Marakuja

Marakuja (lat. Passiflora edulis) je zimzelena loza, koja može rasti i do 9 - 12 m. Gaji se u tropskim i suptropskim oblastima. U prirodi se sreće u Severnoj Argentini, Južnom Brazilu i Paragvaju, a gaji se na Havajima, Floridi i u Kaliforniji.

Pripada grupi južnog ili suptropskog voća, zajedno sa narom, bananom, ananasom, urmom, kivijem, mangom, guavom, kokosom, papajom i sl.

Listovi su žutozelene boje, imaju 3 kraka i nazubljeni su. Na svakom nodusu na stablu raste po jedan cvet od koga nastaje plod veličine oko 5 cm. Cvetovi su upadljivog izgleda i mirisa, prečnika oko 5 - 8 cm, imaju 5 svetlozelenih čašičnih listića i 5 belih kruničnih listića koji rastu iz osnove koja je ljubičaste boje.

U zavisnosti od sorte, kora ploda može biti tamnoljubičasta, narandžasta ili svetložuta. Unutar plodova može se naći i do 250 sitnih tamnih semenki. Kora je tvrda, a meso ploda je želatinozno narandžaste boje sa jestivim semenkama. Veličina ploda je približna veličini kokošjeg jajeta. Ukus podseća na ukus guave.

Vrste marakuja

U rodu Passiflora, osim napoznatije istoimene pasiflore, postoji mnogo biljnih vrsta. Voće daju dve vrste, ljubičasta i žuta marakuja. Plodovi obe vrste su jajastog oblika, sa tvrdom spoljašnjom ljuskom. Meso ploda je meko i jestivo i sadrži tamne semenke. Plodovi su ukusni, kao i sok koji se od njih priprema. Za konzumaciju u sirovom stanju se uglavnom koristi plod ljubičaste marakuje, dok se žuta pretežno koristi za preradu i pravljenje soka.

Ljubičasta marakuja

Latinski naziv ove vrste je Passiflora edulis. Najčešće se sreće u suptropskim oblastima. Ima bogatiji ukus i aromu nego žuta marakuja. Plod joj je veličine limuna, a ukus je pretežno sladak.

Žuta marakuja

Latinski naziv joj je Passiflora edulis flavicarpa. Nosi naziv i zlatna marakuja, a plod joj je nešto veći od ljubičaste, veličine grejpa. Ukus je slatko kiselkast sa blagim cvetnim primesama. Ovu vrstu oprašuju insekti, najčešće stolarska pčela, jer je za obične pčele polen ove biljke pretežak.

Uzgoj marakuje

Marakuja se gaji u Australiji, na Havajima, Ekvadoru, Južnoj Africi, Brazilu, Kolumbiji, Venecueli, Peruu. Poreklom je iz tropskih krajeva, gde vladaju vrućine i visoka vlažnost, pa plodove donosi tokom čitave godine ako se gaji u odgovarajućim uslovima. Može se odgajiti semenom iz zrelog ploda, ili kupljenim sadnicama. Osim toga, moguće je dobiti novu biljku i razmnožavanjem.

Plodored

Sa marakujom se dobro slažu mnoge vrste povrća i drugi usevi. Najbolje je saditi je u blizini jednogodišnjih biljaka, naročito pasulja, paradajza i kupusa. Odgovaraju joj i cvekla, krompir, šargarepa, blitva, spanać, paprika, patlidžan i luk. Sadnja uz druge kulture smanjuje eroziju zemljišta, naročito ako se prihranjuje kvalitetnim kompostom.

Nije je dobro saditi uz biljke kao što je krastavac, bundeva i tikvica, zbog pojave voćnih mušica. Osim toga, ne slaže se dobro sa ostalim puzavicama, kukuruzom, sirkom, dugom vignom, bamijom i slatkim krompirom.

Pri skladištenju, plod ne treba ostavljati zajedno sa drugim voćem, kao što su kruške, banane, smokve, mango, šljive, breskve, avokado i paradajz. Plodovi ovih biljaka sadrže veću količinu etilena koji ubrzava sazrevanje.

