Čičoka

Čičoka (lat. Helianthus tuberosus) je zeljasta biljka, koja veoma podseća na ukrasni suncokret. Pripada porodici glavočika (Compositae, Asteraceae), zajedno sa belom radom, suncokretom i maslačkom. Gaji se zbog svog podzemnog stabla (krtola). Ima dubok korenski sistem koji ide i do 1 m u dubinu i bele je boje sa manjim belim korenčićima na donjim delovima zbog čega oblikom podseća na krtol đumbira.

Stablo je obraslo dlačicama, visine 2 - 5 m, a kod starijih biljaka postaje drvenasto. Listovi su srcasti sa špicastim vrhovima, slični listovima suncokreta. Cvetovi su jarkožuti sa tamnim središtem, prečnika oko 8 cm. Biljka cveta tokom juna i jula. Plodovi su smeđe semenke kojima je potrebna toplija klima da bi sazrele.

Čičoka se veoma lako širi i u mnogim krajevima se smatra korovskom biljkom. Ukoliko se ciljano gaji, neophodno je voditi računa o njenom širenju. Zbog svog razvijenog korenovog sistema i gustine, gaji se na klizištima i pustim poljima kako ne bi došlo do erozije zemljišta. U prirodi raste najčešće u dolinama ravničarskih reka.

Naučno ime čičoke potiče od grčke reči helios što znači sunce i anthos što znači cvet. Ovo ime je dato ovoj biljci zbog sličnosti sa zracima sunčeve svetlosti. Zanimljiv prevod sa engleskog bio bi jerusalimska artičoka, kako je na našem govornom području ponekad zovu. Istina je da ova biljka ne dolazi iz Jerusalima i da nije artičoka. Taj naziv je verovatno dobila zbog pogrešnog prevoda sa italijanskog.

Vrste čičoke

Postoji nekoliko sorti gajene čičoke koje se uglavnom razlikuju prema uslovima gajenja i veličini gomolja. Neke od najznačajnijih su potatoes, fuseau, stampede i red rover.

Potatoes

Potatoes sorta je slična krompiru, zbog čega i deli engleski naziv sa istoimenom biljkom. Pogodna je za gajenje na oranicama širom zemlje. Gomolji su okruglastog oblika, sa tankom kožicom, svetlo žućkaste boje i pogodni za dalju obradu.

Fuseau

Ova sorta se lako prilagođava različitim uslovima gajenja i veoma je popularna. Krtola joj je svetlije boje. Koren je nešto slabije razvijen in, vretenast.

Stampede

Stampede se često gaji zbog ranog cvetanja i niskog rasta. Gomolji su obično veći nego kod drugih sorti I traženi su na tržištu, a izgledom podsećaju na đumbir.

Red Rover

Ovo je veoma visoka sorta, koja dostiže 5 m visine. Krtola je crvenkaste boje i dužeg oblika nego kod ostalih sorti. Unutrašnjost krtole je žućkaste boje.

Uzgoj čičoke

Čičoka je prilično nezahtevna biljka za gajenje, ali ipak ima neke specifične potrebe u različitim fazama rasta, o kojima je potrebno voditi računa da bi se dobio maksimalan prinos.

Zemljište

Čičoka nije zahtevna što se tiče zemljišta, dok god ima dovoljno vlage. Uspeva i na težim zemljištima, ali joj više odgovaraju lakša i poroznija zemljišta veće pH vrednosti. pH vrednost treba da bude između 5,5 i 6,0. Na težim zemljištima pH vrednost treba da bude 6,5 - 7,0 kako bi koren mogao da upije dovoljno hranljivih materija iz zemljišta, ali ne bi trebalo da bude previše bogato, jer bi to moglo da smanji količinu vode koju koren može da primi iz zemlje. Uspeva na zemljištima sa većim udelom peska i šljunka od ilovače, ali ne podnosi ni previše peskovita tla.

Duboko oranje se obavlja u jesen, da zemljište ne bi gubilo previše vlage. Ukoliko se obrađuje u proleće, trebalo bi da to bude ne kasnije od 30 dana pre planirane sadnje.

Čičoki odgovara umerena klima, sa hladnijim prolećem i toplim jesenima. Odgovaraju joj mesta sa dosta sunca, mada podnosi i senku. Najbolje uspeva na ravnim terenima, mada se može gajiti i na brdima.

