Matičnjak

Matičnjak (lat. Melissa Officinalis L.) pripada porodici usnatica zajedno sa mnogim drugim lekovitim i začinskim biljkama, kao što su majčina dušica, majoran, lavanda, nana, ruzmarin, origano i bosiljak. Uglavnom se koristi u farmaciji i u kozmetici, ali je čest i u domaćinstvu gde se koristi kao začin ili se kuva kao čaj.

Matičnjak ili melissa je inače iz Sredozemlja odakle se proširila u Severnu Ameriku i Malu Aziju. Nađeni su zapisi iz 300. godine pre nove ere o njoj, gde je bila opisana u Teofrastovoj "Historia Plantarum". U divljini može da se nađe pored potoka, na ivici listopadnih šuma ili u listopadnim šumama, ali je vrlo jednostavna za gajenje pa se više gaji nego što se bere u divljini.

Matičnjak ima nekoliko naziva na našim prostorima: matičnjak, limunova trava, pčelinja trava, matočina, pčelinjak, pitoma metvica.

Matičnjak je višegodišnja zeljasta biljka koja raste kao žbun. Može da naraste 50 - 100 cm u visinu. Stabljike su uspravne, četvoroivične i razgranate. Umiru posle svake vegetacije. Koren je tanak i razgranat i duboko raste. Listovi su blago nazubljeni i mogu biti jajoliki ili srcoliki. Na poleđini se nalaze sitne mekane dlake, a gornja strana je glatka sa vidljivom nervaturom. Cvetovi su mali i mogu biti bele, svetlo-ružičaste do svetlo-lilave boje i rastu u pršljenima.

Matičnjak cveta od početka juna do sredine jula. Plod je merikarp sa četiri oraščića. Matičnjak može vrlo lako da se razmnožava iz semena koje sazreva krajem avgusta.

Vrste matičnjaka

Osnovna podela matičnjaka je na dve podvrste: prva je Officinalis, ona koje se obično uzgaja, sa prepoznatljivim mirisom limuna i mente. Druga je Altissima, podvrsta matičnjaka koja se razvila na Novom Zelandu. Za razliku od prve, ova podvrsta može da ima čak i neprijatan miris, koji može da vuče na voćne, biljne ili puderaste note.

Variegata

Ova sorta matičnjaka je poznata po žuto-zelenim šarama na lišću. Šare se pojave rano u proleće i izblede sredinom leta tokom vegetacije. Ova sorta je više ukrasna nego aromatična. Može da raste na mestima sa delimičnim hladom.

Gold

Kako ime nalaže, listovi ove sorte matičnjaka su zlatno-žute boje. Cvetovi su im bledo ljubičasti. Više preferira mesta sa delimičnim hladom jer dobija opektoine na listovima kada je previše na suncu.

Citronella

Aromom je sličan limunskoj travi. Ima visok sadržaj eteričnog ulja i imuna je na pepelnicu. Može da naraste 25 - 30 cm.

Compacta

Compacta je niža sorta koja više ide u širinu. Raste 15 cm u visinu i 30 cm u širinu. Ima tamno zelene listove, ne stvara semenke i ne cveta, ima umeren miris.

Quedlinburger

Sorta quedlinburger se najviše koristi kao začin i kuva se kao čaj jer ima jaku aromu. Raste od 50 - 60 cm.

Uzgoj matičnjaka

Matičnjak je prilično lak za gajenje. Često je u poziciji invazivne vrste zato što se vrlo lako razmnožava semenom. Ako ne želite da vam se matičnjak previše širi po bašti, možete izabrati sterilne sorte kao što je "compacta" ili berite cveće na vreme da se ne oplodi.

Plodored

Najbolje je saditi matičnjak u bašti uz kupusnjače (brokoli, karfiol, kelj i sl.) jer aroma matičnjaka odbija bube od napada na te biljke. Takođe, matičnjak je medonosan i privlači pčele, pa je dobro saditi ga ispod krošnji koje treba oprašiti. Matičnjak može da raste u delimičnom hladu, a zimi opalo lišće može da se koristi kao malč za drvo. Preporučuje se da se matičnjak sadi sa dragoljubom, anđelikom ili slezom.

