim regionima. Imaju dug period cvetanja, sa cvetovima uglavnom crvene, narandžaste ili bele boje. Iako je poznato da je intenzivnim oplemenjivanjem proizveden ogroman niz sorti sa velikom raznolikošću u veličini, boji cvetova, obliku listova i aromatičnom lišću.

Sa tehničke i kulturne tačke gledišta, biljka koju svi smatraju geranijumom je upravo pelargonijum. Biljka ima cvet sa sedam prašnika i vrlo nepravilan venčić. Urod ukrasa geranijuma svakako zavisi od njegovog cvetanja. Srećom, prilično je jednostavna biljka za uzgoj i lako se prilagođava. Generalno, pelargonija neprekidno cveta tokom cele godine, stoga je vrsta koja remontira. Postoje i sorte bez remonta, ali idealne za uzgoj na niskim temperaturama. U stvari, pelargonije koje cvetaju samo jednom godišnje odolevaju čak i hladnim i oštrim zimama. Izbor između jedne i druge vrste prvenstveno zavisi od klime u kojoj će se biljka gajiti i od ličnog ukusa.

Bojenje cvetova geranijuma omogućava stvaranje zanimljivih kombinacija sa drugim zelenim ili cvetnim biljkama. Crveno cveće geranijuma, na primer, može da razbije prostore na kojima su pokriveni samo bršljani ili zelene lisnate penjačice ili druge cvetne biljke gde preovlađuje bela boja. Kombinacija saksija sa geranijumom sa drugim biljkama može vam pružiti neizmerno zadovoljstvo, ali ne samo to, već vam takođe omogućava da date slobodu kreativnoj veni.

Neke sorte takođe imaju mirisne listove koji se koriste u kozmetičkoj industriji i u proizvodnji parfema. O karakteristikama različitih sorti pelargonija saznaćemo više u pojedinačnim člancima našeg odeljka.

Vrste pelargonija

Vrste dostupne u Evropi mogu se podeliti u nekoliko grupa, od kojih svaka zauzvrat uključuje brojne sorte. Ispod smo naveli najpopularniju podelu Pelargonija.

Podela po bojama

Crvena i bela, ružičasta i fuksija, ljubičasta i lavanda, kajsija, narandžasta i žuta - ovo su samo neke od postojećih nijansi, kojima se dodaju i živahne dvobojne nijanse.

Podela prema načinu rasta

Tu spadaju vertikalne ili viseće pelargonije, visoke ili niske, mirisne sorte i one sa šarenim listovima i opet takozvane interspecifične sorte, odnosno, na primer, ukrštanja između bršljanastih pelargonija i zonskih, koji su poslednjih godina sve popularniji.

Zonske pelargonije

Zonske pelargonije imaju mesnatu stabljiku i zelenkasto-crnu mrlju na listovima koja deli lisnu ploču u tri zone (otuda i naziv zonske). Cvetanje je gotovo kontinuirano tokom cele godine u blagim klimatskim regionima, dok u hladnijim biljke moraju biti zaštićene. Mogu imati jednostavne, dvostruke, polu-dvostruke, pupoljke ruže, cvet kaktusa, zvezdano cveće.

Kraljevske pelargonije

Kraljevske pelargonije su manje rustične od zonske, pa se uzgoj mora izvoditi u saksijama. Cvetovi su jednostavni, veliki i odlikuju se tamnim mrljama postavljenim u dnu latica, a cvetanje se odvija od maja do avgusta (ne cvetaju ponovo).

Bršljanov pelargonijum

Bršljanov pelargonijum ili pariška pelargonija imaju prostrane, razgranate stabljike i pogodni su za pokrivanje zidova na punom suncu, formiranje espalijera ili postavljanje u vaze za opremanje balkona i terasa. Cveće može biti jednostavno, dvostruko i polu-dvostruko; imaju veliki rast u pogledu cvetova i lišća i zimi moraju da budu zaštićene. Kombinacija ovih pelargonija sa surfinijom i verbenom je veoma impresivna.

