Monstera

Monstera (lat. Monstera deliciosa) je višegodišnja puzavica iz porodice Araceae, tj. kozlaci. Tu spadaju i spatifilum, difenbahija, sočivica, zlatni buzdovan, kozlac, kaladijum, lopar, alokazija i kala. Porodica Araceae je jedna od najbrojnijih, a njeni rodovi se najviše susreću u tropskim oblastima i popularni su po svom ukrasnom cveću i lišću.

Njihovi cvetovi se formiraju od jednog poluotvorenog lista sa debljim tučkom i zbog ovoga su vrlo značajne. Najpopularnije vrste su kale, difenbahija, anturijum i sočivice, koje su najmanje biljke na svetu. Monstera je dobila ime prema reči monster, što znači ogromno i odnosi se na njenu veličinu i rast. Deliciosa se odnosi na njeno fino, jestivo voće. Monstera se naziva još i "biljka švajcarski sir" jer liči na ementaler, rupičasti sir.

Monstera je najpopularnija zbog svojih krupnih, ukrasnih listova. Ova biljka je višegodišnja i obično raste kao puzavica, a može da dostigne i do 20 m dužine. Listovi su srcolikog oblika, nekada imaju beličaste šare. Odlikuju se voštanim sjajem i manjim ili većim rupama. Rastu čak do 20 cm, pa su estetski veoma interesantni. Mlado lišće monstere nema rupe na sebi, pa se ona često pomeša sa filadendronom. Karakteristične rupe se formiraju tek kasnije. Važno je napomenuti da su listovi monstere otrovni i uzrokuju crvenilo na koži. Koren se vidi na debelom, voštanom stablu.

Cvet se nalazi obavijen oko debelog tučka. Baršunasto bele boje je i podseća na spandeks. Plod je zeleni klas dug 20 cm prekriven šestougaonim ljuskama. Aroma ploda podseća na slatku mešavinu ananasa i banane.

Monstera potiče direktno sa područja prašuma gde divlje seme klija na tamnoj zemlji, a biljka puzi po drveću da bi se izbila na svetlost. Monstera uglavnom raste u Južnoj Americi, ali može da se nađe i u tropskim oblastima Azije i Severne Amerike. Danas je popularna saksijska biljka koja se gaji zbog raskošnih i neobičnih listova.

Vrste monstera

Na svetu trenutno postoji otprilike 40 vrsta monstera, a svaka od njih ima različitu veličinu i oblik lista. Ove vrste se gaje i kultivišu zbog estetike, a često se mešaju radi dobijanja novih hibrida ukrasnog sobnog bilja. U nastavku opisujemo neke od najpopularnijih vrsta za gajenje.

Monstera Deliciosa

Monstera deliciosa je predstavnica vrste i ujedno najpoznatija vrsta monstere. Ima veliko, srcoliko lišće. Kako biljka raste, delovi se ističu na način koji izgledao kao češalj. Dobar je izbor za gajenje u zatvorenim prostorijama i često ukrašava kancelarije zbog svojih estetski prijatnih listova.

Monstera Borsigiana

Monstera borsigiana je vrlo slična M. deliciosi, tako da je skoro nemoguće primetiti razliku tokom rasta. Jedina uočljiva razlika je u stabljikama. Naime, ova vrsta ima ravnu stabljiku, a Deliciosa može imati kvrge na nekoliko mesta. Ova vrsta monstere brzo raste i manja je, pa je odlična za male prostore.

Monstera Variegata

Ova vrsta monstere je vrlo specijalna zato što njene tamnozelene listove krase nepravilne bele mrlje. Mnogo su upečatljive zato što nijedna nije potpuno ista i različite su od lista do lista, pa mogu delovati i ofarbano. Vrlo je otporna na teške uslove života, ali zahteva puno vlage kako bi rasla pravilno.