Zalivanje

Matičnjak najbolje uspeva kada se ravnomerno i umereno zaliva, mada može da toleriše i umerene suše. Vodite računa da je zemlja na kojoj se gaji dobro drenirana i da se ne preteruje sa vodom. Prilikom gajenja matičnjaka u saksiji treba dobro da se pripremi drenažni sloj.

Đubrenje

Pre nego što se matičnjak, zemlju treba obogatiti kompostom ili stajnjakom. Inače tokom gajenja, matičnjak ne zahteva prihranjivanje, ali ne smeta ako se povremeno prihrani sa kompostom. Isto tako, preporučuje se da se u zemlju doda malo kalcijuma svakih nekoliko godina, naravno ako zemljište nije krečnjačko. Ako se gaji u saksiji može nekada da se đubri organskim tečnim đubrivom.

Razmnožavanje

Matičnjak može da se razmnožava i iz reznica i iz semena, a oba procesa objašnjavamo u nastavku da možete da odlučite koji vam više odgovara.

Razmnožavanje iz semena

Matičnjak može sam da se razmnožava semenom, ali uvek može semenje da se skupi i posadi na željeno mesto. Pre sadnje iz semena, seme treba pripremiti stratifikacijom (čuvati u frižideru ili zamrzivaču) 7 dana, ili najmanje 36 sati na temperaturi -18°C. Posle toga, seme treba da se posadi na toplo i svetlo mesto, u zavtorenom prostoru po mogućnosti, jer mu treba toplota za klijanje. Rok setve je 2 meseca pre predviđenog presađivanja u zemlju, koje treba planirati u rano proleće kad već prestaju poslednji mrazovi.

Razmnožavanje reznicama

Reznice mogu da se uzimaju na proleće i jesen. Ako uzimate reznice u proleće, mogu biti i sa i bez cvetova, ali na jesen morate birati stabljike bez cvetova. Preporučuje se uzimanje reznice 8 - 10 cm dužine i zaroniti je u supstrat za ukorenjivanje, pa posle toga zasaditi u saksiju.

Razmnožavanje polaganjem

Razmnožavanje polaganjem je isto efikasan način razmnožavanja matičnjaka u bašti. Stabljika biljke se polegne i pričvrsti se za zemlju, obično kamenom. U kontaktu sa zemljom, biljka posle nekog vremena sama razvije koren i dobija se nova jedinka. Vodite računa da ne slomite grane biljke prilikom ove vrste razmnožavanja.

Presađivanje

Presađivanje matičnjaka u zemljište treba da se obavi rano u proleće u dane kada se obično očekuje poslednji mraz. Kada sadite matičnjak vodite računa da ne bude previše gusto jer se onda povećava potencijal zaraze određenim bolestima (npr. gljivične bolesti kao što su pepelnica ili verticilijum).

Zemljište

Matičnjak može da uspe skoro na svim tipovima zemljišta ali su humusna i umereno vlažna ipak najpogodnija. Međutim, senzitivan je na višak vode u zemljištu pa ne treba da se sadi u vodootpornim zemljištima kao što je glinasto zemljište.

Klima

Matičnjak se nalazi u raznim klimatskim sistemima, od kontinentalne do okeanske i mediteranske klime, od Amerike i Novog Zelanda pa sve do Evrope. Međutim, po svojoj fiziologiji, to je fotofilna i termofilna biljka, značeći da voli svetlost i toplotu. Toleriše temperature i do -25°C ispod snežnog pokrivača, ali ne i kad je otkriven. Kada je hladno i oblačno, prestaje sa rastom i zaustavlja sintezu eteričnog ulja.

Sadnja matičnjaka

Matičnjak može da se sadi iz sadnica i iz semena. Seme treba pripremiti stratifikacijom, što je objašnjeno u poglavlju razmnožavanje, a u nastavku saznajte na koje načine matičnjak može da se posadi.

