Origano

Origano (lat. Origanum vulgare), vranilova trava, crnovrh, mravinac, bakina dušica i vranilovka je zeljasta, višegodišnja biljka iz porodice usnatica (Lamiaceae, Labiaceae). Najrasprostranjenija je na području Mediterana, a najviše u Grčkoj, Italiji i Izraelu.

Ovu biljku karakteriše njen nadzemni deo, tačnije žbunić, čiji grančice odrvene u donjem delu, te polegnu po zemlji. Njegova stabljika može dostići visinu od 60 do 80 cm. Ima cvetove štitastog oblika, bele do žuto-zelene boje. Listovi su mu sitni i zeleni.

U sušenom obliku se koristi kao začin za salate, sosove i prelive za pizzu, špagete, makarone, lazanje i druga jela, kako u našoj, tako i u drugim nacionalnim kuhinjama.

Vrste origana

Postoje 52 vrste origana u svetu, od toga 32 vrste origana raste u Turskoj, a 21 vrsta origana su biljke endemskog porekla. Vrste origana koje uspevaju u Srbiji su:

Vranilovka

Vranilovka (lat. Origanum vulgare L. subsp. vulgare) ili Vranilova trava naziva se još "plavi" origano zbog njegovih plavih cvetova. Od ove vrste origana se proizvodi ulje koje se proizvodi u kozmetičke svrhe, a najčešće kao dodatak uljima za masažu. Izuzetan je antiseptik, a kao začin se ne koristi, sem kao surogat pravom origanu. Dodaje se u žestoka pića koja samim time poprimaju specifičan miris ove biljke, kao i antiseptička svojstva. Takođe, ova sorta se koristi u industriji tkanina, radi dobijanja proizvoda lila boje. U Srbiji postoji kao samonikla biljka, ali se i gaji. Veoma je rasprostranjena, a prema nekim istraživanjima i ispitivanjima, najbolja je na Zlatiboru.

Beli origano

Origanum heracleoticum L se naziva još i "beli" origan zbog njegovih belih cvetova. Ova sorta origana je sitnija od Vranilovke i ima beli cvet. Takođe, sadrži mnogo više esencijalnih ulja i ima izraženiji ukus. Najviše se koristi kao začin, ali i kao dodatak mnogim lekovima, koji se najviše koriste u borbi protiv bolesti mokraćnih puteva. Sadrži se i kao sastojak u određenim čajnim mešavinama. Ne raste u Srbiji kao samonikla biljka, već se gaji na nižim nadmorskim visinama, na površini od 30 do 50 ha.

Sirijski origano

Sorta sa gusto rastućim ovalnog oblika listićima, dostiže visinu do 1 metra. Ima male ružičaste ili bledo roze cvetove.
Ova vrsta origana ima neobično prijatnu i jaku aromu, pa se češće od ostalih koristi za pravljenje začinjenih mešavina i za kuvanje mesnih jela. Ulje ove vrste je jako dobro kod upala kože i kod zaceljivanja rana.

Turski origano

Ova sorta origana najviše voli toplotu. Prvi put je bila uvezena iz Grčke i ima male pupoljke mlečno bele boje.

Grčki origano

Ova biljka raste na Balkanu i u Grčkoj. Višegodišnja je biljka smaragdno zelenog lišća, mala i prekrivena brojnim tvrdim dlačicama. Cvetovi su joj srednje veličine, bele boje. Ima izuzetno jaku aromu i veoma upečatjiv ljut ukus, jači od svih postojećih vrsta (previše ovog začina u jelu vodi čak i do kratkotrajne utrnulosti jezika). Cenjena je zbog svojih lekovitih svojstava i zbog svoje kompitabilnosti sa drugim jelima i umacima.

