Slatki krompir (lat. Ipomea batatas) ili batat je višegodišnja biljka iz tropskih krajeva. Potiče iz porodice Convolvulus, poznate kao slakovke, inače familije od oko 60 rodova i preko 1.600 vrsta, za razliku od običnog krompira koji pripada porodici Solananceae, gde pripadaju i paradajz, patlidžan i paprika. Poreklo vuče iz Srednje i Južne Amerike. Ako se gaji u tropskim krajevima, onda je višegodišnja biljka, međutim ukoliko se uzgoj vrši u predelima u kojima u toku godine ima par meseci mraza uspeva kao jednogodišnja biljka.
Batat je skrobno povrće, bogato ugljenim hidratima, bez masti i sa veoma malo šećera. Koren mu je crvene, narandžaste ili žute boje. Po sastavu je veoma sličan običnom krompiru, ali sadrži više proteina. Bogat je mineralima (mangan, bakar, kalcijum, kalijum, magnezijum i gvožđe), vitaminima A, B, C, E kao i vlaknima koja omogućavaju pravilno funkcionisanje organa za varenje.
Za ishranu se koristi zadebljali koren. Može se kuvati, pržiti ili pohovati. Osim korena, za ishranu se može koristiti i list koji se može pripremati poput lišća spanaća ili repe. Listovi batata obično imaju oblik nalik srcu, svetlo zelene do tamno zelene boje i prošarani su uočljivim žilama. Mlado lišće se može koristiti kao povrće, a sušeno kao čaj. Batat poseduje visok sadržaj beta karotena, koji je poznati antioksidans, a količina istog zavisi od boje. Naime, što je batat crveniji to je sadržaj beta karotena veći. Batat se koristi i u farmaceutskoj industriji, obzirom da poseduje izuzetno hranljivo dejstvo.
Sorte batata
Postoji mnogo sorti batata, što je slično i sa drugim voćem i povrćem. Sorte se razlikuju po boji (žuta, narandžasta, crvena itd), boji mesa ( boja unutrašnjosti može biti narandžasta, žuta, bela, crvena), ukusu (blago slatki do veoma slatki). Širom sveta postoji preko 400 sorti batata.
O'Henry
O'Henry ima tanku koru svetlo braon boje, kao i belo unutrašnje meso. Ova sorta daje velike krtole valjkastog oblika, a povremeno raste i u nepravilnom obliku. Njegov ukus podseća na ukus meda i oraha. Za uzgoj ove sorte slatkog krompira potrebno je oko 100 dana.
Beauregard
Beauregard ima koru ružičaste ili bakarne boje. Unutrašnjost je ispunjena narandžastim mesom. Daje veoma visoke prinose sa malim gubicima. Brzo sazreva i zahvalna je za skladištenje. Za uzgoj ove sorte je potrebno od 90 do 100 dana.
Bush Porto Rico
Bush Porto Rico ima koru u nijansi žute i narandžaste boje. Unutrašnjost je ispunjena mesom slične boje. Za uzgoj je potrebno oko 120 dana, pa je zbog toga pogodan za baštenski uzgoj.
Carver
Carver ima koru u nijansi crveno-bakarne boje, dok je unutrašnjost ispunjena mesom narandžaste boje. Za uzgoj je potrebno oko 100 dana i jako je laka za vadjenje jer se krtole nalaze odmah ispod stabljike.
Centennial
Centennial ima koru u nijansi crveno-bakarne boje, dok je unutrašnjost ispunjena tamno žutim do svetlo narandžasto mesom. Ova sorta daje jako velike prinose, a za uzgoj je potrebno oko 100 dana. Takođe ova sorta je jako zahvalna za skladištenje.
Covington
Covington ima narandžastu koru dok je unutrašnjost ispunjena mesom slične boje. Za uzgoj je potrebno oko 100 dana. Relativno je nova sorta.