Zalivanje

Marakuja ima velike potrebe za vodom i treba je zalivati mnogo i redovno. Zemljište mora biti dobro drenirano. Sistemima navodnjavanja se omogućava da se biljka brzo ukoreni i počne da raste.

Đubrenje

Biljka marakuje zahteva dosta hranljivih materija, naročito joj je potrebno đubrivo sa mnogo kalijuma. Dovoljno kalijuma u zemljištu stimuliše cvetanje. Ako zemljište izgleda suvo ili siromašno, dadaju se đubriva formulacije 10-5-20 da bi se stimulisao rast biljke. Đubriva koja su bogata azotom, stimulisaće rast vegetativnog dela biljke, ali će plodovi biti manji. Primenjuju se đubriva bogata kalijumom, u proleće i leto.

Razmnožavanje

Biljka se može razmnožavati semenkama dobijenim iz ploda ili pomoću reznica. Ako se razmnožava reznicama, odsecaju se donji listovi i sadi se u manju saksiju koja se ostavlja na toplom mestu oko 90 dana. Za to vreme je potrebno zemljište održavati vlažnim.

Presađivanje

Marakuja se presađuje u veću saksiju, prečnika 15 - 20 cm kada je visine od oko 10 cm. Sadnica se izvadi iz zemlje i premesti u novu saksiju sa supstratom, vodeći računa da se ne ošteti korenje. Obilno se zaliva vodom. Posle 6 nedelja, trebala bi izrasti centralna loza i biljka je tada spremna za presađivanje u baštu. Treba joj obezbediti oslonac u vidu ograde ili rešetke uz koju će se penjati. Najbolje vreme za presađivanje je početak kišne sezone.

Najviše joj odgovara peskovita ilovača, bogata kompostom i dobro drenirana, sa pH vrednošću 6.5 - 7.5. Ne treba je saditi u zemljište koje je neprestano mokro. Marakuja ima veoma dubok koren, pa je zemljište potrebno dobro obraditi. Pri sadnji, treba dobro sabiti zemljište oko biljaka da bi bio što bolji kontakt zemljišta i korena.

Klima

Marakuja je biljka koja prirodno uspeva u tropskim i suptropskim krajevima, a najviše joj odgovaraju oblasti bez mraza. Neke vrste mogu da opstanu i pri niskim temperaturama, ali mogu da izgube listove. Najbolje je odabrati mesto za sadnju sa dosta direktnog sunca, izuzev u krajevima sa ekstremno visokim temperaturama gde je bolje odabrati polusenku. Takođe, mesto za sadnju treba da bude zaštićeno od jakih vetrova i mraza.

Sadnja marakuje

Za sadnju marakuje treba birati mesto na kome neće stradati od mraza ili niskih zimskih temperatura. Rupa u koju će se posaditi mora biti duboka bar polovinu dužine korena ili veća. Pre sadnje se dodaje u rupu mešavina od koštanog brašna i algi. Koren biljke se polaže u rupu i zatim se zatrpa mešavinom zemljišta i komposta ili unapred pripremljenom organskom mešavinom. Zemljište se dobro sabije da nema vazdušnih džepova. Oko biljke se formira kanalić kako se ne bi zadržavala voda.

Vreme sadnje

Sadi se uglavnom leti kada više nema opasnosti od mrazeva. U toplim krajevima se može saditi preko cele godine, ako ima odgovarajuće uslove za rast i razvoj.

Sadnja iz semena

Da bi se dobilo seme za sadnju, bira se zreo plod marakuje koji se prepoznaje po naboranoj kori. Iz njega se izvade semenke i isperu od pulpe, a zatim suše papirnim ubrusom. Da bi se povećala klijavost, seme se može tretirati brusnim papirom i ostaviti u vodi preko noći. Ako se neće odmah sejati, može se čuvati u papirnoj vrećici ili hermetički zatvorenoj posudi.

Seme se sadi u saksije u kojima se nalazi mala količina zemlje. Stavlja se na dubinu od 2,5 cm, a zatim dobro zalije. Za zalivanje se može upotrebiti i rastvor morskih algi da bi se ubrzalo klijanje. Seme treba redovno zalivati do klijanja koje se obično dešava za 10 - 20 dana.

