Dragoljub

Dragoljub (lat. Tropaeolum majus) ili kapucinka je biljka koja pripada familiji Tropaeolaceae. Vodi poreklo iz Južne Amerike, preciznije iz Bolivije, Perua i Kolumbije. Na različitim jezicima ima i različite nazive - Indian cress ili Garden nasturtium (eng), nasturzio (ita).

Dragoljub je jednogodišnja zeljasta biljka, veoma popularna kao ukrasna biljka jer se brzo i lako gaji i nije zahtevna. U zavisnosti od vrste, može rasti u vidu žbuna, penjati se ili rasti kaskadno. Daje mnogo cvetova, koji su jarkih boja, od žutih, narandžastih i crvenih, pa do pastelnih. Cvetovi se sastoje od 5 latica, sa levkstim delom koji nosi nektar, na poleđini cveta. Cvetovi mogu biti i do 6 cm u prečniku. Plod se sastoji od tri dela, od kojih svaki sadrži jednu veliku semenku.

Stablo je je svetlozeleno i mesnato. Listovi su uglavnom okruglog oblika, a mogu imati i oblik štita. Prečnik im može dostići i do 10 cm. Kod mnogih vrsta listovi su okrugli i ravni i podsećaju na listove lokvanja. Neke sorte imaju jednobojne zelene listove, dok su kod drugih šareni i pegavi.

Dragoljub se gaji veoma jednostavno, pa je pogodan za baštovane početnike. Takođe je i korisna biljka, jer osim što služi za ukras, ima listove, cvetove i plodove koji su jestivi. Dobro ih je gajiti i u voćnjacima i povrtnjacima jer odbijaju mnoge štetočine od voća i povrća.

Vrste dragoljuba

Familija Tropaeolaceae sadrži oko 80 vrsta jednogodišnjih i višegodišnjih biljaka. Vodi poreklo iz Srednje i Južne Amerike. Sve vrste su grupisane u dve osnovne - žbunaste, odnosno patuljaste (lat. Tropaeolum minus) i penjačice (lat. Tropaeolum majus). Većina gajenih vrsta pripada Tropaeolum majus, ali su brojne sorte koje se gaje hibridi nastali od ove i drugih vrsta. U daljem tekstu možete pročitati koje su najpopularnije vrste dragoljuba, koje se međusobno uglavnom razlikuju po boji latica.

Alaska

Alaska pripada patuljastim sortama. Listovi su joj izrazito zelene i bele boje, a cvetovi mogu biti različitih boja i postavljeni su iznad listova. Boja cvetova može biti bela, krem, žuta, narandžasta, mahagonij ili ružičasta.

Apricot

Cvetovi ove vrste su specifični po svojoj boji kajsije, koji rastu iznad svetlozelenih listova. Najčešće se gaji u prozorskim žardinjerama.

Black Velvet

Black Velvet se odlikuje cvetovima tamno kestenjaste boje i jedina je vrsta sa takvim cvetovima.

Empress of India

Ovo je stara sorta žbunastog, patuljastog dragoljuba. Ima jarko crvene cvetove, dok su listovi tamnoljubičaste boje. Kompaktnog je habitusa i najbolje je saditi je u saksijama.

Canary Creeper

Canary Creeper je vrsta penjačice (lat. Tropaeolum peregrinum). Brzorastuća je i vodi poreklo sa Ekvadora i iz Perua. Najčešće je višegodišnja puzavica, ali se gaji i kao jednogodišnja biljka. Najbolje je gajiti je u blizini nekakvog oslonca, kao što je ograda, da bi se mogla penjati, a često se gaje na ogradama i terasama. Cvetovi ove vrste su specifični, jarkožute boje i imaju rese, zbog kojih podsećaju na ptičija krila po čemu je ova vrsta dobila ime.

Ken Aslet

Ken Aslet (lat. Tropaeolum tuberosum) je sorta koja vodi poreklo iz Ekvadora, Kolumbije, Perua i Bolivije. Jednogodišnja je biljka, nežnog habitusa, cvetovi su žutonarandžaste boje i cvetaju dosta rano. Odgovaraju joj uslovi umerene klime, dok će u hladnijim uslovima stradati od mraza.

Jewel Mix

Ovo sorta je žbunolika, a cvetovi znatno nadvisuju listove. Cvetovi su raznolikih boja - žuti, ružičasti, narandžasti i mahagonij.

Uzgoj dragoljuba

Gajenje dragoljuba je pogodno za početnike jer nije komplikovano, ne zahteva mnogo nege, ni bogata zemljišta. Najviše mu odgovaraju siromašnija zemljišta i sunčana mesta. Može se saditi u bašti, ali i u saksijama u prostorijama, na prozorima ili balkonima. Dragoljub se može koristiti na više načina, jestiva je biljka, a u bašti privlači oprašivače i štiti biljke od štetočina.

