Sladić

Sladić (lat. Glycyrrhiza glabra) je zeljasta biljka koja se može naći širom Evrope i Azije, Severne i Južne Amerike, Australije i Severne Afrike. Pripada familiji mahunarki (Fabaceae) i ima oko 20 vrsta. Višegodišnja je i listopadna i nosi nazive i slatki koren, slatko drvo, slatki bagrem, slatka paprat, gospino bilje. Najviše joj odgovaraju temperature 15 - 30°C, a ne može opstati na veoma niskim temperaturama i mrazu.

Sladić se veoma lako gaji. Zahteva rastresito zemljište, bogato hranljivim materijama, kao i mnogo sunčeve svetlosti. Ako se gaji na teškim i glinovitim zemljištima, treba im dodati pesak ili organski kompost. Da bi bolje rastao, sadi se na uzdignutim humkama, slično kao krompir, što i berbu čini lakšom.

Naročitu pažnju treba posvetiti dubini zemljišta, jer koren raste veoma dugo.

Biljka može narasti do visine od 60 - 180 cm, ali prosečno joj je visina 1 m. Koren je smeđe boje i drvenast i raste do 12 m. Svaka biljka sladića može dati oko 30 - 40 kg korena, zbog koga se i gaji. Cvetovi su plavoljubičaste boje, grupisani u grozdaste cvasti, a cvetanje traje od avgusta do oktobra. Listova ima 9 - 17 na biljci i dugi su 2 - 4 cm.

Vrste sladića

Sladić raste dosta sporo, lako se gaji i dekorativna je biljka. Da bi koren narastao dovoljno za žetvu, treba da prođe 4 godine. Gaji se širom sveta, jer nema velike zahteve u pogledu klimatskih uslova. Poznato je oko 20 vrsta sladića, a najpoznatije su američki, kineski sladić i Yunnan sladić. Ove vrste najviše podsećaju na izvornu vrstu.

Kineski sladić

Kineski sladic (lat. Glycyrrhiza Uralensis) je biljka koja vodi poreklo iz Azije, naziva se i slatki koren, a najviše je korištena u tradicionalnoj medicini. Ima lekovita svojstva, a gaji se u sušnim uslovima. Sadrži brojna jedinjenja koja deluju antivirusno, antimikrobno i antioksidativno, kao što su flavonoidi, polisaharidi i triterpenoidi.

Kineski sladić cveta od juna do avgusta, a seme sazreva od jula do oktobra. Dostiže visinu od 60 cm, širinu od 40 cm, a cvetovi su ljubičasto-ružičasti. Najbolje raste na peskovitim, ilovastim, glinovitim i blago kiselim do blago alkalnim zemljištima. Odgovara mu polusenka u listopadnim šumama, kao i mesta sa dosta sunca.

Čekinjasti sladić

Čekinjasti sladić (lat. Glycyrrhiza echinata) nosi nazive i rimski sladić, mađarski sladić, jež sladić, bodljikavi sladić i nemački sladić. Zeljasta je višegodišnja biljka, otporna na uslove sredine, može da raste u senci drveća, kao i na mestima pored reka. Ekstrakt koji se dobija iz korena upotrebljava se umesto šećera. Pre cvetanja je treba orezati, ako se gaji zbog dobijanja korena, a koren treba zalivati. Dostiže visinu od 1 m, širinu od 60 cm, a cvetanje traje od juna do jula. Odgovaraju joj alkalna i vlažna zemljišta.

Uzgoj sladića

Sladić se jednostavno gaji i nije mu potrebna naročita nega. Od njega se najviše koristi koren, naročito zbog svojih lekovitih svojstava. Odgovaraju mu sve vrste zemljišta, ali najbolje uspeva na zemljištima koja su bogata hranljivim materijama. Sadi se u polusenci listopadnih šuma ili na mestima koja dobijaju delimičnu svetlost.

U zavisnosti od sorte, cveta od juna do avgusta. Da bi se što kvalitetnije razvijala, sadi se u alkalna zemljišta, koja su dobro drenirana. Mora imati dovoljno prostora, jer joj se korenov sistem jako širi ispod površine. Iz tog razloga se za sadnju prave velike rupe da bi koren mogao slobodno da se širi.

Plodored

Uz sladić je najbolje gajiti biljke koje uspevaju u sličnim uslovima, kao što su lantana, majoran, zelena salata, kadife, končasta juka, crvenolisna puzavica, ruzmarin, cinija. Dobro se kombinuje sa salatom, ali ga generalno ne treba gajiti u povrtnjaku, jer može uvenuti od previše sunca.

