Smilje

Smilje (lat. Helichrysum) je dugogodišnja zeljasta biljka koja pripada porodici glavočika (Asteraceae) u koju spada preko 600 različitih vrsta.

Ime ove biljke potiče od dve Grčke reči. Prva reč je "helios" što u prevodu znači sunce, a druga je "chryson" i znači zlatno. U nekim zemljama, poput Engleske i Švajcarske, ima naziv "besmrtan". Ova biljka se naziva "besmrtnom" zato što njeni cvetovi ne gube svoju zlatno-žutu boju, ne suše se i zadržavaju lep miris nakon što se odrežu. Neka narodna imena koja se kod nas koriste jesu smili, žuto smilje, zneljek itd.

Porodica glavočika, kojoj pripada smilje, deli se na dve velike skupine. Prvu skupinu čine cevasto-cvetne glavočike u koje se ubrajaju neven, ivančica, kamilica, dalija itd. Druga skupina se odnosi na jezičasto-cvetne glavočike kao što su zelena salata, runjika, lavlji zub, maslačak, itd.

Smilje je zeljasta biljka i vremenom razvija rizmu koja je drvenasta i postepeno se širi u zemlji. Donji deo korena raste na većim dubinama kako bi biljka lakše došla do minerala i hranljivih materija. Formira aromatični zimzeleni žbun koji dostiže visinu i do 70 cm. Donji deo biljke je poludrvenast i račva se na ravne stabljike. Cela stabljika je prekrivena sitnim dlačicama i ima listove koji su naizmenično raspoređeni duž nje. Listovi su tanki, uzani, sa zelenim gornjim delom, a svikastom poleđinom.

Smilje razvija cevast cvet koji je skupljen u sitne glavice sa dosta malih žutih cvetova. Cvetanje se odvija u periodu od aprila do juna meseca. Biljka formira plod male veličine koji sadrži duguljasto crno seme.

Zbog deblje kutikule i masnije površine biljka smanjuje transpiraciju (gubljenje vode) i zbog toga smilje može da izdrži visoke temperature i suše bez preterane potrebe za navodnjavanjem.

Ovoj biljci pogoduje topla klima sa dosta sunčanih dana. Najčešće raste u kamenjarima u blizini obala jer su tu ispunjeni svi uslovi za njen potpuni razvoj. Uglavnom se može naći na prostorima južne Evrope, Azije, Afrike, ali i na Novom Zelandu i u Australiji. Kod nas je najviše prisutna na području Mediterana. U našoj zemlji uglavnom je prisutna na istoku, ali i u blizini planine Rtanj.

Iako niče sama može se takođe uzgajati, najčešće u vidu ukrasa u bašti. Postoji tendencija sve većeg uzgajanja u komercijalne svrhe posebno zbog potreba kozmetičke industrije. Ljudi često beru ovu biljku i to tako što iščupaju ceo koren pa biljka posle toga ne može da raste ponovo i zato njena brojnost opada. Zbog njenog istrebljivanja stavljena je pod zakonsku zaštitu i smatra se zaštićenom biljnom vrstom. Da bi se smilje moglo sakupljati potrebno je dobiti posebnu dozvolu od strane Ministarstva Poljoprivrede.

Vrste smilja

U pitanju je biljka koja broji više od 600 različitih vrsta. Ova biljka raste sama i vešto se prilagođava različitim uslovima te je zbog toga prisutna u različitim delovima sveta. Zbog velike sličnosti između vrsta jako ih je teško razlikovati. Na našim područjima najčešće se mogu naći dve vrste, ali i ostale koje se uzgajaju u komercijalne svrhe. U ovom tekstu biće navedene samo neke najpoznatije vrste.

Helichrysum italicum

U pitanju je vrsta koja se može naći u priobalnim područjima i zbog toga se često naziva i sredozemno smilje. Uglavnom raste na kršnim mestima u blizini obale. Karakteriše ga nešto niži grm, koji ima prepoznatljive cvetove žute boje koja ostaje takva i kad se cvet osuši. Donji deo grma je zadebljaniji, a listovi su mu aromatični. Zbog svojih osobina koristi se kao dodatak različitim kozmetičkim preparatima i zbog toga se najčešće i uzgaja.