Plodored

Dragoljub u bašti privlači insekte oprašivače, ali predstavlja i mamac za štetne insekte, pa se koristi da bi se zaštitile druge korisne biljke, kao što je voće i povrće. Često predstavlja zamku za lisne vaši, koje veoma rado nastanjuju cvetove dragoljuba. Zbog toga je dragoljub dobar komšija u bašti biljkama kao što su pasulj, kupus, tikvice, krastavac, kelj, bundeve, dinje, rotkvice, ali i voćnjak.

Zalivanje

Dragoljub ne zahteva naročitu brigu, ali mu je ipak potrebno zalivanje tokom dužih sušnih perioda. Između dva zalivanja, zemljište bi trebalo da se osuši. Prehrana tečnim đubrivima je potrebna da bi biljka tokom leta dala mnogo cvetova. Naročito je značajno đubrenje fosforom. Kada počne sa rastom, zaliva se samo tokom dužih sušnih perioda i kada biljka počne vidljivo da vene.

Đubrenje

Za cvetanje, dragoljubu najviše odgovara peskovito zemljište koje je siromašno, pa ga nije potrebno đubriti, izuzev prihrane tečnim đubrivima za podsticanje cvetanja.

Razmnožavanje

Dragoljub se najčešće i veoma uspešno razmnožava putem semena, ali je moguće razmnožiti ga i putem reznica. Za reznice se uzima deo biljke dužine oko 7 cm, koji na sebi ima bar 3 lista. U posudi sa zemljom se napravi rupa i postavlja se reznica na dubinu od približno 2.5 cm, blago utaba i zalije. Posuda se ostavlja na sunčanom mestu, kao što je prozor ili pod veštačko svetlo, da bi se zemlja osušila. Posle nedelju dana, može se proveriti da li se biljka ukorenila. Ako jeste, može se presaditi u baštu, na mesto sa dosta sunca i zaliva se pažljivo, sve dok je to potrebno.

Presađivanje

Dragoljub je biljka koja dosta loše podnosi presađivanje. Presađuje se samo ako je neophodno i to dok su biljke veličine 10 - 15 cm. Ako se planira presađivanje, najbolje je birati posude od papira ili kartona, koje se mogu direktno posaditi i koje će se u zemljištu razložiti. Na taj način se umanjuje šok usled presađivanja i ne oštećuje se korenje.

Podmlađivanje

Ukoliko biljka dragoljuba dobije izdužen i neuredan izgled, može se odseći na polovinu njegove zapremine i nakon toga će vrlo brzo ponovo narasti. Kasno u proleće i rano u leto može se malo orezati, kako bi mu se popravio oblik i podstaklo cvetanje.

Zemljište

Dragoljubu najviše odgovara toplo, siromašno zemljište sa dobrom drenažom. Na bogatim zemljištima, dragoljub razvija veliku lisnu masu, ali malo cvetova. Idealna temperatura zemljišta je između 12 i 18°C. U izvesnoj meri podnosi sušu, ali mu više odgovara vlažno zemljište.

Klima

Dragoljubu najviše odgovara toplo zemljište i dosta sunca. Opstaje i u polusenci, ali tada znatno manje cveta. Malo senke dobro dođe za vreme vrelih letnjih dana, da ne bi izgubio svu vlagu. Podnosi blagi mraz, ali ne preživljava smrzavanje. Nivo vlage u zemljištu treba da bude prosečan, oko 30 - 50%.

Sadnja dragoljuba

Dragoljubu najviše odgovara kada je izložen direktnom sunčevom svetlu 6 - 8 sati dnevno. Setva je jednostavna, jer je seme dragoljuba dosta veliko, oko 1.5 cm. Seme se seje odmah na stalno mesto, gde će rasti i cvetati. Najčešće se seje u bašti, ali može se održati i u zatvorenom, ako su obezbeđeni odgovarajući uslovi. Direktna setva na stalno mesto je poželjna jer je koren dragoljuba nežan i osetljiv na presađivanje.

Vreme sadnje

Seme dragoljuba je najbolje posaditi u proleće ili rano u leto, krajem aprila i u maju. Ako se gaji u zatvorenom prostoru, sadi se 2 - 4 nedelje pre poslednjeg očekivanog prolećnog mraza. Na otvorenom, najbolje vreme za sadnju je 1 - 2 nedelje posle poslednjeg prolećnog mraza. Mlade sadnice treba zaštiti od mogućeg kasnog mraza.

Sadnja iz semena

Sadnja iz semena je jednostavna, dovoljno je da se utisne na dubinu od 2.5 cm, na mestu koje smo odabrali za rast. Da bi se podstaklo klijanje, seme se preko noći potopi u vodu pre sadnje. Zemlja se zaliva dok biljčice ne izniknu, što se uglavnom događa nakon 7 - 10 dana. Kada biljke izrastu, proređuju se tako da međusobna udaljenost bude oko 30 cm.