Povrće se često tretira pesticidima, koji mogu da zagade koren sladića, zbog koga se on uglavnom i gaji, pa se izbegava gajenje uz crni luk, beli luk, praziluk, kupus, karfiol i brokoli.

Zalivanje

Sladić ima velike potrebe za vodom, pa ga treba redovno zalivati i na taj način omogućiti širenje korena. Voda se ne sme nakupljati u zoni korena, jer može doći do njegovog truljenja, pa je zemljištu potrebna dobra drenaža, naročito ako je teže i glinovito da bi se izbeglo zadržavanje vode.

Leti, kada su temperature visoke, treba češće zalivati, kao i nanositi malč u vidu organskog humusa koji će pomoći da se očuva vlažnost zemljišta. Zimi je potrebno prorediti zalivanje.

Đubrenje

Sladić se prihranjuje za vreme vegetacije. U toku sadnje se dodaje đubrivo, a zatim se đubri na 4 - 6 nedelja đubrivom sa visokim sadržajem azota. Dodavanjem malča se zadržava vlaga u zemljištu, sprečava nicanje korova, i zemljište dobija hranljive materije. Ako se gaji u saksijama, treba ga ređe prihranjivati, jer ovako posađena biljka troši manje hranljivih materija. Zemlja nikada ne bi smela biti potpuno suva.

Razmnožavanje

Da bi se sladić razmnožavao, potrebno mu je duboko, dobro drenirano zemljište sa mnogo sunčeve svetlosti. Razmnožavanje se obavlja pomoću semena ili deljenjem. Seme se ostavlja u vodi preko noći pre setve, a zatim se polaže na dubinu od 5 cm. Na ovaj način se najčešće razmnožava kod gajenja u saksijama. Zemlja treba da bude dovoljno vlažna dok biljke ne krenu sa nicanjem. Seme proklija za oko 2 nedelje, ako su mu obezbeđene optimalna vlažnost i temperatura od oko 20°C.

Razmnožavanje deljenjem se obavlja tako što se izdanci polažu u zemljište na početku vegetacije u proleće. Lopatom se iskopa biljka koja je stara oko 3 - 5 godina, koren se seče na više delova, koji moraju imati sopstveni koren i deo biljke. Zatim se presađuju u zemlju u jednake uslove u kojima je biljka i do tada bila.

Presađivanje

Presađivanje se obavlja u vreme vegetacije, kada su temperature povoljne za primanje biljke. Ako se presađuje biljka koja je rasla u saksiji u stakleniku, to treba obaviti krajem maja.

Bez obzira da li se presađuje biljka dobijena setvom semena ili deljenjem, sadi se u rupu veličine 50x50 cm koja je prvo napunjena materijalom za drenažu. Na taj način posađena biljka ima optimalne uslove za rast, naročito ako je razmak između biljaka bar 30 cm. Nakon sadnje se zaliva da bi hranljive materije došle do korenovog sistema.

Podmlađivanje

Sladić je biljka koja je prilagodljiva različitim uslovima sredine, pa podnosi temperature do -17°C. Treba je zaštititi organskim humusom, tj, malčirati, kako bi zemljište zadržalo potrebnu vlagu. Kada počne vegetacioni period, biljka se oreže 5 - 10 cm kako bi se omogućio rast na proleće.

Zemljište

Sladiću najviše odgovara lakše, ilovasto zemljište sa dobrom drenažom. Uspeva na različitim vrstama zemljišta, a na glinovitim mu treba obezbediti drenažu, u suprotnom korenje ne može da se širi zbog čega biljka propada. Idealna pH vrednost je 6,1 - 7,8.

U toku leta, biljka se češće zaliva, da bi imala dodatnu vlažnost, a tokom zime se zalivanje proređuje, a zemljište oko biljke se malčira, da bi se zadržala vlaga u zemljištu.

Klima

Sladić vodi poreklo iz oblasti suve klime, u kojima je godišnja količina padavina 500 - 650 mm. Najviše mu odgovara oblast sa dosta vlage. Raste i na mestima gde je količina padavina 400 - 1160 mm, pH zemljišta 5,5 - 8,2, a srednja temperatura 7 - 25°C. Najviše mu odgovaraju temperature 15 - 30°C, a kada padne ispod -20°C, biljke je potrebno uneti u zatvoreno, a one koje su posađene napolju, štite se malčiranjem.

