Čubar

Čubar (lat. Satureja montana) je biljka koja pripada familiji usnatica (Lamiaceae) kojoj takođe pripada mrtva kopriva, origano, nana ili menta, žalfija, bosiljak, dobričica, lavanda, srdačica, timijan i matičnjak. Naziv je dobio po latinskoj reči "satyr" što u prevodu znači afrodizijak, odnosno satureja što označava prijatan miris i ukus, dok deo imena "montana" znači planinski. Ovaj rod obuhvata više od 200 vrsta. Čubar je poluzimzelena, polugrmasta jednogodišnja biljka.

Može se sretati širom Mediterana, u Aziji i delovima SAD. Odgovara joj rast uz puteve i pruge, a raste i na sunčanim kršnim planinskim obroncima. Stablo dostiže visinu od 50 cm i uspravno je. Listovi su sitni, sa vrlo kratkim drškama, izduženi, sa lica tamnozeleni, a sa naličja sivkasti. Cvetovi su sitni, beli ili ružičasti i izrastaju iz pazuha gornjih listova. Biljka cveta od juna do avgusta.

Vrste čubara

Poznato je više od 200 vrsta čubra. Kod nas su najrasprostranjenije baštenski čubar i planinski čubar. U primorskim krajevima se sreće i primorski čubar. Često se dele i na letnji i zimski.

Baštenski čubar

Baštenski čubar (lat. Satureja hortensis) naziva se i žlundrica i vodi poreklo sa istoka Sredozemlja i sa Bliskog istoka. Najviše se gaji u Nemačkoj, Španiji, Francuskoj, SAD i Kanadi. Raste na krečnjačkim zemljištima i u kamenjarima sa dosta sunca, kao i na brdima. Baštenski čubar je jednogodišnja biljka koja ima dobro razvijen korenov sistem. Dostiže visinu od 40 cm i grmolika je. Cvetanje traje od jula do septembra. Ukus joj je aromatičan i podseća na majčinu dušicu i majoran. Gaji se kao začinska biljka širom Srednje Evrope.

Primorski čubar

Primorski čubar (lat. Satureja montana) naziva se i beli čubar i rtanjski čaj. Zimzelena je višegodišnja biljka, koja dostiže visinu od 50 cm. Cvetanje traje od jula do oktobra, a raste na kamenitim, suvim obroncima planina sa dosta sunca. Kod nas se najčešće sreće na planini Rtanj. Raširena je i Pirinejskom poluostrvu, Balkanskom poluostrvu, u Južnoj Francuskoj, italiji, Maloj Aziji i oko Kaspijskog jezera. Lekovita je biljka i poznata je po korištenju u te svrhe.

Planinski čubar

Planinski čubar (lat. Satureja subspicata) nosi naziv i krški vrisak i višegodišnji je žbun. Najviše raste na kamenitim, suvim i sunčanim mestima. Često se sreće u Lici i Gorskom kotaru, kao i na Jadranu. Cvetanje traje od jula do septembra, a plod sazreva u septembru i oktobru. Biljka je bogata žlezdama koje luče etarska ulja, zbog čega ima intenzivnu aromu. Našla je svoju primenu kao lekovita biljka i kao začin u kulinarstvu.

Letnji čubar

Letnji čubar je vrsta koja se najviše gaji i to najčešće u baštama. Ukus joj je veoma aromatičan i blago ljut. Jednogodišnja je biljka.

Zimski čubar

Zimski čubar ima veliku otpornost na mraz. Višegodišnja je biljka i ima jako intenzivan ukus, koji nekim ljudima ne odgovara. Zbog toga nije često njegovo komercijalno gajenje.

Uzgoj čubara

Čubar se često gaji kao dekorativna biljka, ali je glavni razlog njegovog gajenja upotreba u lekovite svrhe i kao začina. Da bi biljka dobro rasla, mora imati odgovarajuće uslove za rast. Da bi se gajila, treba joj obezbediti mesto na kome ima dosta sunca i dobro drenirano zemljište. Može da se gaji i kao jednogodišnja i kao višegodišnja biljka, zavisno od sorte. Nije joj potrebno mnogo nege, treba joj malo mesta, a daje mnogo ukusa.

Zemljište

Biljci čubra preko leta najviše odgovara peskovita ilovača, a tokom zime ilovača, sa pH vrednostima koje su neutralne ili umereno alkalne. Odgovara joj zemljište sa dobrom drenažom. Zemljište se može obogaćivati organskom materijom, pre nego što se biljke posade, a kompost je dobro dodavati kasno u jesen, kako bi se zaštitio koren od mraza.

Klima

Čubar ima dobru otpornost na sušu, ali mu odgovara redovno zalivanje da bi listovi bili u dobrom stanju, pogotovo tokom leta. Odgovaraju mu mesta sa mnogo sunca, najbolje je da ima 12 sati sunca dnevno. Optimalne temperature za gajenje se kreću 12 - 29°C, a biljka nije osetljiva ni na mrazeve.

