Komorač

Komorač (lat. Foeniculum vulgare) je zeljasta, dvogodišnja biljka iz porodice štitara (Apiaceae) koja sadrži veliki broj vrsta. Naziv je dobila zbog razgranatog cveta karakterističnog izgleda koji podseća na štit.

Na svetu se trenutno nalazi preko 300 rodova, a u prirodi se najčešće sreću u Sredozemlju i delovima Azije. Najpoznatije vrste su šargarepa, peršun, kopar i celer, a u divljini kod nas rastu i pukovica, zvinčac i volovsko oko. Latinski naziv potiče od reči foenum - seno, jer ima uske vrhove listova koji kada se osuše, izgledaju kao seno. Kod nas nosi naziv i morač, anason, slatki kopar i divlja mirođija.

Komorač može dostići visinu od 2 m, zeljasta je dvogodišnja biljka. Koren joj je vretenast i grana se, a stablo je šuplje i uspravno. Stablo se u gornjem delu grana i ima naizmenično ređane listove. Listovi su perasto deljeni i na vrhovima su veoma tanki, poput igle. Cvetovi su beli ili žuti, veoma sitni, sakupljeni u štitastu cvast, koja izgledom asocira na izvrnuti kišobran. Cvetanje traje u julu i avgustu, plod se sastoji od dva semena koje može biti žute ili smeđe boje.

Komorač predstavlja veoma rasprostranjen začin i upotrebljava se u kuhinjama širom sveta. U prirodi se sreće u Južnoj Evropi, mada se u novije vreme zbog povećane upotrebe gaji i u komercijalne svrhe.

Vrste komorača

Komorač je rasprostranjen začin, ali unutar roda ne postoji mnogo vrsta, a najpoznatije su 3 glavne vrste. U današnje vreme se ukrštanjem i genetskim inženjeringom razvilo i nekoliko hibrida koji se gaje u komercijalne svrhe. Sorte koje se gaje spadaju uglavnom u ekološke podtipove i dele se na rane, srednje rane i kasne sorte. U daljem tekstu možete pročitati o osnovnim vrstama komorača.

Obični komorač

Ova vrsta je najviše korištena i najrasprostranjenija je, gaji se širom Južne Evrope. Vrsta je višegodišnja i dostiže visinu od 1 m, a ima karakteristične žute cvetove i cvast u obliku izvrnutog kišobrana. Ova vrsta se pojavljuje u 3 oblika. Divlji komorač ima blago gorak ukus i tanko stablo. Pitomi komorač se najčešće upotrebljava kao začin, jer mu je ukus slađi i jači. Glavičasti komorač ima karakterističan beo zadebljali koren koji se nalazi iznad površine i iz njega izrastaju listovi. Ovaj oblik komorača se konzumira kao povrće.

Foeniculum scoparium

Ovo je autohtona vrsta u Libiji i Čadu, a najviše se koristi i sakuplja zbog lekovitih svojstava koje poseduje. Dostiže visinu od 2 m, a ima karakteristične bele štitaste cvasti. Može da se prilagodi toplijim klimatskim uslovima i sušnijim periodima zbog čega joj je aroma intenzivnija.

Foeniculum subinodorum

Ovo je autohtona vrsta u Maroku i ima karakteristične velike bele cvetove i stablo joj je veoma razgranato. Predeli u kojima raste su uglavnom topli i sušni, pa zbog toga ima jak ukus i miris i koristi se kao začin za meso u mnogim kuhinjama.

Uzgoj komorača

Danas se komorač popularna biljka za gajenje, zbog svoje lekovitosti i karakterističnog ukusa. Otporan je i može da se gaji kao višegodišnja kultura, pa se često uzgaja u baštama, zajedno sa ostalim začinskim biljkama. U daljem tekstu možete pročitati kako na najbolji način gajiti komorač.

Plodored

Komorač se često gaji kao drugi usev, posebno posle useva đubrenog organskim đubrivima, obično posle ranog povrća, ali ga treba izbegavati tamo gde su gajeni šargarepa ili peršun. Pošto je aromatičan, teško se gaji u kombinaciji s drugim biljkama, pa se često sadi u zasebne delove bašte ili odvojene gredice. Ne preporuča se sađenje na istom zemljištu barem 3 ili 4 godine od godine sadnje.

