Sočivo

Sočivo (Lat. Lens culinaris) je biljka koja po izgledu najviše podseća na grašak. Pripada porodici bobova (Fabaceae) gde su takođe i rogač, leblebija, bagrem, pasulj, kikiriki, soja i grašak. Poznata je i pod nazivima: leća, rogačica, sočivica, krupno, leča, soška. Iako postoji tržište za plasiranje plodova, kod nas se sočivo gaji na beznačajnim prostorima, a razlog tome su izuzetno mali prinosi.

Sočivo se najviše gaji u Indiji. Lakše je svarljivo od pasulja, a sadrži oko 25% belančevina i oko 60% ugljenih hidrata. Koren biljke je razgranat, a na njemu su prisutne kvržišne bakterije. Stabljika biljke je razgranata i visoka 14 - 40 cm. Listovi sočiva su parno perasti, na svakom se nalazi 4 - 7 pari sitnih listića. Cvetovi su leptirasti, nekada stoje pojedinačno, a često 2 - 4 na pojedinom kolencu. Boja cveta je ružičaste, ljubičaste, ili bele boje. U pljsnatoj mahuni do 2 cm dužine se nalazi 1 - 2 semenke, žute, crvenkaste, ili smeđe boje.

Vrste sočiva

Kod nas je najpoznatije sočivo smeđe boje, ali osim ove postoji nekoliko vrsta koje se razlikuju po bojama. Veličine zrna zavise od vrste i kreću se od 2 - 9 mm. Najznačajnije vrste su crno, zeleno, francusko, crveno sočivo.

Crno sočivo

Najskuplje i najkvalitetnije sočivo je crne boje, naziva se i "Beluga" jer oblikom i veličinom podseća na Beluga kavijar. Kako bi bilo što ukusnije, pre kuvanja potrebno je potopiti u vodu i ostaviti da odstoji, a tokom kuvanja ova vrsta sočiva dobiće sivu boju.

Zeleno sočivo

Seme ovog sočiva se koristi kada je zeleno, nezrelo. Jednostavno je za kuvanje i nije potrebno prethodno potapanje u vodu. Od ove vrste sočiva najčešće se pripremaju salate, a savršen je prilog uz meso i ribu.

Francusko sočivo

Francusko sočivo smatra se najukusnijom sortom. Uzgajano je u Francuskoj, pa je zato i dobilo ovo ime. Ovo sočivo je vrlo posebna vrsta, jer ima neverovatan ukus, pa ga nije potrebno dodatno začinjavati. Pogodna je za različite vrste jela, pa ima i najširu primenu.

Crveno ili ružičasto sočivo

Ova takozvana "Piling" sorta se ravnomerno kuva i nema ljusku. Zahvaljujući ovom svojstvu, kuva se veoma brzo, za 10 - 15 minuta. Najčešće se koristi za čorbe i pirea.

Uzgoj sočiva

Na istu površinu sočivo se seje svakih 4 - 5 godina. Dobar je predusev za sve njivske biljke, a gaji se u plodoredu jer ne podnosi monoprodukciju. Slede saveti za uspešan uzgoj biljke.

Plodored

Sočivo bolje rezultate daje kada se seje posle širokoredih useva, a naročito posle krompira i šećerne repe. Kao predusev sočivu nije podoban kukuruz, pa se savetuje dobro je izabrati one koje za sobom ostavljaju zemljište čisto od korenja, jer se sočivo u početku sporo razvija i korenje ga može ugroziti. Zato je najbolje je da se gaji posle strnina kao što su suncokret, uljana repica, soja, kukuruz i duvan, jer strnin ne ostavlja tragove korenja.

Sočivo je dobro uzgajati sa krastavcima, a treba izbegavati sadnju pored crnog luka i belog luka.