Kritski origano

Naziv kritskog origana (Origamnum dictamnus) potiče od naziva planine Dikti na Kritu. Takođe ga još zovu diktamo, diktamos, diktanus. Ova jedinstvena biljka raste samo na Kritu i to na zabačenim mestima kao što su litice, kamenite klisure. Smatra se biljkom ljubavi. Prema mitovima, Afrodita ga je sakupljala na obroncima Krita, te su je često prikazivali sa grančicom ove biljke. Aristotel, Hipokrat, Feosfrat i Dioskurid su pisali o ovoj biljci. Koristili su je za lečenje rana, od svih vrsta upala i za smanjenje porođajnih bolova (boginja Atina je putovala na Krit po Diktamos specijalno za tu svrhu). Kritski origano se takođe koristi za revitalizaciju i daje snagu celom telu.

Sem gore navedenih sorti origana, postoje i sorte ruskog origana, koje se mogu koristiti za kuvanje, konzervisanje ili za pripremu određenih medicinskih sirovina. Neke od njih su:

Duga

Ova sorta je lekovita i koristi se za pripremu medicinskih sirovina. Visina ove biljke bude do 70cm. Sadrži 0,33% eteričnog ulja. Ima visok sadržaj korisnih antocijana, pa to ponekad utiče na boju njenog lišća, koje je ponekad ljubičaste nijanse.

Mirisni snop

Ova sorta raste u visinu do 30 cm, ima cveće bledo ljubičaste boje i širi intenzivan miris. Jako je dobra za pripremu čajeva i konzevisanje, ali i kao dodatak u kolače, marmelade, u sirupe i želee. Produktivnost: 3,0-3,6 kg/kv.m.

Medeni miris

Ova sorta je sa visinom grma do 40 cm. Ima krupne, dekorativne, ljubičaste cvetove. Ima jak miris, koji podseća na miris meda. U pitanju je visokorodna sorta. Težina jedne biljke je do 200 grama. Može da se koristi kao ukrasna biljka ili u kulinariji.

Karamelica

Ova sorta ima intenzivan, ali prefinjen miris karamele, pa se masovno koristi kao začin u jelima i u pripremi slatkiša. Dostiže visinu od 30 do 40 cm. Lišće je nasuprotno, jarko zelene boje, po ivicama nazubljeno.
Cvetovi su obojeni u sve nijanse ružičaste boje. Rodnost sorte je dobra.

Dekorativne strane sorte origana:

Golden Shine

Ova sorta origana dostiže visinu od 30 cm. Lišće je napola zlatne boje. Što se tiče boje cvetova, ono je, uglavnom, bledo rozih nijansi. Ova sorta ne podnosi hladne zime, pa je tako za nju već kritična temperatura od -17'C. Zato je najbolje da se sadi u kontejnerima, pa na leto da se iznosi na vazduh.

Variety

Ova sorta raste u visinu do 30 cm. U prečniku može biti do 50 cm ili više. Poseduje lepo, sočno zeleno lišće, sa zlatnim prelivom. Cveće je bele boje, prijatnog mirisa.

Variegata

Takođe nizak grm, koji ne prelazi 20 cm u visinu. Veoma je cenjena zbog dekorativnog jarko zelenog lišća sa belim rubom.

Nana

Ovo je jedna od najpopularnijih sorti. Ima posebnu, jaku, začinsku aromu, kao i pomalo gorkast ukus. Patuljasta biljka, vrlo prefinjenog izgleda, odlična za ukrašavanje bordura u vrtu. Ima male bledo roze cvetove i raznobojno lišće. Koristi se za pripremu ljutih začina.

Sadnja origana

Sadnja origana nije komplikovana, ali ipak treba poštivati određene uslove za rast i razvoje biljke koja će davati ukusne listiće tokom čitave godine.

Vreme sadnje

Origano se može saditi na proleće ili u ranu jesen. Ukoliko se origano sadi na otvorenom, u tom slučaju se preporučuje sadnja u proleće. Najbolje ga je posaditi nakon podele rizona (vegetativno razmnožavanje), iako se uz pravilnu negu i zalivanje, biljka može dobro uzgajati i preko leta.

Priprema za sadnju

Pre sadnje origana, zemljište je potrebno poorati, uglavnom na dubinu do 40 cm, a pre same setve najbolje je izravnati i usitniti površinski sloj zemljišta.

Sadnja iz semena

Sadnja origana iz semena se ne preporučuje, ako nije obezbeđeno navodnjavanje. Potrebno je da prilikom navodnjavanja kapi budu maksimalno sitne. Uglavnom se iz semena proizvodi rasad.