Klima

Idealne temperature za uzgoj bogatog roda čičoke su između 18 i 32°C. Prilikom sadnje krtola, temperature treba da budu najmanje 10°C. Ako se očekuje jak mraz, zaštitni sloj malča će im pomoći da prežive. Voli umereno toplu klimu sa toplim i vlažnim letima i blagim jesenima. Odgovara joj hladnije vreme u proleće, kada hladnije zemljište pomaže nicanju krtola. Tokom leta voli tople i sunčane predele, a na brdima raste na izloženoj strani, mada preferira ravnije predele. Ne smeta joj vetrovit položaj, a može uspešno rasti i u blagoj hladovini.

Vreme sadnje

Najpogodnije vreme za sadnju čičoke je kasna jesen kako bi vegetacija ranije krenula. Dobro podnosi niske temperature, čak do -20°C, dok je nadzemni deo mnogo osetljiviji. Moguća je sadnja i u proleće, ali ne kasnije od sredine aprila.

Plodored

Zbog gomolja, koji je veoma otporan i brzo se širi, čičoka se može gajiti više godina na istom mestu. Kao pretkultura joj ne odgovaraju biljke iz iste porodice, kao što je suncokret. Lako potiskuje ostale vrste, pa je poželjno izbegavati njeno gajenje u blizini osetljivijih biljaka, kao što su paradajz i krompir, jer im oduzima vodu i hranljive materije i smanjuje prinos.

Dobro uspeva uz biljke iz prodice kupusnjača karfiol, kupus, brokoli, prokelj, ren, raštiku, kelerabu, karfiol, rukolu, rotkvicu, zatim lubenicu, krastavac, spanać, kao i pasulj, koji se penje uz njeno visoko stablo. Takođe dobro uspeva uz većinu začinskog i lekovitog bilja kaoš to su menta, kamilica, cikorija, zlatnica i ehinaceja.

Dobro uspeva uz biljke iz porodice kupusnjača (karfiol, kupus, brokoli, prokelj, ren, raštika, keleraba, rukola, rotkvica), zatim lubenicu, krastavac, spanać, kao i pasulj, koji se penje uz njeno visoko stablo. Takođe dobro uspeva uz većinu začinskog i lekovitog bilja kao šta su nana, kamilica, cikorija, zlatnica, ehinaceja.

Faza mirovanja

Krtole čičoke, nakon proizvodnje u kasnu jesen, miruju do sledećeg proleća. U divljini, mirovanje krtola se prekida nakon izlaganja zimskoj hladnoći, što dovodi do nicanja i razvoja izdanaka u proleće kada su uslovi povoljni. Period mirovanja obično ograničava čičoku na jedan ciklus rasta godišnje. Potrebna je efikasna metoda da se prekine mirovanje krtola kako bi se u programu gajenja imao dodatni ciklus rasta godišnje, a koji bi se mogao odvijati u zimskom periodu u rasadniku ili stakleniku, omogućavajući povećanu efikasnost rasta.

Sadnja čičoke

Čičoka se kod nas gaji zbog dobijanja gomolja ili kao ukrasna biljka. Dobro uspeva, jer joj naša kontinentalna klima odgovara.

Sadnja semena

Čičoka se iz semena najčešće gaji za dobijanje ukrasnih biljaka ili na manjim prostorima i baštama. Seje se u saksijice i ako su uslovi povoljni, niče za desetak dana. Na otvoreno se sadi kada prođe opasnost od mraza.

Sadnja gomolja

Za ovaj način sadnje potrebno je odabrati zdrav i neoštećen krtola. Prilikom sadnje potrebno je uzeti u  obzir da se krtola vremenom razmnožava i omogućiti mu dovoljno prostora. Količina za sadnju je 1.000 kg/ha. Sadnja se obavlja kao kod krompira - ručno, ili mehanički, sadilicom za krompir, polaganjem u brazde. Razmak bi trebalo da bude 40 x 50 - 70 cm.

Uzgoj u bašti

U bašti se najčešće gaji kao ukrasna biljka, a ređe za dobijanje gomolja. Zbog ograničenog prostora, potrebno je posebnu pažnju obratiti na razmak među biljkama, kao i na blizinu drugih biljaka. Uspevaju i na sunčanim mestima i u polusenci.