Čubar koji se gaji preko zime traži 6 sati sunca dnevno, a temperature koje mu odgovaraju su 7 - 27°C. Mogu da izdrže niske temperature do -7°C. Biljke koje se gaje u saksijama treba uneti u zatvoreno kada nastupe niske temperature ili ih prekrit hortikulturnom vunom ako ostaju na otvorenom.

Vreme sadnje

Vreme setve  čubra je različito u zavisnosti od mesta gde se obavlja. U zatvorenom prostoru se može sejati 6 - 8 nedelja pre poslednjeg očekivanog mraza. Da bi seme proklijalo, potrebno je oko 14 dana. Sadnice se presađuju na otvoreno kada prođu zadnji proletnji mrazevi. Na otvorenom se seje u proleće, kada prođe opasnost od mrazeva.

Plodored

Čubar se slaže sa biljkama kao što su pasulj, bob i paradajz, koje su mu i najbolje predkulture. Ako se gaji blizu lukova, daje im slatkast ukus.

U zimskom periodu, može se gajiti zajedno sa drugim začinskim biljkama, kao što su majčina dušica, kim, lavanda, lovor, majoran, beli luk, menta, peršun, žalfija, origano i ruzmarin.  Čubar ostavlja zemljište rastresitim i bez korova, pa je dobra pretkultura povrtarskim i drugim biljkama. Takođe je dobro gajiti ga u bašti jer odbija lisne vaši.

Kaže se da sadnja pasulja poboljšava ukus obe biljke. Takođe odbija žiške pasulja, a kada se sadi u podnožju ruža, može smanjiti napade lisnih uši i plesni. Zimski čubar takođe pomaže u odbijanju kupusovog moljca, pa je ovu biljku mudro posaditi u blizini brokolija, prokelja, kupusa, karfiola, rotkvice i kelja.

Faza mirovanja

Koliko će biljka biti otporna na niske temperature zavisi od vrste čubra. Zimski čubar je otporan na niske temperature i mraz. Biljke koje vode poreklo iz Mediterana, mogu podneti i do -20°C bez zaštite. U hladnim oblastima, biljke se štite od mraza pokrivanjem slamom ako su na otvorenom.

Čubar koji se gaji u saksijama treba takođe štititi, jer se zemlja brže zamrazava. Čubar je tokom zime najbolje uneti u prostoriju koja je svetla i hladna, ali zaštićena od mraza. Letnje vrste ne mogu da izdrže zimu, pa se svake godine ponovo sade.

Sadnja čubara

Da bi se čubar uspešno gajio, treba poštovati određena uputstva koja su vezana za vreme sadnje, način, presađivanje i sl. U daljem tekstu možete pročitati kako da odgajite zdravu biljku.

Sadnja semena

Setva čubra se može obaviti u rano proleće, tokom marta, pa do kraja maja, u zatvorenom ili direktno u baštu. Razmak među redovima u koje se seje treba da bude 25 - 30 cm. Setva se obavlja po površini zemljišta, jer je seme jako sitno. Pri povoljnim uslovima, niče za 2 - 3 nedelje.

Sadnja sadnice

Sadnice se gaje setvom semena u saksije. Kada sadnice dostignu određenu veličinu i ojačaju, presađuju se na stalno mesto rasta. Najbolje vreme za presađivanje u baštu je tokom maja. Razmak među redovima bi trebao biti 25 - 30 cm, a među biljkama oko 20 cm.

Uzgoj u bašti

Setva čubra koji će se gajiti u bašti treba obaviti od sredine maja kada više nema opasnosti od mrazeva. Sadnja sadnica se takođe ne obavlja pre maja. Za sadnju se bira toplo mesto sa dosta sunca i rastresitim i propusnim zemljištem. Čubru odgovaraju i krečnjačka zemljišta, pa se zemljište povremeno obogaćuje kompostom.

Između redova treba praviti razmake od 30 cm, a između semenki ili sadnica 25 cm. Posle setve ili sadnje potrebno je dobro zalivanje. Kada biljke niknu, ako su previše guste, potrebno je proređivanje zasada čupanjem suvišnih biljaka.

Uzgoj u stakleniku

Ako nema dovoljno mesta u bašti za gajenje, čubar se može gajiti i u saksijama u staklenicima. Gajenje u zatvorenom prostoru produžava vreme berbe kod letnjih vrsta, dok zimskim daje nežnije listove.

Uzgoj u saksijama

Setva čubra može da se obavlja bilo kada u toku godine u zatvorenom prostoru, ali je najbolje vreme za setvu proleće. Saksije u kojima se gaji mogu biti plastične ili glinene. Jedna biljka se može gajiti u posudi prečnika 15 cm, a tri biljke zajedno u posudama prečnika 30 cm. Za gajenje biljaka u saksijama dobre su komercijalne mešavine zemljišta.