Setva se uglavnom obavlja tokom leta. Veoma je bitno da bude dovoljno vlage. Setva se obavlja u lejama sa jamicama, koje su duboke do 0,5 cm. Razmak između redova treba da bude 20 cm.

Sadnja se može obavljati i u jesen, i u proleće. Za 1 m2 leje je potrebno 2 kg semena, tj. za 1 ha je potrebno 0,3 do 0,4 ha semena.

Sadnja sadnice

Ukoliko se origano sadi u jesen, to je najbolje uraditi sredinom oktobra. Biljke je potrebno posaditi što dublje, da ne nastradaju od mrazeva. Origano je potrebno saditi na razmaku 60-70 cm između redova, a na 25 cm između biljaka u redu. Potrebno je od 57.100 do 66.600 biljaka origana po ha.

Uzgoj u bašti

Ukoliko želite da uzgajate origano u svojoj bašti, potrebno je da ga posadite na osunčanom mestu. Dobro bi bilo da se doda malo krečnjaka u zemljište. Zemljište bi trebalo da ima neutralan ili alkalni pH (6,8-8). Ne bi trebalo da sadite origano u glinovito zemljište.

Ukoliko nemate uslova za to i ne možete ih obezbediti, bolje je saditi origano u saksijama.

Uzgoj u saksijama

Za sadnju origana u saksiji idealna je temperatura od 18°C do 21°C preko dana, a noću od 13°C do 16°C. Saksija treba da ima dobru drenažu. Može se saditi u kombinaciji peska, zemljišta, tresetnice i perlita. Treba obratiti pažnju da li je samo koren u zemlji, pošto ako glavna stabljika bude duboko zakopana, može dovesti do truljenja.

Saksiju je potrebno staviti na mesto gde ima puno svetla. Preko leta se saksija može izneti napolje, ali čim temperatura počne da pada, potrebno je uneti ju unutra. Odgovara mu suvlje zemljište i može se ređe zalivati. Potrebno mu je dnevno od 6 do 8 sunčanih sati da dobro upije sunce.

Takođe, dobro bi bilo da se češće orezuje, kako bi se održao oblik, ali i kako bi se povećao broj listova. Biljke bi trebale između sebe da budu udaljene 10-15 cm. Na svake dve nedelje origano se može zalivati tečnim đubrivom.

Zemljište

Origano dobro uspeva na svim tipovima zemljišta, ali će najbolje rezultate dati na plodnim, rastresitim i dubokim, suvljim zemljištima sa pH od 6,8.

Temperatura

Origano je biljka, koja je prilagođena toplijim podnebljima, te ima velike zahteve prema svetlosti i toploti. Najviše joj odgovaraju posebno osunčani prostori.

Uzgoj origana

Origano je lako uzgajati na pravom mestu. Bitno je da se sadi na dobro osunčanom području, dobro dreniranom zemljištu, sa dobrom cirkulacijom vazduha.

Plodored

Uz origano se mogu saditi biljke koje zahtevaju iste ili slične uslove, kao na primer žalfija, majčina dušica, majoran, lovor. Oni imaju iste zahteve što se tiče svetlosti i vode. Bilo koja biljka koja traži dosta sunca, ne previše vode i raste do neke srednje, umerene visine, će se lepo uklapati sa origanom.

Takođe, origano je odličan u borbi protiv pauka, jer pauci ne podnose njegov miris. Uz bosiljak, lavandu i ruzmarin, origano je odličan za sadnju u gredicama pored mahunarki, jer poboljšava razvoj navedenih.

Zbog stvaranja eteričnih ulja prilikom cvetanja, origano odlično rasteruje štetočine u bašti, prvenstveno vaši. Kako biste preduhitrili pojavu ovih štetočina, možete unapred, po perimetru gredica, posaditi origano i gore navedene aromatične biljke.