Uzgoj u stakleniku

Čičoka je veoma otporna biljka i zbog toga se retko gaji u zaštićenom prostoru. Izuzetak je gajenje semena tokom zime, kako bi u proleće bila spremna za presađivanje na otvorenom. Zahteva dovoljno vlage, temperature iznad 5°C i minimum 6 sati svetla dnevno.

Uzgoj u saksijama

U saksijama se gaje ukrasne minijaturne sorte čičoke. Važno je odabrati veliku i masivnu saksiju kako ne bi došlo do prevrtanja, lakšu i kiseliju zemlju za sadnju i dovoljno vlage tokom vegetacije, naročito u leto. Odgovara joj gajenje na sunčanoj strani, uz redovno zalivanje.

Održavanje zasada

Nega zasada podrazumeva uništavanje korova i zagrtanje biljaka. Uništavanje korova je potrebno samo kod mladih biljaka, dok odrasle biljke same guše korov. Uništavanje se obavlja ručno, dok je kod sadnje u redove moguće mehaničko košenje. Malčiranje se takođe preporučuje u leto, zbog zadržavanja vlage i sprečavanja pojave korova.

Zagrtanje mladih biljaka pospešuje rast gomolja ispod površine zemlje i povećava prinose. Za zagrtanje se koristi rastresita zemlja koja se nalazi oko biljaka. Najčešće se obavlja ručno.

Zaštita preko zime

Budući da čičoka ostaje u zemlji tokom zime, u područjima sa jakim zimama potrebno ju je zaštiti. Svaka biljku se prekriva kartonskom kutijom ili hladnjakom od stiropora i dodaje u kutiju slama ili lišće. Kutija se može ukloniti kada se temperatura vrati u normalu, ali može se ostaviti napunjena veći deo zime. U aprilu se uklanja malč i primenjuje izbalansirano đubrivo.

Kada se temperatura vrati na normalu, oko februara - marta, počinjemo da vadimo krtole. Vodimo računa da im se korenje ne ošteti. Zatim ih posadimo na stalno mesto i prekrijemo zemljom. Kako vreme postaje toplije, počinju da niču. Za nekoliko nedelja će izrasti nadzemni deo.

Održavanje i nega

Čičoka je laka za održavanje i njeno gajenje nije skupo, pa se često koristi u plodoredima i čest je izbor početnika u baštovanstvu. U jesen odumire nadzemni deo, a krtola ulazi u fazu mirovanja u zemljištu, do proleća.

Zalivanje

Čičoka je biljka vlažnih staništa i u prirodi najčešće raste u dolinama reka. Dobro uspeva i na težim zemljištima sa slabijom drenažom. Može da preživi nedostatak vode, ali to rezultuje smanjenim porastom i prinosom. Tokom sušnog dela godine potrebno joj je navodnjavanje.

Đubrenje

Kod đubrenja je važno paziti na količinu da ne bi došlo do preteranog rasta nadzemnog dela, na uštrb gomolja. Kalijumova đubriva se primenjuju pre sadnje, dok se azot dodaje tokom vegetacije. Leguminoze kao što su grašak, sočivo, leblebija, bob, kikiriki, soja, rogač, albicija, mimoza i akacija takođe obogaćuju zemljište azotom, pa ih je korisno gajiti uz čičoku.

Biljke se đubre stajnjakom, kompostom ili hemijskim đubrivima u rano proleće, od februara do marta. Takođe se preporučuje primena dodatnog đubriva sredinom leta tokom jula i avgusta, kao i izbalansiranog đubriva sredinom jeseni tokom oktobra i novembra. Poslednji se primenjuje kako bi se dobio bolji prinos krtola i sprečilo odumiranje biljke posle berbe.

Druga primena đubriva se vrši folijarnim prihranjivanjem. Nakon berbe, azotno đubrivo ne treba primenjivati najmanje 2 godine da ne bi došlo do oštećenja krtola.

Razmnožavanje

Najčešći način razmnožavanja čičoke je deljenjem gomolja. Krtola se vadi iz zemlje u novembru i čuva na hladnom i tamnom mestu do sadnje.