Mirisna pelargonija 

Ova vrsta nema cvetanje poput ostalih, međutim listovi su posebni i jedinstvene lepote, šaroliki u bojama, mirisni i baršunasti na dodir. Beli, ljubičasti ili bordo cvetovi, u zavisnosti od vrste, mali su i neupadljivi, ali toliko nežni i jednostavni da su zaista ugodni oku. Da bi se izložili na prozorima ili terasama kako bi uživali u prijatnom mirisu koji emituju, mirisni pelargoni snažno rastu, zato su im potrebni veliki saksije i često zalivanje.

Jedinstvene  pelargonije

Imaju cvetove sa pet latica, vrlo velike, smele boje; obično su dve gornje latice malo veće, zbog čega su slične leptirima. Obično imaju samo jedno cvetanje u kasno proleće.

Pelargonium Crispum

Ova vrsta pelargonije cveta od marta do avgusta u mnoštvu boja. Imaju levkasto mirisno cveće grupisano u kišobrane, grmoliko držanje, zaobljene i mirisne listove izahtevaju puno vode.

Sadnja pelargonija

Setva pelargonijuma može se obavljati tokom cele godine, ali samo ako je obezbeđeno dodatno osvetljenje. Ako to nije moguće, najbolja sezona uzgajanja je proleće ili leto. U nastavku saznajte sve potrebne informacije za uspešnu sadnju biljke.

Vreme sadnje

Pelargonije se seju u saksije ili u baštu u proleće od početka sezone, između marta i aprila, ili u septembru, početkom jeseni.

Priprema zemljišta

Idealno zemljište za uzgoj pelargonija mora da bude lako i propusno, ali sa dobrim kapacitetom da zadrži vlagu. Poželjna su zemljišta sa pH između 6 i 7.

Sadnja iz semena

Pelargonija se može sijati emitovanjem, tj. prstima distribuirajući seme u zemlju, ili možete stvoriti male brazde drvenim štapićima po kojima ćete rasporediti seme. Pelargonije takođe možete posejati u januaru ili februaru, ali u ovom slučaju to ćete morati da radite samo u saksijama i na zaštićenom mestu.

Sadnja sadnice

Za sadnju sadnice pelargonije poželjnije je koristiti laganu i meku podlogu sa dodatkom dela treseta. Pre stavljanja sadnice u zemlju obilno ju zalijte kako bi prenos bio manje traumatičan. Odsecite predugo ili uvijeno korenje. Kada postavljate saksiju, birajte mesta na suncu ili delimičnoj senci i u prozračnom okruženju, ali zaštićena od promaje. Biljaku zalijte obilno, ali vodeći računa o stagnaciji vode. S vremena na vreme pomerajte zemlju na površinu kako biste pospešili dobru transpiraciju tla.

Uzgoj na otvorenom 

Sadnja pelargonija na punom suncu je odlična ideja, čak i ako se savršeno uklapaju u delimičnu senku. S obzirom da imaju razvijene korene, rustične su biljke i dobro žive u svim vrstama tla. Lagana i dobro drenirana zemljišta su najbolji izbor za sadnju pelargonija u bašti, jer pelargonija pati od stagnacije vode, a ovakvo zemljište daće dobru propusnost. Dodavanje treseta je odličan trik za stvaranje povoljnih uslova u zemljištu. Redovnost je geslo kod ovih biljaka. Nikada ne bi trebalo da idete ispod minimalne udaljenosti od 20 cm između biljaka.

Uzgoj u plasteniku

Pravilnim izvršenjem plana moguće je gajiti široke sorte biljaka tokom cele godine, pa tako i pelargonija. Samo se uverite da je vaš plastenik dovoljno fleksibilan. Na jednu stranu plastenika za male sadnice stavite uklonjive ili podesive police, a suprotnu stranu poslažite već dobro etablirane, odrasle biljke. Tokom proleća pelargonije se mogu uzgajati direktno iz semena u zemlju. U rano proleće, sadnjom i gajenjem u plasteniku imaćete puno mladih biljaka spremnih za prodaju, ali imajte na umu da im je leti potrebniji svežiji prostor pa se svakako preporuča sadnja u baštu na otvoreno.

