Pasiflora

Pasiflora (lat. Passiflora) je zeljasta biljka iz familije Passifloraceae, može se sresti širom tropskih šuma i pustinja, pa se njene vrste ne nalaze u prirodi na teritoriji naše zemlje. Uglavnom raste kao niski žbun ili jednogodišnja cvetnica, ali ima i onih koji narastu do nekoliko metara u visinu. Najpoznatija vrsta je marakuja, odnosno pasiflora, koja je jestiva, a naziv je dobila po latinskoj reči passio (patnja) i odnosi se na Isusovu patnju, odnosno krunu i reči flos (cvet). Na našim prostorima se naziva još i Hristov venac.

Najčešće je zeljasta višegodišnja puzavica, ali se sreće i u obliku grma. Izuzetno je snažna, a penje se uz pomoć vitica koje se javljaju u pazusima listova. Koren je veoma  razgranat i omogućava da se biljka razvija. Stablo je tamnozeleno, savitljivo i prekriveno sitnim dlačicama. Može biti dugačko nekoliko metara i obrasti površinu od više kvadratnih metara. Listovi su dvostruko ili trostruko deljeni, sa dubokim usecima i na vrhovima su nazubljeni.

Pasiflora cveta od jula do septembra, cvetovi su u proseku veliki 6 cm i imaju veoma neobičan oblik, uglavnom krunast, podeljeni su na više delova i imaju ljubičastu, belu i žutu boju. Boja krune ide od svetlo do tamno ljubičaste. Osim neobičnog izgleda, cvetovi imaju intenzivan i prijatan miris. Plod je jestiva bobica veličine jajeta, u kojoj se nalaze semenke. Kora ploda je žutozelena i izrazito naborana.

Kod nas se pasiflora gaji kao dekorativna biljka, koja se koristi za ukrašavanje bašti ili pravljenje hlada. Takođe se koristi za pravljenje cvetnih aranžmana, u kulinarstvu i medicini i u religijskim obredima. U prirodi se može naći u tropskim šumama južne Amerike, a gaji se širom sveta, pa i u našoj zemlji.

Vrste pasiflore

Trenutno je zableženo preko 500 vrsta, mada su neke verovatno sinonimi za već postojeće, pa se razmatra njihovo pripajanje. Takođe se razvijaju hibridi, koji se gaje kao dekorativne vrste i prilagođeni su različitim uslovima. U daljem tekstu možete pročitati o najpopularnijim vrstama i njihovim karakteristikama.

Passiflora incarnata

Ova vrsta nosi naziv i divlja kajsija, jer plodovi kada sazru, mirisom i ukusom podsećaju na kajsiju. Cvet joj je intenzivno ljubičaste boje, prečnika i do 5 cm. Gaji se zbog plodova, ali i kao ukrasna biljka zbog veoma mirisnih cvetova, a kao puzavica, služi za maskiranje površina koje nisu estetski zadovoljavajuće.

Passiflora foetida

Ova vrsta se naziva i lažna marakuja, a gaji se zbog veoma ukusnih plodova. Brzo se širi, pa se u nekim krajevima smatra invazivnom vrstom. Laka je za održavanje. Listovi, kad se oštete ispuštaju neprijatan miris. Osim toga, luči lepljivi sok koji privlači insekte, ali nije utvrđeno da li se i hrani njima.

Passiflora caerulea

Ova vrsta je najpoznatija u komercijalnom gajenju, zbog velikih belih cvetova, koji imaju modroplavu krunu. Zbog toga se često naziva i plavi Hristov venac. Višegodišnja je puzavica, a njeni plodovi se osušeni koriste za spravljanje čajeva. Najviše joj odgovara gajenje u zatvorenom prostoru, dok kod nas može da se gaji na otvorenom, jer dobro podnosi niske temperature.

Passiflora edulis

Ova vrsta je poznata kao marakuja i njeni plodovi su veoma ukusni i mirisni. Vodi poreklo iz Južne Amerike, gde se najviše i gaji u komercijalne svrhe. Plod je spolja ljubičaste boje, a unutrašnjost je žuta i slatkastog mirisa. Njen egzotični cvet je zbog svoje lepote zvanični nacionalni cvet Paragvaja.

Passiflora violacea

Ovo je jedan od najpopularnijih i najviše uzgajanih hibrida, nastao ukrštanjem dve vrste pasiflore. Ima ljubičaste cvetove i jedna je od sorti koje se najviše gaje kod nas. Odgovara mu toplija klima, a dobro podnosi i sušu.