Retka biljka koja može da preživi sa komoračem je mirođija koja ima stabilizujući efekat na seme komorača, međutim, čak je i ona loš izbor jer su i komorač i mirođija biljke koje se unakrsno oprašuju. Kada su u pitanju štetočine, komorač pomaže u odvraćanju lisnih uši u bašti, pa se posađen u saksijama ili kontejnerima stavlja na mesto pored biljaka koje ova štetočina napada, od kojih su neke paradajz i bosiljak.

Komorač je teška biljka koja je loša za sve susedne vrste, a posebno za repu, senf, gorčicu, kelj, patlidžan, korijander, brokoli, grašak, pasulj i sve vrste paprika gde se izbegava, ne samo sadnja, već i postavljanje saksije sa komoračem blizu tih biljaka.

Zalivanje

Komorač je potrebno zalivati u fazama nicanja i sazrevanja, a naročito je važno zalivanje tokom letnjih meseci, ako nema padavina. Na nedostatak vode je najostetljviji glavičasti komorač. Za njega se mora obezbediti tokom letnjih meseci sistem za navodnjavanje, najbolje kap po kap, da bi biljka bila redovno snabdevena vodom i mogla da se pravilno razvija. Najbolje je zalivati kišnicom ili odstajalom vodom.

Đubrenje

Zemljište u koje se sadi komorač treba obogatiti organskom materijom pre ili u toku rasta, jer komorač zahteva velike količine hranljivih materija. Vegetacija mu je kratka, pa mu treba obezbediti hranljive materije koje će moći da iskoristi. Zbog toga ga je dobro gajiti nakon biljaka koje su đubrene organskim đubrivima, koja su se već delimično razložila. Da bi se dobio što bolji prinos, biljka se tokom vegetacije prihranjuje mineralnim đubrivima na bazi azota i fosfora, najbolje putem tečnih ili peletnih veštačkih mineralnih đubriva.

Razmnožavanje

Razmnožavanje komorača je putem semena. U prirodi gde raste samoniklo, seme najčešće samo opada sa biljke i raznosi ga vetar. Prilikom gajenja, seme se sakuplja da bi se moglo upotrebiti za razmnožavanje. Seme se seje direktno u zemlju ili se mogu gajiti rasade.

Presađivanje

Ako se komorač seje direktno na stalno mesto rasta, mora se presađivati ako je pregusto posejan. Može se gajiti na nekoliko načina, da bi se dobili pravilni i retki redovi. Setva se može obavljati na povišene gredice ili u kontejnere, iz kojih se presađuju na stalno mesto. Ako se seje direktno u zemljište, previše guste mlade biljke treba čupati u toku prve tri nedelje gajenja i presaditi ih na drugo mesto.

Zemljište

Komoraču odgovara zemljište koje ima mnogo vlage. U jesen se izvodi duboka obrada zemljišta, da bi tokom zime akumulirala dovoljno vlage. U proleće je najbolje izbegavati mašinsku obradu da bi donji slojevi zemljišta mogli zadržati vlažnost. Odgovaraju mu rastresita i prozračna zemljišta sa dosta humusa. Najbolje su crnica i crvenica, ali je zapravo najvažnije da je zemljište čisto od kamenja i peska. Zemljište takođe mora biti dobro drenirano. Najviše mu odgovara ravno zemljište, ali se može gajiti i na padinama.

Klima

Komorač uspeva u mediteranskoj i kontinentalnoj klimi. Odgovara mu mesto koje je zaštićeno od vetra i izvora zagađenja. Može da podnese posolicu, pa se gaji i na obali mora. Mesto na kome se gaji treba da bude zaštićeno od sunca, u suprotnom će mu se skratiti vreme do cvetanja. Uspeva do visine od 1.000 m, mada najviše voli ravničarske predele.

Sadnja komorača

Danas se najviše gaji glavičasti komorač, ali i divlji komorač ima svoju ulogu, naročito u privlačenju oprašivača. U daljem tekstu možete pročitati kako na pravilan način posaditi komorač da bi se dobile što zdravije biljke i veći prinosi.

Vreme sadnje

Sadnja komorača može biti rana ili kasna, u zavisnosti od vrste koja se sadi. Pri sadnji ranih sorti, praktikuje se setva u zatvorenom prostoru u toku februara, dok se direktna setva u zemljište obavlja tokom marta. Pri ranijoj sadnji, biljka cveta te godine. Može se posaditi i s jeseni za narednu godinu, a preko zime biljka ulazi u fazu mirovanja. Za klijanje joj treba temperatura od minimum 2 - 5°C, a idealna temperatura je 20°C, kada biljka može da proklija za nedelju dana. Biljka može da izdrži niske temperature do -4°C, a za vegetativni rast, optimalna temperatura je 18°C.