Zalivanje

Sočivo nema većih zahteva za vodom. Dobro podnosi sušu, ali i stagnirajuću vodu nakon pljuska. Otpornost na sušu je do početka cvetanja veća, a zatim se smanjuje. Više vode potrebno mu je u vreme cvetanja, oplodnje i nalivanja zrna. U periodu cvetanja više mu prija zemljišna suša nego vazdušna. Veoma dobro reaguje na navodnjavanje, ali ne podnosi suviše veliku vlagu. U uslovima visoke vlažnosti u toku vegetacije smanjuje se otpornost na bolesti i vegetacioni period se produžava.

Đubrenje

Sočivo treba redovno đubriti zbog slabo razvijenog korenovog sistema. Azotna đubriva upotrebljavaju se u manjim količinama u prvim fazama razvoja, radi osiguranja biljke azotom. Prilikom osnovnog đubrenja najbolje je dodati 20 kg / ha azota kako bi se obezbedila ishrana mladih biljaka do početka azotofiksacije. Kasnije biljka sama usvaja atmosferski azot i tako podmiruje svoje potrebe. Kalijum i fosfor se unose u zemljište u količini 40 - 60 kg / ha aktivne materije.

Sočivu su potrebne manje količine mineralnih đubriva, jer dobro koristi hranljive materije iz zemljišta. Najbolje je đubrenje sa NPK 10:30:20 u količini 500 - 600 kg / ha. Pred osnovnu obradu zaorava se 2/3 ovog đubriva, a startno 1/3. Direktna upotreba stajskog đubriva se ne primenjuje, jedino je dozvoljeno kod izuzetno siromašnih zemljišta u manjim količinama. Veća količina izaziva veliku bujnost useva, a slab razvoj semena.

Razmnožavanje

Sočivo se razmnožava semenom uz pridržavanje pravila za sadnju semena koja su detaljno opisana u delu o sadnji iz semena. Osim takvog, ne postoje drugi načini razmnožavanja.

Presađivanje

U praksi se sočivo ne presađuje, jer je jednogodišnja biljka. Dovoljno je unapred odrediti mesto za setvu i poštovati pravila za uzgoj kvalitetne biljke.

Podmlađivanje

Obzirom na to da je jednogodišnja biljka, sočivo ne treba podmlađivati u smislu orezivanja, ali ukoliko raste prečesto, potrebno je ukloniti njegove viškove, jer će zdravija biljka dati i kvalitetnije zrno.

Zemljište

Sočivo uspeva na različitim tipovima zemljišta, tako da podnosi malo zaslanjena i bazična zemljišta. Najbolje je kada su zemljišta strukturna i duboka. Sočivu najviše odgovaraju aluvijalna zemljišta i černozem. Dobro uspeva na smonicama, a ne podnosi zemljišta sa visokim nivoom podzemne vode i zaslanjena zemljišta.

Obrada zemljišta obavlja se kao i za sve druge mahunarke, krajem leta i početkom jeseni. Tokom jeseni potrebno je oranje zemljišta do 30 cm dubine, a površinski sloj mora biti dobro usitnjen jer se sočivo seje plitko. Zbog plitkog korenovog sistema, na dubinu obrade reaguje povećanjem prinosa. U dublje obrađenom zemljištu, koren će se brže razviti, a biljka bolje granati, pa će se i usisna moć povećati. Zbog toga dubina osnovne obrade treba biti najmanje 25 cm.

Preko zime treba ostaviti otvorene brazde, a pripremu zemljišta pred setvu treba obaviti kvalitetno. Površinu zemljišta treba dobro poravnati i usitniti do dubine ne manje od 8 cm. Ne smeju se koristiti teška oruđa, a gaženje zemljišta treba svesti na minimum. Ovo se postiže korišćenjem modernih agregata za pripremu zemljišta za setvu.

Sočivo ne sme da se seje na njive na kojima su pre setve upotrebljeni herbicidi na bazi atrazina.

Klima

Sočivo voli toplu klimu. Osetljivo je na niske temperature i uz pojavu blagog mraza lako strada. Minimalna temperatura nicanja ove biljke iznosi 15°C, dok je optimalna od 18 - 21°C. Temperatura od 24°C i umerena vlaga vazduha i zemljišta, idealni su za rast i razvoj sočiva. Sočivo je adaptirana na suvlje, prohladne uslove, pa ukoliko je toplo, prinosi budu manji, a takođe joj više odgovaraju umereni brdski krajevi nego ravnice.