Monstera Adansonii

Adansonii je prava puzavica i ono što je čini različitom je to što ima manje listove u odnosu na druge vrste. Rupe čine više od polovine lišća, a ova vrsta brzo raste i ispunjava prostor. Takođe, njeni listovi su vrlo tvrdi i lako se oblikuju po površini za penjanje.

Monstera Pinnatipartita

Odlikuje se tamnozelenim listovima koji nemaju rupe, već bočna pera koja deluju vrlo elegantno. Dugovečna je i lako se adaptira prostoru u kome raste. Prvi put može da procveta tek posle 10 godina.

Monstera Dubia

Za razliku od skoro svih ostalih vrsta, Dubia je različita po tome što je puzavica, što njeni listovi uopšte nisu rupičavi, ređe su raspoređeni i manji u odnosu na druge vrste. Obično je svetlozelene boje, a žile na listovima oivičava tamnozelena boja.

Monstera Siltepecana

Takođe je jedna od vrsta monstere koja nema rupičave listove. Puzavica je, ima veće, duguljaste listove koji su vrlo jasno srcoliki. Ima beli cvet koji se razlikuje po tome što poseduje sladunjav miris.

Monstera Obliqua

Ova vrsta je vrlo unikatna zbog ogromnih rupa na listovima. Rupe zauzimaju veliku površinu lista, i ono što je zanimljivo jeste da je unutrašnjost lista skroz šuplja. Retka je vrsta, ali se koristi za stvaranje novih hibrida.

Uzgoj monstere

Monstera je vrlo pogodna za gajenje u zatvorenom prostoru, tako da treba voditi računa kako se gaji. Ispod su svi bitni koraci koje morate da sledite da biste održali svoju biljku u životu što je duže moguće.

Plodored

Monstera je višegodišnja biljka, koja, kada se zasadi na određeno mesto, može na isto to mesto da se sadi uzastopno. Prilikom sadnje treba da se ostavi dosta prostora za rast i prostora za podršku za penjanje. Dobro uspeva sa drugim visokim biljkama preko kojih može da se penje.

Pošto potiče iz tropskih regiona, sasvim slobodno može da se slaže sa kalanhojama i somonama ili orhidejama, hibiskusom, jasminom, đumbirom, bugenvilijom i kanom. Može da se gaji i u gustoj zimskoj bašti. Monstera se sadi u odvojenu saksiju.

Zalivanje

Monstera se zaliva jednom u dve nedelje. Količina vode zavisi od podloge. Zaliva se tek kad se podloga skroz osuši, a preporučljivo je koristiti odstajalu vodu pa zaliti samo oko korena. Lišće treba da se briše vlažnom krpom ili korom od banane da bi se podstaknulo otvaranje pora. U slučaju nedostatka vlage u vazduhu, treba da se prska destilovanom vodom, ali samo kako bi se stvorila maglica, bez preteranog zadržavanja vode.

Đubrenje

Monsteru treba prihranjivati dok raste, što znači da je to na proleće ili rano leto. Dobro je koristiti tečno đubrivo sa vodom za zalivanje ili univerzalno đubrivo za sobno bilje u peletima. Biljka se đubri jednom u mesec dana, a pošto se od đubriva rast biljke može izuzetno povećati, treba obratiti pažnju koliko se dodaje.

Razmnožavanje

Monstera se razmnožava reznicama, koji se pokazao kao najuspešniji i najefikasniji način. U proleće se odredi mlada grana od koje želite da nastavite uzgoj. Bitno je da stabiljka bude zdrava, da ima minimum 5 listova i jednak broj vazdušnih korena. Kada režete biljku, treba da se koristi što oštriji nož ili makaze radi preciznog rezanja. Biljka se reže na mestu spajanja stabljike, lista i vazdušnog koren, pa se odvajaju reznice. Zatim se stavljaju u vodu zajedno za vazdušnim korenom da bi pustile korenčiće, što može da traje otprilike dve nedelje. Kada se vide razvijeni korenovi, zasadite biljku na željeno mesto.

