Šipak (lat. Cynorhhodon) predstavlja cvetnu čašicu ruže koja podseća na plod bobicu, a zbog imena se meša sa narom. Najčešće je narandžaste ili crvene boje i sadrži semenke. Plod mnogih vrsta ruža, kao što je Pasja ruža, je jestiv i sadrži velike količine C vitamina, pa se koristi i prilikom konzerviranja. Nosi nazive i šipurak, šipurina, šepurika, divlji šipak, pasja drača i divlja ruža.
Šipak zapravo predstavlja lažni plod, dok pravi plod ruže čine semenke unutar njega, a koje su sitne, tvrde i suve. Ruža, koja za plod ima šipak, pripada familiji ruža cvetnica (Rosaceae) i redu Rosales, koji čini oko 2.500 vrsta grupisanih u preko 90 rodova. Predstavnici ove familije se gaje na najrazličitijim staništima, a mnoge vrste su od privredne važnosti kao prehrambene biljke, kao što su jabuke, kruške, trešnje, badem, jagode i maline.
Plod šipka najboljeg kvaliteta dobija se od grmolikih vrsta koje se gaje samostalno ili kao živa ograda u nenaseljenim područjima, jer se tako mogu ostaviti da rastu bez orezivanja i da daju plodove šipka neometano.
Plod šipka je okruglog ili ovalnog oblika i razvija se kasno u leto i u jesen na ružama koje su oprašene. U zavisnosti od vrste, šipak može biti skupljen u grozdove (Modrozelena ruža), u male grupe od 3 - 4 ploda (Pasja ruža) i rasti pojedinačno (Rosa Meg, Rosa Kupidon).
Šipak je na početku zelene boje i tvrd. Sa padom temperatura i skraćivanjem dana, šipak počinje da menja boju i dobija intenzivne nijanse narandžaste i crvene. Razvoj počinje kada se cvetovi uspešno opraše, u proleće ili leto, a plod sazreva krajem leta i u jesen. Postoje vrste koje mogu opstati i preko zime, kao što su Večni plamen i Rđasta ruža, čiji plodovi su hrana divljim životinjama. Ako postoje idealni uslovi, narednog proleća se pojavljuje nekoliko novih biljaka ruže.
Ruža privlači oprašivače i nakon oplođenja formira se seme i kao rezultat toga šipak u kome se nalazi mnogo sitnih belih semenki. Ruže se uglavnom ne razmnožavaju putem semena, ali ono se može posejati i nakon dugog perioda stratifikacije klija i ukorenjava se u zemljištu. Dobijaju se biljke ruže koje se mogu saditi u bašti.
Vrste šipka
Kod nas je najrasprostranjenija pasja ruža, a gaji se još nekoliko vrsta koje daju šipak koji se može jesti i sadrži mnogo vitamina.
Trnovita ruža
Trnovita ruža (lat. Rosa spinosissima) ima nežne listove koji podsećaju na paprat i krem bele cvetove, od kojih nastaju skoro crni i okruglasti plodovi koji su jestivi. Ističe se po ranom cvetanju i odgovaraju joj i peskovita i glinovita zemljišta.
Pasja ruža
Pasja ruža (lat. Rosa rugosa) ima plodove koji su veoma karakteristični. Plod joj je svetlocrven i velik i podseća na mali paradajz i na grmu se nalazi od početka septembra, dok ih ptice ne pojedu. Cvetovi rastu pojedinačno, imaju slatkast miris i upadljive žute prašnike.
Živična ruža
Živična ruža (lat. Rosa dumetorum) je bliska pasjoj ruži i ima karakteristične velike i svetlocrvene plodove. Raste u divljini širom Zapadne Evrope. Cvetanje traje celog leta, a u jesen formira jestive plodove kojima se najčešće hrane divlje životinje.
Wickwar
Ovo je hibrid vrste Rosa soulieana i poznat je od 1960. godine. Listovi su plavosive boje, kredasti, dok su cvetovi krem - beli i mirisni. Plod je šipak, koji ima oblik vaze, mali je i žut.
Meg
Ova vrsta je nastala ukrštanjem, a prvi put se pojavila 1954. godine. Cvetovi su veliki, koralne boje, na vrhovima ružičasti, a po ivicama žuti, imaju zlatno - crvene prašnike, a plodovi su joj narandžastocrveni i sjajni.