Da bi biljke koje se gaje u zatvorenom davale dobar rod, treba im mnogo sunca. Ako nema dovoljno prirodne svetlosti, može se koristiti veštačko svetlo za gajenje biljaka.

Posude se prvo napune vlažnom mešavinom zemljišta. Nekoliko semenki se pospe po površini zemljišta i na njih ne treba nanositi zemlju da bi svetlo ubrzalo klijanje. Posude treba držati u prostoriji u kojoj je temperatura minimalno 21°C. Zemljište treba konstantno da bude vlažno. Biljke se proređuju kada narastu na visinu od nekoliko cm. Jedna biljka se sadi u posude prečnika 15 cm, a tri sadnice se stavljaju u posude od 30 cm, sa najvećim mogućim međusobnim razmakom.

Održavanje zasada

U negu i održavanje spadaju uništavanje korova, okopavanje, đubrenje i navodnjavanje. Da bi se korov uništio, a površinski sloj održao rastresitim, treba redovno okopavati zasade. Okopavanjem biljke dobijaju i dovoljnu količinu vlage za svoj razvoj. Đubrenje aztonim đubrivima treba takođe redovno primenjivati. Prihranjivanje se obavlja u toku vegetacije, nakon berbe i u jesen.

Održavanje i nega

Dok se biljke ne ukorene, čubar zahteva ravnomerno i redovno zalivanje, a zatim se biljke mogu držati i u prosušenom zemljištu. Potrebno im je bar 8 - 10 sati svetlosti dnevno. Može dobro da raste bez dodatih đubriva, ali će se vegetacija pospešiti ako im se doda malo višenamenskog đubriva.

Zalivanje

U periodu kada se biljka sadi, neophodno je redovno zalivanje. Zemljište mora biti konstantno vlažno, ali ne mokro. Kada se biljka ukoreni, neće joj smetati ni suša. Ako su visoke temperature, biljka može imati koristi od redovnog zalivanja.

Đubrenje

Đubrenje nije neophodno da bi biljka cvetala. Ipak, čubar dobro reaguje, na sve vrste đubriva, ako postoji potreba za njima (stajsko đubrivo, mineralna đubriva, azotna đubriva.) Dok je biljka u fazi rasta, može joj koristiti umerena količina višenamenskog đubriva. Đubrivo je najbolje dodati u zemljište uz pripremu zemljišta, pre setve biljke, a sredinom vegetacije je korisno dodavanje komposta.

Razmnožavanje

Čubar može da se razmnožava i generativno i vegetativno, tj. Putem semena, sadnicama i podelom busena. Biljka je otporna na prolećni mraz, pa se setva može obaviti rano. Seje se najčešće tokom marta, pa do maja.

Seme čubra je veoma sitno, pa se seje po površini zemljišta, a ako ima dobre uslove, biljke će nići za 2 - 3 nedelje. Ako se želi brže razmnožiti neki određeni tip čubra, primenjuje se deljenje busena. Sadnja sadnica se vrši tokom maja. Razmak između redova bi trebao biti 25 cm, a između samih biljaka 20 cm.

Presađivanje

Vrisak se presađuje semenom ili sadnicama. Seme se seje na podlozi, koja se stavlja na mesto sa dosta sunca, da bi klijanje bilo što uspešnije. Do klijanja treba održavati odgovarajuću vlažnost zemljišta. Kada sadnice imaju 4 lista razvijena, mogu se presaditi u odgovarajuće posude. Na otvoreno se presađuju kada prođe rizik od mraza, sa razmakom od 20 cm.

Podmlađivanje

Čubar se jednostavno podmlađuje, dovoljna je redovna berba, koja će podstaći grananje biljke. Ako se biljke redovno ne orezuju postaju slabe i izdužene. Stare i oštećene stabljike i izdanke je potrebno redovno odstranjivati. Nakon što su se razvili cvetovi, biljka se bere u potpunosti.

Proređivanje

Da bi biljke bile zdrave i davale rod, čubar se nakon setve proređuje. Razmak između biljaka bi trebao biti 30 - 45 cm, a potreban je da bi biljke mogle dobiti dovoljno vazduha.

Orezivanje

Orezivanje se jednostavno obavlja, odsecaju se zrele stabljike i listovi. Ostavlja se veći deo stabljike da bi biljke mogla dalje rasti. Redovnim orezivanjem se stimuliše grananje i dobija lepa biljka. Ako se ne orezuje redovno, čubar će se izdužiti i postati slab. Jednogodišnje vrste se u leto ili jesen potpuno orezuju. Višegodišnje vrste se na početku vegetacije lagano orežu, i odstranjuju se stare i oštećene stabljike i izdanci.