Presađivanje

Monstera može da se presadi svake 2 - 3 godine sa obzirom na to da ne raste brzo. Usput, presađivanje pospešuje rast biljaka, pa se, da bi se to izbeglo, treba što manje presađivati. Ipak, kada se presađuje, treba izabrati zemljište istog kvaliteta kao ono gde je do sad bilo da bi se smanjio stres oko promene životne sredine. Takođe je bitno obezbediti podršku biljci u vidu oslonca na kojem će da raste dalje, tj. da puzi. Presađuje se na leto ili na proleće i kada se presadi treba dobro da se zalije.

Podmlađivanje

Pošto je monstera puzavica i posle nekog vremena zaostaje u rastu, trebalo bi podmladiti biljku radi osveživanja njenog izgleda. To može da se uradi sečenjem suvišnih grana. Na taj način se biljka podmladi i tera nove listove.

Zemljište

Monstera raste u humusnom i bogatom zemljištu koje je slično tropskom šumskom tlu, pa treba prilikom sađenja mešati černozem sa organskim kompostom, poput lišća. Može da se doda i sitan pesak u tlo pošto monstera voli i peskovite podloge. Bitno je da je zemlja rastresita i da ima dobru drenažu, da zadržava vlagu, ali ne i preteranu količinu tečnosti.

Klima

Pošto monstera prirodno raste u tropskim prašumama, prija joj vlažna i topla klima. Tokom zime monstera treba da se drži podalje od izvora toplote i treba redovno vlažiti vazduh u prostoriji. Može da se vlaži prirodnim putem, stavljanjem kamenčića u tanjir koji se zalije vodom. Voli toplije prostorije, ali treba redovno da se provetravaju preko leta. Treba joj dosta dnevnog svetla kako bi pravilno rasla, ali ne voli direktno sunce jer joj onda požute listovi. S druge strane, konstantan hlad ili mrak sputava razvoj. Takođe, potrebno ju je držati dalje od direktnih promena vazduha.

Sadnja monstere

Monstera može da se posadi tako da u svakoj prostoriji ima po jedan primerak. U nastavku slede saveti oko nekoliko stvari na koje treba obratiti pažnju.

Vreme sadnje

Idealna temperatura za rast monstere je u proleće ili leto pa bi ona tad i trebala da se sadi. Najbolje raste na temperaturi od 20°C. Tada najviše pušta koren, raste i klija. Monstera se smrzava na temperaturama ispod 0°C i nije baš tolerantna na velike temperaturne promene. Ako je nosite napolje preko leta, obratite pažnju da je vratite unutra na vreme.

Kalemljenje

Monstere se često ukrštaju jedna s drugom da bi se dobile nove karakteristike ili lepše biljke ili pogodnije za gajenje. Obično se ukrštaju vrste sa malim listovima i one sa interesantnim šarama, u komercijalne svrhe. Biljka se kalemi uzimanjem izdanaka i ubacivanjem u rez. Rez se oblaže mahovinom ili zaštitnim agrotekstilom i održava se mokrim prskanjem. Deo gde su se biljke spojile može biti nestabilan pa je bitno da se podupire tokom rasta.

Sadnja iz semena

Monstera može da se sadi iz zrelih semena koja se uzimaju iz središta ploda. Pre sađenja, treba potopiti seme u vodu preko noći da bi lakše isklijalo. Preporučljivo je koristiti tretirano seme i zemlju radi sprečavanja bilo kakvih problema ili kasnijih bolesti. Seme se sadi u rastresito zemljište i zaliva se vodom. Bitno je da podloga bude vlažna. Seme će najlakše proklijati posle 10 - 14 dana ako se drži na temperaturi od minimum 20°C. Pošto monstera u divljini prirodno raste na tamnom mestu i puzajući se probija na svetlo, iste uslove možete simulirati držanjem saksije sa semenom na mračnijem mestu. Najbolje je da se svako seme sadi u odvojene saksije da bi redovno razvili koren.