Passiflora guatemalensis

Ova vrsta se najčešće sreće u Meksiku, gde se gaji zbog svoje izdržljivosti i dekorativnih cvetova. Listovi su sa donje strane ljubičasti, a cvetovi beli i veliki. Plodovi su spolja zeleni i okrugli.

Passiflora maliformis

Ova vrsta nosi naziv i školjkasta jabuka, zbog izgleda plodova. Ima veoma sladak miris i prijatan ukus. Često se gaji zbog velikih cvetova, koji imaju veoma tanke latice, prugasto obojene u ljubičastu i ružičastu boju.

Uzgoj pasiflore

Kod nas se najviše gaji kao ukrasna biljka. Preferira toplije krajeve, a u kontinentalnoj klimi se može gajiti u zatvorenom prostoru. U daljem tekstu donosimo nekoliko saveta koji će vam pomoći u gajenju ove biljke

Plodored

Pasiflora je biljka koja raste u tropskim šumama i odgovara joj prisustvo drugih biljaka. Može se kombinovati sa povrćem, kome daje senku tokom vrućih letnjih dana. Ovo naročito odgovara povrću kao što je zelena salata ili patlidžan. Podstiče i rast korenastog povrća kao što je repa, blitva, krompir, luk, šargarepa, praziluk.

Njen slatkasti miris privlači pčele, pa se često gaji zajedno sa drugim mirisnim biljkama, kao što su lavanda i dragoljub.

Zbog sličnih bolesti koje ih napadaju, izbegava se gajenje na mestima na kojima su prethodne kulture bile grašak, kukuruz, sirak, bamija, slatki krompir (batat).

Zalivanje

Pasiflora najbolje uspeva u tropskim uslovima, pa zahteva veću vlažnost vazduha i dovoljno vode u zemljištu, kako bi se pravilno razvijala. Tokom vegetacije, potrebno joj je redovno zalivanje, a ako sušni period potraje duže, treba je svakodnevno zalivati. Najviše joj odgovaraju kišnica ili ustajala voda, a zaliva se prskanjem zemljišta u večernjim satima.

Đubrenje

Pasiflori odgovara zemljište koje je bogato hranljivim materijama i mineralima, pa se đubri nekoliko puta u toku vegetacije. Organsko đubrivo se dodaje pre sadnje i ono se raspada u zemljištu, na taj način ga čineći plodnijim i rastresitijim. Tokom vegetacije se u više navrata dodaje mineralno đubrivo, koje se postepeno oslobađa u zemlju. Da bi prinos cvetova i plodova bio što veći, koristi se đubrivo na bazi azota.

Razmnožavanje

Pasoflora se može razmnožiti pomoću semena ili reznicama. Seme se prikuplja kada plodovi sazru. Prvo se ostavlja da fermentiše, a zatim se suši. Nakon izlaganja niskim temperaturama i stratifikacije semena, ono je spremno za setvu u proleće.

Reznicama se razmnožava veoma jednostavno, pa je ovaj način i najčešći. Sa matične biljke se odseca mladi izdanak oštrim nožem i zabada se u plodnu zemlju, kako bi se ukorenio. Neke vrste imaju rizome, pa ih je još lakše uzgojiti tim putem. Privlači brojne insekte koji učestvuju u oprašivanju, a oprašuje se i putem vetra. Kod ručnog oprašivanja često se dobijaju veći prinosi.

Presađivanje

Pasiflora ima veoma razvijen korenov sistem, koji se intenzivno širi i omogućava da biljka raste visoko i penje se uz pomoć vitica. Kada se presađuje, važno je da se koren izvadi ceo, bez oštećivanja i da se takav posadi. Presađuje se svake 2 - 3 godine, u zavisnosti od veličine saksije u kojoj se gaji. Kad korenje počne da izviruje iz saksije, tada je pravo vreme da se presadi.

Zemljište

Pasiflora najbolje uspeva na humusnim zemljištima, koja su rastresita, i bogata organskim i mineralnim materijama. Najbolje je za sadnju koristiti specijalni supstrat za tropske biljke, kojem se mogu dodati ilovača ili pesak. Najviše joj odgovaraju neutralna ili blago kisela zemljišta. Mora biti rastresito i oslobođeno korenja do 40 cm dubine i mora imati dobru drenažu.