Uzgoj u bašti

Za sadnju treba odabrati mesto sa mnogo sunca da bi sadnice brže klijale. Zemljište se obogaćuje kombinacijom malča i đubriva. Trebalo bi kontrolisati i pH vrednost, koja mora da bude 6,5 - 7,5.  Zemljište takođe mora imati dobru drenažu. Ako se sadi više biljaka odjednom, treba ostaviti najmanje 3 - 3,5 m razmaka između biljaka.

Uzgoj u stakleniku

Marakuja je biljka tropskih predela i treba joj obezbediti uslove za rast. Kada se gaji u oblastima gde postoje hladniji periodi godine i mogućnost mrazeve, može se gajiti u staklenicima. Kako u staklenicima nema njenih prirodnih oprašivača, treba je ručno oprašivati da bi mogla davati plodove. Oprašivanje se obavlja malom četkicom ili se na neki sličan način prenosi polen sa jednog cveta na drugi.

Postoji i mogućnost da se u toku dana otvaraju vrata staklenika da bi se oprašivači pustili unutra. Staklenik se mora grejati, u suprotnom se biljka može smrznuti. Da bi se sprečilo smrzavanje, potrebno je redovno primenjivati rastvor algi, jer on štiti biljku do temperature od -5°C. Da bi mu delovanje bilo što bolje, treba ga početi koristiti mnogo pre nego što se očekuju prvi mrazevi.

Gajenje u stakleniku nije najbolje rešenje zbog mogućeg smrzavanja biljaka, kao i nedostatka prirodnih oprašivača.

Uzgoj u saksijama

Saksije za sadnju marakuje bi trebale biti duboke i široke najmanje 60 cm. Biljka u saksiji se mora redovno zalivati i mora joj se obezbediti toplo mesto. Takođe mora imati oslonac u vidu ograde ili rešetke, po kom će se penjati.

Održavanje i nega

Da bi biljka donosila plodove potrebno je da prođe 1,5 - 2 godine. Za to vreme joj je potrebna stalna nega. Mora se redovno zalivati i obezbediti joj se dobra drenaža da ne bi došlo do truljenja korena. Takođe treba orezivati vitice koje su uvele i zaštititi biljku od bolesti i štetočina. Treba joj obezbediti uslove koji su najsličniji onima koje ima u svom prirodnom staništu, što nije jednostavan zadatak, ali nije ni nemoguće.

Održavanje zasada

Zemljište treba održavati ujednačeno vlažnim da bi proizvodnja bila što sigurnija i efikasnija. Ako se zemljište isuši, plodovi će biti manji i opadaće sa biljke. Ako se gaji u oblastima sa hladnim zimama, treba naneti sloj komposta debeo 2,5 cm na zemlju oko korena da bi se zaštitio od niskih temperatura tokom zime.

Proređivanje

Proređivanjem se uklanjaju delovi loze koji su se osušili ili su bolesni. Potrebno je takođe prorediti ako se loza zapetlja da bi se omogućio protok vazduha i svetlosti.

Orezivanje

Orezivanje omogućava lakšu berbu, sprečava da se loza zapetlja i kontroliše rast loze da se ne bi proširila po celoj bašti. Odstranjuju se slabiji i neproduktivni delovi biljke da bi se kontrolisao njen rast. Orezuje se nakon berbe za jednu trećinu dužine biljke, ali se ne diraju listovi koji okružuju plodove i štite ih od opekotina leti. Redovno orezivanje obezbeđuje bolji rod marakuje. Najpovoljnije vreme za orezivanje je rano u proleće, kada prođu mrazevi i pre intenzivnog rasta loze.

Berba

Plod je najčešće zreo 70 - 80 dana posle oprašivanja, što je uglavnom sredina leta. Zreo plod prelazi iz intenzivno zelene u tamno ljubičastu ili tamnožutu boju. Plod je masivan i naboran i zbog svoje veličine, kada je zreo pada na zemlju. Berba se obavlja kada plodovi dostignu odgovarajuću boju ili kada počnu sami redovno da otpadaju. Najboljeg je ukusa dok je još slabo smežuran.