Sadnja iz semena

Najbolje je obaviti setvu rano u proleće, pri čemu treba voditi računa da se seje na dubini od 0,5 cm jer seme zahteva svetlo za klijanje. Nakon stavljanja semena treba ga prekriti zemljom i dobro zaliti.

Sadnja sadnice

Sadnja iz sadnice se vrši na jesen ili na proleće. Na proleće, matičnjak treba da se sadi kada prestaju poslednji mrazovi u mestu gde ga sadite. Treba ostaviti razmak od 20 cm između sadnica zato što se one rašire.

Uzgoj u bašti

Matičnjak može da se uzgaja u bašti tokom cele godine. Može ostati čak 20 godina na mestu gde je posađen. Ne traži puno rukovanja oko njega i ne treba ga posebno pripremati za zimski period i niže temperature. Isto tako obratite pažnju da obradite zemlju okopavanjem čim se pojavi korenje ili čim se stvori pokorica.

Uzgoj na zatvorenom

Matičnjak može da se gaji u zatvorenom prostoru ali je važno da ima izvor svetlosti, bio to prozor ili veštačko svetlo. Jedino neće imati aromu kao što bi imao kad se gaji napolju. Ako odlučite da gajite matičnjak unutra onda vodite računa da  ga stavite barem 5 sati na direktno dnevno svetlo.

Uzgoj u saksiji

Vrlo je jednostavno gajiti matičnjak u saksiji. Ne treba ga okopavati, ali treba da se proredi kada jako zagusti jer tad korenje može previše da se ispreplete i izgubi svoju funkciju. Prilikom gajenja u saksiji treba obratiti pažnju da zemlja ima dobru drenažu i povremeno da se đubri organskim tečnim đubrivom. Preko zime saksija treba da se skloni na zaštićeno mesto, kao što je garaža koja se ne greje.

Održavanje i nega

Negovanje matičnjaka uključuje okopavanje kada se stvori pokorica ili uklanjanje korova, što može biti više puta po potrebi tokom vegetacije. Što se tiče navodnjavanja tj. zalivanja, koje treba da bude ravnomerno i u skladu sa vremenskim uslovima (pogledati odeljak Zalivanje). Matičnjak može da se prihranjuje kompostom na otvorenom, a kada se gaji u saksiji prihranjuje se tečnim organskim đubrivom.

Faza mirovanja

Kada je u fazi zimskog mirovanja, matičnjak koji se gaji napolju mora da se odreže na visinu od 5 cm. U početku će biljka izgledati isušeno ali čim počne vegetacija obnoviće se i izrašće u raskošan aromatični žbun. Matičnjak koji se gaji u saksiji mora da prezimi na zaštićenom mestu koje nije pretoplo.

Orezivanje

Sa rezidbom matičnjaka ne možete da preterate. Reč je o biljci koja je žbunasta i bujna i časkom nadoknadi izgubljenu masu. Ako preko leta primetite da je biljka veoma gusta i bujna, bilo bi dobro da je malo proredite da biste sprečili razvoj bolesti. Može se desiti da delovi biljke poprime smeđu boju zbog određenih spoljašnjih uslova (jako sunce, suše). U tom slučaju uklonite sve uvenule delove. Isto tako, ako želite da sprečite da se matičnjak sam razmnožava iz semena, morate posle cvetanja da ga skratite ispod zone cvetanja.

Ukoliko ste matičnjak gajili na otvorenom, radi boljeg prezimljavanja, treba ga skratiti na 5 cm u visinu na jesen. Izdanci će se smrznuti, ali će se biljka regenerisati na proleće kada bude bilo lepše vreme i nastaviće da raste.

Berba

Ako se matičnjak bere zbog sušenih listova, moguće je da bude više berbi tokom vegetacije počev od sredine maja (pre cvetanja) do početka oktobra. Moguće je obaviti i do 4 berbe ako se biljka redovno zaliva. Matičnjak će ponovo narasti za oko 4 nedelje posle berbe ali treba voditi računa o tome da se ubere pre nego što počne da cveta.