Helichrysum arenarium

Drugi naziv za ovu vrstu jeste peščarsko smilje. U pitanju je biljka koja sama niče i to na kamenim i peščanim mestima u blizini obale. Karakteriše ga intenzivan miris kao i dugi dlakavi listovi. Cvet ove vrste je žute boje. Ova vrsta se uzgaja i bere zbog eteričnog ulja koje se od njega može dobiti. Takođe ima određena lekovita dejstva pa se koristi i u medicinske svrhe.

Helichrysum bracteatum

U pitanju je biljka koja je poreklom iz Australije. Često se naziva i slamnatom ružom. Razlog za ovaj naziv leži u velikim cvetovima koji su veoma lepi pa se često sadi kao ukrasna biljka u bašti. Može se saditi i u saksijama koje će onda biti postavljene na balkonu. Kako bi se uspešno razvijala potrebno je naći mu mesto koje je osunčano. Cvetanje ove biljke je u periodu od maja do početka jeseni. Ne pogoduju joj vlažna tla. Nakon što se seme razvije potrebno ga je pripremiti za sledeću sezonu.

Helichrysum stoechas

U pitanju je vrsta koja dobro podnosi ekstremne vrućine i suvo vreme. Najbolje uspeva na peskovitim mestima. Ova biljka razvija žbun visine do 30 cm koji ima okrugli oblik. Sam žbun je izuzetno zbijen i u njemu se razvijaju žuti cvetovi. Cvetovi ove biljke su žuti i skupljeni u cvat i imaju jak miris. Površina koju zauzima je ¼ m2.

Helichrysum petiolare

Ova vrsta potiče sa područja Južne Afrike. Drugi naziv za obu biljku jeste viseće smilje. U pitanju je biljka koja se uspinje i čest je ukras u dvorištima. Listovi su joj okrugli, sivkasto zeleni sa dlačicama. Najviše joj pogoduju osunčana mesta sa višim temperaturama koje će joj obezbediti brže širenje. Cveta krajem leta i ima bele cvetove. Ima slatkast miris i njen šećer se koristi u proizvodnji slatkiša u poslastičarstvu.

Helichrysum pumilum

Ova vrsta smilja je najrasprostranjenija na području Afrike. Drugi, specifičniji naziv za ovu biljku je uspavani pas. Niskog je rasta i ima žbunast oblik. Listovi su mu tamno zeleni, a cvetovi manji u odnosu na ostale vrste i nalaze se na dugim stabljikama. Često se koristi kao ukrasna biljka u vrtu.

Uzgoj smilja

Smilje se može uzgajati za različite potrebe. Pre svega se uzgaja kako bi se koristio za proizvodnju kozmetičkih preparata. Za ukrašavanje bašta ili terasa najčešći izbor za uzgoj jesu slamanta ruža i biljka sladić. Na našim prostorima najbolje uspeva sredozemno smilje pa se zbog toga i uzgaja u najvećoj meri.

Plodored

Smilje je višegodišnja zeljasta biljka koja kada se posadi na jednom mestu može da niče narednih 8 godina. Dobro se slaže sa bosiljkom, nevenom i vinkom. S obzirom da joj je potrebno dosta sunčevih zraka savetuje se sadnja ispod viših biljnih kultura poput lavande i hortenzije.

Ukoliko se sadi kao ukrasna biljka u bašti trebalo bi je saditi sa ostalim biljkama koje imaju slične potrebe kada je reč o uzgoju. Tu se pre svega misli na ljiljan, puzajuću majčinu dušicu, kalifornijski mak i krasuljak. Za najbolje rezultate preporučuje se sadnja smilja na mestu čija predkultura nije ostavila duboko korenje.

Zalivanje

Smilje je biljka koja zahteva veoma malo vode. S obzirom da raste na suvim i toplim mestima može da izdrži i periode intenzivnih vrućina i bez zalivanja. Ova biljka ima najviše potrebe za vodom u početku razvoja i tada joj treba osigurati dovoljnu količinu kišnice ili odstajale vode. Nakon razvoja biljci će odgovarati dobro drenirano tlo uz što manju vlagu.