Virginiana
Virginiana je vrsta ruže koja se gaji još od 17. veka. Listovi su joj sjajni i zeleni, a u jesen dobijaju žutu boju. Cvetovi rastu pojedinačno, ružičasti su sa žutim prašnicima. Plodovi su blago spljoštenog oblika, grimiznocrvene boje koja se rano razvija na njima i mogu da prežive veoma hladne zimske dane.
Penelope
Ovaj hibrid se gaji od 1930. godine, kada ga je stvorio sveštenik Joseph Pemberton. Mošusna je ruža, cvetanje dugo traje, listovi su joj mirisni, a plod sjajan i jestiv.
Uzgoj šipka
Gajenje ruže iz semena može biti komplikovan proces, jer im je potrebna stratifikacija da bi proklijala. Klijanje može biti i veoma dugo, od nekoliko nedelja do nekoliko godina, što zavisi od vrste. Kada se sadnica pojavi iznad zemlje, biljka može da izraste veoma brzo. Većina ruža se razmnožava semenom, ali hibridi se najčešće razmnožavaju vegeatativnim putem.
Plodored
Ruže izgledaju veoma lepo kada rastu samostalno, ali često treba posaditi i druge biljke koje će koristiti ružama. Lavanda je biljka koja se često gaji u kombinaciji sa ružom, jer su im potrebni slični uslovi za uspevanje. Neke sorte ruža, kao što su grmolike i floribunda, traže drenirano zemljište, pa im odgovara gajenje sa nevenom, lavandom, belom radom, vrkutom, gromotuljom i naprstkom.
Začinske biljke kao što su žalfija i peršun su korisne u blizini ruža, jer odbijaju mnoge štetne insekte, kao što su lisne vaši i ružine zlatice. Biljke poput kaktusa i zevalica se dobro estetski uklapaju sa ružama.
Uz ruže je takođe koristno saditi biljke iz familije lukova. Jak miris ovih biljaka tera štetočine kao što su lisne vaši, a po mnogima sprečavaju i crne pege. Naročito su preporučljivi beli luk i vlašac. Vlasac ima nežnobele cvetove, ne zahteva puno nege i treba mu obezbediti dosta sunca i dobro drenirano zemljište.
Ruže zahtevaju zemljište koje ima visok sadržaj hraniva, ali nizak sadržaj azota. Ako je korenje stalno mokro, može doći do brojnih problema, naročito truljenja korena, tako da uz ruže ne bi trebalo gajiti biljke kao što su ljiljani, jer im odgovara rast u senci, fuksija koja zahteva bogato i vlažno zemljište, kanadski dren kome treba mnogo vode i senka, kao i biljke kojima odgovaraju zemljišta alkalne reakcije, kao što su hrast crnika, tisa, jagoda i poljski javor.
Zalivanje
Ruže koje su tek zasađene, treba zalivati svaki drugi ili treći dan, a starije biljke je dovoljno zalivati jednom ili dva puta nedeljno, da se zemljište ne bi isušilo. Izdašnije zalivanje im treba od ranog proleća, pa sve do jeseni, a kada su veoma visoke temperature i suša, treba ih zalivati češće, na svaka 3 - 4 dana.
Đubrenje
Ruže koje su tek posađene, treba đubriti samo fosfornim đubrivima da bi se stimulisao rast korena, a druga đubriva se dodaju tek nakon što biljka procveta. Sa đubrenjem se počinje nakon razvoja prvih listova, kada prođe opasnost od prolećnih mrazova. Nakon toga, đubrenje se zasniva na cvetanju ruže, njegovoj dužini i učestalosti.
Ruže bi trebalo đubriti nakon svakog ciklusa cvetanja, tako da se svaki put smanji količina đubriva za 50%, a sa đubrenjem se prestaje 6 - 8 nedelja pre očekivanog prvog mraza. To se radi jer biljka kasno u leto tera veliki broj izdanaka, koji su meki i tokom jeseni i zime može doći do oštećenja.