Sadnja sočiva

Sadnja, odnosno setva sočiva je vrlo jednostavna, kao svaka učestala tehnika sadnje semenom, gde je bitno samo znati vreme sadnje, obezbediti prikladno zemljište i najpovoljniju temperaturu za sadnju, rast i razvoj.

Vreme sadnje

Sočivo se seje u kasno proleće, kada prođe opasnost od mraza. Ukoliko se zakasni sa setvom, prinosi će sigurno biti slabiji, pa uvek treba poštovati vreme sadnje. Vegetacija ranih kultura traje od 80 - 110 dana, a kasnih kultura od 125 - 190 dana.

Sadnja iz semena

U mehaniziranoj proizvodnji sočivo se seje žitnom sejalicom, razmak redova je 17,5 - 30 cm, a za sadnju je potrebno pripremiti 65 - 90 kg / ha semena. Bolje je praviti uži razmak između redova, oko 12 cm, kako bi se dobro iskoristila vegetaciona površina, ubrzalo pokrivanje zemljišta, a samim tim i smanjilo gubljenje vode iz zemljišta i pojave korova. Ranije posejanom usevu korovi će naneti manju štetu. Prilikom sadnje treba voditi računa da dubina setve bude od 3 - 5 cm.

Da bi se biljke održale u uspravnom položaju, semenu sočiva treba dodati oko 20 kg / ha semena ječma, koji je i najpogodniji za združivanje sa sočivom jer istovremeno sazreva. Posle setve treba povaljati zemljište.

Uzgoj na otvorenom

Uzgoj sočiva nije preterano zahtevan. Uz praćenje jednostavnih preporuka, koje se odnose na slaganje kultura, đubrenje i zalivanje, vrlo lako ćete uzgojiti zdravu biljku. Većinom se gaji na otvorenom (na poljanama) pa su celokupni saveti i vezani za karakterističnu setvu sočiva na otvorenom.

Uzgoj u plasteniku

Dobar kvalitet vazduha i provetravanje plastenika jedan je od preduslova za uspešnu proizvodnju svake biljke. Ukoliko se pravilno primenjuju agrotehničke mere i objekat redovno provetrava, povoljni uslovi za razvoj biljke biće omogućeni. Ono što je karakteristično za sočivo, je da se gotovo nikada ne sadi u plasteniku. Njegov prinos je manji u odnosu na druge kulture, pa poljoprivrednici najčešće mesto u plasteniku ostavljaju kulturama sa bogatijim prinosom.

Uzgoj u saksijama

Sočivo dobro uspeva i na otvorenom i u saksiji. Pre sadnje seme treba isprati u cediljci i sortirati po veličini. Seme koje je napuklo, ili je bez boje, treba baciti. Sadnja u saksije se vrši u proleće. Sočivo se dobro razvija po prohladnom vremenu, a najbolje sazreva leti. Da bi seme preživelo i proklijalo, temperatura tla treba biti najmanje 4°C.

Lokacija na kojoj će saksija stajati treba biti sunčana. Sočivo je najbolje posaditi pored kratkih biljaka kako joj dnevna svetlost ne bi bila blokirana. Zemlja treba biti dovoljno vlažna, ali treba voditi računa da voda ne stagnira u gornjim slojevima zemlje, kako koren ne bi istrunuo.

Održavanje i nega

Održavanje i njega sočiva podrazumeva prethodno navedene preporuke o đubrenju i zalivanju, ali i obradu i održavanje tla zemljišta pre i posle sadnje.

Faza mirovanja

Budući da je sočivo jednogodišnja biljka, ono nema fazu mirovanja. Nakon žetve, zemljište se ponovo obrađuje kako bi se zasadio novi zasad kada za to dođe vreme, u rano proleće.