Đubrenje

Đubrenje je sastavni deo uzgajanja smilja kako bi njegovi prinosi bili zadovoljavajući. Pre dodavanja bilo kakve vrste đubriva zemljištu, potrebno je sprovesti njegovu analizu. Na osnovu rezultata analize može se odrediti koje đubrivo bi trebalo da se koristi. Pre svega organsko đubrivo treba koristiti u toku jeseni kada se zemljište priprema za sadnju. Đubrivo nikada ne treba koristiti napamet. Ukoliko se zemljištu doda preterana količina đubriva na bazi azota to može da prouzrokuje preterani razvoj korova.

Razmnožavanje

Postoje dva načina za razmnožavanje smilja. Prvi način je generativni i to putem semena. Seme se prikuplja jednostavno sa cveta, a potom ga je potrebno osušiti na suncu i spakovati u papirne kesice kako bi se očuvalo do setve. Seme karakteriše visoka klijavost pa nije potrebna stratifikacija pre same setve. Drugi način razmnožavanja je vegetativni i on se vrši kroz presađivanje reznica tj. deljenjem žbunja. Ovaj način je lakši i najčešći izbor jer se biljka širi rizomima. Pri ovakvom načinu sadnje potrebno je prvo biljku iskopati iz zemlje i podeliti na jednake delove.

Na onim delovima na kojima se koren razvio potrebno je odvojiti rizome na delove. Za ovakvu sadnju potrebno je odabrati ovogodišnju biljku koja ima drvenasti donji deo. Prilikom rezanja preporučuje se upotreba oštrog noža kako se biljka ne bi oštetila. Da bi smilje moglo nastaviti obavljanje procesa fotosinteze na biljci je potrebno ostaviti 4 lista. Donji odrezani deo treba se umočiti u hormone koji će podstaći rast i razvoj korena. Ove sadnice potrebno je zasaditi u rastresitu zemlju kako bi što pre nikle. Novozasađenoj biljci redovno zalivanje je neophodno, a formiranje korena može se očekivati za oko 4 nedelje.

Presađivanje

Smilje se može presađivati uz pomoć sadnica. S obzirom da se sa protekom vremena smilje širi potrebno je obezbediti mu novo mesto gde će imati dovoljno prostora za rast. Ova biljka se treba izvući iz zemlje sa sve korenom i zemljom na kojoj je rasla. Kada se koren izvuče trebalo bi ga očistiti od zemlje i proveriti njegovo stanje da bi se utvrdilo da je biljka zdrava.

Biljku treba presađivati na proleće. Koren treba zasaditi na dubini koja je ista kao i ona na kojoj je pre bila zasađena. Presađenom korenu treba obezbediti rastresitu zemlju kao i zalivanje da bi se što pre prilagodio novom zemljištu. Proces privikavanja traje oko nedelju dana.

Zemljište

Smilje je biljna vrsta koja se lako prilagođava različitim staništima. Najviše voli kamenjare, ali i siromašno zemljište. S obzirom da je prisutno na priobalnim područjima dobro podnosi toplotu i sušu. Zemljište na kome se nalazi treba biti dobro drenirano jer ne podnosi veliku vlagu. Dobro uspeva na tlu koje je bogato karbonatom. Zemljišta koja su bogata takođe mogu da odgovaraju za smilje, ali im je potrebno dodati kalcijum. Na kiselom tlu neće opstati.

Na jesen treba da se izvrši priprema zemljišta u vidu njegove obrade. Obrada zemljišta, pogotovo onih plitkih, treba se izvršiti mašinama koje će zemlju usitniti, a pritom ukloniti kamenje kako ono ne bi sprečavalo rast smilja. Dodatno usitnjavanje zemljišta treba se obaviti i pre samog procesa sadnje bilo na jesen ili proleće.

Klima

Ono što je karakteristično za smilje jeste velika otpornost na suše. U pitanju je biljka koja voli topliju klimu. Duži periodi vrućina i bez zalivanja neće mu preterano naškoditi. Prilikom sadnje treba se postaviti na ono mesto koje je u toku većeg dela godine obasjano sunčevim zracima. Ova biljka može čak odolevati i jačim naletima vetra zbog svog korena. Najčešće se može naći na poljima, livadama pored puteva itd. Uglavnom raste na ravnim prostorima, ali može se naći i na nadmorskim visinama do 800 m.