Zalivanje

S obzirom da je origano mediteranska biljka koja nema nekih posebnih zahteva za vodom, potrebno je voditi računa da u zemljištu nema previše vlage, jer će prevelika količina vlage u zemljištu loše uticati na ovu biljku. To može dovesti do zadržavanja tečnosti u korenovom sistemu. Na ovo treba obratiti posebnu pažnju tokom duže kiše. Zato se preporučuje da se oko grmlja u zemlji naprave manja udubljenja.

Đubrenje

Origano bolje reaguje na plodnije uslove zemljišta. Tokom osnovne obrade zemljišta, potrebno je uneti stajnjak u količini od 20 do 30 t po hektaru. U slučaju da se koristi mineralno đubrivo, preporučuje se unošenje NPK đubriva u proporciji 15:15:15 u količini od 300 do 400 kg po hektaru. To đubrivo se može koristiti i prilikom prihranjivanja u toku godine.

Razmnožavanje

Origano se može razmnožavati vegetativno i generativno. Ako se želi ubrzati proces razmnožavanja, primenjuje se vegetativno razmnožavanje. Deljenje busena treba obaviti neposredno pre sadnje. Buseni se dele tako da svaki deo ima korenov sistem i nadzemni deo.

Za proizvodnju na veliko, najjeftiniji način razmnožavanja je preko sadnica. Sadnice se proizvode u hladnim gredicama. Seme se u gredice seje tokom maja, u redove na razmaku od 20 cm. Seme se seje vrlo plitko, najviše do 0,5 cm dubine. Gredice se moraju redovno zalivati. Nakon nicanja biljaka, gredice treba pleviti i u sušnim razdobljima navodnjavati.

Kada biljke narastu 15-20 cm, treba ih orezati na visinu 3-5 cm čime se sprečava bujanje pojedinih biljaka i potiče razvoj bočnih izdanaka.

Održavanje i nega

Generalno, origano nema previše komplikovanih zahteva za negu. Zalivanje treba biti umereno, tlo ne treba biti previše suvo, ali ne treba da bude ni previše vlažno. Prvih par sezona nakon sadnje, potrebno je redovno vršiti plevljenje i oranje. Kada prođu tri sezone, a biljka je dovoljno ojačala, može se prestati sa plevljenjem, ali se može povremeno kositi trava oko žbunića.

Origano je u stanju da raste na istom mestu više od desetak godina, ali ipak je taj period bolje smanjiti na pet do šest godina. Ako uzgajate origano samo kako biste dobili zelenu masu, onda je najbolje nakon orezivanja prihraniti organskim ili mineralnim đubrivom u kompletu. Ako se biljka gaji samo u dekorativne, ukrasne svrhe, u tom slučaju prihrana nije neophodna.

Održavanje nasada

Od mera nege, origao povoljno reaguje na navodnjavanja, a posebno, ako se navodnjavanje obavlja posle prvog otkosa, tj. u julu i avgustu. Takođe, navodnjavanjem se obezbeđuje visok prinos u drugom otkosu.

Zemlja u gredicama treba stalno da bude pomalo poorana. Tokom prve godine rasta, dok su žbunići još mali, potrebno je da se gredice sistematski čiste od korova. Stvar je u tome da origano ne raste brzo, pa korov na hranjivom tlu jako brzo raste i počinje da guši biljke. Međutim, nakon što grmići ojačaju i porastu, više im neće smetati nikakva trava. Ako želite ređe da zalivate gredice sa origanom i ređe da ih čistite od korova, onda pospite površinu gredice slojem malča (slame).

Pošto je origano otporan na mrazeve, ne treba da se pokriva preko zime. Ako se na jesen snežni pokrivač pojavi rano, onda, na proleće, kada se istopi, na žbunićima ćete moći da primetite još uvek zelene listiće.

Na jednom mestu origano može da se sadi oko 20 godina. Kada se origano sadi sa ciljem da bi se koristio u medicinske, lekovite svrhe, onda ga treba presađivati na drugo mesto jednom u pet godina. Tamo gde je rastao origano bez brige možete posaditi bilo koju biljku, jer je origano odličan rasterivač kako bakterija, tako i štetočina.