Održavanje zasada

Sočivo se seje u vlažno tlo, ali ukoliko je tlo ipak suvo, potrebno je nakon setve obaviti valjanje tla, a ukoliko se stvori pokorica, drljačama je treba uništiti. Takođe je potrebno redovno uklanjati korov oko sočiva, jer on sprečava rast i razvoj biljke. Ukoliko sočivo raste prečesto, potrebno je ukloniti njegove viškove. Zdravija biljka bolja je od nekoliko slabih biljaka, pa uvek treba čuvati samo dobro razvijene biljke.

Ono što je najvažnije kada govorimo o nezi useva je plevljenje i okopavanje koje se primenjuje do cvetanja, dok su biljke još male. Sočivo dobro reaguje na navodnjavanje, a ukoliko se zalivanje primenjuje u fazi formiranja cvetova i cvetanja, prinos će biti uvećan.

Proređivanje

Korovi mogu brzo zagušiti sočivo ili ometati njegov rast. Da bi se to izbeglo, treba odvojiti vreme za plevljenje i jednom nedeljno temeljno ukloniti sav korov. Ako pojedine sadnice rastu prebrzo, blokiraće svetlost i ometaće međusobni razvoj, pa je potrebno višak biljaka ukloniti, jer će tako ostati samo zdrave biljke. Proređivanje takođe omogućava da više vazduha uđe u tlo. Tako će se smanjiti verovatnoća gljivičnih i drugih bolesti kod biljaka.

Berba

Sočivo neravnomerno sazreva. Takođe, prezrele mahune pucaju i seme ispada, a takvo seme ima manju hranljivu vrednost i teže se kuva. Sa druge strane, berbom, tj. žetvom nedovoljno zrele biljke, zrno gubi vlagu i brzo se smežura. Žanje se kada su mahune u donjem delu biljke potpuno zrele i seme im se osipa. Takođe se žanje i kada gornje mahune požute, a donje su još uvek čvrste. Žetva se izvodi višefazno ili dvofazno, a najbolje vreme je kada su 2/3 mahuna na donjem delu stabljike zrele, odnosno dobiju mrku boju.

Nakon žetve seme se ostavlja u otkosima oko 10 dana da prezori, a nakon toga se vrše adaptiranim žitnim kombajnima. Prinosi sočiva variraju, zavise od kvaliteta kulture i uslova gajenja, a mogu biti 340 -  1.500 kg / ha.

Sušenje

Za očuvanje kvaliteta zrna sočiva važna je i posle-žetvena obrada. Sa žetvom se ne sme kasniti, niti pokošeno sočivo sme dugo stajati na suncu da se isuši, jer se mnogo povećavaju gubici usled osipanja, a kvalitet semena će se pogoršati. Nakon žetve seme sočiva u sebi obično ima dosta vode, pa ga pre uskladištenja treba sušiti na ispod 14% vode. Pri sušenju zrna maksimalna temperatura treba da bude 30 - 35°C.

Skladištenje

Nakon pravilnog sušenja nastupa proces skladištenja. Sočivo se čuva se u hermetički zatvorenoj posudi na tamnom, hladnom i suvom mestu. U pravilnim uslovima skladištenja, sočivo može ostati sveže i jestivo do 12 meseci, a idealno je do 6 meseci. Potrebno je da prostor za skladištenje bude bez vlage kako ne bi došlo do truljenja i oksidacije zrna.

Sočivo je dobro skladištiti na tamnijem mestu, u platnene kesice ili kartonske kutije bez otvorene sunčeve svetlosti, a u blizini ne bi trebalo biti izvora toplote. Nikako ga ne treba skladištiti u staklene posude ili plastične kesice, jer se u njima vlaga lako razvija.

Bolesti

U poređenju sa drugim mahunastim biljkama, sočivo je visoko otporna na bolesti i štetočine. Bolesti koje se ređe javljaju su: Antracoza i askohitis, Siva trulež i Pepelnica.