Klima

Iako je pasiflora biljka tople i vlažne tropske klime, uspješno se prilagodila našim prostorima. U kontinentalnoj klimi se prvenstveno uzgaja kao unutarnja biljka ili dobro zaštićena od niskih temperatura. Može ju se uzgajati na poluzatvorenim ili zaštićenim terasama te unutar staklenika. Tijekom ljeta ju je dobro držati na sunčanom mjestu, ali tijekom zime spremiti u zatvoreno. Na priobalju biljka može prezimiti na otvorenom. Ne smeta joj posolica, ali ju je važno zaštititi od izravnog naleta vjetra.

Voli sunčana ili polusjenovita mjesta, a kod uzgoja joj je važno osigurati potporu na koju se može penjati i dalje širiti. Tijekom rasta, donji dio odrveni i postaje teži, pa je važno osigurati stabilnu potporu kako od težine ne bi došlo do pucanja glavnog dijela biljke.

Sadnja pasiflore

Pasiflora se najčešće kupuje kao odrasla biljka, ali se zbog svog atraktivnog cveta i ukusnih plodova sve više uzgaja. Tropska je biljka i ima određene zahteve pri sadnji, o kojima možete čitati u nastavku teksta.

Vreme sadnje

Optimalna temperatura za rast pasiflore je iznad 20°C, veoma je osetljiva na niske temperature, na temperaturama od -2°C nadzemni deo izmrzava i biljka umire. Sadi se najčešće tokom maja, kako bi imala vremena da se ukoreni i prilagodi novom mestu.

Sadnja iz semena

Seme pasiflore je izuzetno tvrdo i zbog toga je ponekad teže uzgajati biljke iz njega. Seje se u zatvorenom prostoru, rano u proleće. Seme mora biti pre setve dobro osušeno, a dodatno se trlja šmirgl papirom kako bi se omekšala tvrda ljuska. Potapa se u toplu vodu 12 sati pre setve i menja se svaki put kada se ohladi. Sadi se u humusnu i tresetnu zemlju na 2 - 3 cm dubine. Posude u koje se seje trebale bi biti duboke najmanje 7 cm, nakon setve se zaliju i drže na temperaturi većoj od 20°C.

Sadnja sadnice

Ovakav način sadnje se najčešće primenjuje kod većih površina i pri gajenju u kontinentalnim uslovima. Sadnica mora imati dobro razvijen koren i mora biti gajena u posebnim kontejnerima, kako ne bi došlo do oštećenja korena. Za gajenje se koriste sadnice stare dve ili tri godine, sade se ručno polaganjem u rupu iskopanu na dubinu na kojoj je do tada rasla. Pre sadnje se postavljaju stubovi na koje će se penjati. Razmak između biljaka bi trebao biti oko 4 m.

Uzgoj u bašti

Pasiflora se može gajiti u bašti na otvorenom, ali u područjima sa kontinentalnom klimom i hladnijim zimama mora se unositi u zatvoreno. Gajenje na otvorenom je tipično za područja sa mediteranskom klimom i toplijim zimama. Odgovara joj i sunce i polusenka, ali je važno da je zaštićena od direktnih vetrova.

Uzgoj u stakleniku

Pasiflora se uzgaja u zatvorenom prostoru prvenstveno zbog hladnijih zima. Prilikom sadnje mora se ostaviti dovoljno prostora biljci za rast, jer može narasti i 1 m u toku jedne godine. Prostor joj je potreban i kako bi cvetala i donosila plodove. Saksije za gajenje bi trebale imati dubinu od najmanje 30 cm i isto toliko u prečniku, kao i oslonac uz koji će se biljka penjati. Temperatura ne bi smela ići ispod 20°C i mora imati dovoljno direktne svetlosti. Treba ih zalivati najmanje dva puta nedeljeno, a mora se obezbediti i optimalna vlažnost vazduha. U toku vegetacije prihranjuje se mineralnim đubrivima. Oprašivanje se u zatvorenom vrši ručno.

Uzgoj u saksijama

Gajenje u saksijama je veoma zastupljeno u severnim krajevima sa hladnijom klimom. Saksija za gajenje bi trebala biti što veća, kako bi se koren mogao nesmetano razvijati. Za saksije se koristi bogata humusna i rastresita zemlja, a prihranjivanje đubrivima potrebno je vršiti u prolećnim mesecima kada biljka intenzivnije raste. Oslonac je potrebno postaviti kako bi biljka imala potrebnu stabilnost. Biljke se moraju redovno zalivati i zemlja mora biti vlažna, ali i dobro drenirana kako ne bi zadržavala suvišnu vodu.

Održavanje i nega

Pasiflora je biljka koja može živeti više godina i brzo i lako se širi. Zbog te karakteristike, u nekim delovima sveta je smatraju invazivnom vrstom. Kako bismo dobili zdrave i lepe biljke sa mnogo cvetova, u nastavku donosimo savete za negu i održavanje pasiflore.