Uzgoj u bašti

Dragoljub je biljka kojoj najviše odgovara gajenje na otvorenom prostoru, sa dosta sunca. Ako se sadi više sadnica, između njih se pravi razmak na otprilike 10 - 12 cm. Dragoljub veoma brzo i dobro prekriva zemljište, pa se može koristiti za prekrivanje zapuštenih delova bašte.

Uzgoj u stakleniku

Gajenje dragoljuba u stakleniku ili plasteniku uglavnom počinje u martu. Seme se sadi u posude koje su duboke 9 cm i napunjene zemljom, a zatim postavlja na mesto koje je izloženo sunčevoj svetlosti.

Uzgoj u saksijama

Prilikom gajenja u saksijama, seme se sadi na oko 2.5 cm dubine i postavlja na mesto sa dosta sunčeve svetlosti, kao što je prozor okrenut ka jugu. Najviše mu odgovaraju saksije od prirodnih materijala, kao što su glinene ili saksije od kamena. Na dno posude je dobro dodati sloj šljunka ili kamenčića da bi se poboljšala drenaža. Đubrivo se ne mora dodavati. Kada biljčice niknu, premeštaju se u veće saksije.

Održavanje i nega

Dragoljub je biljka koja je veoma jednostavna za gajenje i održavanje. Biljka sasvim dobro uspeva i ako se potpuno zanemari. Tokom leta, zbog stresa od prevelikih vrućina, može doći do prestanka cvetanja biljaka. Tada i njihov ukus može postati izraženiji. Da bi se umanjile posledice ekstremno visokih temperatura, potrebno mu je dovoljno zalivanja.

Održavanje zasada

Održavanje dragoljuba je veoma jednostavno. Mora mu se obezbediti dovoljno svetlosti, bilo da se gaji u zatvorenom prostoru ili u bašti i zalivati da se ne bi osušila. Dosta dobro podnosi kako visoke temperature, tako i blaži mraz. Orezuje se da bi se podstakao rast i cvetanje. Jednogodišnja je biljka, ali je prikupljanje semena i priprema za sledeću sezonu jednostavna. Zdrave i dobro održavane biljke se same ponovo poseju, pa se godinama pojavljuju na istom mestu u bašti.

Proređivanje

Proređivanje se obavlja kada su biljke previše gusto zasejane, jer dragoljub ima osetljiv korenov sistem, koji ne podnosi ometanje u rastu, zbog čega se najčešće i gaji direktnom setvom. Kod nekih vrsta je lišće previše bujno i ometa cvetanje, pa se proređuje da bi se poboljšalo strujanje vazduha između listova. Na taj način i sunčeva svetlost lakše dopire do pupoljaka, što pospešuje cvetanje.

Orezivanje

Dragoljub dobro podnosi orezivanje, pa se može lako dobiti željeni oblik ako biljka previše naraste. Redovnim uklanjanjem precvetalih cvetova će se podstaći i produžiti vreme cvetanja.

Berba

Semenke dragoljuba u zrelom stanju su sivkaste ili svetlosmeđe boje. Same padaju sa biljke i lako se uočavaju na zemljištu oko biljke. Takođe se mogu ubrati pre nego što opadnu, kada su zrele i lako ih je odvojiti od biljke. Semenke se prikupljaju u posudu ili korpu.

Sušenje

Seme dragoljuba je veoma jednostavno osušiti. Semenke se nekoliko nedelja ostavljaju na vazduhu. Mogu se poređati na papirni ubrus, karton ili neku drugu suvu podlogu. Zrelima se smatraju kada dobiju smeđu boju. Osušene semenke su tvrde. Nakon sušenja se pakuju u papirne kesice ili koverte. Cvetovi i listovi ne mogu da se suše.

Skladištenje

Seme dragoljuba se mora čuvati u materijalima koji propuštaju vazduh, kao što su papirne kesice ili koverte. Ostavljaju se na hladnom i tamnom mestu sa niskim procentom vlage. Seme je moguće sačuvati i nekoliko godina, ali sa starošću semena, procenat klijavosti opada.

Priprema za sledeću sezonu

Semenke dragoljuba je potrebno pravilno osušiti i spakovati u materijal koji propušta vazduh, kao što su papirne kesice ili koverte i takav je spreman za narednu sezonu. Međutim, dragoljub se može i sam posejati. Zrelo seme, kada padne na zemlju, može se samo posejati. U proleće se zemlja malo podrlja grabljicama i pusti se da dragoljub sam izraste.