Frazier White
Frazier White ima belu koru dok je unutrašnjost ispunjena mesom, takođe, bele boje. Kada se ova sorta skuva može promeniti boju u svetlo zelenu. Za uzgoj je potrebno oko 90 dana. Veoma je pouzdana sorta i jednostavna za obradu, uzgoj i vađenje.
Tainung 65
Tainung 65 ima koru svetlo crvene boje, dok je unutrašnjost ispunjena svetlo žutim mesom. Za uzgoj je potrebno oko 95 dana. Ova sorta daje veoma visoke prinose.
Georgia Jet
Georgia Jet ima crvenu koru dok je unutrašnjost ispunjena narandžastim mesom. Za uzgoj je potrebno oko 90 dana. Ova sorta daje veoma visoke prinose, bolje podnosi hladnoću i veoma je zahvalna za obradu i skladištenje.
Hernandez
Hernandez ima tamno narandžastu boju kore i unutrašnjost je ispunjena tamno narandžastim mesom. Za uzgoj je potrebno oko 105 dana. Najviše se koristi za poslastice u vidu kolača.
Nancy Hall
Nancy Hall ima žutu koru dok je unutražnjost ispunjena žutim mesom. Za uzgoj je potrebno oko 120 dana. Koren ove sorte je mali. Obično se uzgaja u baštama.
Jewel
Jewel ima svetlo narandžastu koru, dok je unutražnjost ispunjena mesom iste boje. Za uzgoj je potrebno oko 105 dana. Daje dobre prinose, sa korenima srednje veličine. Jako je zahvalna za skladištenje.
Ovo su samo neke, od više od 400 sorti batata, koji se uzgaja širom sveta. Sorta koja će se uzgajati u mnogome zavisi od podnevlja, temperature i potreba korisnika i uživaoca ovog slatkog krompira.
Sadnja batata
Batat je najbolje saditi u tropskim krajevima, zato što mu prijaju velike vrućine, odnosno, visoke temperature. U takvim uslovima batat je višegodišnja biljka. U našem podneblju, gde su jake zime sa čestim temperaturam ispod 0°C, batat je jednogodišnja biljka.
Najbolje zemljište za sadnju batata je peskovito sa neutralnom zemljom i kiselošću ne većom od pH 6,5. Slatki krompir ne treba saditi u zemljištu koje jako vlažno i navodnjavano, jer velika količina vode loše utiče na koren i smanjuje prinos.
Vreme sadnje
Najbolje je saditi početkom maja, kako bi mu se obezbedilo četri meseca bez temperature ispod nula stepeni. Ako bi se određena sorta batata sadila početkom maja, to bi dalo dovoljno vremena da koren lepo sazri obzirom da je za različite sorte potrebno od 90 do 120 dana za sazrevanje. Shodno tome vađenje bi moglo da se obavi krajem avgusta ili u toku septembra.
Priprema za sadnju
Pre sadnje slatkog krompira potrebno je obaviti jesenju pripremu zemiljišta oranjem čime se zemljište priprema za sadnju slatkog krompira. Brazde trebaju biti duboke 20 - 40 cm. Tako obrađeno zemljište ostaviti da prezimi. Pre same sadnje potrebno je napraviti bankove (uzvišenja od zemlje – redove) preko kojih je potrebno postaviti povrtarsku foluju sa rupama za postavljanje sadnica. Takođe je potrebno postaviti creva za navodnjavanje (tzv. sistem kap po kap). Razmak između redova je 100 - 120 cm dok je razmak između biljaka u redu 30 - 50 cm. Slatki krompir se sadi na dubini 5 - 10 cm.
Sadnja iz semena
Da bi se posadio batat potrebna je sadnica koja se dobija iz semena, odnosno, potrebno je sačuvati korene batata, koji će krajem februara, početkom marta proklijati. Da bi došlo do klijanja semena potrebno je dve do četri nedelje grejati korenje semena na 25 - 30°C. Nepohodna je ventilacija tokom klijanja. Plastenici su pogodni za ranu proizvodnju sadnica.