Sadnja smilja

Sadnja ove biljke nije preterano komplikovana, ali postoje neke preporuke koje obezbeđuju bolje rezultate. Smilje se pre svega uzgaja zbog njegovog velikog komercijalnog značaja.

Vreme sadnje

Smilje se može saditi kako na proleće tako i na jesen. Sadnju semena najbolje je obaviti u periodu juna ili jula meseca i to na otvorenom. Presađivanje sadnica je najbolje obaviti na jesen i to po mogućnosti u oktobru. Sadnja na jesen je bolji izbor jer će biljka imati dovoljno vremena da razvije jači koren i podnese zimu, a takođe će proces cvetanja početi ranije.

Ukoliko se ipak odlučite za sadnju sadnice u toku proleća onda bi to trebalo obaviti u aprilu. Iako je biljka koja voli toplije vreme, idealna temperatura za uzgoj je oko 5°C, mada može da podnese i niže temperature kao i udare vetra.

Sadnja semena

Pre početka sadnje semena potrebno je pripremiti tlo. Priprema se odnosi na usitnjavanje zemlje kao i na njegovo čišćenje od korova i ostalih faktora koji mogu usporiti razvoj smilja. Seme treba saditi ravnomerno i to na dubini od 1 cm. Potom je potrebno preći valjkom preko zemljišta kako bi se seme više nabilo i brže proklijalo. Potrebno je zasaditi 40 - 60 g/ha semena.

Sejanje može da se vrši ručno ili mehanički. Potrebno je napraviti leje koje će biti prekrivene,, a uz adekvatno navodnjavanje biljka će proklijati za 10 ili 15 dana. Prekrivku treba ukloniti onog momenta kada biljka formira svoje prve listove.

Sadnja sadnice

Pre sadnje sadnice neophodna je obrada zemlje kako bi postala što rastresitija. Nakon obrade, sadnja se može obaviti ručno ili uz pomoć sejalica. Sadnice bi trebale biti zdrave kako bi dale željene prinose.

Kada se sadnice posade treba ih prekriti zemljom, a potom zaliti. Sadnicama u početku treba dosta vode pa se navodnjavanje treba vršiti bar jednom nedeljno. Prilikom sadnje treba voditi računa o rasporedu biljaka. Razmak između sadnica treba biti od 50 - 70 cm, a između redova 40 cm. Da bi se smilje uspešno razvijalo, za sadnju treba izabrati mesto sa dosta sunčeve svetlosti.

Uzgoj u bašti

Smilje je čest izbor za sadnju u baštama, vrtovima, poljima itd. Može se naći i na brdovitim mestima i to isključivo na sunčanoj strani brda jer ne može da uspe ako je u senci. Najviše mu pogoduju ravničarska područja sa dosta sunca. Na otvorenim prostranstvima može podneti i jače nalete vetra. Bitno je da zemljište u vrtu bude dobro drenirano. Ukoliko zemljište zadržava veće količine vode to će dovesti do truljenja korena.

Uzgoj u stakleniku

Uzgoj u stakleniku je najbolji izbor prilikom presađivanja sadnica. U kasnu jesen reznice treba zasaditi u kontejnere na višim gredicama. U stakleniku uvek treba da bude dovoljno svetlosti da bi se smilje pravilno razvijalo. Pored sunčeve svetlosti staklenik bi trebalo provetravati. Sadnicama će u početku biti potrebno više vode pa se savetuje navodnjavanje jednom nedeljno i to najbolje prskanjem.

Temperatura koju bi trebalo održavati u stakleniku je 12°C jer to najviše pogoduje razvoju smilja. U hladnijim periodima grejanje će biti neophodno da se biljka ne bi smrzla. Kada vreme postane toplije, i to na proleće, staklenik treba da se otvori kako bi biljka postepeno počela da se prilagođava spoljnim uslovima.