Sadnja semena

Setva semena je najčešći način na koji se komorač gaji, a može se sejati za gajenje rasade ili direktno u zemljište na otvorenom. Seme je veoma sitno i 1 g semena može da sadrži i 300 semenki. Pre setve se potapa u vodi na 2 dana, zbog velike količine etarskih ulja, a do tada se čuva u platnenim vrećicama. Seme klija sporo, a dobru klijavost može imati do 5 godina.

Seme se seje plitko, na 1 cm dubine i prekriva rastresitom zemljom. Nakon setve se zaliva, a kasnije se obavlja zalivanje kada se ukaže potreba. Da bi proklijalo, najčešće je potrebno nedelju dana, a za mesec dana može izrasti dovoljno da bi biljka mogla da se presadi. Setva se obavlja ručno na manjim površinama, dok se na većim koriste sejalice. Razmak između redova bi trebao biti 30 - 60 cm. Setvena norma iznosi oko 3 - 8 kg/ha.

Sadnja sadnice

Za dobijanje što većeg prinosa, preporučuje se sadnja sadnica. Na taj način je lakše i organizovati gajenje. Da bi se proizveo rasad, seme se seje u rastresitu zemlju, bogatu humusom, u odvojene kontrejnere. Rasadu treba 15 - 30 dana da se dovoljno razvije i bude spreman za presađivanje. Biljka treba da bude visine najmanje 15 cm, a pri sadnji treba skraćivati lišće na sličan način kao što se radi kod celera da bi se podstakao rast. Razmak između redova kod presađivanja treba da bude 50 cm, a između biljaka u redu 20 cm.

Uzgoj u bašti

Najčešće se komorač gaji na otvorenom, u poljima ili baštama. Važno je odabrati dobru poziciju za biljke da bi održavanje zasada bilo što jednostavnije i da bi se dobio maksimalan prinos. Biljkama je potrebno dobro drenirano zemljište. Sadnja na otvorenom omogućava korišćenje mehanizacije koja se uglavnom primjenjuje kod komercijalnog gajenja.

Uzgoj u stakleniku

Komorač se može gajiti u stakleniku, ali se to najčešće primenjuje kod gajenja rasade. Kod ovakvog gajenja se prave visoke gredice, koje moraju biti odvojene, imati dobru drenažu i biti obogaćene humusom i rastresitom zemljom. U zatvorenom prostoru setva se može obaviti ranije, ali temperatura ne bi smela biti ispod 2 - 5°C. Biljkama je potrebno bar 6 sati dnevnog svetla, ali ne moraju biti izložene direktnoj svetlosti. Tokom toplijih dana, staklenik se može otvoriti i potrebno mu je svakodnevno provetravanje. Biljkama je potrebno redovno zalivanje, najbolje preko sistema za navodnjavanje.

Uzgoj u saksijama

Komorač može da se gaji u saksijama, kao začinska biljka na balkonima. Saksija treba da bude duboka bar 40 cm i da ima dobru drenažu, što se postiže prekrivanjem dna saksije slojem kamenčića, preko kog se stavlja rastresita zemlja bogata humusom. Među biljkama treba da bude dovoljno prostora, da bi mogle da se razviju pravilno.

Kada se gaji glavičasti komorač, razmak između biljaka bi trebao biti bar 20 cm. Biljka treba da bude na zaštićenom mestu sa dovoljno svetlosti, ali ne na direktnom suncu. Dok traje vegetacija, potrebno joj je redovno zalivanje, najbolje odstajalom vodom, u večernjim časovima. Ako se gaji kao višegodišnja, potrebno je uneti u zatvoreno preko zime.

Održavanje i nega

Komorač je biljka koja je prilično otporna, ali joj je ipak potrebna minimalna nega da bi mogla da se razvija pravilno. U daljem tekstu možete pročitati koje uslove treba ispuniti u pogledu nege.