Sadnja sadnice

Monsteru je najefikasnije saditi putem sadnice. Kada birate sadnicu, birajte one koje koje su tretirane i koje imaju zdrav i razgranat korenski sistem. Sadnica se sadi u poveću saksiju ispunjenu rastresitom zemljom, zajedno sa zemljom u kojoj je rasla do tada. Čim se zasadi treba postaviti oslonac na kojem može da puzi, i naravno, dobro da se zalije. Mlade biljke imaju veći afinitet prema svetlosti, pa treba da se stave na svetlo mesto, ali ne na direktnu sunčevu svetlost. Sadnicu monstere treba redovno đubriti pola godine nakon sadnje da bi se podstakao njen rast.

Uzgoj u bašti

Nije preporučljivo gajiti monsteru na otvorenom na našim prostorima zato što je izuzetno senzitivna na niske temperature i na temperaturne promene. Može da se iznese u baštu kada počne leto da bi se navikla na uslove rasta na terasi ili balkonu. Prija joj mesto u delimičnom hladu gde je zaštićena od vetra. Kada se nalazi na otvorenom, treba obratiti pažnju na zalivanje.

Uzgoj u stakleniku

Osim mesta na kojima monstera prirodno raste, najviše joj prija gajenje u stakleniku. Ne smeta joj da deli staklenik s drugim biljkama, čak joj i odgovara zbog lakšeg održavanja nivoa vlažnosti. Kada se gaji u stakleniku, važno je obezbediti stalnu odgovarajuću temperaturu, a preko leta treba redovno da se provetrava. Isto tako, bitno je obratiti pažnju na to koliko svetla biljka dobija, pa ako ne dobija dovoljno onda uložiti u veštačko osvetljenje. S druge strane, ako dobija previše svetlosti, treba napraviti hlad. Prilikom uzgoja u stakleniku, mlada biljka lakše pusti koren i brzo niče, pa je najefikasnija vrsta uzgoja za velike uzgajivače.

Uzgoj u saksiji

Monstera je uglavnom sobna biljka pa je obično i sadi u saksijama. Kada se sadi u saksiji, bitno je izabrati dovoljno široku i duboku saksiju sa rupama gde može da ode višak vode. Poželjno je staviti šljunak ili grudve zemlje na dno saksije da bi se omogućilo bolje odvodnjavanje. Prilikom sadnje, treba koristiti zdravo, humusno zemljište i saditi sadnicu koja već ima razvijen koren. Saksija može da se drži na zemlji ili na povišenoj površini, samo je bitno da ima oslonac na koji može da se penje. Treba da se zaliva jednom nedeljno ili po potrebi, kad se podloga sasuši. Tokom leta i proleća treba više da se đubri.

Održavanje i nega

Monsteru nije teško održavati i zahvalna je za okolinu. Evo nekoliko osnovnih saveta koje treba pratiti da biste imali lepu, zdravu biljku.

Faza mirovanja

Monstera je u fazi mirovanja od novembra do februara, u zavisnosti od vremena. Tada prestaje da raste i ne treba da se prihranjuje više. Isto tako, u tom periodu treba da se smanji zalivanje i ostali zahvati oko biljke, kao npr orezivanje ili presađivanje. Izdanci koji se tada uzimaju radi razmnožavanja mogu biti manje klijavi.

Održavanje zasada

Održavanje zasada obuhvata uglavnom provetravanje zemlje i ponekad uklanjanje korova. Kada se monstera gaji u saksiji, mala je verovatnoća da će se razviti bilo kakvi korovi, ali ako se to desi onda ga treba odmah skloniti. Ventilacija zemlje je bitna zbog zdravog rasta biljke, pa je preporučeno dodati pesak u zemlju prilikom sadnje. Isto tako, preoravanjem gornjeg sloja zemlje i lomljenjem pokorice se obezbeđuje kiseoniku da prodre u tlo.