Bolesti

Dragoljub najčešće oboleva od truleži korena, uvenuća i bakterijskih mrlja. Ove bolesti nepovoljno utiču na rast biljke. Sklona je napadu lisnih vaši, pa se zbog toga koristi kao biljka koja štiti voće i povrće od lisnih vaši. U tom slučaju, biljka neće imati lepe cvetove.

Uvenuće

Znakovi uvenuća biljke su postepenu žućenje zahvaćenih delova, koji postaju beživotni i na kraju odumiru. Da bi se ova bolest izbegla, biljke se ne navodnjavaju nadzemno, jer se na taj način bakterije najbrže šire. Takođe treba dezinfikovati sav alat koji se koristi za obradu.

Bakterijske mrlje na listovima

Ako se gaji u nepovoljnim uslovima, dragoljub može dobiti bakterijske mrlje koje su smeđe ili crne boje i javljaju se na listovima. Ova bolest se može sprečiti proređivanjem biljke kako bi se popravilo strujanje vazduha među listovima. Takođe bi trebalo izbegavati nadzemno navodnjavanje.

Štetočine

Dragoljub je biljka koja je privlačna mnogim insektima, kako korisnim oprašivačima, tako i štetočinama. Zbog ove osobine, često se upotrebljava kao zamka štetočinama u povrćnjacima i voćnjacima i često ga napadaju lisne vaši.

Lisne vaši

Da bi se oslobodili lisnih vaši, prvo je biljku potrebno poprskati snažnim mlazom vode iz baštenskom creva. Osim toga, može se koristiti insekticid ili ekološki sprej iz kućne radinosti, napravljen od razređenog sirćeta ili etarskog ulja nane ili lavande. Takođe se mogu posaditi nana ili lavanda u blizini, da bi odbila lisne vaši.

Upotreba dragoljuba

Dragoljub se na više načina koristi u bašti i u kuhinji. Ima veoma široku upotrebu. Gaji se kao ukrasna biljka u baštama, na terasama ili prozorima, koristi se kao zamka za štetočine u bašti, a može se koristiti i kao dodatak u pripremanju jela. Zbog svojih zdravih komponenti takođe se koristi i u proizvodnji kozmetike.

Kulinarstvo

Kod dragoljuba je svaki deo biljke jestiv. Listovi i cvetovi su ljutkastog ukusa, nalik ukusu potočarke, pa se često dodaju svežim salatama, zbog izgleda i ukusa. Ako se za jelo koriste cvetovi, prvo se uklanjaju prašnici i tučak. Pupoljci mogu da se ukisele i takvi se upotrebljavaju umesto kapara. I semenke se mogu koristiti za jelo kada su zrele, takođe su ljutkastog ukusa.

Kozmetika

Dragoljub se od davnina koristio kao tonik za kosu. Čaj od dragoljuba se na nosi na kožu glave kako bi se podstakla cirkulacija i brži rast kose. Takođe, čaj od dragoljuba može biti veoma koristan kod problema sa masnom kožom.

Medicina

Svaki deo ove biljke može se koristiti u ishrani i veoma je zdrav. Listovi i cvetovi su dobar izvor antioksidanasa, kao što su vitamini C, D i A, zatim gvožđa, beta karotena, flavonoida i drugih lekovitih materija. Povoljno deluje kod virusnih, bakterijskih i gljivičnih infekcija. U medicini se koristio za čišćenje krvi, jačanje organizma i ublažavanje upalnih procesa i prehlade.

Privreda

Proizvodi koji u osnovi imaju dragoljub, koriste se u kozmetici i dermatologiji kod lečenja seboreje i peruti, kao i za poboljšavanje kvaliteta noktiju.

Zanimljivosti

U Engleskoj su travari ovu biljku nekada nazivali i Indijski kres (Indian cress). U 16. veku su ju otkrili konkvistadori u tropskim šumama Perua i Meksika, pa su je preneli u Španiju i odatle se proširila u kraljevske bašte u Francuskoj i Engleskoj. Postao je popularan u Evropi zbog svog brzog rasta i sposobnosti da se penje, pa je mogao prekriti bilo kakve površine. Kako može i sam da se razmnožava bez pomoći čoveka, počeo je da raste i u prirodi. Ovakav divlji dragoljub uglavnom cveta žutim cvetovima.

Naziv roda Tropaeolum potiče od latinske reči "tropaeolum" i grčke "triopaion", koje nose značenje trofej ili pobeda. U Rimskom Carstvu su vojnici pobedu u bitkama obeležavali tako što su koplja i štitove svojih protivnika poređali i na njih okačili kacige i to je bio znak njihovog trijumfa. Listovi dragoljuba svojim okruglim oblikom asociraju na štitove, a crveni cvetovi simbolišu krv protivnika.

Tokom Drugog svetskog rata, zbog svog ljutkastog ukusa, seme dragoljuba je korišteno kao zamena za biber.

Foto: zoosnow / Pixabay