Dok traje faza mirovanja mogu se ponovo nađubriti. Na ovaj način će se bolje pripremiti za sledeće proleće, a neće mu naneti štetu. Ruže u saksijama treba đubriti češće od onih koje rastu u zemlji. Đubre se u istim razmacima, ali se dodaje đubrivo i kada počnu pokazivati znakove nedostatka hranljivih materija, kao što je gubitak boje u listovima.
Razmnožavanje
Ruže se u prirodi razmnožavaju semenom, kao i izdancima koji se pojavljuju u dnu grma ruže. Izdanci daju različite cvetova, a biljke dobijene iz semena se razlikuju od matične biljke. Ruže se uglavnom oprašuju pomoću pčela i drugih oprašivača, koji su privučeni mirisom i bojom cvetova. Kada oprašivač sleti na cvet, polen se zalepi za njegove noge i tako ga prenosi na druge cvetove, a rezultat toga je oplodnja.
Postoje i ruže koje se oprašuju pomoću vetra. Vetar nosi polen sa cveta na cvet i tako ih oprašuje. Oba načina oprašivanja mogu izazvati unakrsno oprašivanje, čiji rezultat će biti hibridno seme koje će dati biljke koje neće ličiti na izvornu biljku.
Šipak, koji zapravo predstavlja malu mahunu, nastaje nakon odumiranja cveta. Šipak je uglavnom narandžaste ili crvene boje i u sebi ima nekoliko semenki koje ptice i druge životinje ne mogu svariti.
Presađivanje
Divlja ruža je biljka koja uspešno raste na mestima koja su napuštena i divlja. Veoma brzo rastu, imaju mnogo trnja i nije im potrebna naročita nega i održavanje. Takođe je jednostavno presađivanje grma ruže, a biljke se mogu posaditi na raznim mestima. Kada se sade pitome ruže, postupak je nešto složeniji.
Najbolje vreme za presađivanje je kada je u fazi mirovanja. U zavisnosti od klimatskog pojasa, to može biti u različitim periodima u godini. Za uspešan rast i razvoj, najviše im odgovara umerena temperatura. Takođe je presađivanje najbolje obaviti po oblačnom danu, kada je veća vlažnost vazduha.
Kada se uzmu u obzir svi navedeni uslovi, najbolje je presađivati ruže rano u proleće, jer će tada uglavnom biti u fazi mirovanja. Temperature su takođe umerene i veća je mogućnost oblačnih dana.
Prilikom presađivanja treba nositi zaštitne rukavice zbog trnja. Grm se oreže, kako bi se biljka što uspešnije presadila. Oko biljke se iskopa rupa, vodeći računa da se što manje ošteti koren. Kada se iskopa dovoljno duboko, lopata se podvlači pod koren i polako se olabavljuje, da bi se biljka što lakše izvadila. Na mestu gde će se posaditi se iskopa rupa koja je nešto šira od korena, u nju se stavi biljka, zatrpa zemljom i dobro zalije.
Podmlađivanje
Ruže mogu cvetati puno godina, a da nisu orezivane, ali će to uticati na njihov izgled, jer će imati mnogo suvih i bolesnih grana. Cvetovi mogu biti znatno sitniji nego na biljkama koje se redovno neguju. Često im i oblik i boja mogu biti drugačiji. Najveći broj vrsta traži orezivanje da bi dobro rasle i cvetale.
Zemljište
Ruža je biljka koja se lako prilagođava različitim tipovima zemljišta, važno je samo da ima dobru drenažu i da je bogato humusom. Najviše joj ipak odgovaraju ilovasta zemljišta, srednje do teška.
Divlja ruža može da uspeva i na suvim i siromašnim zemljištima. U zavisnosti od sorte, pH vrednost bi se trebala kretati od blago kisele do blago alkalne. Divlja ruža ipak ne podnosi jako vlažna zemljišta i brzo propadaju usled truleži korena. Zbog toga je najbolje gajiti na srednje teškim zemljištima sa dobrom drenažom.
Klima
Ruža je biljka koja najbolje uspeva u toplijim krajevima, gde cvetaju tokom leta. Najviše im odgovara mediteranska klima, ali im je potrebno obilnije zalivanje, naročito tokom prve godine i svake godine se prihranjuju organskim kompostom. Temperatura koja je najbolja za razvoj plodova je 15 - 20°C. Sa dolaskom niskih temperatura, treba voditi računa o tome da su neke vrste osetljive na hladnoću, pa se unose u zatvoreno.