Sadnja sladića

Sladić se sadi veoma jednostavno, pripremi se rupa 50 x 50 cm u koju se stavlja drenažni sloj. Bira se mesto koje ima dosta sunčeve svetlosti i tu se sade sadnice koje su prethodno pripremljene. Ako je zemljište bogato hranljivim materijama, prihranjuje se jednom godišnje. Najviše mu odgovaraju organska đubriva koja sporo deluju, a treba izbegavati biljna đubriva koja ne sadrže dovoljno fosfora. Ima jak korenov sistem, pa dosta dobro podnosi sušu.

Vreme sadnje

Sadnja sladića se obavlja u proleće. U vreme vegetacije, pre nego što počne da cveta, može se obaviti sadnja ili presađivanje. Ako imamo sadnice, mogu se izneti napolje tek kad je minimalna temperatura 15°C. Ako želimo da dobijemo gušći zasad, sadnice se sade jedna uz drugu, mada to nije preporučljivo, jer može doći do uplitanja korena i prenosa bolesti sa jedne biljke na drugu.

Sadnja semena

Za ovaj način gajenja potrebno je odvojiti više vremena, a seme se pre sadnje mora stratifikovati. Semenke se potope u vodu na 2 sata, iako po nekima treba da odstoji 24 sata. Nakon toga se stavlja na vlažan papirni ubrus i u frižider gde se ostavlja oko 3 - 4 nedelje. Seme se zatim seje u saksije na dubinu od 1 cm. Klija nakon 15 - 20 dana.

Sadnja sadnice

Nakon klijanja, biljka može da se sadi u baštu, na stalno mesto. Zbog veličine korenovog sistema, biljke se moraju udaljiti jedna od druge. Sadnja se obavlja u proleće, kako bi već u leto dala cvetove, koji su najčešće ljubičasti ili plavi, a ponekad i beli. Dovoljna udaljenost između biljaka obezbeđuje dobru cirkulaciju vazduha, što doprinosi tome da biljka da lepše cvetove i bude zdrava i zelena.

Ako je zemljište bogato hranljivim materijama, dovoljno je prehranjivati 1 - 2 puta u toku godine. Biljku treba konstantno zalivati da bi održala vlažnost, a potrebna je i dobra drenaža da ne bi došlo do zadržavanja vode u zoni korena.

Uzgoj u bašti

U bašti se sladić sadi na mestu u polusenci ili sa određenom količinom sunca. Ne odgovara mu potpuna senka, jer mu zaustavlja rast, kao i razvoj korena. Najmanje mu odgovaraju glinovita zemljišta, iako se može sadit ako se obezbedi dobra drenaža. Često se gaji zajedno sa kompatibilnim biljkama i privlači insekte, pre svega ose, i na taj način štiti i sebe i okolne biljke od bolesti i štetočina.

Uzgoj u stakleniku

U stakleniku se gaje biljke iz semena ili reznica kada se ne mogu gajiti napolju zbog veoma niskih temperatura koje biljka ne podnosi. Nakon sadnje, treba postepeno obezbediti uslove kakve bi imala napolje, da bi se stimulisao rast. Stavljaju se na mesto na kome je temperatura oko 20°C, zemljište se održava vlažnim, ali ne treba ga previše natapati.

Uzgoj u saksijama

Kako se koren sladića širi, biljke se u proleće sade u velike saksije u kojima će imati dosta mesta. Na ovakav način se gaje sadnice kod kojih će se koristiti koren. Kada se gaji kao ukrasna biljka, mogu se staviti barijere, da bi rast biljaka bio sporiji. Sladić u saksijama se ređe prihranjuje, jer sporije koristi hranljive materije iz zemljišta.

Ako se gaji u područjima sa visokim temperaturama, saksije treba da budu svetle boje kako bi odbijale toplotu. Biljka u odgovarajućim uslovima klija za 15 - 30 dana. Bez obzira na to da li se gaji iz semena ili rizoma, treba sačekati kraj maja da bi se presadila biljka na otvoreno.

Održavanje i nega

Sladić ne traži neke posebne mere nege. Dovoljno mu je orezivanje, zalivanje i povremena prihrana. Sadnice koje se gaje kao višegodišnje se u proleće odrezuju do korena da bi se mogle obnoviti i omogućiti im se cvetanje naredne sezone. Cveta od juna do kraja avgusta. Nakon toga cvetovi sami opadaju. Da bi se obezbedio bolji protok vazduha među biljkama, razmak između sadnica bi trebao biti 30 - 90 cm.