Sušenje

Seme marakuje se ne suši, jer se tako smanjuje njegova klijavost. Plodovi se mogu sušiti i na taj način ne gube ukus ni nutritivnu vrednost. Voćke se prvo operu, a zatim im se ljušti kora u tankim tračicama. Kora se zatim kuva u vodi oko 2 - 5 minuta, dok ne provri, zatim se dodaje šećer i kuva oko sat, sat i po uz povremeno mešanje. Zatim se iscede i ostave na papirnim ubrusima da se osuše. Takve se mogu koristiti za jelo ili za ukrašavanje poslastica.

Skladištenje

Nakon berbe, sveži plodovi se čuvaju u frižideru 2 - 3 nedelje. Zreli plodovi se pakuju u papirne ili plastične vrećice i ostavljaju u frižideru. Meso ploda i semenke se mogu čuvati zamrnuti do 3 meseca. Semenke se prvo izvade iz prepolovljenih plodova i zatim zamrzavaju. Mogu se zamrznuti i celi plodovi marakuje. Plod se neće brzo pokvariti, ali da bi duže trajao, treba ga čuvati u frižideru.

Semenke marakuje ne bi trebalo dugo čuvati, jer im se već sa oko godinu dana značajno smanjuje klijavost. Prema nekim istraživanjima, seme čuvano u frižideru može klijati i nakon 20 godina. Da bi se povećali izgledi da seme proklija, treba ga skladištiti na pravilan način. Ipak, kad god je to moguće, izbegava se skladištenje semena i seje se sveže i još vlažno seme.

Priprema za sledeću sezonu

Tokom zime, biljka marakuje može ući u fazu mirovanja. Da bi se to postiglo, biljka se ostavlja na tamnom, hladnom i suvom mestu. U toj fazi, biljka gubi listove tokom zime. Dovoljno je zalivati je samo jednom mesečno. Ako ne želimo da biljka uđe u stanje mirovanja, treba joj obezbediti svetlosti u prostoriji u kojoj boravi.

Marakuja može da prezimi samo ako ima uslove za nastavak cvetanja. Tada se mora nastaviti sa redovnim zalivanjem i obezbediti joj dovoljno sunčevog svetla, pomeranjem saksije u kojoj raste prema izvoru svetla. Ne treba zaboraviti da je vazduh u kućama zimi suv zbog grejanja, a marakuja je biljka kojoj je potrebna veća vlažnost vazduha.

Zbog toga se pored zalivanja, biljka prska vodom. Na proleće se postepeno priprema za boravak na otvorenom, tako što se iznosi na sve duže vremenske periode, da bi se navikla na vazduh i svetlost napolju.

Bolesti

Marakuja je osetljiva ne bolesti i štetočine. Bolesti koje izazivaju mikroorganizmi koji nastanjuju zemljište je skoro nemoguće kontrolisati, naročito truljenje i venjenje koji se dešavaju kada je visoka vlažnost.

Gljivične bolesti

Da bi se sprečila pojava gljivičnih bolesti, kao što su uvenuće ili trulež, biljke se tretiraju fungicidima rano u proleće. Gljivične bolesti, kao što je bolest smeđih mrlja, izazivaju gubitak listova na biljci. Gljivične bolesti se obično javljaju kao mrlje na listovima koje imaju žute rubove ili zelenim i braon flekama na zrelim i opalim plodovima. Da bi se sprečila pojava gljivičnih oboljenja kod marakuje, važno je odabrati otpornu sortu. Ako do bolesti ipak dođe, zahvaćeni plodovi se uklanjaju, a biljka se tretira fungicidima na bazi bakra. Treba paziti na količinu vode kojom se zaliva, kao i da biljka ima dobar protok vazduha.

Virus drvenastih plodova

Ovaj virus napada biljke kada se nalaze u stresnim uslovima. Manifestuje se iskrivljenim rastom, žutim i naboranim listovima i odrvenelim plodovima. Ova bolest se ne može kontrolisati, ali biljka može da se oporavi nakon prihranjivanja i zalivanja. Ako je biljka starija, trebalo bi posaditi nove biljke.