Faza mirovanja

Kada se komorač gaji kao višegodišnji usev, treba mu obezbediti fazu mirovanja u hladnijem periodu godine. Ako se gaji na otvorenom, zemlju oko korena biljke treba zaštiti malčiranjem da ne bi došlo do izmrzavanja. Biljke gajene u saksijama se unose u zatvoreno i zalivanje se proređuje. Ako se biljke gaje na otvorenom, a postoji mogućnost mraza ili većih snegova, biljke se mogu zaštititi agrotekstilom, da bi se sprečilo slamanje grana.

Održavanje zasada

U održavanje zasada spadaju uništavanje korova i usitnjavanje pokorice na zemljištu. Korove je moguće suzbiti malčiranjem zemljišta oko biljaka ili kosidbom. Korov se može uništavati i ručno, čupanjem pojedinih biljaka koje ugrožavaju zasad. Ako postoji dovoljan razmak između redova, mere nege se mogu obavljati i mehanizacijom. Pokorica se može razbijati ručno, okopavanjem zemlje oko biljaka kako bi dovoljno kiseonika moglo doći do korena.

Proređivanje

Prilikom setve na otvorenom, kada mlade biljke izrastu, obavlja se proređivanje, da bi biljke mogle da se razvijaju pravilno. Biljke moraju biti visoke najmanje 15 cm da bi se obavljalo proređivanje, a nakon toga se sade na novom mestu. Proređivanje se vrši tako što se uklanjaju biljke koje ometaju rast drugih i smanjuju njihov međusobni razmak.

Berba

Berba komorača se obavlja od septembra do oktobra, ali se može produžiti i do novembra ili prvog mraza. Glavice ne treba da budu previše velike, jer tada otvrdnjavaju. Odsecaju se kod vrata korena, glavni listovi se uklanjaju, a ostali se skraćuju. Zrela glavica je teška 150 - 300 g. Ako se koriste listovi ili seme, treba sačekati da biljka procveta, a zatim se cvetovi pokose i iz njih se kasnije dobija seme. Seme se prikuplja za izradu etarskog ulja, pa se pre upotrebe suši. Semenke ulaze u fazu tehnološke zrelosti u različito vreme, pa se za korištenje bira seme koje je smeđe boje.

Skladištenje

Da bi se skladištio komorač sa listovima, može se čuvati u frižideru na temperaturi 0 - 2°C, 2 - 3 nedelje da bi listovi zadržali zelenu boju. Kada se koriste samo glavice, mogu se čuvati na toj temperaturi do 8 nedelja.

Bolesti

Bolesti koje napadaju komorač su najčešće ujedno i bolesti celera i peršuna, pa lako prelaze sa jedne vrste na drugu. Najčešće su gljivične bolesti, koje sprečavaju rast biljke i oštećuju je u celosti. U daljem tekstu možete pročitati koje su najčešće bolesti i kako se protiv njih boriti.

Pegavost lista

Ovo je bolest koju izazivaju gljivice, a manifestuje se pojavom žutih pega na listovima. One kasnije poprimaju smeđu boju, a list se deformiše i suši. Najviše se širi za vreme kiša i vlažnog perioda godine. Preventivno se koristi seme koje je tretirano, poštuje plodored i vrši rotacija useva.

Pepelnica

Pepelnica je takođe gljivično oboljenje koje se manifestuje kao žute pege na licu listova i sa beličastim naslagama sa donje strane listova. Bolest se može lečiti korištenjem fungicida, ali je bolje delovati preventivno i upotrebljavati tretirano seme i zdravo zemljište.

Peronospora

Ovo je gljivična bolest koja se naročito brzo širi kada je vreme vlažno i toplo, a može zaraziti mnoge vrste biljka. Manifestuje se kao praškasta naslaga na listovima, a izaziva odumiranje čitave biljke. Protiv nje se deluje herbicidima, a ukoliko je teža zaraza, ugrožene biljke se uništavaju.

Rđa

Rđa je bolest koju izazivaju gljivice i uglavnom se prenosi sa zaraženih biljaka celera ili peršuna, pa treba pre sadnje dezinfikovati zemljište. Gljivica postaje aktivna u proleće i prenosi se sa korena na nadzemne delove biljke. Listovi menjaju boju i opadaju, a stablo slabi i vene. Obolele biljke se tretiraju fungicidima.

Štetočine

Štetočine komorača uglavnom napadaju listove, mada su neki orijentisani na koren. Neki izazivaju samo estetsku štetu, dok drugi mogu ozbiljno ugroziti biljku. U daljem tekstu možete pročitati koje su najčešće štetočine i kako se boriti protiv njih.