Antracnoza i askohitis

Ovo su gljivične bolesti koje se javljaju pri visokoj vlažnosti vazduha ili u vrlo vrućim danima, a utiču na razvoj biljke. Ukoliko se bolest ne leči, list će dobiti braon mrlje, nakon čega se suši i postepeno propada ceo nandzemni deo biljke. Sočivo se od ove bolesti uspešno leči fungicidima.

Siva trulež

Ova bolest utiče na mahune i lišće, koji prvo dobijaju sive mrlje, a zatim umiru. Ova bolest se teško leči, a veoma brzo širi, pa je zato najbolje obolele biljke uništiti čim se prvi simptomi pojave. Zaraženu zemlju treba dezinfikovati, ili zaražene delove zemlje izbaciti.

Plamenjača

Ova bolest utiče na gornje i najmlađe listove biljke, a nakon toga dolazi do uginuća i potpunog gubitka prinosa biljke. Javlja se kada je velika vlaga i umerena temperatura. Tretiranje se primenjuje pre sadnje semena.

Štetočine

Štetočine često znaju biti vrlo uporne, ali uz dobro preventivno tretiranje zemljišta pre sadnje, mogućnost ugrožavanja biljke od strane štetočina se svodi na minimum.

Puževi

Puževi uništavaju novootvorene mlade izdanke sočiva. Najbolja prirodna metoda kontrole je posipanje sloja peska, ili ljuske jaja oko biljaka, ali postoji i tretiranje hemijskim preparatima za uništavanje puževa.

Upotreba sočiva

Sočivo se od davnina koristi u medicini i kulinarstvu. Zbog svojih vrednosti veoma je cenjeno u medicini, a u kulinarstvu ga često koriste početnici, jer je vrlo jednostavno za pripremu, a jela su vrlo ukusna.

Kuhinja

Sočivo je biljka iz porodice mahunarki, čije seme je veoma hranljivo. Jednogodišnja je biljka i veoma zdrava namirnica koja se lako kuva i priprema na više načina. Smeđe je najpoznatije i nalazi se u svakoj prodavnici zdrave hrane. Zeleno se najviše kuva, ima čvrstu strukturu pa se najviše koristi za pripremu salata. Crveno ima najslađi ukus, priprema se oko 30 minuta i lako postaje gnjeckavo. Najviše se koristi za indijska jela, supe i čorbe.

Zbog svoje niske kalorične i visoke nutritivne vrednosti, sočivo je odličan dodatak ishrani. Jedna kašičica sočiva ima svega 14 kalorija, što je veoma malo, pa je ova namirnica idealna ukoliko planirate dijetu.

Kod pripreme sočiva treba imati na umu da sadrži relativno veliku količinu fitata, što znači da će apsorpcija minerala iz zrna biti smanjena. Zato je potrebno da se sočivo pre kuvanja potopi u mlaku vodu i ostavi da prenoći, čime će se sadržaj fitata smanjiti. Sutradan ga treba ocediti i prebaciti u lonac. Dodati 3 puta više vode od količine sočiva i kuvati. Kada voda proključa, potrebno je da se smanji temperatura, a može se i pokriti poklopcem. Ukoliko se sočivo kuva za salatu, treba ga kuvati kraće.

U zavisnosti od toga da li ima omotač u kojem se nalazi i najveći deo hranljivih sastojaka, zavisiće i priprema sočiva. Ne sme da se kuva predugo, jer treba da ostane čvrsto, a takođe i omotač treba da ostane na zrnu.

Jela sa sočivom se prave gotovo u celom svetu, pa postoji veliki broj interesantnih recepata koji mogu da se isprobaju. Postoji veliki broj tradicionalnih recepata iz Indije, gde se sočivo uglavnom priprema bez omotača. Za popularno indijsko jelo "Dal", sočivo se kuva dok ne postane kaša, a onda se dodaju jaki začini. Sos "sambar" sadrži sočivo i popularan je u južnoj Indiji. Često se jede sa "idlijem", kolačem od sočiva i pirinča koji se pravi na pari.