Proređivanje

Kada se presađuju sadnice ili se seje seme, biljke mogu pregusto da rastu jedna do druge. U proleće treba da se uklone sve biljke sa zemljom i da se odvoje biljke sa razvijenim korenom. Proređivanjem se povećava prostor za rast svakoj individualnoj biljci.

Orezivanje

Monsteru ne treba orezivati osim kada se uklanjaju bolesni ili suvi listovi. Orezuje se u proleće ili jesen i treba da se koriste oštar nož ili makaze da bi se dobio precizan rez.

Berba

Plod monstere sazreva barem godinu dana. Berba se vrši kada je donji deo ploda žut. Sazreva truljenjem isto kao i banana. Plod se bere ručno, ali samo u područjima gde je monstera autohtona.

Skladištenje

Preporučuje se da se plod konzumira dok je svež, a inače se skladišti u kutijama naslagan jedan na drugog isto kao banane.

Bolesti

Neke bolesti mogu naneti značajnu štetu monsteri, pa je neophodno primetiti rane simptome bolesti i znati kako ih se otarasiti. U nastavku slede opisi najčešćih bolesti.

Pegavost lista

Pegavost lista se vrlo lako prenosi među biljkama, a uzrokuju je gljivice. Česta je i kod biljaka iz drugih porodica, kao na primer kod rena, blitve, lavande, jorgovana, kukuruza kokičara, radiča, mladog luka, planike i mnogih drugih. Mogućnost zaraze se povećava pod uticajem toplijeg vremena i visokog nivoa vlažnosti. Bolest se prvenstveno manifestuje žutim ili smeđim tačkicama na lišću koje vremenom rastu i na kraju list otpada. Čim se pojave drugi simptomi, biljka treba da se izoluje. Takođe, treba pauzirati sa prskanjem lišća vodom i preventivno primeniti fungicid.

Truljenje korena

Truljenje korena je obično rezultat preobimnog zalivanja ili zadržavanja vode u predelu korena. Česta je pojava, a zahvata i biljke kao što su muškatle, juka, božićno drvo, majčina dušica, ljubičice, kamelije i druge. Pošto uzrok može biti voda koja dugo stoji, potrebno je osigurati dobru drenažu. Bitno je i smanjiti oštećenja na korenu u koja mogu ući bakterije. Primetićete da je koren bolestan kada poprimi tamno smeđu ili crnu boju i ispušta jak miris čak i posle pranja. Zbog toga je bitno da saksija u kojoj biljka raste bude dovoljno velika i da se biljka presađuje u zdravo zemljište. Truljenje korena može da se reši ispiranjem zemlje i uklanjanjem trulog dela korena. Ostavlja se zdrav deo korena koji se presađuje u novu zemlju. Biljka treba da se podreže u zavisnosti od veličine korena koji je ostao.

Štetočine

Monstera je generalno otporna na štetočine, ali kada se gaji u zatvorenom ima par štetočina koje mogu biti smetnja. U nastavku saznajte koji su i kako ih se rešiti.

Crveni pauk 

Crveni pauk, kao što mu ime nalaže, je sitna paukolika štetočina koja se teško uočava. Crvene je boje i krije se na poleđini lista. Može da se prenese sa drugih biljaka na kojima često boravi, kao što su npr. pasiflora, matičnjak, paprat ili karanfil. Žive u koloniji i hrane se biljnim sokom. Uvijeni listovi ili žute mrlje upućuju na njegovo prisustvo. Eterično ulje bora je jedno od prirodnih načina odbrane, a ako to ne uspe može da se ukloni insekticidom.