Sadnja sadnice
Proizvedene sadnice se, u našim krajevima, sade sredinom maja. Razmak između sadnica u redu treba biti od oko 30 - 50 cm, dok razmak između redova treba biti 100 - 120 cm. Nakon sadnje bitno je često navodnjavanje sadnica. Ovo je naročito bitno prve nedelje, kao i u periodima velikih vrućina. Navodnjavanje se vrši u slučaju da je izvesno da neće biti nikakvih padavina, jer u tom slučaju moguće je da se dese oštećenja, obzirom da batat ne trpi veliku vlagu.
Uzgoj na otvorenom
Batat se uzgaja na otvorenom, u periodu od sredine maja pa narednih 90 - 120 dana, u zavisnosti od sorte. Obzirom da je, kao što smo naveli, tropska biljka, moguće ga je uzgajati kod nas, ali je u tom slučaju jednogodišnja biljka.
Uzgoj u plasteniku
Plastenici ili staklenici su pogodni za proizvodnju sadnica batata iz semena. Obzirom da pripreme za setvu počinju krajem zime, plastenici se koriste za proizvodnju sadnica. Sadnice batata se proizvode iz korena batata, na taj način što se prvo odaberu sitniji zdravi korenovi. Nakon toga korenovi se posade u vlažnu i toplu zemlju koja se prethodno stavi u drvene ili plastične kutije. Bitno je da se korenovi međusobno ne dodiruju.
Temperatura zemljišta treba biti 25°C - 30°C, a vlažnost vazduha oko 90%. Kada se pojave izdanci (klice), treba voditi računa da temperature ne prelazi 30°C, jer će u takvim uslovima postići idealnu debljinu. Prvi izdanci spremni su za presađivanje 4 do 6 nedelja i tada su dugački 15 - 25 cm. Kada se otkinu, kreću da rastu novi izdanci. Jedan koren može dati više rasade, tako da se sadnja odvija onako kako se razvijaju novi izdanci.
Zemljište
Najbolje zemljište za sadnju batata je peskovito sa neutralnom zemljom i kiselošću ne većom od pH 6,5. Slatki krompir ne treba saditi u zemljištu koje jako vlažno i navodnjavano, jer velika količina vode loše utiče na koren i smanjuje prinos. Nakon jedne sadnje, na istom zemljištu ne treba uzgajati batat naredne četri godine.
Klima
Slatki krompir najbolje prinose daje u tropskim krajevima, jer mu prijaju velike vrućine, pa je u ovakvim uslovima višegodišnja biljka. Međutim u hladnijim predelima batat je jednogodišnja biljka i uspeva u podnebljima gde duže od četri meseca nema temperature ispod 0°C.
Uzgoj batata
U tropskim krajevima, gde je višegodišnja biljka, batat se može uzgajati iz semena. Međutim u našim klimatskim uslovima batat cveta tek krajem leta, pa obzirom na to, plodovi sa semenkama ne mogu sazreti. Shodno tome batat se u našem podneblju uzgaja iz rasade koja se dobija od izdanaka korena.
Plodored
Batat se dobro slaže sa drugim kulturama. Moguće je, ukoliko prilikom sadnje napravimo veći razmak između sadnica, da na nastalom prostoru zasadimo drugu kulturu. To je izvodljivo zato što batat u našem podneblju nije potrebno tretirati hemikalijama. Takođe batat ne raste u visinu, pa nema bojazni da će napraviti senku drugim kulturama.
Najbolji predusevi za ovu biljku su žitarice (kukuruz, pšenica...), leguminoze kao što su grašak ili soja, pasulj, boranija, a nikako ih nije dobro kombinovati sa biljkama kao što je crni luk, šećerna repa, kupus i drugim biljkama čiji se koren razvija u zemlji iz razloga što pored toga što crpe dosta hranljivih materija, ostavljaju dosta patogena i zagađuju zemljište. Od začinskog bilja, preporuča se sadnja uz mirođiju, majčina dušica i origano. Takođe treba izbegavati gajenje u monokulturi.