Sadnja šipka
Šipak predstavlja tzv. lažno voće, dok su pravi plodovi semenke koje se nalaze u šipku. Podsećaju na bobice i često rastu u grupama od 3 - 4. Mogu se koristiti za razmnožavanje ruža, ali tada se sade pojedinačno.
Vreme sadnje
Ruže za dobijanje šipka treba saditi u proleće, kada prođe opasnost od mraza ili u jesen, bar 6 nedelja pre prvog očekivanog mraza. Ako se posade dovoljno rano, biljka može da se ukoreni pre dolaska zime. Za prolećnu sadnju treba sačekati da prođe opasnost od mrazeva i tada se sade na osunčanom mestu. Mogu se posaditi i u stakleniku ili zatvorenom prostoru.
Kalemljenje
Kalemljenje ruža u proleće na vrstu od koje se dobija šipak je jedan veoma čest način razmnožavanja. Na ovaj način se dobija ukrasna biljka bez korišćenja semena ili sadnice. Osnovna prednost kalemljenja je što obe biljke pripadaju istoj familiji. Imaju mnogo zajedničkih karakteristika, pa dobro podnose ukrštanje, kalemljenje i slične postupke.
Najbolje vreme za kalemljenje je proleće, jer se tada pojavljuju novi izdanci koji mogu da podnesu kalemljenje. Može se obaviti i tokom leta, kada su izdanci bogati biljnim sokovima, što podstiče primanje kalema. Letnje kalemljenje se obavlja krajem jula ili u avgustu.
U jesen se izbegava kalemljenje. U tom periodu biljka ne može razviti korenov sistem, jer se sprema za zimu. Moguće je kalemiti ruže sredinom ili krajem februara, ali ovaj način je komplikovan i dugo traje.
Biljka koja se odabire za podlogu treba da bude zdrava i snažna. Najbolje je da se koristi biljka koja je gajena iz semena ili vegetativno od zdrave biljke. Kod razmnožavanja reznicama, biljke su slabije otporne na loše uslove. Potrebno je ukloniti oštećene izdanke i sve vidljive nedostatke. Kora bi trebala biti glatka i bez oštećanja. Suve grane se uklanjaju nekoliko nedelja pre kalemljenja.
Sadnja semena
Seme iz šipka može da se sadi u proleće. Pre sadnje, treba izvaditi semenke iz šipka.
Nožem se preseče šipak, izvade semenke i ispere meso ploda, koje bi sprečilo klijanje. Seme treba čuvati na hladnom i vlažnom mestu. Semenke se mogu staviti i na vlažne papirne ubruse i u kesice ili se mogu posaditi u male saksije sa supstratom za sobne biljke. Ostavljaju se u frižideru 6 - 12 nedelja, a zatim se gaje kao i ostale biljke u zatvorenom. Sadnice se mogu posaditi i napolje, kada prođe opasnost od mrazeva.
Ako se gaje za presađivanje direktno na otvoreno, saksije treba napuniti mešavinom za stimulisanje rasta semena i nakon sadnje dobro zaliti. Sadnice niču za 2 nedelje, do 3 meseca. Mogu se presaditi napolje kada dostignu visinu od nekoliko cm i razviju 2 para listova.
Ružama koje se gaje iz semena ponekad treba i više godina da se potpuno razviju, pa treba biti strpljiv. Biljke koje tako izrastu imaju dobre cvetove i plodove.
Stratifikacija
Da bi se ruža uzgajila iz semena, treba seme podvrgavati niskim temperaturama u frižideru pre setve. Trajanje zavisi od sorte, ali najčešće im je potrebno oko 4 meseca. Može se seme posejati i direktno u zemljište u jesen, ali tada biljka neće rano izrasti.
Sadnja sadnice
Sadnice se gaje u specijalnim saksijama, dok im ne izrastu bar dva para pravih listova. Nakon toga se mogu presaditi ili sačekati da prođe opasnost od mraza, pa ih presaditi na otvoreno. Za njih se bira toplo i sunčano mesto, ali bez direktnog sunca, sa vlažnim zemljištem.