Uzgoj u saksijama

Za uzgoj pelargonija u saksijama potrebno vam je seme i sveža zemlja (preporučljivo je kupiti zemlju za sejanje i izbegavajte onu iz bašte) i saksija. Pelargonijama je potrebna svetlost tako da odlučite gde ćete postaviti saksije. Napunite saksiju zemljom, zatim zemlju nakvasite (ne previše), napravite rupu za sejanje i posadite jedno ili dva semena (ili više, zavisno od veličine saksije).

Uzgoj pelargonija

Pelargonija je biljka koja zahteva relativno malo brige, uglavnom je prilično štedljiva i otporna biljka. Ipak, dobro je obratiti pažnju na važne aspekte kao što su zalivanje i izlaganje sunčevoj svetlosti.

Plodored

U zavisnosti od načina uzgoja, geranijum ili pelargonijum može da bude jednogodišnja ili višegodišnja biljka. Komercijalni hibridi su najčešće jednogodišnji, ali dobro podnose da se na istom mestu gaje i do 3 godine. Posle nekoliko godina potrebno im je promeniti mesto sadnje da ne biste rizikovali napad bolesti. Kada se gaje u saksijama, odlično se slaže sa zelenim ljiljanima, petunijama i fuksijama.

Pelargonija je korisna biljka jer odvraća neke česte i destruktivne štetočine. Poznato je da odbija ušne gliste, kupusnjače i japanske bube koje napadaju kukuruz, ruže, grožđe i kupus.

Zalivanje

Zalivanje, koje se obavlja u proleće može da bude ograničeno na dva ili tri puta nedeljno (u zavisnosti od oblasti i temperature ), a u leto je poželjno svakodnevno zalivanje, međutim, pazeći da se ne pretera i da se izbegne bilo koje moguće truli oko korena izbegava se vlaženje lišća. Tokom zime, kada se pelargonijum mora popraviti kod kuće, ili u svakom slučaju u okruženju sa temperaturom ne nižom od 10°C, zalivanje se vrši svake dve nedelje ili kada vidite da je zemljište potpuno suvo. Malo vode zimi biljci će da omogući pravi vegetativni odmor.

Đubrenje

Đubriva za biljke pelargonije moraju da budu tečna i važno je slediti numeričke doze navedene na pakovanjima za prodaju u baštenskim centrima. Nakon upotrebe ovih đubriva jako je važno razrediti ih s puno vode da bi se sprečilo izgaranje korena zbog prekomerne kiselosti đubriva.

Razmnožavanje

Pelargonija se lako može reprodukovati u proleće i jesen rezanjem. Najbolje pri reprodukciji biljke reznicama je to što su karakteristike matične biljke sačuvane, a sa novim biljkama imaćete mnogo cvetova.

Izaberite najbolje vreme, u rano proleće ili kasno leto. Reznice posađene u proleće daće vam cveće leti, dok će one koje posade kasnije dati velike biljke koje će cvetati sledećeg leta. Takođe izaberite nove čvrste, zdrave grane koje nemaju pupoljke (možete ih koristiti i sa cvetovima ako ih nemate, ali one nisu najbolji izbor).

Oštrim i čistim nožem isecite grančicu od oko 7,5 - 10 cm. Ako je biljka minijaturna, dužina grane treba da bude polovina dužine. Isecite malo ispod čvora, uklonite donje listove, a na vrhu ostavite najmanje dva lista. U svaku saksiju napunite isečene trave ili kompost od semena na bazi treseta. Ako ih ne možete pronaći, napravite smesu od jednakih delova treseta i peska. Koristite približno 7,5 cm saksije za pojedinačne reznice ili 12,5 cm saksije za do pet sečenja. Napravite rupe u zemlji prstom ili olovkom. Za dobru drenažu najbolje ih je približiti ivici. Nežno posadite reznice.

Zalivanje treba da bude lagano i da ne prekriva reznice da bi se sprečilo stvaranje plesni. Stavite saksije na toplo mesto. Reznicama je potrebna toplota za korenje, prostor u koji dopire sunce je idealan za toplotu i svetlost, ali zaštitite reznice od direktne svetlosti.

Lagano se mokri kad se koreni razvijaju, posebno kada se čini da se sečenja ulegnu. Međutim, zemljište bi trebalo da ostane prilično suvo. Pokušajte da izbegnete vlaženje. Neke sorte će se ukoreniti za tri dana, dok će druge potrajati duže. Biljka će početi da raste kad se formišu koreni. Ako ste posadili nekoliko reznica u saksiji, nakon što formišu korenje, premestite svaki u svoju saksiju. Korenjenje treba da se odvija nedelju do mesec dana nakon sečenja reznica.