Priprema za iduću sezonu

Jednogodišnje vrste nije potrebno pripremati za narednu sezonu, jer ne prežive zimu i na proleće se ponovo seju. Višegodišnje vrste se pripremaju da bi što bolje prezimile i uspešno nastavile da rastu u proleće. U pripremu spadaju jesenje orezivanje, đubrenje zemljišta i prekrivanje slamom, da bi se štitile od izmrzavanja.

Bolesti i štetočine

I jednogodišnje i višegodišnje vrste čubra su prilično otporne na bolesti i štetočine. Važe kao biljke koje se sade da bi se sprečile bolesti i napadi štetočina kod drugih biljaka u bašti.

Upotreba čubara

Čubar se odavno koristi kao lekovita biljka za ublažavanje kašlja, gasova, dijareje, bolova u želucu, slabog apetita i dr. Hemijski sastav čubra se menja u zavisnosti od vrste, stepena razvoja, geografskog položaja i ekološkog staništa. Koristi se i kao začin u kulinarstvu, a ulje služi za popravljanje ukusa jela.

Berba

Berba čubra se obavlja kada je stabljika visine 15 cm, a mogu se brati i stabljike i listovi. Listovi za sušenje se beru pre nego što se otvore cvetni pupoljci, jer se nakon cvetanja smanjuje količina i kvalitet etarskog ulja u listovima. Berba višegodišnjem čubra se može obavljati tokom cele godine. Odstranjivanjem vrhova grana se produžuje žetva. Kod gajenja na plantažama, berba se obavlja mašinski.

Biljke se suše tako što se stabljike sakupe i uvežu zajedno. Tako uvezane se okrenu naopako i obese na tamnom mestu, na temperaturama 20 - 25°C. Može se sušiti i na vazduhu, tako što se rašire na papir i ostave na tamno mesto i temperature 20 - 25°C. Biljke se suše 5 - 10 dana. Kada se osuše, listovi se odvajaju i pakuju u tamne posude sa hermetičkim zatvaranjem.

Skladištenje

Kada se osuši, čubar se skladišti u posude koje ne mogu da propuštaju svetlost i vazduh. Biljke mogu da se sačuvaju i zamrzavanjem. Sveži i sušeni čubar mogu da se zamrzavaju, u svežnjevima, ili samo listovi. Biljka se zamrznuta može čuvati do 4 meseca, jer nakon toga gubi aromu.

Kuhinja

U kuhinji se čubar često koristi kao začin, koji obogaćuje ukus različitih jela, od mesa, pasulja, variva i različitih nadeva. Ukus mu je sličan biberu. Listovi u svežem stanju su dobar dodatak supama i varivima, krompiru, pasulju, mesu i kupusu.

Zdravlje

U tradicionalnoj medicini se koriste razne vrste čubra, za lečenje različitih bolesti. Koristi se kod bolova u mišićima, stomačnih tegoba, kao što je mučnina, kao i kod zaraznih bolesti. Takođe se često upotrebljava za ublažavanje kašlja, bolova u grlu, lošeg apetita, a veruje se da ima i afrodizijačka svojstva. U naučnim istraživanjima su dokazana mnoga korisna svojstva čubra, kao što su antioksidativna, antimikrobna, protivupalna, sedativna, stimulativna, antidijabetička i dr.

Čubar može da se koristi kao čaj, hladni napitak ili u formi tableta. Nuspojava gotovo da i nema, ali je potreban oprez kod ljudi koji koriste lekove za hipoglikemiju, visok krvni pritisak, dijabetes, poremećaje zgrušavanja krvi i sl. Pre upotrebe bilo kog lekovitog sredstva ili korištenja nove terapije, potrebno je konsultovati lekara. Čubar ne bi trebalo da uzimaju deca, trudnice i dojilje jer nije dokazano da je bezbedan za njih.

Etarsko ulje čubra se dobija destilacijom cveta i ima mnogo lekovitih svojstava, kao što su lečenje stomačnih tegoba, mučnine, nadutosti i sličnih smetnji.

Zanimljivosti

U starom Rimu čubar je često korišten u pripremi jela sa mesom i iz Rima je dovezen u Britaniju. U srednjem veku se koristio kod lečenja gihta. U 17. veku je navodno korišten za lečenje čireva u ustima. Čubar se vekovima koristi kao lekovito sredstvo, a u novije vreme dobija sve veći značaj u medicini.

U starom Egiptu, kao i Grčkoj i Rimu, čubar je smatran za snažan afrodizijak i predstavljao je simbol plodnosti. Zbog toga je u srednjem veku bilo zabranjeno sveštenicima da sade i koriste čubar, kako ne bi došli u iskušenje da prekrše zavet čistoće.

Foto: Alejandro Pinero Amerio / Pixabay