Rezidba

S obzirom da se origano redovno koristi u kuhinji, onda se često i orezuje, što mu jako pogoduje i podstiče njegovo grananje i rast. S vremena na vreme potrebno je orezati mu grane malo temeljnije, staviti ih da se osuše na prozračnom mestu, a zatim skinuti listove i čuvati ih u staklenoj tegli. Krajem leta, na vrhovima stabljika pojavljuju se rozi ili crveni cvetići, grupisani u štitove iz kojih se razvija sitno seme.

Ukoliko nemate nameru da ga koristite za razmnožavanje biljke, odrežite ih kako ne bi "krali" hranljive materije dragocenim listićima.

Berba

Najveća koncentracija esencijalnih ulja u origanu je tokom toplih jutara, pa se zato berba obavlja u tom peiodu. On ima najbolji ukus kad se pupoljci tek formiraju, pa je i berbu potrebno obaviti tada, radi daljeg sušenja većih količina origana.

Berbu je najbolje obaviti baštenskim makazama, ali može i nožem. Potrebno je odseći stabljiku odmah iznad čvorova od lišća. Na taj način će izrasti nova biljka, a listovi će biti još ukusniji. Pre nego što se stave na sušenje, potrebno je lišće oprati, da ne bi bilo prašine na njima, pa onda dobro istresti preostalu vlagu.

Na plantažama origana žetva se obavlja mašinama, te kada su biljke pred cvetanje, a po lepom i suvom vremenu. Pokošena masa se ostavlja na parceli da dobro provene. Berba se vrši dva puta godišnje.

Sušenje

Postoji nekoliko načina berbe i sušenja origana, kako bi se što duže sačuvao. Tako, može se skinuti lišće sa stabljike i sušiti posebno, a može se osušiti cela stabljika i samo izmrviti suvo lišće.

Osim toga, može se vezati nekoliko stabljiki i ostaviti na suvom i mračnom mestu. Može se staviti u neku kesu, kako bi osušeni komadi padali u nju i tako bili zaštićeni od padanja prašine.

Kad se lišće origana osuši, potrebno ga je skinuti, a najbolje prstima. Pre nego što stavite to lišće u neku kutiju na čuvanje, potrebno je dobro očistiti ga da ne bi negde ostala neka bubica.

Skladištenje

Čuvati lišće origana je potrebno na tamnom, mračnom mestu. Najbolje je da ga stavite u neku staklenu teglu ili vakuumsku kutiju. Svetlo i vazduh bi mu uništili ukus. Sušeni origano će trajati šest meseci, a nakon toga gubi ukus.

Bolesti

Bolesti origana uglavnom uzrokuju gljivice i rđa.

Gljivice

Pojavljuju se u vlažnim uslovima, gde vazduh ne cirkuliše dobro da lišće ostane suvo. Ukoliko znate da tlo nije dovoljno suvo, bolje je uzgajati origano u saksijama ili podignutim gredicama. Biljke koje su zaražene gljivicama nikada ne treba kompostirati, uvek ih treba spaljivati ili uništavati na drugi način.

Gljivice mogu dovesti do truljenja lišća ili korena. Ako starije lišće biljke počne da truli, to uglavnom znači da je biljka zaražena truležima botrytis. U ovom slučaju nema leka, te biste trebali biljku skroz ukloniti, odnosno, uništiti da bi se sprečilo dalje širenje bolesti. Postepeno venjenje možete biti znak truleži korena rizoktonije. Zato treba dobro pogledati biljku. Ukoliko primetite braon ili crnu boju na biljci, morate je odmah uništiti i više ne uzgajati na tom mestu origano najmanje tri godine.

Rđa

Ova bolest uzrokuje kružne mrlje na lišću origana. Ukoliko ih primetite na vreme, tj. rano, možete da spasete biljku tako što ćete orezati napadnute delove biljke.

Štetočine

Iako je štetočina koje napadaju origano malo, potrebno je spomenuti polipe, paukove grinje i lisne vaši.

Polipi i paukove grinje

Ukoliko ih primetite, možete svaki drugi dan prskati biljke jakim pritiskom vode iz creva, sve dok te štetočine ne nestanu. U težim slučajevima možete koristiti insekticidni sapun ili neem ulje. Kako biste uništili ove štetočine, potrebno je temeljno prskanje biljke, a pritom paziti na donje strane lista biljke.