Uzgoj u saksijama

U saksijama se često uzgajaju vrste koje se ne šire previše u odnosu na sredozemno smilje. Vrste koje imaju manji intenzitet širenja jesu slamnata ruža i sladić i one su idealne za uzgoj u glinenim saksijama. Saksije trebaju biti dovoljne dubine jer će se biljka bolje razviti. Idealna dubina saksije je oko 60 cm. Najbolje bi bilo da se u saksijama nalaze same bez ostalih biljaka. Saksije bi trebalo da imaju na dnu rupe kako se višak vode ne bi zadržavao. Zemlju koja je rastresita treba pomešati sa peskom da bi se obezbedila bolja drenaža.

Najbolje je saksije postaviti na mesto koje je osunčano u toku većeg dela dana. Ova biljka napolju može da izdrži i jače vetrove. Da bi cvetovi smilja bili lepši preporučuje se upotreba mineralnog đubriva prilikom zalivanja i to jednom mesečno. Koren biljke treba da se zaliva jednom nedeljno.

Održavanje i nega

Najviše truda smilje zahteva kada je reč o procesu berbe i sakupljanju plodova. U svim ostalim segmentima zahtevi za održavanje smilja nisu preveliki.

Faza mirovanja

Smilje je zimzelena biljka koja zadržava zelene listove i u toku zime. U zimskom periodu biljka ulazi u fazu mirovanja. Veoma dobro podnosi niske temperature, ali se savetuje upotreba agrotekstila kako bi se sprečilo njeno smrzavanje. U izrazito hladnim područjima može se zaštititi koren i to njegovim prekrivanjem uz upotrebu malča ili sena. S obzirom da je u pitanju zimzelena biljka ako kojim slučajem dođe do opadanja lišća to znači da su uslovi uzgajanja loši.

Održavanje zasada

Kod održavanja, najviše pažnje treba posvetiti korovu. Korov negativno deluje na razvoj smilja i to pre svega jer ga guši, a i prenosnik je različitih bolesti. Na zasađenom prostoru koji je manji, korov treba uklanjati ručno da ne bi došlo do oštećenja biljke. Na velikim površinama proces uklanjanja korova je dosta komplikovaniji. Mehanički je potrebno sprovesti međuredno kultiviranje i to najmanje 2 puta u toku sezone da bi se korov neutralisao. Na ovaj način će se ujedno razbiti tvrdi površinski sloj koji će biljci omogućiti veći dotok vazduha.

Proređivanje

Smilje ima tzv. rizomski koren. To podrazumeva da ispod zemlje biljka razvija jedan vid podzemnog stabla sa jakim korenon i ono je horozontalno položeno u odnosu na zemlju. Takav koren se veoma brzo širi i postaje sve gušći zbog čega je proređivanje poželjno. Ukoliko su sadnice zasađene blizu jedna drugoj potrebno je redovno proređivanje da bi se svakoj obezbedio dovoljan prostor za razvoj. Ovaj postupak treba obavljati na svake tri godine.

Prilikom proređivanja potrebno je koren izvući iz zemlje i makazama odrezati željene delove korena. Na ovaj način će se biljka brže širiti, a kvalitet korena će biti veći.

Orezivanje

Orezivanje se vrši isključivo u prve 3 godine rasta. U ovom periodu biljka ne može da dostigne potpunu tehnološku zrelost i tada se orezuju drveni delovi biljke kako bi u narednom vegetacijskom periodu biljka ojačala. Orezivanje bi trebalo obaviti na jesen.

Berba

Na manjim površinama berba smilja može da se obavi i ručno dok je na većim površinama neophodna upotreba mehanizacije. Kada je reč o smilju najviše se beru njegovi cvetovi. Početak berbe vrši se kad 1/3 cveća dostigne tehnološku zrelost, a to se najčešće dešava u avgustu. Smatra se da biljka najviše plodova daje između 3. i 7. godine. Na jednom hektaru može se ubrati oko 7.000 kg cvetova. Cvet je potrebno rezati pre prvih listova. Ukoliko se biljka pogrešno oreže i to do odrvenjenog dela to će onemogućiti cvetanje u narednim godinama.