Faza mirovanja

Ova faza po pravilu počinje nakon što plod sazri i to se može razlikovati u zavisnosti od vrste. U fazi mirovanja potrebno joj je obezbediti mesto zaštićeno od vetra i od rizika od smrzavanja. U tom periodu biljka se ne prihranjuje i smanjuje se njeno zalivanje. U uslovima toplije klime može se na otvorenom prostoru zaštititi prekrivanjem agrotekstilom.

Održavanje zasada

Održavanje pasiflore je prilično jednostavno i odnosi se na uništavanje korova, uklanjanje precvetalih cvetova i povezivanje biljaka. Uništavanje korova je naročito značajno kod mladih biljaka, koje su niske, kako bi se omogućila bolja cirkulacija vazduha i sprečila pojava bolesti. Uklanjanje precvetalih cvetova služi kako bi se očuvala energija biljke za razvoj novih cvetova i plodova. Potrebno je povremeno privezivanje delova biljke za oslonac, kako se ne bi prevrnula.

Proređivanje

Prilikom sadnje razmak između biljaka bi trebao biti oko 4 m, kako bi imale prostora da se pravilno razviju i stabljika im očvrsne. Ako su biljke na manjoj razdaljini, proređuju se. Prvo se biljke dobro zaliju, kako ne bi došlo do oštećenja korena prilikom izvlačenja. Nakon toga, biljku je moguće zasaditi na drugo mesto.

Orezivanje

Nakon što je biljka precvetala i donela plodove, orezuju se suvišni delovi, kako bi se biljka što bolje razvila. Grane stare dve godine se odvezuju sa oslonca i odrezuju na 4 - 5 cm od stabljike. Uklanjaju se i precvetali cvetovi i suve ili oštećene grane. Kada biljka odrveni, odrezuju se rodni izdanci da bi i sledeće godine donela plodove.

Orezivanje se prvi put obavlja u jesen, ali treba ga izvesti postepeno, kako bi se biljka izložila što manjem stresu. Kod većih orezivanja, biljka se može skratiti i do 20 cm. Pre vegetacije u proleće, odseca se sa svake grane po nekoliko cm, kako bi se podstakao dalji rast. Pasiflora donosi cvetove na mladim granama i zbog toga je važno pravilno je orezati, kako bi i naredne godine imala mnogo cvetova.

Berba

Ako se gaji zbog plodova, pasiflora se može brati kada plodovi postanu mekši, a boja im se menja iz zelene u žutu. Beru se ručno, kako dostižu tehnološku zrelost, što se ne događa odjednom, pa je i berba sukcesivna.

Skladištenje

Sveži plodovi se mogu skladištiti u hladnjačama, najduže mesec dana, na temperaturi od oko 6°C.

Priprema za sledeću sezonu

Pre nego što nastupi nova sezona, biljka se čisti od suvišnih grana koje joj oduzimaju energiju i hranljive materije i tako se obezbeđuje dobar rod. Važno je voditi računa o izdancima koji donose plodove i o zaštiti biljke od niskih temperatura i surovih uslova klime.

Bolesti

Osnovne bolesti koje napadaju pasifloru su virusne i gljivične i mogu naneti veću ili manju štetu oboleloj biljci. Većinom su uzročnici na drugim biljkama i prenose se na pasifloru kada spoljašnji uslovi pogoduju tome. Kod nas se javlja nekoliko bolesti, dok u njihovom prirodnom okruženju sa tropskom klimom ima mnogo više. U daljem tekstu donosimo koje su najčešće bolesti i kako se boriti protiv njih.

Mozaik krastavaca

Ovu bolest prenose lisne vaši i nastaje zbog odrvenjavanja stabljike pasiflore. Reč je o virusnom oboljenju, a prepoznaje se po žuto belim pegama u vidu mozaika na gornjoj strani lista. Dolazi do deformisanja listova i oni su manji od redovnih. Kod zaraženih plodova dolazi do zadebljanja i deformacija kore, pa više nisu pogodni za upotrebu. Ova bolest je veoma destruktivna i može imati teške i dugotrajne posledice. Preventivne mere borbe obuhvataju odabir zdravih sadnica, uništavanje korova, upotrebu insekticida i pridržavanje plodoreda.