Zemljište

Kada je u pitanju zemljište, pelargonije nisu baš zahtevne biljke, ali zemljište u vašeoj bašti ne sme biti previše peskovito ili kamenito. Previše gline ili teška tla takođe nisu prikladna. Najbolje tlo za uzgoj pelargonija treba da bude lagano, dobro drenirano i s dobrim stepenom poroznosti.

Ako je potrebno, u zemlju dodajte glinu i treset. Ako vam pelargoniji umiru, zemljište je možda loše isušeno. Koreni pelargonija osetljivi su na trulež korena diktiran stagnacijom vode. Takođe, zemljište za uzgoj pelargonija u vrtu ne bi trebalo da bude previše kiselo. Ako ste prethodno imali acidofilne biljke kao šta su ovas, proso, raž, krompir, itd u istoj saksiji, obogatite tlo kalcijevim karbonatom.

Klima

Tokom sadnje pelargonije imajte na umu da je ovim biljkama potrebno stalno izlaganje suncu. Na temperaturama iznad 30°C, pupoljci i cvetovi moraju da budu zaštićeni, jer im najviše odgovara izlaganje jugoistoku. Pelargonije preferiraju dobro, ali ne preterano prozračene prostore. Vetar, u stvari, rizikuje dehidriranje biljaka.

Održavanje i nega

Biljke čistimo od suve vegetacije tako što uvek sečemo na već mrtvom području kako ne bismo ponovo otvorili ranu kojoj bi u trenutnim uslovima životne sredine i fiziološkim uslovima (visoka vlažnost i smanjen metabolizam) trebalo duže da se zatvori i mogao bi predstavljati put ulaska za gljivične bolesti koje uvek vrebaju. Da ne bismo favorizovali razmnožavanje bakterija, takođe očistimo zemlju od prisutnih ostataka, uklanjajući prvi deo i zamenjujući je svežom zemljom. Ovo će takođe služiti za obnavljanje nivoa dodeljenog tlu, pokrivanje najpovršnijeg dela korenja i zaštitu od hladnoće.

Obrezivanje

Obrezivanje pelargonijuma vrši se u proleće pri vegetativnom ponovnom pokretanju, kada noćne temperature više ne padaju ispod 10°C . Zonske pelargonije mogu se orezivati, ali ne drastično, jer ligiranjem u osnovi više nisu u stanju da emituju lišće iz ostarelih delova. Mirisne pelargonije, s druge strane, uvek ostaju zelene, rezidba takođe može da bude drastična, ostavljajući samo nekoliko centimetara od zemlje, jer će, bez lignifikovanih delova, preostale stabljike početi da proizvode nove listove i nove grane.

Na proleće, s obzirom na stanje pojedinih biljaka, osim što se orezuju, moraju se oploditi i vratiti na otvoreno, započinjanjem ciklusa redovnog zalivanja.

Berba

Idealno vreme za berbu je početak dana. Jutarnje temperature mogle su pogodovati održavanju vlažnosti biljke i zato, zahvaljujući nižoj suvoći, izbegavaju moguće posledice koje uključuju celu zeljastu biljku. Nemojte brati premlado cveće, kad se preseče, neće dalje cvetati.

Skladištenje

Hladnoća može da ih uništi na kraju sezone. S druge strane, uz pravilnu negu i u pogodnim prostorijama, čak i pelargonija se može sačuvati. Snažno cvetanje će se dogoditi sledećeg proleća. Samo u područjima sa zaista blagim zimama, gde mraz može da bude povremena pojava slabog intenziteta, pelargonije mogu ostati na otvorenom ili ih jednostavno postaviti pored zidova kuće ili hospitalizovati u hladnim tunelima. Na skoro celoj nacionalnoj teritoriji oni koji žele da ih zadrže moraće da ih oporave čuvajući ih u zatvorenom.

Prostor mora da ispunjava dva osnovna zahteva: stabilna temperatura, po mogućnosti oko 10 - 15°C , i osvetljenost, uvek što obilnija.