Štetočine

Marakuja je prilično otporna na štetočine, ali postoji nekoliko na koje treba obratiti pažnju pri gajenju biljke.

Voćne muve

Ovaj insekt napada plodove marakuje i izaziva drvenaste izrasline na površini ploda. To su sitne muve, crvenkastosmeđe boje koje buše plodove marakuje. Najveća aktivnost im je uglavnom kasno u leto. Da bi se biljka zaštitila od ove štetočine, prilikom sazrevanja plodova, treba koristiti platnene ili papirne vrećice pri branju. Beru se samo zreli plodovi, dok se oni koji su otpali ili su oštećeni, bacaju.

Štitaste vaši

Štitaste vaši isisavaju sokove iz plodova. Vide se kao crvene, smeđe ili crne kvržice na žilama listova, stabljikama ili plodovima. Štitaste vaši izlučuju tzv. mednu rosu koja je dobra podloga za razvoj bolesti kao što je plesan. Ako se dogodi napad ovih štetočina, treba ih ručno uklanjati ili ih ukloniti četkicom. Nakon toga se biljka u više navrata tretira hortikulturnim uljem. Plesan koja se pojavila treba obrisati vlažnom krpom.

Upotreba marakuje

Plod marakuje je jestiv i može se upotrebljavati na više načina. Uglavnom se koristi za poslastice, ali ima i neka lekovita dejstva, pa se koristi u izradi prirodnih kozmetičkih preparata.

Kuhinja

Plod se najčešće konzumira u svežem stanju, ulazi u sastav mnogih poslastica, koktela, voćnih salata. U mnogim delovima Azije i Južne Amerike se od plodova marakuje izrađuju džemovi, sokovi, sirupi, sladoledi i želei. U Brazilu se često može naći u mus od marakuje. Najjednostavniji desert su komadi ploda posuti šećerom. Na Havajima se može jesti popularni maslac od plodova. Sveže meso ploda marakuje se koristi i kao preliv za sladolede i kolače.

Kozmetika

Ekstrakt koji se dobija iz semena marakuje koristi se za porizvodnju kozmetičkih boja. Takođe se koristi i za izbeljivanje kože, ima antioksidativna svojstva i kožu štiti od sunčevog zračenja, pa je poznat sastojak prirodnih kozmetičkih proizvoda.

Zdravlje

Plod marakuje je bogat nutritivnim elementima i ima lekovita svojstva. Dobar je izvor korisnih materija, kao što su vitamin C, provitamin A, vlakna, a sadrži i dosta kalijuma, magnezijuma, natrijuma, sumpora i hlorida, kao i proteina. Ima antioksidativna dejstva i pomaže kod upala u organizmu, kada se uzima kao dodatak ishrani.

Marakuja poseduje lekovite osobine, pa je ponovo izazvala interes farmaceutske industrije, naročito evropske. U tradicionalnoj medicini listovi biljke koriste se za proizvodnju ekstrakta koji je snažan sedativ.

Privreda

Seme marakuje sadrži oko 23% ulja koje je veoma slično suncokretovom i sojinom ulju. Koristi se za ishranu i u industrijske svrhe. Pokušavano je uvođenje semenki kao stočne hrane, ali sadrži 12% proteina i 50% vlakana, pa nije najpogodniji za te svrhe.

Zanimljivosti

Marakuja je biljka koju su gajili još stari Asteci koji su pravili od nje piće. U Evropu je stigla u 16. veku, kada su je doneli španski misionari.

Ime je dobila krajem 17. veka, a dali su joj ga španski misionari koji su starosedeoce pokušavali prevesti u hrišćanstvo. Dali su joj naziv Flor de las cinco Llagas što znači cvet sa pet rana, jer su u njemu videli Hristovu krunu koja je simbol njegovog stradanja (passion).

U nekim krajevima sveta, na primer u Južnoj Africi, marakuja nosi španski naziv granadilla, što u prevodu znači mali šipak. U Južnoj Africi i Francuskoj nosi naziv grenadille, a na Havajima lilikoi. Ime koje se kod nas koristi, marakuja, potiče od reči španskog i portugalskog porekla maracuya.

Foto: Najib Zamri / Pixabay