Sadnja reznice
Reznice je najbolje uzimati nakon faze cvetanja. Treba nositi zaštitne rukavice, zbog trnja. Uzima se više reznica, da bi se bar neka uspela ukoreniti. Uklanjaju se donji listovi, cvetovi i šipak, a ostavljaju gornji listovi. Kraj reznice se uranja u hormon za ukorenjavanje, a zatim se zabode u krupan pesak najmanje 6 cm duboko i prekrije plastičnom kesom, da bi se održao nivo vlage. Potrebno je da budu na svetlom i toplom mestu, ali ne na direktnom suncu, jer bi ih prevelika toplota mogla ubiti. Dok traje ukorenjavanje, zemljište se mora održavati blago vlažnim.
Uzgoj u bašti
Divlja ruža se može saditi kao pojedinačna biljka, u grupi ili kao živa ograda. Različite vrste traže i različita mesta za sadnju. Najbolje je odabrati mesto na kome ima dosta sunca, ali i delimična senka.
Idealno vreme za sadnju je između oktobra i kraja novembra, kada ulaze u mirovanje i oformljavaju korenje do proleća. Do proleća je biljka delimično ukorenjena i sama može da usvaja vodu i hranljive materije.
Eventualno se može posaditi i u rano proleće, početkom marta, kada počnu izbijati lisni pupoljci, ali tada ih treba jače zalivati za vreme vrućih letnjih dana.
Uzgoj u stakleniku
Ruže se mogu gajiti u cvetnim gredicama i u staklenicima. Staklenik je dobar izbor za ruže koje se gaje u oblastima gde su niske temperature. Podešavaju se uslovi koji su potrebni za razvoj biljke, a saditi se može putem semena, reznice ili sadnice. Staklenik pruža povoljnije uslove, pa su veće mogućnosti i za razvoj hibrida.
Uzgoj u saksijama
Da bi se ruže gajile u saksijama, prvo je potrebno obezbediti plitke posudice u koje će se saditi seme. Posuda mora imati rupe na dnu, da bi suvišna voda mogla da izlazi. Dubina bi trebala biti 7 - 10 cm. Biljka se, kako raste, presađuje u veću saksiju i treba primenjivati određene uslove i đubrivo. Gajenje u saksijama ima prednosti kod ruža koje loše podnose niske temperature, jer se mogu uneti u zatvoreno preko zime, a na proleće ponovo izneti napolje.
Održavanje i nega
Divlja ruža ne traži naročite mere nege i održavanja, a kultivisanje vrste koje se gaje za šipak, traže stalnu negu. Obavezne mere nege su uništavanje korova, đubrenje, zaštita od insekata i bolesti i odstranjivanje bolesnih i starih grana.
Faza mirovanja
Sve vrste ruža bi trebale proći kroz fazu mirovanja. U hladnijim područjima ulaze u stanje mirovanja prirodno tokom zime, a u toplijim se početak ove faze podstiče tako što se biljka preko zime smešta u hladnu prostoriju, a na proleće iznosi napolje. Orezivanje u ovoj fazi je jako važno da bi biljka bila zdrava, jer stimuliše cvetanje i štiti od bolesti.
Održavanje zasada
Ruže koje imaju šipak se ne orezuju do januara, dok šipak ne uvene prirodno. Sve vrste ruža se orezuju na isti način, povlačenjem dugih savitljivih stabljika prema dole. Ovo se izvodi da bi se sprečilo podizanje biljnog soka na vrh stabla, a time i cvetanje. Odstranjuju se bolesni, suvi, slabi i ukršteni izdanci, a ostali se skraćuju za trećinu.
Proređivanje
Osim redovnog orezivanja, potrebno je brati šipak i odstranjivati precvetale cvetove, pre nego što formiraju plodove. Upotrebljavaju se oštre makazice za orezivanje, obične kućne makaze ili nožić. Pre svakog reza se moraju dezinfikovati alkoholom, da se ne bi prenosile bolesti između biljaka.
Kod dobro ukorenjenih biljaka, naročito novijih hibrida, odstranjivanjem suvišnog lišća će se postići lepši izgled. Grančica koja ima 5 ili 7 listića i pupoljke se može odseći iznad. Ovo se primenjuje samo kod dobro ukorenjenjih ruža koje nije potrebno često prihranjivati.