Faza mirovanja

Faza mirovanja predstavlja period u kome biljka ne tera nove listove ni cvetove. Kod sladića ova faza traje od jeseni kada opadaju listovi i cvetovi, do proleća kada počinje njihovo formiranje. Biljka se seče do zemlje da se ne bi smrzla. Ako se ne tretira na odgovarajući način, može doći do izostanka cvetanja naredne sezone. Sladić je višegodišnja biljka, pa se u jesen zemljište oko biljke prekriva malčom da bi se zaštito od propadanja, zbog prevelike vlažnosti i niskih temperatura.

Održavanje zasada

Za uspešno održavanje zasada, potrebno je biljci obezbediti uslove koje zahteva. Mora se saditi na odgovarajućem zemljištu ili se zemljište popravlja dodavanjem drenažnog sloja. Ne sme se saditi u potpunoj senci, kao ni na suviše niskim temperaturama, a ako se temperature spuste, zemljiše je potrebno malčirati da bi se koren zaštitio od hladnoće i suvišne vlage.

Proređivanje

Proređivanje se obavlja kada prođe zima i odseca se 5 - 10 cm od grana da bi se obezbedio zdrav rast. Sadnice koje nisu preživele zimu se u proleće uklanjaju da ne bi došlo do širenja bolesti preko korena na susedne biljke. Biljke koje rastu u polusenci mogu imati jako dugo korenje, pa se dodatno orezuju da bi izgledale urednije.

Berba

Sladić je biljka koja dostiže zrelost tek nakon 3 - 4 godine i tada može da se ubira koren i biljka je dovoljno jaka da bi to preživela. Kada se ukoreni, može se brati svake godine.

Sladić je najbolje brati u jesen, kada završi sa cvetanjem, jer tada mu korenje ima najslađi ukus. Beru se sekundarni korenovi, dok se primarni ostavljaju, kako bi biljka mogla rasti i narednih godina. Korenje se seče na komade 15 - 20 cm, a zatim čiste, operu i osuše. Ako se pažljivo beru, mogu se iskoristiti za sadnju.

Skladištenje

Koren sladića se pre skladištenja mora iseći na sitnije komade i ostaviti da se osuši na suvom i toplom mestu. Koliko će sušenje trajati, zavisi od veličine komada i zbog toga bi trebalo seći na sitnije komade. Kada se osuši, može da se čuva i nekoliko meseci. Takođe može da se čuva i skuvan, na taj način što se svežem korenu dodaje voda i kuva se dok ne postane crn i gust.

Priprema za sledeću sezonu

Zimi se zemljište malčira, a zalivanje se svodi na minimum, da bi se osigurao opstanak biljaka i one se pripremile za narednu sezonu. Sadnice koje su propale i koren im je istrulio zbog previše vode se uklanjaju, zajedno sa bolesnim biljkama. Na taj način se sprečava da se bolest širi na okolne biljke.

Bolesti

Sladić je prilično otporan na bolesti, a najčešće se javlja truljenje korena, koje se dešava kada biljka dobija prevelike količine vode koja se ne može ocediti. Takođe može doći do oštećenja listova ako je biljka izložena prejakom suncu i nema dovoljno vode. Od bolesti su najčešće rđa i pepelnica.

Rđa

Rđa (lat. Pucciniales) je bolest koju izazivaju gljivice i napada baštenske biljke. Manifestuje se u vidu smeđih tačkica sa unutrašnje strane listova, što oduzima snagu biljci. Ako je zaraza teška, može doći do uvenuća biljke. Listovi koji su ugroženi dobijaju žutu boju i opadaju. Fleke se javljaju i na lisnim drškama. Da ne bi došlo do pojave ove bolesti, treba smanjiti količinu azotnog đubriva, jer ono dovodi do bujanja vegetativnih delova, što privlači gljivicu. Borba protiv rđe na prirodan način sastoji se od korištenja komposta u kom su pomešani treset, pesak, đubrivo i kokosova vlakna. Ako je bolest jača, treba upotrebiti fungicide kao što su tritikonazol i tebukonazol.

Pepelnica

Pepelnica (lat. Golovinomyces orontii)  je bolest koju izazivaju gljivice, a ugrožava mnoge biljke. Manifestuje se kao sivkasti sloj koji se prvo javlja na vrhovima listova, a zatim i na donjoj strani. Lako se prenosi vetrom na okolne biljke. Mladi listovi se lome i venu. Ova bolest može značajno ugroziti razvoj biljaka. Najviše joj pogoduju temperature od 15 - 27°C, a ne odgovaraju joj temperature iznad 32°C. Više su ugrožene biljke u polusenci. Protiv ove bolesti se može boriti primenom niskotoksičnih fungicida, kao što je Triadimefon.