Šargarepina muva

Šargarepina muva najčešće napada šargarepu i peršun, ali lako prelazi na komorač. Ovo je sitni insekt, koji se u gomilicama nalazi na stablu. Hrani se biljnim sokovima, a na biljci iza njih ostaju žute tačkice i lepljiva tečnost koja je podloga za razvoj bolesti. Insekticidi se koriste ako je velika najezda, kod manjih se odstranjuju zaraženi delovi biljaka i uništavaju.

Pravi moljac

Pravi moljac pravi najveće štete u vreme kada polaže jaja i kada se razvijaju larve. Larve se hrane listovima i iza njih ostaje samo lisna nervatura. U stabljikama buše  tunele u koje polažu jajašca, zbog čega one lako pucaju. Prirodni neprijatelji su im ptice, pa se one koriste u borbi protiv ove štetočine, a ako je napad jači, koriste se insekticidi.

Voluharica

Voluharica je mali glodar koji živi ispod zemlje u kojoj kopa kanale i hrani se korenjem i gomoljima. Najveća šteta od njega nastaje u proleće kada se mogu uočiti mnogobrojne rupe u zemlji. Borba protiv njih može se voditi na više načina, ali je najbolje koristiti zaštitne mreže.

Upotreba komorača

Upotreba komorača je prilično široka, ali se kod nas ne koristi koliko bi mogao. Najčešće se koristi kao začin jelima, ali ima i lekovitih svostava. O prednostima komorača i načinima njegove primene možete pročitati u nastavku teksta.

Kuhinja

Komorač ima slatkast ukus, pa mu je primena u kulinarstvu široka. Ima visok sadržaj vitamina i hranljivih materija, a malo kalorija. U kulinarstvu se koriste svi delovi ove biljke.

Glavica i koren se čiste od spoljašnjeg sloja i seku na tanke režnjeve, koje se mogu poslužiti pečene ili u salati. Od njega se pripremaju i krem čorbe i nadevi. Stabljika se koristi za čorbe od povrća, a listovi u svežem stanju se dodaju na primer maslinovom ulju, kod pripreme ribe ili se spravlja umak od jogurta i nane sa komoračem.

Može poslužiti kao dodatak mnogim jelima, kao što je testenina, rižoto, omlet, slane pite, sendviči. Kada se osuši, može poslužiti kao začin za slatka jela, dodavati se u hleb i u kolače. Osušene semenke, usitnjene u avanu mogu da posluže za pripremu aromatičnog čaja.

Kozmetika

Komorač se koristi i u kozmetičkoj industriji. Najviše se koristi etarsko ulje, koje sadrže semenke u velikim količinama. Ulje najčešće ulazi u sastav ulja za masažu i opuštanje. Takođe se nalazi u sastavu preparata za negu kože, kremama i preparatima protiv celulita.

Zdravlje

Komorač ima mnoga lekovita svojstva, zbog kojih je često korišten u narodnoj medicini. Čaj od komorača se koristi za probavu i detoksikaciju organizma. Ako se konzumira pre jela, poboljšava apetit, a dobar je i protiv grčeva. Ublažava simptome PMS-a i menopauze, a povoljno utiče na jačanje imuniteta. Oblozi od čaja komorača ublažavaju otoke na očima i pomažu kod oboljenja oka. Ispiranje usne duplje čajem pomaže kod afti, a žvakanje semenki ublažava loš zadah.

Zanimljivosti

Komorač je biljka koja je poznata od davnina. Korišten je u Starom Rimu, Grčkoj i Egiptu. Naročito su ga cenili u starom Rimu, gde su koristili sve njegove delove. U Aziji se koristio na sličan način kao anis, na koji ukusom i podseća. U srednjem veku je bio na ceni, a zbog svojih lekovitih svojstava se i danas u velikoj meri gaji i koristi.

Komorač je veoma privlačan pčelama i cenjena je medonosna biljka od koje se mogu dobiti velike količine meda. Dobar je dodatak pri spravljanju kolača zbog svog intenzivnog ukusa. U starom Rimu, semenke su se koristile kao sredstvo za mršavljenje jer se verovalo da topi masti na trbuhu. U srednjem veku se verovalo da štiti od veštica, pa se kačio na vrata na veče uoči Jovandana, za zaštitu.

Foto: Zorro4 / Pixabay