Orezivanje
Da bi se proizveli kvalitetni plodovi, biljci je potrebno orezivanje, u suprotnom neće proizvesti seme. Jednom godišnje, kasno u zimu se orezuju da bi se dobio željeni oblik ili samo da bi se odstranile stare i suve grane.
Stariji deo stabla se u potpunosti uklanja da bi se omogućio rast novih izdanaka. Stablo i grane bi trebalo da rastu skladno. Što se više orezuje i manje savija, proizvodi duže grane i više cvetova. Izdanci koji su savijeni vodoravno, davaće cvetove punom dužinom, a nakon toga i plodove. Plodove treba obrati do sredine avgusta, da bi cvetovi koji počinju da cvetaju dali nove plodove.
Berba
Šipak je najbolje brati nakon prvog slabog mraza, ali pre jakih mrazeva, kada se plodovi smrzavaju. Slabi mraz stimuliše razvoj šećera u plodu, koji ostaje intenzivne boje i čvrst. Boja je najčešće narandžasta ili crvena. Plodove koji su se osušili treba ostaviti pticama, jer su lošijeg ukusa i ako se uberu ruža bi mogla početi ponovo da raste i da je jači mraz ubije.
Potpuno zreli plodovi se otkidaju sa grane ili se seku makazama. Nose se zaštitne rukavice zbog trnja.
Sušenje
Sušenje se obavlja tako što se šipak prostre na plehove i suši u rerni ili dehidratoru, na 43 stepena, dok ne postanu krti. Osušeni se ostavljaju u staklene tegle sa hermetičkim zatvaranjem. Ako se planira skladištenje na duži period, nakon sušenja se obavlja kondicioniranje, kako bi se osiguralo da je potpuno suv i spreman da se dugo čuva.
Skladištenje
Pre nego što se uskladišti na duže vreme, šipak je potrebno dobro osušiti. Može se čuvati u staklenim posadama sa hermetičkim zatvaranjem. Pri pravilnom skladištenju, plodovi se mogu čuvati od 4 meseca do godinu dana. Duže traje ako se skladišti na hladnom. Smrznuti se mogu čuvati i 2 godine.
Priprema za sledeću sezonu
U zavisnosti od različitih faktora, kao što su da li je biljka bila izložena bolestima i štetočinama i da li se gaji u zatvorenom prostoru ili na otvorenom, za vreme faze mirovanje se obavljaju radnje koje doprinose kvalitetu biljke u narednoj sezoni. Vrši se orezivanje, zaštita reznica koje su skoro posađene. Zemljište je potrebno očistiti i malčirati, a đubrenje se ne izvodi u ovom periodu. Odstranjuju se grane koje su oštećene, a ostale se ne diraju, da se ne bi prekinula faza mirovanja. Ukoliko su biljke zaraženje, potrebno ih je tretirati, kao i zemljište, da se patogeni ne bi zadržali preko zime i zarazili biljku naredne sezone.
Bolesti
Ruže su prilično osetljive na bolesti, a neke ih napadaju u zavisnosti od sezone i klime. Postoje vrste čija je prirodna otpornost jača, ali su često preventivne mere efikasnije od kasnijeg lečenja biljaka.
Crna pegavost ruže
Ova gljivična bolest je najčešća kod ruža i malobrojne sorte su otporne. Uglavnom se javlja od sredine leta, mada se može ispoljiti i ranije, naročito ako je zima bila blaga. Spore gljive se prenose sa biljke na biljku vazduhom ili preko pribora za orezivanje.
Bolest postaje vidljiva kada se pojave tamnosmeđe ili crne mrlje koje se brzo šire, zahvaćeni listovi brzo požute i otpadnu. Ovakve listove treba spaliti, da spore ne bi preživele u zemljištu i zarazile biljke sledeće godine. Ako se ne leči, bolest napada i grane. Treba odstraniti sve zaražene delove biljke i koristiti blaže sredstvo za dezinfekciju.
Korisno je i redovno pranje biljaka baštenskim crevom, jer se tako ispiraju spore sa biljaka. Postoje i teorije da se bolest može sprečiti prskanjem biljaka razblaženim mlekom.