Postoji i mnogo prirodnih metoda za borbu protiv bolesti kod sladića:

• soda bikarbona rastvorena u vodi u odnosi 1:1
• organski fungicidi na bazi sumpora, kalijum bikarbonat i ulje neema
• mleko rastvoreno u vodi u odnosu 1:10

Štetočine

Kako se sladić gaji u polusenci i na vlažnom zemljištu, privlači štetočine kojima takva okolina odgovara. Jedna od najčešćih štetočina je puž.

Puž (lat. Gastropods) je štetočina kojoj odgovara vlaga i često napada biljke koje rastu u takvim uslovima. Uglavnom se pojavljuje preko noći ili rano ujutro i za sobom ostavlja trag sluzi. Hrani se listovima na kojima pravi rupe, a može ih i u potpunosti pojesti. Najviše ga ima od proleća do jeseni. Hrani se mnogim vrstama povrća i ukrasnih biljaka, a naročito mu odgovara mlada rasada. Protiv puževa se može boriti na mnogo načina, ali ako će se biljke koristiti za ishranu, najbolje je primenjivati prirodna sredstva i zamke, kao što su ljuske jaja, pivo, i biljke kao što su dalije, peršun, ruzmarin, hibiskus i sl.

Upotreba sladića

Sladić se upotrebljava u tradicionalnoj medicini, kao i u kulinarstvu već jako dugo, ali se tek od skora otkrivaju sva njegova blagotvorna dejstva, pa se sve više koristi. U kozmetičkoj industriji se koristi ekstrakt korena, zbog svojih protivupalnih svostava.

Kuhinja

Koren sladića sadrži dosta kalorija, jer u sastavu ima glukozu i fruktozu, ali je mnogo manje kaloričan od šećera. Najčešće se primenjuje u vidu čaja. U kuhinji se uglavnom koristi prah od sladića, i to pri mariniranju piletine i ribe ili za prelivanje povrća. Takođe se jede sa testeninom, ali najčešće se dodaje prah u rižoto.

Kozmetika

Ekstrakt korena sladića se koristi u proizvodima za problematičnu kožu, jer ima snažno antioksidativno dejstvo i umirujuće deluje na kožu. Deluje na hiperpigmentacije nastale usled hormonskih promena ili sunca. Takođe čini kožu mekšom i ublažava ožiljke. Sadrži supstancu koja sprečava prelazak testosterona u dihidrotestosteron, koji izaziva opadanje kose kod muškaraca.

Zdravlje

Sladić sadrži mnoga lekovita jedinjenja, kao što su fitoestrogeni i flavonoidi. Sadrži i hormon kortizol koji smanjuje stres, pa se koristi tokom psihofizičkih napora. Prirodna jedinjenja sladića imitiraju estrogen (ženski polni hormon), čiji se nivo smanjuje u menopauzi, pa pomaže kod simptoma menopauze kao što su valunzi i noćno znojenje. Takođe podiže krvni pritisak i nivo šećera u krvi, uništava gljivice, viruse i bakterije, smanjuje upale, ublažava tegobe disajnih puteva i sl.

Zanimljivosti

Naziv Glycyrrhiza potiče od grčke reči glykos, što znači sladak i rhiza, što znači koren i odnosi se na sladak ukus korena ove biljke. Vodi poreklo iz Azije, a u Evropu su je preneli dominikanci tokom srednjeg veka. U Englesku su je doneli rimski vojnici i u početku se sadila u samostanima.

Sladić je veoma popularan u Španiji i Italiji, gde se koristi presan, samo se iskopa iz zemlje, očisti i žvaće kako bi se osvežio dah.

Prvi tragovi korena sladića su nađeni u Tutankamonovoj grobnici koja potiče iz 1350 godine pre nove ere, a na hijeroglifima je prikazan kao rado konzumirano muško piće. U Rimu se primenjivao kao preparat protiv ćelavosti. Rado su ga koristili Aleksandar Veliki i Julije Cezar.

Holandija, koja je bila moćna sila, u 17. veku je započela sa proizvodnjom bombona od sladića. Sladić je simbol na grbu okoline Bamberga u Nemačkoj.

Foto: Yuriy Danilevsky / CC