Zalivanje
Kada se zasade, sadnice batata, potreno je da se odmah navodnjavaju. Navodnjavanje je jako bitno provoditi 7 - 10 dana. U toku uzgajanja navodnjavanje je nepohodno samo u slučajevima jake suše. Preterivanje sa navodnjavanjem i previše vode znatno smanjuje prinos slatkog krompira.
Đubrenje
Đubrenje zavisi od zemljišta. Najbolje je uraditi ispitivanje zemljišta i shodno tome tretirati isto. Treba voditi računa o đubrenju, jer više đubriva može samo prividno dati bolje rezultate. Ti rezultati će se ogledati u bujanju lišća, ali će korenje biti manje.
Ima velike zahteve prema usnosu đubriva u odnosu na ostale povrtarske kulture. U prolećnoj pripremi važno je dodati mineralna đubriva i to sa 50 kg azota, 100 kg fosfora, i 150 kg kalijuma po hektaru.
Razmnožavanje
Sadnica batata se dobija iz semena. Potrebno je lepo uskladištiti korene batata, koji će krajem februara, početkom marta proklijati. Da bi došlo do klijanja semena potrebno je dve do četri nedelje grejati korenje semena na 25°C - 30°C. Nepohodna je ventilacija tokom klijanja. Plastenici su pogodni za ranu proizvodnju sadnica.
Održavanje i nega
Veliku opasnost prilikom gajenja ovog useva predstavljaju korovi koji u period rasta mnogo brže napreduju u odnosu na krompir. Iz tog razloga neophodno je obaviti barem jedno okopavanje, mada često je potrebno obaviti i više. Takođe značajna je primena herbicida uglavnom protiv uskolisnih korova, ali preporučuje se i međuredno kultuviranje jer se time mehanički uništavaju korovi, a popravlja se vodno vazdušni režim zemljišta, razbija pokorica što u mnogome pomaže razvoju i rastu biljke.
Odžavanje zasada
Nakon postavljanja sadnica batata u zemlju potrebno je navodnjavati iste odmah. Ta radnja je najbitnija 7 - 10 dana. U toku uzgajanja navodnjavanje je nepohodno samo u slučajevima jake suše. Preterivanje sa navodnjavanjem i previše vode znatno smanjuje prinos slatkog krompira. Đubrenje zavisi od zemljišta. Najbolje je uraditi ispitivanje zemljišta i shodno tome tretirati isto. Batat je jako osetljiv na upotrebu herbicida, pa se stoga njihova upotreba ne preporučuje. Korov se uklanja ručno (plevljenjem, odnosno čupanjem). Ova radnja nije preporučljiva u kasnijim fazama rasta.
Berba
Batat se vadi iz zemlje između 90 i 120 dana nakon sadnje. Naime, iz zemlje vadimo zadebljale korene kada prođe taj period. Pre početka vađenja treba pokositi vegetativni, nadzemni deo, odnosno treba ukloniti stabljike batata. Može se vaditi ručno ili vadilicom za krompir. Prilikom vađenja zadebljalog korena treba voditi računa da se alatom koji se koristi ne ošteti. Da je koren zreo i spreman za ubiranje znamo po belom soku koji curi iz stabljike kada se seče, odnosno pri košenju. U proseku, batat koji je spreman za vađenje je dužine 15 - 20 cm, a to se dobija u gore pomenutom vremenskom okviru 90 - 120 dana, u zavisnosti od sorte.
Sušenje
Kada se završi berba batata, potrebno je zadebljale korene očistiti od zemlje i oprati. Nakon toga, takve ostaviti da se suše 3 - 4 dana. Kada se slatki krompir osuši isti je spreman za skladištenje.