Plesan
Razlikuju se dve vrste plesni - peronospora i pepelnica. Peronospora se češće javlja na biljkama u staklenicima i mnogo je ređa bolest od pepelnice. Pojavi plesni znatno doprinose velike razlike između dnevnih i noćnih temperatura i loše provetravanje prostora.
Peronospora se prvo javlja na starijim listovima i ima smeđu do plavu boju. Kao mera borbe se koriste fungicidi, kao i uništavanje zaraženih listova. Ovu bolest je teško držati pod kontrolom, pa je najbolje voditi računa da se biljke dobro neguju, jer će se tako smanjiti osetljivost na bolesti. Takođe se zahvaćeni delovi biljke moraju odstraniti i uništiti.
Pepelnica se najčešće javlja u baštama i česta je u sušnim uslovima. Prvo se pojavljuje na mladim izdancima i listovima, kao praškasta prevlaka bele ili sive boje, od koje se deformišu. Može da se proširi i na ostale delove biljke kao i na cvetove, usled čega oni otpadaju.
Ako su letnje vrućine jake, često se ne primeti do cvetanja, bolje je posvetiti pažnju prevenciji, nego kasnom lečenju koje je neizvesno. Fungicidi mogu da spreče širenje bolesti, ali je bolje zaraženu biljku odseći i uništiti je.
Rđa
Razvoju bolesti odgovaraju toplo i vlažno vreme i može u potpunosti uništiti biljku. Prvi znaci bolesti se javljaju početkom leta, u vidu sitnih narandžastih oštećenja na naličju listova. Zbog toga se često ne primeti dok se ne proširi, kada oštećenja postaju velika i poprimaju tamniju boju. Najpre uništava listove, a zatim se širi i na stablo koje odumire. U ovom stadijumu je biljku nemoguće izlečiti, pa je treba izvaditi iz zemlje i spaliti.
Ako se dovoljno rano otkrije, mogu se ukloniti zaraženi listovi. Spore mogu prezimiti na listovima i u zemljištu, pa je neophodno uništavati otpale listove, a biljku i zemljište oko nje tretirati fungicidima. U narednoj godini treba rano započeti sa prskanjem i redovno ga primenjivati.
Štetočine
Štetočine mogu biti razne životinje koje se hrane biljkama i ako se ne tretiraju, mogu ozbiljno ugroziti biljke. Najčešće su gusenice, lisne vaši, grinje crvenog pauka, muve, gusenice i tripsi. Štetočine se mogu suzbijati na prirodne načine, kao i tradicionalnim insekticidima.
Lisne vaši
Lisne vaši, ako je veća najezda, mogu potpuno desetkovati prinos šipka. Brzo se razmnožavaju i nastanjuju pupoljke i mlade izdanke iz kojih isisavaju sokove i izazivaju deformacije. Ostavljaju za sobom lepljivi trag koji se naziva medna rosa, a predstavlja odličnu podlogu za razvoj gljivice čađave plesni.
Na štetočine se može delovati organskim sprejevima, koji slepljuju lisne vaši. Takođe se mogu prskati razblaženom sapunicom, ali je najefikasnija ipak primena hemijskih insekticida. Delotvorno je i naseljavanje bubamara i sitnijih ptica, koje se hrane lisnim vašima, a mogu se privući sadnjom određenih biljaka.
Najefikasnija mera je redovna upotreba sistemskih fungicida, koji iznutra deluju na biljku i ne dozvoljavaju da dođe do zaraze. Većina savremenih insekticida je napravljena tako da selektivno ubija štetočine, a ne škodi korisnim insektima.
Gusenice
Gusenice se penju uz stabla ruže i hrane se njenim listovima. Često se pojavljuju na biljkama, ali se ne zdržavaju dugo, pa se i ne primete, dok ne dođe do veće najezde koja obrsti listove. Dok su prisutne u manjem broju, uklanjaju se fizički, a kada ih ima mnogo biljka se mora tretirati insekticidima.
Grinja crvenog pauka
Ovaj sitni insekt se najčešće javlja u staklenicima, jer voli visoke temperature, ali se sve češće sreće i u baštama, naročito po letnjim vrućinama. Sitne su i teško ih je uočiti, najčešće se prisustvo prepoznaje po sitnim mrežama. Napadnuti listovi gube boju i postaju mlitavi, dok na kraju ne otpadnu. Najbolje je koristiti insekticide na naličju listova, gde se javljaju. Kod biljaka koje su u saksijama u stakleniku, može se primenjivati povremeno prskanje vodom, što crvenom pauku ne odgovara, pa će prometi stanište ili uvenuti.