Rudari listova

Rudari listova su sitne larve crnih muva koje liče na crve, hrane se unutar lišća origana, ostavljajući smeđe tragove. Insekticidi ne mogu da dopru do njih, pa je jedini način da ih se rešite je uklanjanje i uništavanje pogođenih listova pre nego što se larve razviju.

Lisne vaši

Origano mogu da napadnu i lisne vaši, koje se pojave na lišću. U ovom slučaju se nikako ne smeju koristiti hemijski preparati, te se biljka može oprašiti sa duvanskom prašinom uz dodatak pepela ili se može koristiti kreč.

Upotreba origana

Origano je veoma cenjena začinska, aromatična i lekovita biljka. Upotrebljava se u proizvodnji raznih, neobičnih, aromatičnih sireva, mesnih prerađevina, različitih jela od testa, kolača, marmelada i želea, u izradi lekova, mirisnih sapuna, kolonjske vode i parfema. Zadnjih godina veliko je interesovanje za origano zbog rezultata studija, koje su pokazale veoma širok spektar njegovih antibakterijskih, fungicidnih, kao i antiviralnih i antioksidativnih osobina. U prehrambenoj industriji, farmaceutskoj i kozmetičkoj industriji i u kulinarstvu se koriste vrhovi grančica u cvetu, nakon što su osušene i ustinjene.

U početku se ulje origana koristilo samo za aromaterapiju. Danas se origano koristi u raznim oblicima, kao suv i mleven, u kapsulama ili u obliku ulja, a koje se koristi za spoljnu upotrebu ili primenjuje oralno.

Zdravlje

U narodnoj medicini se origano koristi i kao prirodni antibotik, i kao sredstvo za iskašljavanje. Takođe se koristi za širenje bronhija i protiv grčeva, za upale sinusa i posebno hronične grlobolje, nespecificne upale uha, bešike, prehlade, viroze, gripe i dugotrajne tegoba sa nosem. Američki istražitelji su otkrili da origano ubija 100% kolonija tridesetak vrsta bakterija "in vitro", a koje uključuju Psudomonas aeruginusa, Listeria monocytogenes, Staphylococcus auerus i albus, te Bacillus antracis.

Dokazano je da origano pozitivno deluje na zaustavljanje rasta gljivice Candida albicans, kako lokalno na koži tako i u sistemskim infekcijama.

Grčki istražitelji su dokazali da origano može da ubije bakterije u septičnoj vodi i tako je steriliše.

Origano sadrži polifenole kao i mnogobrojne flavone. Takođe, ulje divljeg origana sadrži veliki broj takvih minerala, kao šti su magnezijum, cink, kalijum, vitamin A, B2 i C, gvožđe, bor, bakar.

Izuzetno je snažan antioksidans, jači je čak 42 puta od jabuke, 12 puta od pomorandže i 5 puta od borovnice. U ulju divljeg origana je pronađeno preko 60 različitih jedinjenja, a najvažniji su karvakrol i timol. Sem njih sadrži i limonen, pinen i ocimen. U manjim količinama u njemu su pronađena jedinjenja p-cimen, caryophyllene, germacrene-D, spathulenol, β-fenchyl alcohol i o-terpineol.

Origano odlično pomaže kod ispucalosti kože, osipa, psorijaze, kao i kod problema sa svrabom, aknama, seborejom, peruću, vašima i ekcemima. Takođe pomaže i u slučajevima upale uva i kod bolova uva. Ulje divljeg origana odlično je za atletičare zbog njegovog anestetičkog i antiupalnog delovanja. Takođe je efikasan kod ublažavanja zubobolje, jer ubija bakterije koje izazivaju bol. Ulje divljeg origana sprečava povlačenje desni, a afte i labijalni herpes takođe efikasno leči.