Bolesti

Gljive mogu uticati na pelargonije uzrokujući razne bolesti. Među najčešćim su rđa, siva buđ i trulež.

Rđa

Rđa pogađa pelargonije roda Pelargonium, posebno onu zonsku. Ovu bolest uzrokuje gljiva koja pripada porodici Puccinidiae. Gljiva, koja takođe pripada klasi basidiomyceta, veoma je opasna za pelargonije, jer je sposobna da izazove bolest koja se lako može proširiti na druge obližnje biljke. Glavni simptomi rđe su žućkaste mrlje na gornjim i donjim ivicama listova. Kako bolest napreduje, formiše koncentrične crvenkaste mrlje koje se mogu proširiti na susedne biljke. S druge strane, zaraženi listovi se suše, takođe ugrožavajući cvetanje pelargonije.

Siva buđ

Siva buđ, uzrokovana gljivom Botritis cinerea, uzrokuje tamne mrlje na lišću i cvetovima. Uslovi koji favorizuju razvoj ove bolesti su prekomerno đubrenje azotom i obilno zalivanje.

Trulež

Trulež je bolest koju uzrokuje gljiva koja pripada rodu Pythium i manifestuje se tamnom, gotovo crnom bojom grana biljke. Oni favorizuju razvoj truljenja, prekomernog navodnjavanja, koje stagniranjem vode dovodi do propadanja korenovog sistema, sprečavajući biljku da apsorbuje hranljive materije u tlu.

Gljivične bolesti napadaju pelargoniju uglavnom u proleće, kada biljka cveta, a klimatski uslovi predstavljaju visok nivo vlažnosti. U početku, sa infekcijama se može boriti smanjenjem zalivanja i đubrenja azotom i zamenom tla za sušenje suvim. U slučaju uznapredovale infekcije, moraju se koristiti specifični antimikotični proizvodi.

Pelargonijska bakterioza

Na pelargonije ne deluju mnoge bakterijske bolesti, ali postoji jedna koja, ako je otvorena, može biljku dovesti do smrti. Ovo je pelargonijaska bakterioza, patologija koja napada biljke roda Pelargonium, a ovu bolest uzrokuje Xanthomonas campestris pelargonii, bakterija sa visokim zaraznim potencijalom, sposobna da se brzo proširi na susedne biljke. Kada je pelargonija pogođena bakteriozom, ne postoji lek, već samo rešenje za potpuno uklanjanje biljke, iščupanje i sagorevanje što je dalje moguće od ostalih. Čak se i "zaraženo" zemljište mora zameniti, dok saksija mora da bude adekvatno dezinfikovana (bolje je eliminisati).

Simptomi bakterioze su da žuti i porumeni lišće. Ako se pelargonija uzgaja u zemlji, najbolje je dezinfikovati je proizvodima na bazi bakra pre nego što se krene u kultivaciju novih biljaka. Uslovi koji favorizuju bakteriju pelargonije mogu biti greške u obrezivanju ili nepravilno očišćeni i dezinfikovani alati za sečenje.

Štetočine

Pelargoniju takođe mogu oštetiti mnogi fitofagni insekti, uključujući lisne vaši, kohinealne i paukove grinje.

Lisne vaši

Vaši se hrane sokom pelargonija bockajući folijarni aparat i prekrivajući ga obilnom količinom šećera.

Kohinela

Kohinela se prepoznaje po prisustvu malih belih insekata na granama i listovima biljaka i po uočavanju promena boje i mesta na samim listovima. Imajte na umu da su ovo veoma mali insekti, veliki tek nekoliko milimetara.

Da biste zaštitili svoje biljke, dobro je naučiti prepoznati kohineal i razumeti koji su prirodni lekovi za njegovo uklanjanje. Prirodni lekovi za uklanjanje kohineala jesu:

• Smeša marsejskog sapuna i vode - često se koristi kao prirodni pesticid za biljke. Samo rastvorite nekoliko kapi tečnog marsejskog sapuna ili nekoliko ljuspica sapuna u boci sa raspršivačem vodom i nanesite smešu samo na tačke biljaka na kojima je kohineal.
• Propolis - jednu ili dve kašičice propolisa sipajte u pola litra vode, promešajte i prebacite sve u bočicu sa raspršivačem. Ovom mešavinom poprskajte biljke na kojima je kohineal.
• Obrezivanje - ako su vaše biljke zaista zaražene kohinelom, možete razmisliti o obrezivanju najviše oštećenih delova i tamo gde je prisustvo ovog parazita veće. Uklonite orezane liske iz vrta i povrtnjaka da biste izbegli dalje širenje kohinija.