Semenom se uglavnom razmnožava ukrasna čičoka. Semenke sazrevaju ako je jesen dovoljno topla. Do proleća se čuva na suvom i tamnom mestu. Kada zemlja dostigne temperaturu od 10 - 15°C, raširi se seme po zemljištu i prekrije slojem zemlje od približno 2 - 3 cm debljine.

Zemlju je potrebno održavati vlažnom dok seme ne počne da klija. Kada biljke razviju svoj drugi ili treći list, mogu se saditi na svoje konačno mesto. Seme ukrasnih sorti obično ne klija, potrebno ih je naklijavati u stakleniku. Zemljište i posle treba održavati vlažnim, ali ne previše.

Presađivanje

Primenjuje se samo kod gajenja iz semena kada dođe vreme za pikiranje sadnica. Inače je čičoka, zbog tankih korenčića, veoma osetljiva na presađivanje, pa se ono kod gajenja zbog dobijanja gomolja izbegava.

Kada dođe vreme za presađivanje sadnica, korenje treba potopiti u rastvor 10% đubriva rastvorljivog u vodi na nekoliko sekundi pre presađivanja. Ovako će koren brzo dobiti hranljive materije, kako bi se brže primili. Nakon prvih nekoliko dana, možete početi da prihranjujete sadnice jednom ili dva puta nedeljno đubrivom.

Podmlađivanje

Kako se gaji zbog gomolja, čičoku nije potrebno podmlađivati. Krtole se vade iz zemlje i upotrebljavaju direktno ili se biraju i čuvaju za sadnju. U prirodi se sama obnavlja.

Proređivanje

Čičoka se veoma brzo širi i postaje pregusta, pa novi izdanci mogu ugušiti glavnu biljku i značajno smanjiti kvalitet i prinos. Najbolje je iskopavanje gomolja obaviti u jesen, da bi bili spremni za sadnju na proleće.

Ako vam se čini da je veliki deo vašeg useva prestao da raste ili ako su listovi postali manji, možda imate problem sa prevelikom gustinom. Da biste proredili usev, jednostavno iskopajte neke od većih krtola i posadite ih na većem razmaku. Kada ponovo narastu do željene veličine, možete iskopati one koje su ostale i započeti proces iznova. Ovo će obezbediti ravnomerno raspoređivanje useva tokom cele vegetacione sezone, što će smanjiti rizik od gušenja biljaka i pomoći u prinosu.

Orezivanje

Čičoka se ne orezuje. Očisti se od viška korena i listova pre upotrebe u kuhinji.

Bolesti

Čičoka je biljka koja nije osetljiva na bolesti i retko se dešava da se zarazi sadnjom zdravih gomolja u zemlju koja je zdrava. Može biti štetna sadnja nakon suncokreta i drugih srodnih biljaka, jer u zemljištu ostaju uzročnici bolesti koje su zajedničke sa onima koje napadaju čičoku.

Virus mozaika duvana

Ovo je najčešće virusno oboljenje čičoke. Prepoznaje se po mozaičnom uzorku na listu. Lako se prenosi i teško leči, a može desetkovati prinose. Rizik od zaraze možete smanjiti tako što ćete saditi sorte otporne na mozaik, uzgajati biljke u dobro dreniranom zemljištu ili ih saditi dovoljno rano kako biste mu omogućili da raste pre najtoplijih letnjih dana. Takođe možete pokušati da izbegnete zarazu virusom suzbijanjem štetočina, kao što su lisne uši.

Da biste tretirali svoje biljke ako se zaraze mozaikom, postoji nekoliko stvari koje možete isprobati. Jedna od opcija je da se zaraženo lišće odreže i uništi, jer mogu preneti virus na druge biljke.

Plamenjača

Ovo je često gljivično oboljenje, prisutno među mnogim kulturama. Prepoznaje se po žutim pegama koje se šire.  Pojavi i širenju pogoduje vlažno vreme i velika gustina biljaka. Mere borbe protiv ove bolesti uključuju upotrebu fungicida i održavanje optimalne gustine biljaka.

Ostali načini za sprečavanje širenja ove bolesti uključuju izbegavanje sadnje u zemljištu koje je nedavno poplavljeno ili ima prekomernu vlagu, uklanjanje biljaka koje imaju požutele listove, održavanje staklenika vlažnim, ali ne preterano i rotacija useva.