Ako se matičnjak gaji i bere za eterično ulje, onda se obavlja samo jedna berba godišnje, sredinom juna posle cvetanja kada ima najveću koncentraciju eteričnog ulja.

Sušenje

Ako se matičnjak bere za sušenje, onda se berba vrši rezanjem ili košenjem cele stabljike 5 - 10 cm iznad zemlje. Brzo će se oporaviti i biće opet spremna za berbu. Matičnjak može da se suši na nekoliko načina. Može da se veže u snop i obesi naopačke na prozračno mesto. Listovi se sastružu sa stabljike kada se biljka potpuno osuši. Međutim, listove možete sastrugati sa ubrane biljke dok je još sveža pa da onda listove same stavite na posudu ili podlogu, pa ih odložite u prozračnu ali tamnu prostoriju da se osuše.

Skladištenje

Osušene listove matičnjaka treba skladištiti u staklenoj tegli i iskoristiti ih u roku od jedne godine. Sveže listove možete čuvati par dana u frižideru.

Bolesti

Matičnjak najčešće napadaju bolesti kao što je pepelnica, a malo ređe uvenuće lista (izazvano gljivicom verticillium) i pegavost lista. Možete sprečiti da se pojave ove bolesti ventilacijom grmlja ili lečenjem erisificidima. Ako se leči hemikalijama, treba voditi računa da se bere posle perioda čekanja  naznačenom na zaštitinom sredstvu, tj. kada sredstvo nije više aktivno da ne bi štetno delovalo na ljudski organizam.

Pepelnica

Kao što je slučaj sa ljubičicom, mirođijom, božićnom zvezdom i hortenzijom, pepelnica se obično javlja po hladnom i vlažnom vremenu. Pošto matičnjak raste blizu zemlje, koja ume da bude vlažna, često pati od ove bolesti. Možete je primetiti kada se na listovima stvori siva pokorica. Pepelnica ne uzrokuje uvenuće biljke, ali može napraviti značajnu štetu.

Pegavost lista

Isto kao i kod ljubičice, pegavost lista može da se javi iz više razloga. Najčešći razlozi su osetljivost lista i mehanička oštečenja. Od simptoma, prvo se javljaju žute fleke koje vremenom postanu smeđe kako bolest napreduje, a zaraženi delovi biljke se suše. Ni od ove bolesti biljka neće uvenuti, ali će joj štetiti estetski zbog gubitka listova.

Uvenuće matičnjaka

Isto kao kod jagoda, čili papričica, kajsija i šampinjona, uvenuće izaziva gljiva Verticillium, koja izaziva žute pege na lišću i oni potom otpadaju, a uzrok je nedostatak vode. Još ne postoje zaštitne hemikalije i samo preventivno se izbegava, a to se radi dobrim odabirom semena, ispravnim prihranjivanjem i redovnim zalivanjem.

Štetočine

Matičnjak nema neke velike probleme sa štetočinama, ali kada se gaji u zatvorenom prostoru može postati meta crvenih paukova i biljnih vaši. Obe štetočine mogu mehanički da se eliminišu, spiranjem pomoću jakog mlaza vode ili prirodnim preparatima kao što je đubrivo od koprive ili mleko od koprive. Ako je napad štetočina ozbiljan, treba se obratiti hemijskim pesticidima i pritom paziti da prođe period čekanja kako bi biljka bila bezbedna za ljudski organizam.

Upotreba matičnjaka

Matičnjak je lekovita, medonosna i aromatična biljka i zbog toga i ima više mogućnosti primene. U kozmetičkoj industriji se koristi u tonerima i parfemima, u kućnoj upotrebi se koristi kao osveživač prostora i kao začin za jelo, a u medicini se koristi  zato što ima antivirusna, antibakterijska, antiinflamatorna i antispazmolitička svojstva.