Biljne vaši

Biljne vaši su česte štetočine koje se prenose među biljkama. Najčešće su na maslinama, dracenama, limunu ili sobnim palmama. To su sitni insekti koji žive kolonijalno i pojavljuju se u tački spajanja stabljike i lista. Hrane se biljnim sokom i uzrokuju uvijanje listova. Ostavljaju medljiku koja može da pogorša infekciju. Mogu se ukloniti insekticidima ili prskanjem prirodnog preparata od koprive, kao npr. prirodno đubrivo od koprive.

Skakavci

Skakavci se hrane lišćem i zbog toga mogu da nanesu velike štete. Pravljenjem ogromnih rupa u lišću mogu dovesti do otpadanja celog lista. Ovo posebno važi ako iznosite biljku napolje leti. Ako vidite tragove ugriza skakavca, napravite barijeru insekticidima oko mesta na kojem je biljka. Možete je i prekriti zaštitnom mrežom.

Upotreba monstere

Monsterina prvobitna upotreba na našim područjima je estetska, zbog raskošnih velikih listova. Najčešće je dekoracija u kancelarijama i domovima. Pošto je puzavica, može lako da prekrije i neke neugledne površine. Generalno ima visoku cenu i kupuje se u saksijama pa se ne gaji radi ploda ili u lekovite svrhe. Može da se gaji čak i ako imate ljubimce, ali obratite pažnju da ne konzumiraju listove. Pored svega, monstera ima svoja specijalna svojstva.

Kuhinja

Monstera ima sladak i duguljast plod koji aromom i ukusom podseća na mešavinu ananasa i banane. Vrlo je sočan kada je zreo i treba da se oguli. Uglavnom se konzumira u sirovom stanju, ali može da se pravi kolač sa njim, kao i džem ili sladoled. Popularan je kao slatkiš, ali može biti težak za varenje zbog kristala kalcijum oksida. Plod se naziva još i voćnom salatom jer podseća na miris kombinovanog voća u voćnoj salati. Guli se na sličan način kao i ananas, skida se tvrda kora i konzumira se sočna unutrašnjost. Žut je sa crnim linijicama. Kada se konzumira sirov može izazvati teže bolesti koje dovode do smrti, a prevelike količine izazivaju povraćanje ili smetnje u varenju.

Zdravlje

Tradicionalno, monstera se koristila za pripremu preparata nakon ujeda zmije jer ublažava otok i iritaciju kože. Smesa od listova se koristila kao lek za rane i modrice. Veruje se da čaj od korena monstere može da se koristi kao lek za artritis i reumu. Plod monstere se koristi u preparatima za jačanje imuniteta ili dizanje enrgije jer ima visok sadržaj vitamina C.

Privreda

Vazdušni koren monstere se koristi za pravljenje čvrstog konopca i korpi, ali se pravi i pleten nameštaj.

Zanimljivosti

Monstera je autohtona u južnoameričkim prašumama i u tim regijama se odavno prepoznao njen potencijal. Bila je korišćena za pravljenje svakodnevnih predmeta, a od ploda su se pravile voćne poslastice. Sadašnju popularnost je stekla kada su je Španci doneli u Evropu i od tad se proširila preko celog sveta. Charles Plumier ju je otkrio i dao joj ime. Nastavila je da se gaji kao dekorativna biljka a ekonomski značaj se zanemario. Danas je rasprostranjena svetom kao ukrasna biljka u zatvorenom prostoru, a gaji se pretežno u Južnoj i delovima Severne Amerike.

Zanimljivo je da rupice na monsteri nemaju samo estetsku ulogu. Zapravo, zbog rupa u lišću se kapi prilikom teških pljuskova ne zadržavaju na listovima i smanjuje se mogućnost štete koju mogu naneti velike kapi. Isto tako, monstera klija bez problema u mračnom, skučenom prostoru, a u divljini umire ako ne nađe stablo po kojem će da se penje da nađe svetlost dok ne naraste do 20 cm.

Foto: Quoc Huy Tran / Pixabay