Nematode

Ovaj parazit je veoma čest među gomoljastim biljkama i napada mnoge vrste. Posebno je opasan jer ga je teško uočiti dok se cela biljka ne osuši usled propadanja gomolja. Jedino rešenje je uklanjanje svih napadnutih biljaka.

Da bi se izbegle nematode, izabiru sorte biljaka koje su otporne na ovu štetočinu. U bašti se zemlja održava ravnomerno vlažnom i izbegava sadnja u zemljištu koje je stalno natopljeno vodom. Gde je moguće, uzgajaju se biljke u zemljištu obogaćenom organskom materijom kao što je kompost ili stajnjak. Ako je potrebno, primenjuje se insekticid za zemljište.

Takođe je preporučljivo uzgajati biljke u saksijama ili kontejnerima i izbegavati da sadnju preblizu, jer će to povećati njihovu izloženost štetočinama koje se prenose iz zemlje. Nematode se mogu suzbiti upotrebom insekticida i fumigacijom zemljišta. Takođe je preporučljivo rotiranje useva kako se ne bi svake godine uzgajala ista vrsta na istom mestu.

Rđa suncokreta

Karakterišu je pege na naličju lista koje podsećaju na rđu. List se vremenom suši i otpada, što uzrokuje propadanje cveta i umanjenje prinosa i kvaliteta gomolja. Ova gljivična bolest je veoma česta kod biljaka iz porodice Solanaceae, zbog čega je bolje u plodoredu izbegavati da jedna drugoj budu pretkultura. Moguće je lečenje fungicidima.

Štetočine

Kao i na bolesti, čičoka je prilično otporna na štetočine, čak i one koje često napadaju ostale baštenske biljke. Ipak, dve najčešće baštenske štetočine je ne zaobilaze, a to su puževi i voluharice.

Puževi

Puževi mogu pojesti ceo nadzemni deo biljke, mada su im najdraži mladi listovi u proleće i početkom leta. Osim što uništavaju nadzemni deo, ostavljaju trag koji mami druge štetočine. Postoji mnogo prirodnih načina za borbu protiv puževa, kao što su posipanje peska ili usitnjenih ljuski od jaja oko biljaka ili klopke sa pivom te hemijska sredstva za uništavanje puževa.

Kada birate pesticid, uverite se da je bezbedan za biljke. Mnogi pesticidi deluju tako što truju puževe, ali nisu bezbedni za biljke i ljude. Alternativno, možete investirati u biljke koje odbijaju puževe, kao što su božikovina i lavanda.

Voluharice

Voluharice se hrane krtolama čičoke i dešava se da potpuno desetkuju urod. Najveća je opasnost od voluharice kasnije u jesen. Ostavljaju rupe na površini zemlje, po kojima je moguće otkriti njihovo prisustvo. Jedini način zaštite od voluharice je postavljanje žice prilikom sadnje, koju voluharice ne mogu progristi. Kasniji pokušaji zaštite uglavnom neće uroditi plodom.

Upotreba čičoke

Čičoka je u prošlosti bila gajena i upotrebljavana mnogo više, ali sada se ponovo otkrivaju njena korisna dejstva. Nadzemni deo koristi se za ishranu životinja, dok se krtole koriste u ishrani ljudi. Koristi se u narodnoj medicini, u ishrani ljudi obolelih od dijabetesa.

Berba

Kod čičoke se mogu iskoristiti svi delovi biljke, pa se berba odvija u zavisnosti od toga za šta će se koristiti. Nadzemni deo biljke se koristi kao stočna hrana i kosi se kada je nadzemna masa dovoljno velika. Ukoliko se koristi nadzemni deo biljke, prinos gomolja će biti znatno umanjen.

Kod ubiranja gomolja, oni se vade od oktobra, pa sve dok stanje zemljišta to dozvoljava, do sledeće sezone. Krtole koji prezime u zemljištu imaju bolji ukus od onih izvađenih u jesen. Ako se planira vađenje tokom zime, zemlja se štiti od zamrzavanja tako što se prekrije slamom.