Kuhinja

U kulinarstvu, matičnjak se koristi svež i ima raznovrsnu primenu. Dodaje se u bezalkoholna pića ali i u aperitive i koktele radi pojačane arome. Odličan je za pripremu sirupa od kojih se prave razređeni sokovi. Odlično ide uz ananas, jabuke, kruške, dinje i može da se ubaci u voćnu salatu. Osim voćnih, može da se stavi i u zelene salate i obično se kombinuje sa peršunom ili bosiljkom. Ima mnogo načina na koje može da se iskoristi, od čizkejkova do sladoleda, marinada ili supa.

Međutim, matičnjak se najviše koristi u domaćinstvu u sušenom obliku, gde se pravi kao čaj koji može da pomogne sa nesanicom i generalno ima umirujući efekat na organizam.

Kozmetika

Matičnjak se u kozmetičkoj industriji često koristi zbog svoje prijatne arome, kao sastavni deo parfema i kolonjske vode. Pošto ima antibakterijska, antimikrobna i antiinflamatorna svojstva, može da se koristi kao sastojak u kućnoj kozmetici u sapunima, kupkama, sredstvima za čišćenje, ili tonerima, u kojima je hidrolat matičnjaka glavni sastojak (cvetna voda dobijena destilacijom listova).

Zdravlje

Matičnjak se koristi u medicinske svrhe još od davnina, kada je bio korišćen za umirenje digestivnog sistema. Sadrži esencijalno ulje koje poseduje antivirusna, antibakterijska i antiplazmodična svojstva. Poznato je i antivirusno dejstvo u prevenciji Herpex simplexa.

U sastav aktivnih supstanci ulaze i fenolne kiseline, od kojih ruzmarinska ima sedativno dejstvo, pa se matičnjak preporučuje kod problema sa varenjem, migrena, nesanice, depresije i melanholije.

Matičnjak je jedan od neizostavnih sastojaka karmelićanske vode, koja se koristi još od 17. veka kada je dizajnirana za lečenje razdražljivosti, napetosti, migrene, lupanja srca, lošeg pamćenja, anksioznosti i depresije. Časne sestre karmelićanke su osmislile recept, zbog čega je i dobila to ime. U današnje vreme je veoma poznata i široko se koristi.

Zanimljivosti

Veruje se da matičnjak originalno potiče iz juga Evrope odakle se proširio po celom svetu. Najstariji zapisi potiču iz 300. godine pre nove ere gde je Teofrast opisao matičnjak u delu Historia Plantarum. Kasnije, u 1. veku je pomenut od strane rimskog pisca i naučnika Plinija Starijeg, kako opisuje njegova medonosna svojstva. Matičnjak se u rimsko doba povezivao sa mesecom, vodom i ženstvenošću, pa je bio biljka Dijane, boginje šume i lova.

U 11. veku, persijski filozof Avicena je podsticao upotrebu matičnjaka kao leka za melanholiju i depresiju. O važnosti matičnjaka svedočila je već stara arapska izreka: "Matičnjak čini srce srećnim i radosnim".

U srednjovekovnoj Evropi, ljudi bi bacali svež matičnjak po podu prostorije koju su želeli da osveže, nakon čega su ga gazili i na taj način otpuštali njegovu aromu.

Matičnjak je prvi put donet u Ameriku sa prvim kolonistima koji su ga koristili kao čaj i potpuri. Takođe su ga sadili radi privlačenja pčela.

Matičnjak se na latinskom zove melissa zato što grčka reč μέλισσα u prevodu znači pčela, a zna se da je matičnjak medonosna biljka. Medonosna svojstva matičnjaka je opisao i Plinije Stariji, pisajući da matičnjak treba saditi pored košnica kako bi podstakao pčele da se vrate u stanište.

Poznato je da je svaki cvet imao neko simbolično značenje u viktorijansko doba. Buketi su se pravili od raznog cveća i tako su se prenosile poruke. Matičnjak je bio biljka koja je simbolisala prijatno društvo, lek, uspomene i saosećanje.

Foto: flockine / Pixabay