Tripsi
Tripsi se hrane pupoljcima ruže i ivicama latica. Najčešće se primete posledice napada, pre same štetočine i tada je kasno za mere borbe. Veoma ih je teško kontrolisati, pa je bolje delovati preventivno. Mogu se prskati redovno organskim sredstvima ili slabim rastvorom ekološke sapunice. Prilikom jačih napada mogu biti od pomoći samo sistemski insekticidi.
Jeleni i zečevi
U ruralnim područjima jeleni i zečevi često ugrožavaju zasade ruža. Ako je zima hladna i snežna, jeleni često zalutaju u bašte tražeći hranu. Kao zaštita od zečeva i jelena služe prerimetralne ograde.
Upotreba šipka
Ruža je od davnina poznata kao simbol zdravlja i lepote. Njen okruglasti plod, šipak, je bogat hranljivim materijama i vitaminima, pa se koristi za očuvanje zdravlja i lepote.
Zimnica
Kuhinja
Šipak se može čuvati i koristiti na mnogo različitih načina, ali najčešće se upotrebljava za pripremu čaja, džema i pekmeza. Sok od šipka se može koristiti odmah nakon ceđenja ili se zamrznut čuvati do godinu dana.
Kada se kuva džem ili pekmez, šipak se često meša sa drugim voćem, kao što su brusnice ili jabuke. Svež ili suv plod šipka se koristi za pripremu čaja, svežih plodova treba dva puta više nego suvih.
Zdravlje
Šipak sadrži veliki broj sitnih jestivih semenki, u kojima se nalaze mnoge hranljive materije. Ima malu kalorijsku vrednost, od svega 26 kcal na dve kašike plodova. Boju šipku daju karotenoidi - beta karoten i likopen, koji pozitivno deluju na oči i kožu.
Imaju i visok sadržaj antioksidanasa, kao što je vitamin C, kvarcetin, katehin i elaginska kiselina. Ove materije smanjuju upale i deluju protiv slobodnih radikala. Vitamin C stimuliše sintezu kolagena i povoljno utiče na imunitet.
Koliko će šipak sadržati hranljivih materija, dosta zavisi od uslova gajenja, zemljišta, obrade i vrste. Ako se obrađuje na visokim temperaturama, smanjuje mu se sadržaj vitamina C.
Kozmetika
Šipak ulazi u sastav mnogih kozmetičkih proizvoda zbog antioksidanasa koji se nalaze u njemu. Naročito je koristan za zrelu kožu. Mnogi proizvodi prirodne kozmetike u svom sastavu imaju ulje semenki šipka. Ovo ulje odgovara svim tipovima kože, daje dobru hidrataciju, a ne masti je previše.
Zanimljivosti
Po tragovima koji su pronađeni u švajcarskim sojenicama, utvrđeno je da se šipak koristio kao pekmez još u kamenom dobu. U Vedama se mogu naći opisi njegovih lekovitih svojstava, a i u staroislandskoj mitologiji i književnosti. Od davnina se divlji šipak koristio u ishrani i u medicini, a nekada je predstavljao hranu siromašnih. Još uvek se u narodnoj medicini koristi u lečenju mnogih bolesti, a od šipka se takođe prave i kolači, kompoti, supe, salate i druga jela. U Starom Rimu se verovalo da šipak može izlečiti besnilo i odatle potiče latinski naziv biljke Rosa canina.
Kod nas postoji više naziva za biljku - šipurak, divlja ruža, pasja ruža.
Ova biljka se naziva šipak, ali i divlja ruža. Nekada se od latica divlje ruže izrađivala ružina vodica koja je korištena kao miris. Kasnije su plodovi počeli da se koriste za spravljanje čaja protiv mučnine, glavobolje i menstrualnih grčeva.
Veliku popularnost šipak je stekao tek početkom 20. veka, kada je dokazano da sadrži velike količine vitamina C.
Foto: apolo12 / Pixabay
Ostavite odgovor