Za dobijanje eteričnog ulja, berbu treba obaviti nešto kasnije dok bi orezivanje trebalo biti dublje i to kako kod cveta tako i kod stabljike. Postoje dva načina za sušenje smilja. Prvi je prirodan, a drugi je u sušarama. Prirodno sušenje se preporučuje kako bi eterično ulje zadržalo svoj kvalitet. Ovakav način sušenja primenjuje se kada su u pitanju manje količine smilja. Potrebno ga je rasporediti na drvenoj podlozi u što tanjem sloju. Prostorija mora biti prozračna. Ukoliko se naslaže u debljem sloju može da istruli. Ne treba ga izložiti direktno suncu niti prevrtati da ne bi popucalo. U sušari je proces sušenja mnogo brži i traje samo jedan dan na temperaturi od 40°C.

Čuvanje

Smilje se može čuvati na dva načina. Prvi način podrazumeva pakovanje osušenih cvetova u platnene vreće. Drugi način odnosi se na čuvanje u suvim, toplim i očišćenim prostorijama. Smilje koje se čuva na ovakav način može opstati i do 6 meseci. Ukoliko se smilje koristi za dobijanje eteričnog ulja onda se ono prevozi do plantaža. Neophodna je destilacija biljke u roku od 24 sata jer će se u suprotnom smanjiti kvalitet ulja.

Priprema za sledeću sezonu

Kada se izvrši kosidba neophodno je obaviti proveru preostalog zasada. Najpre treba proveriti da li su biljke oštećene jer će u tom slučaju prinos sledeće godine biti manji. Ukoliko su neke biljke zaražene nekom bolešću ili oštećene potrebno je ukloniti ih iz zasada i spaliti.

Bolesti

Značaj ove biljke leži u njegovom eteričnom ulju koji ima blagotvoran uticaj na ljudski organizam. Da bi se obezbedilo kvalitetno ulje neophodno je biljku zaštititi od različitih bolesti koje je mogu ugroziti.

Poleganje sadnica

Ova bolest najčešće napada mlade sadnice, a uzrokuju je gljivice. Reflektuje se kao iznenadno povijanje sadnice ka zemlji. Biljka počinje polako da vene jer se kvalitet njenog tkiva pogoršao usled delovanja gljivica. Ova gljivica se brzo širi među zasadom pa je neophodno preduzeti preventivne mere. Pre sadnje trebalo bi utvrditi da je zemljište zdravo, a potom primeniti i fungicide.

Siva trulež

U pitanju je bolest koju takođe izaziva postojanje gljivica. Ovo oboljenje postepeno napreduje pa se uglavnom kasno uočava i može uništiti ceo zasad. Javlja se najčešće nakon košenje i to kao posledica mehaničkog oštećenja biljke i napada sve njene delove. Postepeno na biljci počinju da se pojavljuju crvene pege koje se sve više i više šire i na kraju dovode do njenog truljenja.

Fuzariozna trulež

Fuzariozna trulež nastaje kao posledica stresa date biljke, ali i usled delovanja gljivica koje se razvijaju tokom velikih vrućina. Simptomi ove bolesti jesu kasnije nicanje i slabost biljke. Postepeno, biljka počinje da truli, a na kraju se i suši. U slučaju ove bolesti savetuje se upotreba fungicida.

Pegavost lista

Kako i sam naziv kaže u pitanju je bolest koja dovodi do stvaranja sitnih smeđih pega uglavnom na starijim listovima. Kada pege počnu da se javljaju na sredini lista kao koncentrični krugovi to je jasan znak da je bolest prisutna. Ovu bolest izazivaju gljivice koje smanjuju prinose i kvalitet biljke.

Štetočine

Smilje ima aromatične listove koji uglavnom odbijaju štetočine međutim neke ipak uspevaju da naškode biljci. Uglavnom napadaju listove sa manje ulja, a u nastavku teksta biće navedeni neki od najčešćih napasnika.

Lisne vaši

Ova vrsta štetočina spada u kategoriju najčešćih. Ovi sitni insekti se dele na dve kategorije u zavisnoti od toga da li imaju ili nemaju krila. Lisne vaši sa krilima predstavljaju mnogo veću opasnost po zasad jer se brže šire. Ima ih u velikom broju i hrane se sokovima biljke što dovodi do grčenja listova i smanjenja prinosa. Prisutni su kako kod uzgoja u zatvorenom tako i kod uzgoja u stakleniku gde mogu pogoditi sve biljke.