Skladištenje
Batat se često prilikom vađenja ošteti, zato je, odmah nakon vađenja, potrebno odvojiti oštećene korene. Takve, oštećene bi trebalo iskoristiti u što kraćem vremenskom periodu. Ostali izvađeni zadebljali korenovi batata se čuvaju 5 - 7 dana na temperature 23 - 30°C, pri relativnoj vlažnosti vazduha 80 - 90%.
Postoji i drugi način skladištenja, u tom slučaju se zadebljali korenovi batata slažu na veće gomile i pokrivaju biljnim pokrivačem. Tako pokriven ostavlja se 8 - 10 dana. Dalja distribucija batata zavisi od cilja. Ukoliko je batat za ličnu upotrebu, isti će se skladištiti u kartonske kutije, odakle će se koristiti u domaćinstvu. Ukoliko je namenjen za prodaju, pre pakovanja za distribuciju, korenove ne treba prati, već ih otresti, kako bi spala zemlja sa njih i takve ih pakovati u gajbice za dalju isporuku. Korenove batata je moguće dugotrajno skladištiti do 7 meseci na temperaturama od oko 15°C.
Treba izbegavati skladištenje batata u frižideru jer se na taj način kvari ukus.
Bolesti
Slatki krompir je izuzetno otporna vrsta. Jako retko se razboljeva. Kako ne bi došlo do oboljevanja batata potrebno je menjati zemljište sadnje. Nakon jedne sadnje, sledeće četri godine batat se ne sadi u isto zemljište. Najčešće bolesti batata su siva plesan, fuzarijske bolesti, suva trulež i crna trulež.
Siva plesan
Sivu plesan uzrokuje parazitna gljiva koja napada i druge kulture. Ako je krtola braonkasto sive boje to je znak da je biljka zaražena. U takvoj situaciji i ako je temperatura niska u toku dve nedelje, krtole propadaju. Da bi se izbeglo prenošenje bolesti, batat mora biti na suvom mestu.
Fuzarijske bolesti
Ovu bolest uzrokuje gljiva koja u toku najtoplijeg dela dana uzrokuje uvenuće biljaka, koje se u toku noći oporave. Simptomi su žuti listovi koji mogu prouzrokovati potpuno uvenuće biljaka. Zaražene krtole trule i ne bi trebalo proizvoditi sadnice iz njih. Da bi se izbegla oba bolest potrebno je korišćenje zdravih sadnica i pravilno postaavljanje zasada batata.
Suva trulež
Ovu bolest uzrokuje parazitna gljiva koja dolazi iz zemlje, napadajući prilikom skladištenja krtola. Simptomi su uočljivi na krtolama koje su u kontaktu sa zemljom. Zaražena krtola se suši odnsnosno postaje mumificirana, a optimalna temperatura za infekciju je oko 30°C.
Crna trulež
Ova bolest utiče na kvalitet batata.Gljiva koja je uzročnik ove bolesti, najčešće napada prilikom proizvodnje sadnica ili prilikom skladištenja krtola. Prilikom skladištenja na krtolama se pojavljuju pege koje sun a početku sitne, a kasnije postaju zelene I crne boje. Deo zaraženih sadnica propadne, dok deo preživi proizvodeći zaražene krtole koje propadaju kada se uskladište.
Štetočine
Da bi se zaštitio od štetočina poput moljaca, unutar prostora gde se uzgaja batat se postavljaju lepljive šute ploče. Najviše štete mogu napraviti štetočine koje žive ispod zemlje, jer se ne uočavaju oštećenje, sve do berbe batata. Najznačajnije štetočine su skočibube, rovci i popončev ljiljak.
Skočibube
Skočibube napadaju potpuno razvijen koren batata, na taj način što buše rupe, odnosno hodnike unutar krtole. Na taj način postoji mogućnost da izbuše čitavu krtolu.