Berba se vrši ručno ili mehanički mašinama za vađenje krompira. Najranija berba je moguća nakon 1 godine od sadnje, ali se preporučuje da se sačeka 2 godine pre berbe. Optimalno vreme za vađenje čičoke je septembar-novembar, kada se formiraju krtole. Krtole se mogu lako izvući iz zemlje ili se mogu iskopati lopatom. Bolje ih je izvaditi pre nego što počnu da bubre, jer se tako lakše čiste i čuvaju. Nakon vađenja treba ih ostaviti na suncu 2 - 3 dana da se osuše.

Skladištenje

Način skladištenja zavisi od toga da li će se krtola koristiti za konzumaciju, dalju prodaju ili sadnju. Konzumira se samo sveže izvađen koren, dok se za prodaju biraju zdravi krtole, peru se i pakuju.

Krtole za sadnju se vade u jesen. Biraju se krtole težine 30 - 50 g, bez oštećenja i skladište na hladnom mestu, u kombinaciji peska i zemlje, sa dovoljno vlage kako bi očuvali svežinu do proleća.

Najbolje mesto za čuvanje ovih krtola je prostorija sa temperaturom od 10 - 15°C, idealno u šupu ili garažu. Ovo su najbolja mesta jer su hladnija od drugih prostorija. Idealna temperatura za čuvanje je 5 - 10°C. Kada želite da čuvate krtole, stavite ih u papirne ili plastične kese. Ovo će zadržati štetočine podalje od njih. Možete ih staviti i u kartonske kutije.

Za to vreme im se povećava procenat šećera, što ih čini slađima, a smanjuje im se sadržaj skroba, što ih čini manje skrobastim. Koreni se mogu čuvati do 6 meseci ako su zamrznuti. Najbolje vreme za sadnju je jesen kada je tlo hladnije. Takođe možete čuvati svoje krtole za potrošnju. U ovom slučaju, prvo morate oljuštiti i oprati korenje, a zatim ih temeljno osušiti. Možete ih čuvati na suvom, tamnom mestu (na oko 5 - 10°C) ili u zatvorenoj plastičnoj kesi u zamrzivaču.

Kuhinja

Krtole se mogu jesti presne, dok su sveže, ili kuvane. Slatkastog su ukusa, bogate vitaminima i niskokalorične. Osim krtola, jedu se i mladi izdanci. Kuvaju se kao varivo ili dodaju salatama. Koriste se i za proizvodnju alkohola.

Ishrana životinja

Čičoka je odlična za ishranu stoke, bilo da je u svežem stanju, kao silaža ili seno. Koristi se u ishrani zečeva. Pored nadzemnog dela, životinje se mogu hraniti i kuvanim ili sirovim krtolama. Čičoka je i medonosna biljka, njeni krupni cvetovi privlače pčele i učestvuju u proizvodnji livadskog meda.

Zdravlje

Istraživanja testiraju potencijal čičoke kao lek za probleme sa šećerom u krvi. U narodnoj medicini, čičoka se koristi za snižavanje krvnog pritiska, kao čistač jetre, u borbi protiv karijesa, kao i za pravljenje obloga protiv reume. Veruje se i da ima snažna afrodizijačka svojstva.

Zanimljivosti

Čičoka se vekovima koristila kao izvor hrane. Prvo su je uzgajali Indijanci u Severnoj Americi, koji su je koristili kao osnovnu hranu. Kasnije je uvedena u Evropu u 17. veku i postala popularna i tamo. Danas se i dalje gaji zbog jestivih krtola i listova, ali se i zbog ukrasne vrednosti. U Sjedinjenim Državama, uglavnom se uzgaja u istočnim regionima, ali postoje izveštaji o njegovom uzgoju i u zapadnim državama. U Aziji se u Japanu uzgaja od 19. veka.

Takođe se uzgaja u Kini, Vijetnamu, Tajlandu i Indiji. U Evropi se najčešće gaji u Francuskoj, Italiji, Srbiji i Hrvatskoj. U Srbiji se najviše gaji u vojvođanskom regionu, uglavnom u Sremskom i Bačkom okrugu.

Zanimljivo je da se čičoka sadi na železničkim šinama jer smanjuje rizik od nanosa snega, a njen pepeo se može koristiti kao đubrivo jer ima izuzetno visok sadržaj kalijuma. Upotreba ove biljke u Evropi bila je veoma značajna, jer je većina tamošnjih ljudi ovu hranu jela kao poslasticu.

Foto: allispossible.org.uk / CC