Pepelnice

U pitanju je veoma mali insekt sa usnim aparatom koji je namenjen sisanju sokova biljke. Larve ovog insekta se hrane tim sokovima što dovodi do nastanka belih fleka na listovima. Kada ih ima previše listovi počinju da se suše, a prinos se smanjuje. Da bi se biljka oslobodila ovih štetočina treba koristiti insekticide.

Srebrni listojed

U pitanju je insekt koji najviše štete može da nanese prilikom uzgajanja smilja. Ova štetočina može preživeti zimske periode i to tako što uđe pod zemlju. Na proleće ženka polaže jaja koja se kasnije pretvaraju u larve. U početku larve za prehranu koriste mladi, nerazvijeni koren mlade sadnice. Tom prilikom su opasne po opstanak sadnica jer koren još uvek nije u potpunosti razvijen kao ni listovi. Odrasle jedinke ovih insekata hrane se lišćem pa na taj način umanjuju kvalitet biljke. Kod starijih zasada ne mogu da izazovu preteranu štetu. Da bi se ovi insekti uklinili neophodna je upotreba insekticida.

Upotreba smilja

Smilje ima izražen lekoviti učinak i zbog toga ga je korisno uzgajati. Dugotrajnost njegovih žutih cvetova razloj je njegove česte upotrebe u izradi buketa i drugih cvetnih aranžmana. Eterično ulje smilja je najčešći razlog porasta interesovanja za komercijalni uzgoj ove biljke.

Kuhinja

Smilje na različite načine učestvuje u pipremi različitih jela. Najčešće se koristi u vidu začina prilikom pripreme kuvanih jela. Za ovu namenu koriste se sveži listovi biljke koji se nakon pripreme vade iz gotovog jela zbog gorkog ukusa. Sa druge strane smilje učestvuje i u proizvodnji meda. Pčele su njegovi česti posetioci i med koji nastaje od smilja je tamniji i aromatičniji.

Kozmetika

Smilje je biljka koja ima veliki značaj za kozmetičku industriju. Eterično ulje koje se dobija od ove biljke ima mnoge pozitivne efekte, a dobija se destilacijom na pari. Ostaci ulja nakon završetka procesa destilacije nazivaju se hidrolati i čest su sastojak sapuna. Neizostavni je deo većine kupki, krema, ulja za masažu zbog prijatnog i aromatičnog mirisa. U kremama protiv starenja njegovo ulje je neizostavni deo zbog toga što podstiče proizvodnju kolagena. Ukoliko postoje neki ožiljci ili oštećenja na koži savetuje se upotreba eteričnog ulja jer ono pospešuje njihovo neutralisanje.

Zdravlje

U medicini smilje se upotrebljava za različite namene. Najznačajnije je svakako eterično ulje dobijeno od smilja koje se često koristi za negu rana, različitih infekcija kao i za probleme probavnog sistema. Ublažava alergije i pomaže u slučaju nesanice. Različite bolesti jetre mogu se ublažiti kroz njegovu upotrebu.

Zanimljivosti

Od kada se saznalo za postojanje ove biljke kontinuirano se otkrivaju novi pozitivni efekti njenog delovanja. Naime, smilje se počelo upotrebljavati još u vreme antičke Grčke kao protivotrov u slučaju ujeda otrovne životinje. U doba renesanse različite vrste smilja su se istraživale na obalama Afrike radi njihovih lekovitih svojstava. Tokom Španske groznice ljudi su ga koristili radi dezinfekcije i kao osveživač vazduha. Ovu biljnu vrstu je čak upotrebljavao i Napoleon Bonaparta. Tokom 20-og veka su otkrivena dodatna lekovita svojstva smilja pa njegov značaj postaje sve veći.

Smilje se često koristi u izradi venaca za naš poznati praznik Ivanjdan. Osim toga, u narodu je često korišćen kako bi se popunili jastuci. Verovalo se da stavljanje ove biljke u orman neutrališe moljce.

Rasprostranjeno je mišljenje da smilje ima žute cvetove jer upija sunčevu svetlost koja mu omogućava da tako dugo održi boju zbog čega je sastavni deo mnogih cvetnih aranžmana.

Foto: Goran Horvat / Pixabay