Hrskava lepinja od sočiva prženog u dubokom ulju je jedan od najpopularnijih priloga i Indiji. U Africi je najpopularnije crveno sočivo, zbog brzine kuvanja i boje. U Aziji se od sočiva prave pirei koji se začinjavaju ljutim začinima. U Evropi se sočivo jede uglavnom kuvano sa dodatkom šargarepe, belog luka i slanine ili suvog mesa.

Kuvano sočivo može se čuvati u hladnjaku do 3 dana. Nakon odmrzavanja sočivo će promeniti konzistenciju, ali ukus bi trebao ostati isti.

Kozmetika

Iako je našlo bogatu primenu u kulinarstvu i medicini, upotreba sočiva u kozmetici nije zastupljena.

Zdravlje

Visoka hranljiva vrednost sočiva je pokazatelj da je reč o zdravoj namirnici koja svakako može pomoći kada je u pitanju zdravlje. Zrna sočiva su bogati izvor vlakana, pa tako doprinose boljem varenju. Nerastvorljiva vlakna pospešiće probavu i skratiće vreme zadržavanja hrane u probavnom traktu.

U suvom stanju sočivo sadrži 60 g ugljenih hidrata, 1 g masti, 26 g belančevina i 10 g vode. Od vitamina sadrži B1 i B9, a od minerala magnezijum, mangan, cink, gvožđe, fosfor i kalijum. Visok sadržaj kompleksa vitamina B povoljno utiče na nervni sistem, a sadržaj gvožđa pomaže u sprečavanju malokrvnosti.

Ukoliko se konzumira redovno, vlakna iz sočiva će pomoći da se u crevima bolje transportuju ugljeni hidrati, a osim toga stabilizovaće nivo šećera u krvi. Konzumiranje sočiva se ne preporučuje osobama koje imaju problem sa zglobovima. Takođe osobe sa viškom kilograma moraju da budu oprezne, jer sočivo dostiže do 310 kalorija na 100 g proizvoda.

Zanimljivosti

Pretpostavlja se da se sočivo počelo uzgajati još u mlađem kamenom dobu i da je to prva namirnica koja je dobila primenu u ishrani. Potiče iz jugozapadne Azije, odakle se proširila u Evropu. Arheolozi su ga otkrili na nalazištima Bliskog Istoka, a takođe i u grobnicama egipatskih faraona. U Egiptu je bila osnova za pripremu različitih jela, a i osnovna namirnica za pripremu hleba.

Drevni Rimljani su sočivo koristili kao lek, a ta korisna svojstva biljke postepeno su se pročula i postala dostupna u celom svetu. Takva upotreba sočiva više puta se spominje i u biblijskim legendama. U Grčkoj, Vavilonu i Egiptu siromašni su sočivo veoma cenili, jer je zbog hranljivih svojstava često menjalo hleb i meso, dok su ga plemići koristili kao delikates.

U Rusiji, koja je godinama bila najveći proizvođač, se u 14. veku sočivo se smatralo glavnim proizvodom koji je bio zastupljen na stolu svakog Rusa. Međutim, potražnja za usevima se sa povećanom potražnjom za krompirom smanjila.

U "Bibliji" se pominje da je pre 4.000 godina Ezav prodao bratu Jakovu svoje prvenaštvo za tanjir sočiva.

Seme sočiva je pronađeno u egipatskim piramidama, gde su ga podanici ostavljali kao hranu za faraone i bogove.

Sočivo ima isti glikemijski indeks kao crna čokolada i dobro je za ishranu dijabetičara koji ne treba da koriste namirnice čiji je glikemijski indeks veći od 45. Inače, pod glikemijskim indeksom se podrazumeva brzina kojom, nakon uzimanja hrane, raste nivo šećera u krvi.

Sočivo se često upoređuje sa graškom jer te dve biljke imaju gotovo identična nutritivna svojstva. Ako bismo morali da odredimo koja od ove dve biljke ima prednost, onda će to biti sočivo, jer je lakše svarljiva.

Foto: rottonara / Pixabay