Origanovo ulje pomaže kod ujeda, uboda i u slučaju opasne lajmske bolesti, kao i kada neko ima problema sa bradavicama, dekubitisom, artritisom, burzitisom, reumom, tendonitisom, osteoporozom, sa varenjem, prolivom ili gasovima. Takođe, origanovo ulje umiruje i relaksira digestivni trakt, uklanja gliste i metilj u crevima kod kolitisa, pomaže kod hronove bolesti, dijareje, sindroma iritabilnog creva, a stimuliše i izlučivanje žuči od strane jetre.

Ulje divljeg origana se primenjuje i u otklanjanju lošeg zadaha, teških rana i opekotina. Ovo ulje treba držati van domašaja dece, što dalje od od sluzokože i očiju i svih osetljivih delova kože. Treba ga čuvati na suvom i tamnom mestu.

Ne preporučuje se konzumacija ulja divljeg origana trudnicama i dojiljama, pošto otežava apsorpciju gvožđa.

Kuhinja

Ova biljka se kao začin veoma široko koristi u mediteranskoj kuhinji, na Filipinima i u zemaljama Latinske Amerike.

U Evropi se najčešće koriste u Italiji za pripremu pica, ali i drugim zemljama u okruženju. Bez njega pica ne bi imala taj dobro prepoznatljiv i svima nama veoma omiljen ukus.

Origano se može dodati i u domaći hleb, uz sotirane pečurke ili luk. Origano je odličan kao preliv za salate. U suvom obliku se dodaje ribi, u marinadu ili u paradajz sos.

Prelepo se kombinuje sa maslinama, kaparom, šunkom. Origano se obavezno dodaje kao začin uz pečenu prasetinu ili jagnjetinu. Takođe, sušeni origano se može dodati na ražnjiće, kao i na šnicle, kako bi im dodao tu neverovatno aromu.

Pošto je ulje divljeg origana izuzetno jako, čak je jače od ulja čili paprike, preporučuje se njegovo razblaživanje, a najbolje sa maslinovim uljem.

Zanimljivosti

Origano je poznat izdavna. Još Plinije Stariji ga je pominjao kao odlično sredsvto za varenje. Bio je poznat i Egipćanima. Oni su ga koristili za lečenje i dezinfekciju.

Sam naziv origana potiče od grčke reči origanon [ὀρίγανον]: oros [ὄρος] "planina" i glagola ganousthai [γανοῦσθαι] "radovati se".

U Srbiji je origano poznat i kao vranilova trava, crnovrh, mravinac, bakina dušica i vranilovka.

Origano dobro uspeva u Evropi, u zemljama sa umerenom klimom, posebno na Mediteranu, odakle i vodi poreklo, a kultiviše se svuda u svetu, uključujući Južnu Ameriku, SAD i Indiju. Tržište origana je u ekspanziji.

Prirodna staništa origana u Srbiji su brdsko-planinska područja, počev od Stola, Krša, Deli Jovana na istoku, preko Stare planine i Kopaonika, do Zlatibora, Tare i Suvobora na zapadu. Njeno sakupljanje je ograničeno zakonom. U Srbiji takođe postoji interesovanje za plantažno uzgajanje origana, a postoje i uslovi za to. Zbog snažnog prijanjanja za tlo pogodan je za zaštitu erodibilnih terena i marginalnih zemljišta.

U staroj Grčkoj ova biljka je bila poznata pod imenom "radost planina" i koristila se protiv dijareje, psorijaze, povraćanja, bolesti žutice, kao i protiv gljivičnih oboljenja. Određene vrste origana su bile veoma poštovane od strane starih Egipćana. Oni su ga često pleli u krune i venčiće tokom sprovođenja svojih rituala.

Postoji više zanimljivih legendi o origanu. Jedna od njih priča o slugi kiparskog cara koji je slučajno prolio bočicu omiljenog parfema svog gazde. Momak se toliko uplašio kazne, da se momentalno onesvestio i pretvorio u žbunić sa aromom tog istog parfema.

Takođe, Aristotel je u IV veku pre naše ere pisao u svojoj knjizi "Istorija životinja" da ako se koza koja živi na Kritu rani strelom, ona će otići da traži origano za koji su verovali da može da izvuče strelu koja se zabola u nju.

Foto: photosforyou / Pixabay