Truljenje korena

Ovo je još jedna virusna bolest, koja se širi u zaraženom zemljištu ili prilikom nakupljanja suvišne vode. Prvo se uočava odumiranje ili uvenuće biljke, iako je zemljište mokro. Kada se koren otkopa, vidi se da je promenio boju i ima miris na trulež. Biljku je potrebno ukloniti i uništiti. Kako bi se sprečila ova bolest, koriste se dobro drenirana zemljišta ili saksije sa dobrom drenažom.

Uvenuće vreža

Ovo je vrlo česta bolest pasiflore i javlja se iz više razloga. Jedan od njih je loše mesto na kome je posađena, sa premalo vode i preniskim temperaturama. Drugi razlog je gljivica koja uništava mlade izdanke, uzrokujući njihovo odumiranje. Česta je i u proleće, kod starijih biljaka, pa se zbog toga biljke zamenjuju na svakih 5 - 6 godina.

Štetočine

Kod nas postoji mali broj štetočina koje napadaju pasifloru, dok je u tropskim krajevima taj broj mnogo veći. To su najčešće štetočine koje ugrožavaju i druge biljke. U daljem tekstu donosimo koje su to najčešće štetočine i na koje načine se boriti protiv njih.

Vaši

Vaši isisavaju sokove mladih izdanaka u proleće i veoma su česte štetočine. Najčešće ih uočavama ko skupine sitnih insekata na mladim biljkama. Same ne mogu napraviti veliku štetu na biljci, ali često prenose druge bolesti i mogu izazivati estetske nedostatke kod biljaka. Uništavaju se vodom pomešanom sa sapunom, kao i vodom u kojoj je odstojala kopriva.

Crveni pauk

Crveni pauk je veoma česta štetočina, naročito na sobnim biljkama. Ima velike kolonije i napad na biljku se uočava po žutim tačkicama na listu. Da bi ih se rešili, možemo izneti biljku na otvoreno, jer crveni pauk ima mnogo prirodnih neprijatelja.

Egzotični leptiri

Kod nas postoji veoma malo vrsta leptira koji napadaju pasifloru, ali ipak postoji opasnost od njih. Leptiri polažu jajašca iz kojih se legu gusenice, a one se hrane biljkom i uništavaju listove, pa time i desetkuju prinos plodova. Larve se sakupljaju ručno.

Upotreba pasiflore

Pasiflora se kod nas uglavnom gaji kao ukrasna biljka, međutim, to nije jedini način na koji se ona upotrebljava. U daljem tekstu donosimo koji je značaj pasiflore i na koje se načine može upotrebiti.

Kuhinja

Neke vrste pasiflore imaju plodove koji se mogu jesti i veoma su slatki. Najpoznatija vrsta je marakuja, od koje se prave kompoti ili sokovi. Ovo tropsko voće se može jesti i u sirovom stanju, ali se češće koristi prerađena, jer  veće količina ima laksativni efekat.

Kozmetika

Pasiflora se koristi i u kozmetičkoj industriji za izradu krema. U sastav krema ulazi hladno ceđeno ulje pasiflore i ono blagotvorno deluje na umirivanje kože, kao i na očuvanje elastičnosti i vlage kože.

Zdravlje

U medicini je pasiflora najpoznatija kao sredstvo za umirenje. Povoljno deluje na nesanicu i česta buđenja u toku noći, a odavno se koristila u slučajevima šoka, kao sredstvo za umirenje. Nakon drugog svetskog rata, koristila se kao sredstvo za ublažavanje postraumatskog stresnog poremećaja. Može se upotrebljavati u obliku čaja od osušenog lišća ili tinkture. Čaj veoma blagotvorno deluje na hormonske promene u menopauzi. Kod problema sa noćnim buđenjima, koristi se u obliku tinkture. Veoma je korisna kod ublažavanja psihičkih tegoba, jer nema neželjenih efekata, pa se može uzimati u većim dozama i u kombinaciji sa lekovima.

Zanimljivosti

Pasiflora vodi poreklo iz Južne Amerike. Ona je tropska biljka koja je u 17. veku stigla u Evropu, a velliki značaj je dobila zbog svoje sličnosti sa Hristovom krunom. Danas se većina vrsta gaji kao ukrasne biljke ili za dobijanje ulja, dok se jedino Passiflora edulis koristi za konzumiranje.

Pasiflora je izuzetno snažna i otporna biljka, rasprostranjena širom sveta, ali ipak 27 vrsta pasiflore spada među zakonom zaštićene biljke. Cvet joj je veoma dekorativan i mnoga plemena su ga koristila za ukrašavanje, a proglašen je i zvaničnim cvetom mnogih plemena i državica u prašumama.

Foto: MabelAmber / Pixabay