Rovci
Rovci su insekti žutosmeđe boje koje karakterišu prednje noge koje služe za kopanje. Mogu biti dugački do 5 cm. Za njihovu prevenciju važna je upotreba insekticida. Rovci prave površinske štete na krenu tako što dublje izgrizaju površinu.
Popončev ljiljak
Popončev ljiljak je gusenica koja uništava nadzemni deo biljke, a šteta se primećuje na rubovima listova, gde su uočljive nepravilne rupe. Gusenic je veličine oko 10 cm. Može prouzrokovati štetu i na korenu biljke.
Upotreba batata
Najčešća upotreba batata je u svrhe ishrane. Može se upotrebljavati kao samostalno jelo ili pak kao prilog nekom drugom jelu. Slatki krompir se koristi za pripremu strudli, pita i pekmeza. Zbog svog sastava, slatki krompir je moguće jesti i svež. Moguća je upotreba i listova. Listovi batata se koriste kao i listovi spanaća, a mogu se koristiti i kao čaj. Zbog svojih svojstava, batat se često upotrebljava u farmaceutskoj industriji prilikom izrade proizvoda za dijetu. Takođe batat se koristi i kao stočna hrana. Batat je jako dobra namirnica za dijabetičare. Preporučuje se u ishrani sportista jer poseduje dosta vitamina i minerala. Sprečava začepljenje krvnih sudova i dobar je za funkcionisanje probave i mozga. Takođe batat štiti organizam od srčanih problema.
Kulinarstvo
Batat se sprema kao i običan krompir. Slatki krompir se priprema na različite načine. Može se kuvati, peći, dodavati se u kuvana jela i takođe se od njega može praviti pire. U kulinarstvu se koristi kao prilog mesu, a takođe izuzetan ukus ima kada se zapeče na roštilju. Jedan od najboljih načina pripreme je priprema u rerni. Takođe izuzetno je popularan čips od slatkog krompira. Koristi se za proizvodnju alkohola. Postoji bezbroj načina pripreme slatkog krompira. Priprema zavisi od želje i mašte onog ko je u kuhinji. U svakom slučaju, svaki način pripreme batata, je pravi način.
Medicina
Slatki krompir ima izuzetno sjajnu boju, koju duguje beta-karotenu koji je snažni antioksidans. Beta-karoten deluje kao prevencija protiv nekoliko vrsta raka. Takođe, zbog visokog sadržaja vitamina E, slatki krompir je jako koristan za ljdske oči i srce. U mesu batata se nalazi hlorgenska kiselina koja ima približno isto dejstvo kao i beta-karoten. Batat je prepun biljnim steroidima koji smanjuju količinu holesterola u krvi i vezuju za sebe kancerogene materije u probavnom traktu. Njegova upotreba se preporučuje u dijetama.
Istorija
Slatki krompir ima bogatu istoriju. Batat vuče korene iz Centralne i Južne Amerike, gde je divlji slatki krompir odgajen i sada ga poznajemo u ovom obliku. Upotreba slatkog krompira je spasla milione od gladi u Kini. Smatra se da je Kristofer Kolumbo prvi doneo batat u Evropu, posle otkrivanja Amerike 1492. godine. Naime, batat je rasprostranjen na skoro svim kontinentima. U Afriku je došao kao vid pomoći Peruanske Vlade u projektu borbe protiv gladi dece, gde je prozvan "zaštitnikom dece". Kroz istoriju batat je bio verni čovekov saputnik i spasao je mnoge od gladi.
Zanimljivosti
Na prostorima zemalja bivše SFRJ postoje komercijalni zasadi batata u Srbiji i Hrvatskoj. Ove zemlje su počele sadnju batata u toku 2005. - 2006. godine. U svetu su najveći proizvođači Batata Kina, Uganda, Nigerija i Indonezija. U Evropi, najbolji zasadi se nalaze u Francuskoj i Španiji. Batat se smatra namirnicom koja spašava od najtežih bolesti.
Foto: Éva Tóth / Pixabay
Ostavite odgovor