Paukove grinje

Paukova grinja uzrokuje da listovi požute i uviju se, pokrivajući donju ivicu tankom paukovom mrežom. Sa insektima pelargonija se bori prirodnim ili ručnim metodama, ako je zaraza na početku, ili upotrebom antikriptogama i pesticida u slučaju vrlo opsežnog ili teško obuzdavajućeg napada.

Upotreba pelargonija

Korisna svojstva pelargonija nastaju zahvaljujući aktivnim sastojcima (geraniol, citronelol, linalool, terpineol) koji su u njemu neophodni u lečenju brojnih problema.

Medicina i kozmetika

Pored lišća, mora se imati na umu da se koristi i koren pelargonije jer sadrži principe koji su korisni u izbegavanju širenja Helicobater Pilori. Ipak, najveća korisna svojstva dobijaju parfimisano esencijalno ulje, korisni antidepresivi i smirujuća stanja anksioznosti.

U kozmetici se ova biljka koristi za pakovanje krema i ulja koja su u stanju da tretiraju najdelikatnije delove tela zahvaljujući svojim antiinflamatornim i umirujućim svojstvima.

Već u davnim vremenima prirodna medicina prepoznala je ovaj grm po hemostatičkim i lekovitim svojstvima. Koristi se na ranama i može da pospeši procese zarastanja.

Pelargonija je takođe prirodni tonik za kožu. Široko se koristi u dermokozmetičkim i farmaceutskim proizvodima kao supstanca za uravnoteženje sebuma. U stanju je da modulira aktivnost lojnih žlezda  i zaceli kožu i masnu kosu zahvaljujući svojim antiseptičkim svojstvima. Ulje ekstrakta pelargonije takođe je korisno za pripremu masti koje deluju protiv celulita i zadržavanja vode, jer se bori protiv taloženja lipida i pospešuje cirkulaciju krvi.

Pelargonija je takođe koristan sastojak mnogih krema protiv starenja i sprečavanja pojave bora.

Kulinarstvo

Na polju kulinarstva različiti delovi koji čine pelargoniju nalaze se na različite načine: na primer, cvetovi pelargonija često se koriste u pripremi slatkiša, posebno u dekorativne svrhe, dok se od lišća prave sirupi, čajevi i korisni biljni čajevi.

Zanimljivosti

Botaničko ime pelargonije Pelargonium, potiče od drevnog grčkog jezika "pelargos", reči koja znači "roda",  jer plodovi ove biljke imaju određenu sličnost sa kljunom ove ptice. Pelargonija se ponekad nazivao egipatskim slezom, u Italiju su prvobitno uveli neki venecijanski plemići koji su bili očarani njegovim jarkim bojama. Istina je da su dugo oni koji su proučavali ove biljke sve klasifikovali pod imenom Pelargonija.

Tek krajem 18. veka rod Pelargonium je izdvojen kao nešto što se razlikuje od roda Pelargonija. Tako se dogodilo da su najčešće i najpoznatije ukrasne biljke promenile svoje ime, a naziv Pelargonija korišćen je da označi spontane biljke vrlo raširene u prirodi, ali većini nepoznate. I danas se staro ime opire u uobičajenoj upotrebi i na svim jezicima.

Značenje cvetova pelargonija se menja u zavisnosti od boje. Poklonite ružičastu pelargoniju kao simbol rođenja nove naklonosti ili crvenu pelargoniju ako želite da joj pružite utehu. Poklonite bršljanovu pelargoniju na poklon ako želite da proslavite iskreno i trajno prijateljstvo. Imajte na umu da tamnocrveni pelargonijum simbolizuje melanholiju. Penjački pelargoni su, s druge strane, pogodni za prenošenje poruke stabilnosti i vernosti.

Foto: JacLou DL / Pixabay